Partizanova škola ponovo je postala tema o kojoj se sa ponosom govori u Humskoj.
Mladi igrači postali su oslonac prvog tima, a istovremeno pod komandom Ivana Radovanovića za seniorske izazove se spremaju neki novi juniori. Učitelj omladinaca govorio je za klupski sajt o biserima crno-belih ne skrivajući optimizam i zadovoljstvo.
“Nema sumnje u budućnost Partizana. Nova uprava koja je došla ima jasan cilj. Sredstva ne postoje, ali i da su postojala, poznavajući ljude koji rukovode, sigurno bi Partizan težio da vrati taj trend koji je imao i nastojao da školu vrati u vrh Evrope. Moramo da radimo, strpljivo, ali je ovo dobar smer”, rekao je Radovanović.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Strateg omladinaca svestan je da su stigla neka nova vremena, ali ističe da se suštinske stvari nisu promenile.
“U moje vreme, kada sam igrao, kada sam došao u svlačionicu prvog tima Partizana, deo tima su bili Ivica Kralj, Albert Nađ, Ivan Tomić, Bata Mirković… Isto tako je bilo kada sam otišao i u Atalantu gde sam bio među najmlađima. Nije tada bio trend da mladi igrači igraju, dok sada polako postaje zato što klubovi moraju žargonski rečeno da preživljavaju. Ipak, tako i treba da se radi, mi smo to videli od skandinavskih zemalja koje nemaju ekonomsku moć da kupuju, pa onda prave igrače. Partizanova škola je izbacivala gotovo svake godine po nekoliko igrača, iako je možda poslednjih sezona taj trend malo utihnuo. Pamtim u moje vreme, dok sam još igrao u mlađim kategorijama, iz te škole su izlazili Jovetić, Ljajić… Da ne nabrajam… Partizan je uvek imao i imaće mladu decu na koju može da računa.”
Uloga ljudi u Partizanovoj školi nije samo razvoj igrača već i formiranje vaspitanih momaka.
“Sportski centar Teloptik je naše blago. Mnogo se radi. Radi se još jedan veštački teren, unutar zgrade mnogo toga je promenjeno, rade se nove slačionice… To je baza gde pravimo decu i oni kada uđu na tu kapiju, osećaju se prijatno, imaju sve. Kada sam pričao sa mlađim igračima, koji žele da idu iz Partizana, akcenat sam stavljao na to koliko je Partizan veliki klub. Danas, sutra će im biti žao kada budu otišli i kada vide šta su napustili. Prolaziš pored terena prvog tima, ideš na svoj teren, vidiš te igrače i stručni štab, pa posle vidiš prvotimc Teleoptika… Tako si blizu, a tako daleko. Imaju priliku da vide gde naporan rad može da ih odvede i ta slika može da ih motiviše da rade i ne ispuste šansu. Vrlo blizu je decembar, potom i jun, možeš da odeš i da se kaješ posle dva tri dana što si propustio šansu dok si bio tu. “
Pripadnost klubu poseban je adut crno-belih u teškim vremenima.
“Za mene ne postoji lepši osećaj, kao nekog ko je odrastao u Partizanu. San mi je samo bio da obučem trenerku Partizana. I dan danas idem sa velikom voljom i željom u svoj klub. Želim da se odužim i zahvalim na prilici. U sportskom centru je još miris isti kao pre 17-18 godina. Tu su još neki zaposleni koje prepoznajem i oni mene prepoznaju. Vlada porodična atmosfera među nama. Cilj je da izgradimo igračima fudbalske karaktere. Da se i van sportskog centra ponašaju za primer. Da budu vaspitani, da kada odu u prvi tim imaju ponašanje za primer.”
Govoreći o budućnosti Radovanović ističe spokoj.
“Iskreno, ne brinem se za mlade igrače jer vidim tu energiju i osmeh. Najbitnije je da oni imaju svlačionicu. Atmosfera u svlačionici je sjajna, svedoci smo toga. Svlačionica omladinaca je samo dva metra udaljena, a i na terenu nas deli samo živa ograda. Kao što sam rekao – tako smo blizu, a tako daleko. Pratim treninge prvog tima i atmosfera među njima, kao i timski duh, nešto je što ih krasi i dok je toga neće biti problema.”
Mladi fudbaleri iz Srbije tražena su roba na evropskoj pijaci, a u Partizanu su svesni da su prodaje neminovan korak.
“Igrače ćemo praktično terati da idu, a to je dobro zato što se pojavila ljubav prema Partizanu, prema ovolikom velikom klubu. Drago mi je kada vidim da su se navijači vratili na stadion Partizana i zaista to daje vetar u leđa. Nekad je bilo drugačije, gledao si da što pre odeš zbog nekog finansijskog dela, ali mislim da njima sada taj finansijski deo nije toliko bitan koliko ta ljubav prema Partizanu. To je u sadašnjem trenutku najteže ostvariti, a Partizan radi veoma uspešno. Žao mi je što nismo uspeli u Evropi jer bi sve što radimo bilo uvećano pet puta. Drago mi je kada vidim i starije igrače kako su se uklopili i kako drže situaciju. Oni su takođe veoma bitni, imaju sekundarne uloge, ali su bitni da drže mlade igrače, da im budu oslonac.”
Saradnja sa prvim timom i Teleoptikom je na veoma visokom nivou.
“Pitao me je Blagojević za neke od omladinaca, ali neću da otkrivam sada. Svakodnevno pričam sa članovima stručnog štaba, ali i sa trenerom Teleoptika. Učimo jedni od drugih i bitno je da ne postoji sujeta. Svima nam je cilj da neki od igrača naprave iskorak iz omladinaca ili Teleoptika. Prvi bih prihvatio da 2-3 igrača u januaru odu u prvi tim, a 4-5 na leto, umesto da uzmemo omladinsku titulu. Iako Partizan teži ka tituli, sada bih više voleo da stvorimo pet, šest prvotimaca. Nedavno je odigrana prijateljska utakmica između prvog tima Partizana i Teloptika. Sedeli smo zajedno svi gore na terasi, gledali smo i komentarisali koliko igrača tu može još da igra za omladince, koliko je i otišlo za reprezentaciju… Kao trener gledam i možda bih poželeo da ih imam, a s druge strane sam svestan da je ovo ispravan put”, rekao je Radovanović.
Bonus video:
Leave a Reply