Posle katastrofalnog poraza na Metropolitanu od Atletika u gradskom derbiju sa 5:2, Real se suočava sa novim problemima – povredama važnih igrača. Dani Karvahal bi mogao da propusti naredne mečeve, uključujući i El Klasiko protiv Barselone, dok je Eder Militao prošao s mnogo manjom štetom.
Danijeva povreda se dogodila u 40. minutu derbija, kada ga je Niko Gonzales snažno zgazio, izazivajući neprijatno iščašenje desnog lista. Karvahal je odmah zvao medicinsku pomoć, vrišteći od bola i vrteći se po travi. Arbitar Alberola Rohas je incident sankcionisao žutim kartonom. Iako je Karvahal nastavio igru, u 59. minutu bol je postao previše jak i morao je da bude zamenjen. Pregledi su potvrdili rupturu, a klub procenjuje odsustvo od četiri do pet nedelja, dakle oko mesec dana.
Ova povreda je posebno problematična jer El Klasiko je zakazan za 26. oktobar. Ako Karvahalu budu neophodni dodatni dani za oporavak, vrlo je upitno da li će biti spreman za meč protiv Barselone. Uzbuna je termin koji najbolje opisuje situaciju Ćabija Alonsa, jer bi Real mogao da ostane bez desnih bekova za najvažniji meč jeseni.
Srećom po Blankose, Militao je prošao s manje ozbiljnom povredom. Još u 3. minutu derbija, prilikom pokušaja udarca Serlota, lopta je pogodila njegov zglob, izazivajući iščašenje. Došlo je do lošeg pokreta, zglob se ukočio, bol je rastao, ali na poluvremenu više nije mogao da igra punom snagom. Klub procenjuje da će oporavak trajati nekoliko dana, a Eder neće putovati u Kazahstana na megdan Kairatu u Ligi šampiona i biće spreman za meč protiv Viljareala.
Real sada mora da upravlja krizom desnih bekova pred ključne mečeve sezone, pošto je van stroja i Trent Aleksander Arnold. Militao se brzo vraća u akciju, ali Karvahalovo odsustvo od mesec dana postavlja veliki izazov za Alonsa pred El Klasiko.
Letnji transferi Milana i Napolija, protagonista derbija 5. kola Serije (nedelja, 20.45 časova), izazvali su brojne sumnje među ljubiteljima fudbala. Luka Modrić je stigao među Rosonere kao slobodan igrač, dok je Napoli angažovao Kevina De Brujnea pod istim uslovima.
“Zašto bi se Real Madrid i Mančester siti odrekli takvih igrača?” – pitanje je koje se često čulo. Teren je vrlo brzo dao jasan odgovor, a sumnje su nestale. Ko zna – zna.
Starost svakako igra ulogu. Modrić je nedavno napunio 40 godina i stigao je u Milan posle sezona u kojima je smanjio broj odigranih minuta. De Brujne je prešao 34. i mnogi su sumnjali da njegova fizička spremnost može da izdrži Seriju A. Ipak, teren je pokazao suprotno. Njih dvojica su od starta pokazali da kvalitet i iskustvo ne poznaju granice.
Belgijanac je upisao četiri nastupa od četiri moguća u prvenstvu Italije, postigao dva gola protiv Sasuola i Fiorentine i ostavio utisak tehničke nadmoći koja se retko viđa kod igrača koji su na Apenine stigli pre samo nekoliko sedmica. Jedini žal ostaje isključenje Di Lorenca na Etihadu, zbog kojeg Kevin nije mogao da odigra više od 20 i kusur minuta protiv “svog” Sitija.
Modrić je, pak, iako kasno stigao u Milanelo, sredinom avgusta, odmah opravdao očekivanja. Odigrao je sve četiri utakmice kao starter, postigao gol, upisao asistenciju i pokazao izvanrednu formu. Hrvat je samo potvrdio da više od godina, kod fudbalera razliku prave – glava i kvalitet u nogama.
Modrić i De Brujne dokazali su da iskustvo i inteligencija na terenu mogu da nadmaše svaku zabrinutost zbog starosti. Njihovi uvodni meseci u Italiji pokazuju da vrhunski igrači zrače kvalitetom, bez obzira na godine i prethodne sumnje.
Madridski derbi na Metropolitanu ostavio je Real u šoku. Malo ko je očekivao da će Kraljevski klub da doživi potpuni debakl i da bude ispraćen sa pet golova u mreži – 5:2. Tim Dijega Simeonea, iako u nešto prosečnijoj formi, potpuno je nadigrao sastav Ćabija Alonsa, koji je do tada bio neporažen u svim mečevima, a bilo ih je pet u La Ligi i jedan u Ligi šampiona. Ovo nije bila samo fudbalska lekcija, već i ozbiljno poniženje za Blankose.
Madridska štampa odmah je počela da traži krivce. Din Hujsen i Alvaro Kareras, koji su do sada pružali solidne partije, juče su bili daleko od forme. Ipak, najveći teret je pao na Ćabija Alonsa.
Prvi put otkako je preuzeo kormilo giganta sa Bernabeua njegov autoritet je ozbiljno doveden u pitanje. Odluke poput izostavljanja Franka Mastantuona, koji je bio u odličnoj formi, ili postavljanja Džuda Belinghama koji očigledno nije bio 100 odsto spreman, naišle su na kritike. Isto tako, rano povlačenje Arde Gulera sa terena dok je bio u dobroj formi izazvalo je nezadovoljstvo među navijačima i analitičarima.
Alonso nije uspeo da nađe način da ozbiljno ugrozi Atletiko, a nijedna njegova taktička promena tokom meča nije dala rezultate. Madridski mediji ga oštro kritikuju. Marka, koja ga inače poredi sa Anćelotijem, piše:
“Promena Arde Gulera definiše ono što je Ćabi Alonso uradio na Metropolitanu. Bio je trener Reala. A očekuje se da bude nešto više. Od postavljanja Belingema u startnu postavu, kada nije bio spreman, do ulaska Gonzala u 90. minutu, njegove odluke deluju kao da ih je donela veštačka inteligencija sa uputstvom: ‘ponašaj se kao trener Reala’. Ako postoji tolika pažnja i očekivanje od Ćabija, to je zato što se od njega očekuje da bude drugačiji, da tera one koji obično ne trče, da pruži priliku onima koji je obično nemaju i da pošalje na klupu one koji to zaslužuju na terenu, bez obzira kako se zovu“.
AS takođe nije štedeo reči…
“Ćabi je taktički potonuo u derbiju. Čolo ga je ponizio. Real Madrid je doživeo katastrofu na prvom velikom testu sezone. Neke odluke Alonsa nisu shvaćene, poput postavljanja Belingema u startnu postavu ili ranog povlačenja Gulera. Tim je izgubio kvalitete koje ga odlikuju u prvih nekoliko utakmica“.
Kadena SER zaključuje da je Real ponižen.
“Ovo nije poraz, ovo je poniženje. Madridski derbi označava Ćabija Alonsa kao glavnu žrtvu“.
Jasno je da Ćabi Alonso sada nema pravo na grešku. Sredinom nedelje ga očekuje Liga šampiona protiv Kairata, a narednog vikenda La Liga i meč protiv Viljareala. Derbi je pokazao koliko je pritisak na trenera Reala velik i koliko brzo jedan poraz može da promeni percepciju javnosti i medija. To je Real, a ne Leverkuzen.
Povratak u Los Anđeles uvek je poseban trenutak za fudbalere koji su ostavili trag u klubu. Za Dejana Joveljića, asa Sporting Kanzas sitija, taj povratak imao je dodatnu notu emocija. Pre utakmice protiv LA Galaksija sa kojim je prošle sezone postao šampion MLS kupa, njegov bivši klub ga je svečano odlikovao, pokazujući da ceni njegov učinak u dresu. Srbin je inače sedmi strelac u istoriji Galaksija sa 45 pogodaka na 123 utakmice.
Meč je dobio poseban značaj kada je Joveljić, sada ubojito oružje Sportinga, zatresao mrežu svog bivšeg tima. Na taj način, pokazao je ne samo profesionalizam, već i poštovanje prema LA Galaksiju, pokazujući ljubav prema klubu i navijačima sa kojima se radovao prethodne četiri godine.
Tim iz Los Anđelesa na svom stadionu u Karsonu upisao je, ipak, ubedljivu pobedu nad Kanzas sitijem rezultatom 4:1 u okviru MLS lige. Tri pogotka za domaći tim postigao je Džozef Pejntsil, u 4. 25. i 43. minutu, dok je četvrti pogodak dodao Dijego Fagundez u 60. minutu potvrdivši dominaciju Galaksija tokom meča.
Jedini gol za gostujući tim postigao je Joveljić u 28. minutu, a srpski napadač odigrao je ceo susret za Sporting. Preostali srpski internacionalac Nemanja Radoja bio je na klupi za rezerve i nije ulazio u igru.
Joveljić je, formom i doprinosom, dokazao da je jedno od najuspešnijih pojačanja Kanzas sitija u novijoj istoriji. Njegova sposobnost da se brzo adaptira i pravi razliku na terenu čini ga ključnim igračem tima. Nekadašnji napadač Crvene zvezde, Ajntrahta, Volfzbergera i Anderlehta postigao je 18. gol u kampanji ove sezone i četvrti je strelac lige iza Mesija, Buange i Saridža.
MLS Cup champion Dejan Joveljic was honored by LA Galaxy pregame… and scores on his return to LA for Sporting KC.
Loran Blan, bivši selektor Francuske, nije više strateg saudijskog Al Itihada. Njegov odlazak iz redova kluba iz Džede usledio je dan posle neočekivanog poraza od 2:0 protiv Al Nasra KristijanaRonalda, u okviru 4. kola Pro lige. Blan je u klub stigao leta 2024. godine i za godinu dana je uspeo da ostavi trag, pošto je osvojio titulu šampiona Saudijske Arabije.
Iako je Al Itihad ove sezone startovao sa tri pobede u isto toliko prvenstvenih mečeva, tim je ranije, u avgustu, poražen u Superkupu, pokazujući da konstantnost još predstavlja izazov. Ekipa je krcata zvezdama, među kojima su Karim Benzema, Ngolo Kante, Husem Auar, Musa Dijabi, Stiven Bergvajn, Danilo i Fabinjo, kao i srpski reprezentativci Predrag Rajković i Jan Karlo Simić.
Dok se ne pronađe novo rešenja na kormilu, vođenje Al Itihada povereno je Blanovom pomoćniku Hasanu Kalifi i Ivanu Karasku, bivšem treneru u Barseloni i Valensiji.
“Upravni odbor kluba izražava iskrene zahvalnosti Loranu Blanu i njegovom štabu i zahvaljuje se na uloženim naporima tokom proteklog perioda, i želi im puno uspeha u budućem radu“, objavio je Al Itihad u zvaničnom saopštenju.
Blanova kratka epizoda u Saudijskoj Arabiji pokazala je da čak i u ograničenom vremenskom okviru treneri svetskog renomea mogu da ostave trag. Titula šampiona i Kup kralja osvojeni su u manje od godinu dana, što je pokazatelj da je legendarni Francuz znao kako da izvuče maksimum iz tima bogatog očekivanjima.
Februar 2020. godine. Liverpul Jirgena Klopa je delovao nedodirljivo, posle duge serije bez poraza u Premijer ligi. Ali na Vikaridž Roudu, Senegalac Ismaila Sar odlučuje da napiše svoju priču sa dva pogotka i asistencijom. I još je piše, a prošlo je više od pet godina. Deluje da neće skoro da je završi, jer sinoć je ponovo zablistao protiv Redsa.
Posle Votforda, Senegalac je prošao kroz turbulentnu fazu karijere. Transfer u Marsej nije mu doneo kontinuitet. Povrede i neujednačene partije sprečavale su ga da se nametne u Ligi 1, ostavljajući ga sa osećajem propuštene šanse. Ipak, Engleska nije zaboravila njegovu brzinu i probojnost. Liverpul pamti Sarovu efikasnost, no Kristal Palas je prepoznao potencijal i odlučio da ga angažuje.
Sar se brzo uklopio u tim i ponovo pronašao svoj ritam. Postao je jedan od ključnih aduta Olivera Glaznera u taboru Orlova, i prošle sezone je sa Palasom osvojio FA kup i Komjuniti šild. Za potonji je najzaslužniji pošto je izazvao penal, a kasnije zatresao mrežu prvaka Engleske.
Od povratka u Premijer ligu, Sar ne prestaje da impresionira. Prošle sezone je postigao se sam golova i upisao šest asistencija, pokazujući stabilnost u timu koji još traži svoj identitet. Na početku ove kampanje, Senegalac je odmah pokazao zašto je ključan – četiri gola u pet utakmica, uključujući Premijer ligu i Komjuniti šild.
Protiv Liverpula, Sarova motivacija kao da dobija dodatni naboj – svaki duel sa Redsima ima gotovo lični karakter. Na Enfildu i Selhrst Parku, hitronogo krilo je uvek tu kada je timu najpotrebnije. Ovog vikenda u prvenstvu Engleske, u prvom startu posle nekoliko sedmica odsustva, Ismaili nije trebalo dugo da podseti Redse na svoje postojanje.
Pogodak već u ranoj fazi meča pogurao je Kristala Palas ka trijumfu koji je potvrđen tek u sudijskoj nadoknadi, ali Sar je potvrdio status stalnog mučitelja Liverpula. Bio je to čak peti gol protiv Crvenih na ukupno osam dvoboja, uz dve asistencije.
Pet i po godina posle sudara na Vikaridž Roudu, Ismaila Sar i dalje piše svoju priču. Svaki duel sa Liverpulom podseća na njegovu nesalomivu želju da pravi razliku, i da naudi gigantu sa Enfilda.
Dijego Simeone, čovek koji je skoro deceniju i po stub Atletiko Madrida, konačno je dočekao trenutak o kojem je maštao od dolaska na klupu decembra 2011. godine. Njegov tim je na prepunom stadionu Rijad Er Metropolitano deklasirao Real Madrid sa 5:2 u jednom od najuzbudljivijih derbija poslednjih godina. Nije to bio samo trijumf, već prava fudbalska lekcija i simbolično skidanje tereta koji je Argentinac nosio na svojim plećima gotovo celu trenersku karijeru.
Pre ove utakmice, Čolo je imao poražavajući bilans protiv Kraljevskog kluba u vidu samo 12 pobeda u 47 mečeva, uz čak 20 poraza, uključujući i ona dva najbolnija u finalima Lige šampiona, kada je Atletiko bio na korak do ostvarenja sna, ali je Real na kraju podizao trofej. Zato se ova pobeda ne meri samo golovima i bodovima, već i simbolikom – Simeone je u 48. pokušaju konačno dobio utakmicu koja će se decenijama prepričavati.
Derbi je počeo furiozno, a već u 14. minutu stadion je eksplodirao kada je Robin Le Normand snažnim udarcem glavom doveo Atletiko u vođstvo. Ipak, radost domaćih nije dugo trajala. Real se, predvođen svojim superzvezdama, brzo vratio u meč. Kilijan Mbape je u 25. minutu završio savršeno uigranu akciju gostiju i doneo izjednačenje, a samo desetak minuta kasnije Arda Guler, momak za kog u Madridu veruju da ima budućnost superstara, pogodio je posle centaršuta Vinisijusa Žuniora i doneo potpuni preokret.
Atletiko je pred kraj prvog poluvremena uspeo da se “vrati u život”. Klemana Lenglea je VAR zaustavio zbog igranja rukom, ali se publika radovala u nadoknadi vremena kada je Aleksander Serlot glavom savladao Kurtou i pogodio za 2:2.
Nastavak je doneo ono što malo ko očekivao, potpunu dominaciju Simeoneovih izabranika. Hulijan Alvarez je najpre bio siguran izvođač penala pošto je Guler neoprezno visoko podigao nogu i faulirao Nikolasa Gonzalesa u šesnaestercu. Potom je Argentinac postigao i drugi gol, a tačku na spektakl stavio je Antoan Grizman, preciznim udarcem iz blizine za konačnih 5:2.
Publika na Metropolitanu nije mogla da veruje. Atletiko je postigao pet pogodaka protiv Reala, što se poslednji put desilo davne 1951. godine. Istovremeno, ovo je najveća pobeda Atletika nad gradskim rivalom od 2015. godine, kada je slavio sa 4:0.
Za Simeonea i navijače Atletika, pobeda nad Realom uvek ima posebnu težinu. To je borba za prestiž, bitka Davida protiv Golijata. Real je decenijama simbol moći, bogatstva i glamura, dok je Atletiko gradio identitet kluba radničke klase, tima koji nikada ne odustaje i koji je večiti autsajder. Upravo zato, svaki trijumf crveno-belih protiv Kraljevskog kluba ima emocionalnu dimenziju koja prevazilazi sport.
Simeone je bio svestan da ga rezultati protiv Reala progone. Mogao je da osvoji titule u La Ligi 2014. i 2020, da se okiti bar jednom Ligom šampiona, da podiže trofeje u Kupu i Superkupu, ali pitanje zašto ne može da pobedi Real uvek je visilo nad njegovim glavom. Sada, tom pitanju je bar privremeno stavio tačku.
U originalnom poređenju, Simeoneov rad u Atletiku može da se uporedi sa Endijem Marijem u tenisu – čovekom koji je uspeo da osvoji tri grend slema u eri najvećih ikada, Novaka Đokovića, Rafaela Nadala i Rodžera Federera. Ta paralela potpuno ima smisla.
Atletiko pre Simeonea nije bio klub koji je mogao da parira Realu i Barseloni. Bio je simpatičan rival, često neugodan, ali ne i istinski kandidat za titule. Dolaskom Argentinca 2011. sve se promenilo. Atletiko je postao tim koji može da osvoji La Ligu čak i u vreme kada su Lionel Mesi i Kristijano Ronaldo dominirali svetskim fudbalom.
Kao što je Mariju bilo gotovo nemoguće da probije zid koji je činila “velika trojka”, tako je i Simeone morao da se nosi sa gotovo nepremostivim izazovom – Realom i Barselonom u njihovim najjačim verzijama. Ipak, baš kao što je Škotlanđanin uspeo da ostavi trag u tenisu, tako i Simeone ostaje trener koji je Atletiko vratio na mapu evropske elite.
Mnogi navijači Blankosa vole da veruju da je njihov gradski rival i dalje “mali brat”, klub koji može povremeno da iznenadi, ali ne i da bude istinska pretnja. Međutim, ova pobeda pokazuje da je razlika mnogo manja nego što se misli.
Atletiko možda nema tako veliku finansijsku moć poput Reala, ali ima ono što velikan sa Bernabeua često nema – timski duh, organizaciju i tako posvećenog trenera koji je sposoban da izvuče maksimum iz svojih fudbalera. Simeone je bezmalo 14 godina na klupi Kolčonjerosa, što je u modernom fudbalu raritet, i upravo taj kontinuitet i stabilnost omogućavaju Atletiku da parira bogatijim rivalima.
Pobeda Atletika od 5:2 nad Realom neće se meriti samo bodovima u La Ligi. Ovo je podsećanje da “mali brat” nije više autsajder, već ravnopravan učesnik u borbi. Za temperamentnog Dijega Simeonea, čoveka koji diše Atletiko, ovo je lična satisfakcija i dokaz da njegov rad ima smisla. Čak i kada je suočen sa kritikama.
Crvena zvezda se vraća domaćem prvenstvu posle evropskog remija sa Seltikom, a duel protiv Radničkog iz Kragujevca u nedelju od 19 časova na Marakani ne nosi samo takmičarski značaj. Biće to i susret navijača crveno-belih sa VladimiromStojkovićem – prvi put još od finala Kupa 2021. godine, kada je u dresu Partizana branio u meču koji je odlučen penalima.
Stojković je ovog leta, posle višegodišnje epizode u Saudijskoj Arabiji, odlučio da se vrati u Superligu i stane na gol Radničkog. Sa 41 godinom i ogromnim iskustvom iza sebe, ponovo bi mogao da se nađe pred tribinama koje ga već duže od decenije dočekuju zvižducima.
Iako nije sigurno da će biti starter, Aleksandar Luković bi u ovakvom meču lako mogao da posegne za motivisanim veteranom, svestan koliko bi Stojkovićev nastup značio i timu i atmosferi. Njegov bilans protiv Zvezde je izjednačen – osam pobeda, šest remija i osam poraza u 22 dosadašnja susreta.
Poseban naboj potiče još iz 2010. godine, kada je nekadašnji kapiten crveno-belih obukao dres najvećeg rivala. Ta odluka izazvala je buru koja traje i danas. „Tri puta sam se nudio Zvezdi, odbili su me. Hteo sam da branim, da igram. Na kraju je stigao poziv Partizana i prihvatio sam ga, jer mi je sport uvek bio jedini motiv“, govorio je kasnije Stojković.
Sam prelazak imao je i svoju pozadinu. „Zvao me Lola Smiljanić, pričao sam i sa majkom… Nije joj bilo lako, ali podržala me je. Trebalo mi je da igram, da imam kontinuitet. U Sportingu sam bio rezerva, a meni je to bilo neprihvatljivo“, prisećao se čuvar mreže, objašnjavajući da mu je tada Partizan otvorio vrata u trenutku kada su mu bila zatvorena.
Kroz karijeru je prošao mnogo toga – od prvih dana u Leotaru i Zemunu, preko kapitenske trake u Zvezdi, do epizoda u inostranstvu (Nant, Sporting, Vigan, Makabi Haifa, Notingem Forest). Najduže je ostao upamćen kao golman Partizana i reprezentacije Srbije, za koju je branio i na Svetskom prvenstvu 2010. godine.
Sada, u veteranskim godinama, sa Radničkim dolazi na Marakanu – prvi put posle 1.592 dana. Susret u nedelju neće biti samo još jedna utakmica Superlige, već i novo poglavlje u priči o golmanu čije ime izaziva buru svaki put kada se nađe oči u oči sa srpskim šampionom.
Totenhem je na svom stadionu remizirao sa Vulverhemptonom – 1:1 u šestom kolu Premijer lige. Gosti su poveli golom Buena u 54. minutu, a bod domaćima doneo je Paljinja u poslednjim trenucima meča, kada je preciznim udarcem pogodio malu mrežu i podigao publiku na noge.
Iako su Sparsi važili za velikog favorita protiv ekipe koja je sezonu otvorila loše, nisu uspeli da opravdaju ulogu. U prvom poluvremenu imali su jalovu inicijativu i svega jednu pravu priliku, kada je Kudus šutirao iz blizine, ali je Džonston odbranio.
Kazna je stigla početkom drugog poluvremena – nakon prekida Bueno je bio na pravom mestu i doneo prednost Vulvsima. Tomas Frank je ubrzo pokušao da osveži ekipu izmenama, ubacivši Pora i Džonsona, ali gosti su se disciplinovano branili i kontrolisali situaciju.
Ipak, u nadoknadi Totenhem je pronašao način da izbegne poraz. Sar je spustio loptu, a Paljinja snažnim udarcem pogodio mrežu za konačnih 1:1. Vulverhempton je ovim remijem produžio niz nepobedivosti protiv Sparsa na šest utakmica, dok je Totenhem propustio priliku da iskoristi status favorita i dođe do celog plena.
Fudbaleri Vojvodine i Železničara podelili su bodove na Karađorđu u poslednjem meču subotnjeg programa 10. kola Superlige – 1:1. Utakmica je protekla u borbenom ritmu, a obe ekipe su imale periode bolje igre i šansi za trijumf.,
Bolji u prvom poluvremenu bili su Pančevci, što su krunisali golom Karikarija. Prethodno je šutirao Konatar, lopta se odbila i stigla do napadača Železničara, koji je bez mnogo dileme poslao u mrežu za 0:1. Vojvodina je pokušavala da uspostavi kontrolu, ali bez konkretnog završnog udarca.
U nastavku je moglo da bude rešeno pitanje pobednika kada je Crnomarković pogrešio, ali je golman Rosić fantastično odbranio udarac Kuljanina. Samo nekoliko minuta kasnije usledila je kazna – Kolarević je centrirao, a Ranđelović iz prve pogodio mrežu i doneo izjednačenje. U finišu je Železničar imao veliku šansu, ali je Rosić ponovo reagovao i odbranio udarac Jevremovića.
Vojvodina je sa ovim bodom ostala na trećem mestu, četiri boda iza Partizana i tri iza Zvezde, uz dve utakmice manje odigrane. Pančevci su produžili niz bez pobede na četiri meča i trenutno zauzimaju sedmu poziciju na tabeli.
