Žoze Murinjo se možda ponovo našao u Ligi šampiona, ali duh njegove kratke epizode u Fenerbahčeu i dalje lebdi nad Istanbulom. I to na prilično neprijatan način. Novi predsednik turskog giganta, Sadetin Saran, odlučio je da otvoreno progovori o problemima koje je klub nasledio posle odlaska trofejnog trenera, i njegove reči ne ostavljaju mnogo prostora za tumačenje.
U leto koje je počelo velikim ambicijama, Fenerbahče je imao cilj da se vrati u Ligu šampiona. Ipak, upravo je Benfika – klub koji Murinjo danas vodi – bila ta koja ga je zaustavila u kvalifikacijama. Taj neuspeh bio je dovoljan da u Istanbulu padne odluka o njegovoj smeni.
Ironično, samo nekoliko sedmica kasnije, Portugalac je seo na klupu Benfike, kluba koji ga je eliminisao, i sada sa njim igra elitno evropsko takmičenje, dok Fenerbahče mora da se zadovolji Ligom Evrope.
Murinjo tokom kratkog boravka u Istanbulu nije uspeo da osvoji nijedan trofej. Njegov odlazak, iako očekivan, ostavio je dubok trag u strukturi tima – barem prema rečima novog predsednika. Sadetin Saran, koji je na čelu kluba zamenio Alija Koča, odlučio je da progovori o onome što naziva posledicama lošeg vođenja priprema tokom Murinjovog mandata.
U izjavi za portugalski list A Bola, Saran nije skrivao razočaranje.
“Posledice loših priprema koje su obavljene u Portugaliji tokom mandata Žozea Murinja i dalje su prisutne i osećaju se veoma jasno. Taj proces negativno je uticao na fizičku i mentalnu spremu ekipe. Tokom priprema u Portugaliji, tim je imao samo jedan trening nedeljno. To je jednostavno neprihvatljivo“.
Njegove reči odjeknule su i u Turskoj i u Portugaliji. Saran je poručio da posledice loše fizičke pripreme i dalje sputavaju ekipu i da je potrebno vreme da se Fenerbahče potpuno oporavi i ponovo pronađe formu.
Veza sa Crvenom zvezdom stvorena je pre prvog kontakta sa loptom, pre nego što je naučio da govori, odmah – na samom rođenju. ‘Neka bude Dragan, po Džaji’, poručio je kum, a potom naišao na neophodan majčin blagoslov.
Sudbina je već tada nacrtala prve linije crveno-bele priče. Rođeni zvezdaš, koji je sreću pronašao u lopti, odrastao je maštajući o Marakani, a danas – decenijama kasnije, uzbudljiva životna putešestvija dobila je filmski nastavak.
Iskustvo stečeno na vojvođanskoj ravnici, preko Stare Karaburme i živopisnog serijala sa slovačkih fudbalskih bojišta, pomoglo je Draganu Drljači da ostvari svoje snove i sedne na klupu Crvene zvezde. Ne, nije nasledio Vladana Milojevića u Beogradu, ali postao je trener imenjaka njegove prve i najveće ljubavi, u tačno 1150 kilometara udaljenom Lajpcigu, ekipe Roter Šterna.
Preturajući po sećanjima, u ritmu snažnih emocija, fubalski stručnjak – u društvu poznatiji kao Drlje, otvorio je dušu u razgovoru za Meridian sport i podelio slikovite detalje iz svoje avanture.
“Meni je zvučalo nestvarno. Moji dečački snovi su sada ispunjeni. Postao sam trener Crvene zvezde. Pozvao sam Vladu (Vladimir Janković – trener, bivši asistent Vladana Milojevića) i saopštio mu radosne vesti. To je čitava suština moje priče. Veoma sam srećan što sam uspeo dobio poziv iz Nemačke. Oduševljen sam. Ljudi i sredina u koju sam došao su fenonemalni. Radim sa kadetima – momcima do 17 godina. Veoma su me lepo prihvatili. Srdačni su! Govori se mnoštvo jezika na treningu. Uzbudljivo je. Moj san o Crvenoj zvezdi se ispunio, ali… Ipak je u pitanju Roter Štetn iz Lajpciga”, počeo je Drljača, a osmeh je bio prisutan tokom čitavog razgovora.
“Činjenica da sam preuzeo imenjaka mog voljenog kluba je momenat koji možda zaista privlači pažnju ljudi”, svestan je iskusni trener, koji od dolaska u Saksoniju, niže isključivo pobeda sa selekcijom kadeta u tamošnjoj Okružnoj ligi.
“Dva meseca su protekla otkako sam u klub. Elijas Borhner je čovek sa kojim sam razgovarao, rekao mi je da me vidi na klupi kadeta. Pitao me je da li sam zainteresovan za seniorski ili omladinski tim, istakao sam da mi je svejedno. Kada sam saznao da me želi u kadetima, prihvatio sam ponudu. Na moju odluka uticala je još uvek u određenoj meri prisutna jezička barijera. Već na debiju ljudi su me pozdravljali i želeli da se upoznamo. Žena me je pitala da li razumem šta mi govore, a ja sam potvrdno odgovorio. Elijas me je nahvalio, kao momka iz Srbije, koji je ambiciozan… Pričao je o tome kako su mi lepi treninzi. Mene je oduševilo što je to već podelio sa svojim prijateljima. Kupilo ga je što sam mu već prilikom upoznavanja rekao da je Roter Štern moj san. Pitao me je: ‘Vi ste znali za naš klub’? Sa osmehom sam poručio da od rođenja znam za Crvenu zvezdu. Iz ranca sam izvadio Zvezdin peškir, a to je čoveka oduševilo. Ispričao sam im sve što znam o slavnoj istoriji našeg kluba. Sve ih je to dotaklo i emotivno probudilo lepa osećanja”.
Posle dugačke epizode života u Slovačkoj, gde je stigao kao talentovani igrač, a otišao kao iskusan trener, Drljača se postepeno privikava na novu sredinu. Trenutno uživa u svom poslu, a pauze koristi za vreme sa porodicom, ali i detaljno praćenje svakog koraka njegovih beogradskih crveno-belih.
“Klub povremeno organizuje druženja, na kojima se igraju stoni fudbal, stoni tenis, sluša muzika, pije čaj, pivo, jedu kobasice. Tu sam im pričao koliko se Zvezda razvila, koliko se ulaže u omladinsku školu. Dotakli smo se i prodaje talenata, koji nažalost mladi odlaze, ali to je aspekt koji sa finansijske strane klubu mnogo znači. Predložio sam im, ukoliko bude sreće, da organizujem odlazak našeg tima u Beograd, ili dolazak Zvezde u Nemačku, u vidu saradnje mlađih kategorija, ili čak neke prijateljske utakmice. Odmah su me pitali da li imam neke prospekte kod sebe, ali naravno da je to bila samo ideja u datom trenutku. Bilo mi je potrebno malo vremena”…
I naravno nije Dragan sedeo skrštenih ruku… Entuzijasta, inspirisan čarima igre na golove, potrudio se da što pre načini prvi korak ka saradnji dve strane.
“U međuvremenu sam ostvario kontakte sa ljudima iz Beograda. Voleo bih da već predstojeće godine organizujemo kamp u saradnji dva kluba. Zaista smatram da bi to bilo korisno za obe strane. Bio bih veoma srećan i ponosan da u Lajpcigu ugostim predstavnike sa Marakane”.
Ispao je prvi tim minule sezone u niži rang, ali Sportsko društvo Roter Štern iz godine u godinu samo raste. Nedavno je proslavljen 25. rođendan najvećeg sportskog kolektiva u Lajcpigu. Izuzev fudbalske, postoji još 15 sekcija drugih sportova, od rukometa i košarke, preko biciklizma, do boksa i karatea… Na tribinama fudbalskog tima često se nalazi četvrocifren broj navijača, a klub u ovom trenutku može da se pohvali sa čak 17 selekcija.
“Impoznatna brojka. Oko 800 članova. Takođe imaju i ženski tim u koji puno ulažu. Ukupno oko 1700 članova udruženja. Ko zna koliko članova imaju sve sekcije. Puno se ulaže u infrastrukturu. Poseduju ukupno sedam terena, četiri sa prirodnom i tri sa veštačkom podlogom. Radi se na tri lokacije, udaljene maksimalno 500 metara jedna od druge. Zeleniš, park, divan kraj”.
Nije bilo srećnijeg čoveka u Saksoniji od Dragana, kada je čuo da će srpska kolonija u Lajpcigu dobiti nove članove. Najpre je stekao prijateljstvo sa Kostom Nedeljkovićem, a onda dočekao još jednog Zvezdinog bisera – Andriju Maksimovića.
“Oni imaju poseban režim. Smešteni su u svojim apartmanima. Treniraju. Nije do sada bilo prilike da se družimo u gradu. U kontaktu smo preko telefona, ali i upoznali smo se lično naravno. Poželim im sreću pred svaku utakmicu. Oni su svakodnevno u jednom grčkom restoranu. Kosta mi je rekao da dođem da se vidimo, ali nikako da se uklopimo. Zaposlen sam u fabrici automobila BMW, što iziskuje mnogo vremana uz moje sportske obaveze”.
Ranijih godina često je Drljača posećivao trening centar Red Bul Lajpciga, gde je upoznao tadašnju strukturu stručnog štaba na čelu sa bivšim trenerom – Markom Rozeom, koji je domaćoj javnosti ostao poznat kao dirigent Salcburga u čuvenom dvomeču sa Crvenom zvezdom.
“Negovao sam dobar kontakt sa Markom Rozeom, kao i Manuelom Baumom – koji je direktor mlađih selekcija i klupskom legendom – Dominikom Kajzerom. Odlazio sam da gledam treninge, da nas pratim mečeve. Posećujem sve utakmice Bundeslige. Lajpcig je ipak pojam u Nemačkoj. Vrlo me je intetesovala sama organizacija kluba, mogao bih mnogo o tome da pričam. Omladinska škola je puna igrača sa Balkana. Jedan od najboljih je svakako Niko Tomašević – momak iz Kustošije”.
Upravo tako došlo je do razgovora sa čuvenim agentom iz Hrvatske, a zajedničkih tema nije nedostajalo…
“Ispričao sam se sa njegovim agentom. U pitanju je Endi Bara. Pozvao me je da posetim njegov fudbalski klub Kustošiju. Baš tamo sam služio vojsku. Bio sam na univerzijadi mesec dana. Sticajem okolnosti, Barin prvi transfer je Stanko Svitlica, koji je iz Partizana prešao u Poljsku, a nas dvojica smo iz istog sela. Sve je jednostavno povezano”.
Dragan se zatim vratio u igračke dane, tokom kojih je branio boje Budućnosti iz Mladenova, Bačke, Radničkog iz Sombora i Cementa iz Beočina, pre nego što je ostvario prvi inostrani angažman.
“Krenuo sam put Slovačke. Bio sam na probi u Spartaku iz Trnave, kada je na klupi seo čuveni Ladislav Jurkemik, a igrala čitava plejada slovačkih i čeških reprezentativaca. Uslovno rečeno, zadužio sam opremu kluba i odseo u hotel. Spremali smo se za odlazak na primere. Moj tadašnji menadžer, nažalost sada već pokojni – Aleksandar Georgijević, pozvao me je na recepciju. Saopštio mi je da treba da se odjavim iz hotela i krenem za Košice. Meni je bilo zaista svejedno u tom trenutku. Tamo me je sačekao Jan Kozak (stariji), vrhunski trener – kasnije direktor kluba. Odigrao sam dve probne utakmice i potpisao dvogodišnji ugovor za Lokomotivu Košice”, nova epizoda u karijeri počela je blistavo, a ubrzo je došlo vreme za debitantski nastup – i to na derbiju:
“Debitovao sam na gostovanju upravo protiv Spartaka. To je najbolja utakmica koju sam odigrao, proglašen sam za igrača utakmice. Nažalost smo remizirali. Nesrećno smo primili gol u poslednjim trenucima susreta. Prvi sam ustao tog jutra i sreo trenera i direktora. Upitali su me: ‘Šta Vam je Drljača? Jel sve u redu? Da li ne možete da spavate’? Odgovorio sam: ‘Ne, ustao sam srećan. Ko rano rani, dve sreće grabi’. To im se dopalo, pa su u pripremi utakmice pričali saigračima kako treba da se ugledaju na mene. Bilo je dosta zanimljivih detalja”.
Anedgota sa debija u Trnavi samo je jedan u nizu svedoka koliko je Drljača impresioniran fudbalom. Gotovo svaki detalj sa terena pamti srpski strateg, a istog dana počelo je i drugarstvo sa tadašnjim rivalom.
“Najdžel Meknil je tada igrao za Spartak. Reč je o Englezu koji je došao sa Kipra, a prethodno bio u Totenhemu. Danas, posle toliko godina – i dalje održavamo kontakt. Živi u Hamburgu, ima svoju školu fudbalu. Imali smo snažan duel. Bio sam defanzivni vezni, a on napadač. Posle 20 sekundi sam ušao u žustar duel. Startovao sam na loptu, a on je blefirao. Zbog njegove glume sam dobio žuti. Posle smo u šaljivom maniru pričali u tome”.
Na bajkovitoj stazi isprečila se povreda… Nažalost, povratka u željenu formu nije bilo, ali nikada Dragan nije odustao od optimizma, koji mu je izemeđu ostalog dao snagu da nastavi dalje i uplovi u trenerske vode.
“Ni danas nisam uspeo da je saniram. Pokidani ligamenti… Operisao sam meniskus kasnije. Sve se odrazilo na karijeru i sportski život. Već 1995. godine sam zakoračio u trenerski posao. Godinu dana ranije sam stigao na operaciju u Novi Sad. Nažalost te godine sam ostao bez majke. To je bio veliki udarac za mene. Imao sam suprugu i sina u tom trenutku, kasnije sam dobio ćerku. To mi je bio jedini izlaz. Takođe, u fudbalu su mi vrata svuda bila otvorena. Registrovao sam se u FK Sintelon, radio sam u klubu i firmi”.
Evocirajući uspomene oživeo je Drljača sećanja na dane kada se na terenu nadmetao sa prvim čovekom Crvene zvezde – Zvezdanom Terzićem, ali i kako ga je splet nesrećnih okolnosti sprečio da postanu saigrači na Staroj Karamburmi.
“Interesantno je da sam dugo godina bio takmac sa Zvezdanom Terzićem. Igrao je za AIK, sadašnji TSC, a ja za Bačku. Bili smo rivali. Pre skoro 40 godina bio sam na probi u OFK Beogradu, koju sam prošao. Ciga Đorđević, Vukašinović, golman Ljukovčan, igrači Nedeljković, Lončar, Terzić… Čitava ta stara plejada. Izborio sam se za mesto. Igrao sam dve prijateljske utakmice. Rekli su mi da sam primljen i da u januaru idemo na pripreme u Afriku. Meni 22. decembra premine baka, a mami se zato pogorša zdravstveno stanje. Bio sam primoran da otkažem angažman u OFK Beogradu. Eto, tada sam se upoznao sa Zvezdanom, ali kasnije više nismo bili u kontaktu. Sudbina mi nije dozvolila da odem na te pripreme. Šteta, nije se dalo, ali ko zna što je to dobro”, istakao je Drljača, pa nastavio u istom dahu:
“Na Železniku mi je prišao čovek, predstavio se, ali sam u međuvremenu zaboravio ime. Rekao mi je: ‘Vrlo brzo Vas vidim u Zvezdi’. Prijao mi je taj kompliment. Drugačija su vremena bila, nisam imao ni menadžera. Jedan moj zemljak iz Mladenova, studirao je i radio u Beogradu, on mi je i obezbedio kontakt sa OFK-om tada”.
Četiri decenije kasnije, dočekao je Crvenu zvezdu u Trnavi, prilikom dvomeča sa Spartakom u kvaliifkacijama za Ligu šampiona. Nije obnovio kontakt sa generalnim direktorom crveno-belih, ali pružio je podršku i razgovarao sa tadašnjim udarnim iglama tima Vladana Milojevića.
“Tada su postojale velike tenzije. Video sam se sa Milanom Borjanom i Vujadinom Savićem. Iskoristio sam priliku da provedem vreme sa igračima mog kluba, da popričamo, da im poželim sreću. Stekao sam i prijatelja, sjajnog čoveka i trenera – Vladu Jankovića, sa kojim se redovno čujem. Ljudi iz Banjaluke su me zamolili za ulaznice. Ja sam preko ambasade obezbedio kontigent karata za naše navijače. Uvek sam živeo za Zvezdu”.
Tokom epizoda u Slovačkoj neprekidno je Dragan tražio način da što češće posećuje omiljenu adresu – Ljutice Bogdana 1a. I naravno – to mu je polazilo za rukom… Širio je ljubav prema crveno-belim bojama među tamošnjim fudbalskim talentima.
“Dok sam radio u Slovačkoj često sam moje ekipe dovodio u Beograd – u posetu stadionu Crvene zvezde. Odatle potiče veliko prijateljstvo sa kustosom muzeja na Marakani – Peđom. Nedavno sam se čuo sa njim. Sada sam u Lajpcigu u kontaku sa Kostom Nedeljkovićem i Andrijom Maksimovićem. Nedavno sam bio na utakmici Srbija – Engleska, takođe na našem stadionu. Sve moje uspomene vezane su za crveno-bele moje. Vodio sam decu na mečeve. Povezanost je velika”.
Veliko poštovanje ima Drljača prema Zvezdinom večitom rivalu, ali rado se seća trenutka kada je kao dečak pobedio Partizan u Humskoj ulici.
“Sve me veže i podseća na Zvezdu. Kao pioniri smo pobedili Partizan sa 2:1 na JNA. Bili smo uvertira za utakmicu Napredak – Partizan. Tada sam igrao za moju ekipu iz Mladenova”.
Kao trener kadeta Mladosti iz Apatina, dogurao je 2004. godine do finala Kupa Srbije, gde se sastao baš sa Crvenom zvezdom. Ta utakmica ima posebno mesto u Draganovoj memoriji.
“Meni je bila čast da igram protiv Zvezde, sa ekipom koju smo do finala doveli preko kvalifikacija. Mladost Apatin je bila organizovan klub – na visokom nivou. Selektirana ekipa od dece iz ranih delova Balkana. Mnogi su kasnije bili reprezentativci, napravili ozbiljne karijere”, konstatovao je Dragan Drljača u intervjuu za Meridian sport.
U noći između utorka i srede, u Oklahomi Siti, biće prvi put podbačena lopta u sezoni 2025-2026. Dolaze Kevin Durent i Alperen Šengun sa Hjustonom. Malo posle toga, u Los Anđelesu će Luka Dončić, bez Lebrona Džejmsa, dočekati Stefa Karija.
Tako kreće nova priča. I kreću nove prognoze. Nove opklade.
Kako je objavio ESPN, 48 odsto uplata u kladionicama stavljeno je na Denver! Ljudi veruju u Nagetse koji su i po kvoti u Meridianu drugi najveći favorit u sezoni. Kvota da će Nikola Jokić i drugovi osvojiti drugi prsten sada je 7.45! Prvi favorit je Oklahoma Siti sa 3.45, treći Klivlend sa 8.95, pa Njujork 9.45…
LA Klipersi Bogdana Bogdanovića su deveti najveći favorit sa 20.9 kvotom.
Denver je letos bio izuzetno aktivan u želji da najboljeg košarkaša sveta okruži kvalitetnim rosterom. Umesto Majkla Portera Juniora stigao je Kem Džonson, vratio se šampion Brus Braun, stigao i Tim Hardavej, dok će Jokić mirnije nego ikada moći da ode na klupu jer je tu i Jonas Valančunas.
Milan je dokazao da stabilnost i dugoročna saradnja mogu da donesu finansijsku sigurnost. Velikan sa San Sira potvrdio je nastavak partnerstva sa kompanijom Emirejts, koja će i dalje krasiti dresove Rosonera i to do 2031. godine. Ovim produžetkom, jedno od najpoznatijih sponzorskih saveza u evropskom fudbalu prelazi magičnu granicu od 20 godina zajedničke istorije.
Prethodni sporazum između Milana i Emirejtsa potpisan je 2022. i tada je postepeno rastao po vrednosti, dostižući 30 miliona evra po sezoni. Novi dogovor, kako otkriva portal Calcio e Finanza, donosi dodatni finansijski iskorak. Počev od sezone 2026/2027, Milan će zarađivati oko 35 miliona evra godišnje samo od glavnog sponzora na dresu.
Za poređenje, tokom prethodne sezone klub je prihodovao između 20 i 25 miliona evra, dok u aktuelnoj sezoni ta suma već dostiže pomenutih 30.000.000. Time je Milan postavio čvrste temelje za dugoročnu finansijsku stabilnost i približio se elitnom društvu evropskih klubova kada je reč o prihodima od sponzorskih ugovora.
Zahvaljujući novom ugovoru, Milan postaje vodeći italijanski klub po visini prihoda od glavnog sponzora. Njegova dva najveća rivala, Inter i Juventus, trenutno zarađuju oko 30 miliona evra godišnje.
U evropskim okvirima, Milan se ovim ugovorom i dalje nalazi ispod najbogatijih klubova, ali pravi vidljiv korak napred. Ovo je lista klubova koji trenutno ostvaruju najveće godišnje prihode od sponzora na dresu:
1. Mančester siti – Etihad: 80 miliona evra 2. Real Madrid – Emirejts: 70 miliona evra 3. PSŽ – Katar Ervejz: 70 miliona evra 4. Mančester junajted – Snapdragon: 70 miliona evra 5. Bajern Minhen – Deutsche Telekom: 65 miliona evra 6. Arsenal – Emirejts: 60 miliona evra 7. Liverpul – Standard Chartered: 60 miliona evra 8. Barselona – Spotify: 57,5 miliona evra 9. Totenhem – AIA: 47,5 miliona evra 10. Atletiko Madrid – Ryad Air: 40 miliona evra
Real Madrid je navikao da ima zvezde, ali ne i ovako sinhronizovan trozubac. Kilijan Mbape, Vinisijus Žunior i Arda Guler trenutno čine najubojitiji napadački trojac u Evropi. Dok statistika često zna da prevari, u ovom slučaju ona ne laže – ovi momci su gotovo sami preuzeli teret celog Reala.
Mbape, Vinisijus i Guler zajedno čine više od pola tima. Zapravo, čak 85 odsto golova i asistencija Kraljevskog kluba potpisuju upravo oni. Tri “čekića” u punoj snazi. Francuz je započeo sezonu u stilu Kristijana Ronalda sa 14 golova i dve asistencije u prvih 10 utakmica. Brazilac je dodao pet golova i četiri završna dodavanja, dok je Turčin, najmlađi od njih trojice, upisao tri gola i četiri asistencije.
Od ukupno 26 postignutih pogodaka Blankosa, njih 22 delo su ovog trojca – neverovatnih 84,6 odsto. Od 19 asistencija, oni su kreirali više od polovine, tačnije 10. Statistika koja jasno pokazuje da Real više nego ikada zavisi od svog napadačkog trilinga. Troglava aždaja u službi Ćabija Alonsa.
Najveća snaga ovog trojca je njihovo razumevanje na terenu. Sva četiri Ardina dodavanja pretvorio je u golove upravo Mbape. Od četiri Vinijeve asistencije, dve su završile kod Kilijana, jedna kod Arde, a poslednja kod Franka Mastantuona. Mbape je, pak, podelio dve asistencije – jednu Viniju, drugu Guleru.
Taj odnos dodatno je procvetao u drugom delu početka sezone, otkako je Alonso pomerio Ardu u ofanzivniju ulogu. Njih trojica “govore istim jezikom”. I Alonso ih zato želi što bliže jedne drugima.
“Sada igra kao polušpic, kako bi više iskoristio svoj kvalitet. Postavljen je između linija da se poveže sa Mbapeom. Daje golove i ima kvalitet za poslednji pas“, objasnio je Ćabi.
Zajedno, Mbape i Vinisijus učestvovali su u stvaranju 25 golova, što je brojka koju u Ligama petice nadmašuje samo tandem Harija Kejna i Luisa Dijaza iz Bajerna sa 27 golova. Sve to, uprkos pomalo nesigurnom početku sezone za Vinisijusa, koji je u prvim rundama često delio minutažu sa Rodrigom. Ipak, Brazilac je pronašao pravi ritam i stigao do najboljeg starta u karijeri – gol ili asistencija na svakih 76 minuta igre.
A Mbape? On je priča za sebe. Ili, bolje rečeno, za više poglavlja. Francuz beleži istorijske brojke. U poređenju sa idolom KristijanomRonaldom, Mbape ide putem koji može da nadmaši i legendarnu sezonu 2014/2015, kada je Portugalac dao 61 gol. Ako nastavi ovim tempom, Kilijan bi na kraju mogao da stigne do čak 84 pogotka.
“Voleo bih da jednog dana ljudi sanjaju o meni, kao što sanjaju o Ronaldu“, rekao je nedavno Mbape i deluje da taj san postaje sve realniji.
U trenutku kada Real ulazi u najteži deo jeseni, forma ovog trilinga mogla bi da bude presudna. Slede redom Hetafe, Juventus, Barselona, Valensija i Liverpul – period koji će pokazati koliko daleko Alonso može da dogura sa ovakvom napadačkom mašinerijom.
Mbape je postigao gol i asistirao protiv Azerbejdžana, Vinisijus uradio isto protiv Južne Koreje, dok je Guler blistao protiv Bugarske sa golom i dve asistencije. Ovo je triling u naletu, koji se razume. Triling koji ubija.
NBA liga, odnosno NBC kao televizija koja je kupila prava za prenošenje najbolje košarke, priredili su navijačima veliko iznenađenje kada je objavljeno da će najbolji igrač svih vremena, Majkl Džordan, biti „poseban saradnik“ u analizi utakmica.
Iako se još ne zna mnogo o njegovoj konkretnoj ulozi, navijače očigledno očekuje spektakl, jer su neki detalji o Džordanovoj ulozi procureli. Sportski komentator Kris Kolinsvort nagovestio je da će uloga Njegovog letećeg visočanstva u narednoj sezoni, u emisiji Up and Adams koja se emituje četvrtkom, biti drugačija.
Rekao je da nas ne očekuju samo uobičajeni razgovori sa Em Džejem, već i uvid u njegov um i dublja analiza njegovog razmišljanja.
„Biću u problemu zbog ovoga“, započeo je Kolinsvort. „Siguran sam da je sve to jedno veliko iznenađenje, ali biće to duboko zaranjanje u mozak Majkla Džordana. Da li je to dovoljno kao nagoveštaj, a da ništa ne otkrivam?“
Kolinsvort je nastavio:
„Sve što biste zaista želeli da znate od Majkla Džordana — ako biste imali priliku da sednete i jednostavno razgovarate s njim, bez kamera, uz čašu vina, i da uživate u sjajnom razgovoru o onome što ste znali ili mislili da znate o njemu — to ćete i dobiti“, dodao je.
Kolinsvort je naglasio da to neće biti površni razgovori tipa „Ko ti je trenutno najbolji igrač u NBA?“
„Mislim da ćete dobiti pravo ‘Majkl’ iskustvo.“
NBC se vraća prenosima NBA utakmica prvi put posle više od dve decenije. Ova mreža prenosila je utakmice tokom Džordanove ere od 1990. do 2002. godine.
Uz Amazon Prime Video, NBC će se pridružiti ESPN-u kao deo novog 11-godišnjeg ugovora o pravima na prenose vrednog 76 milijardi dolara, koji počinje od sledeće sezone. Dakle, za nekoliko dana.
Novobeogradski blokovi osim što su za mnoge sinonim tame, lavirinta i kriminala, obiluju mnogim fudbalerima i trenerima. Mnogo je tu velikih karijera, zanimljivih priča i sudbina, a sada se tom klubu približio mladi Igor Kurtović.
Oni zagriženi ljubitelji beogradskog fudbala sigurno znaju za Alita Kurtovića, majstora i jednog od simbola nižih liga, a da iver ne pada daleko od klade – ova priča je pravi dokaz za to.
Član plejade novog talasa fudbalskih trenera sa prilično zavidnim iskustvom trenutno peče zanat u Zemunu, gde uz čvrstu ruku Milana Kuljića napreduje iz dana u dan i zajedno sa klubom učestvuje u misiji zvanoj – Superliga. Da će biti lako, neće… Tim iz Gornje Varoši je trenutno vodeći tim prvoligaškog karavana i ima sve preduslove da se vrati u društvo najboljih, međutim, euforija je još zabranjena reč.
“Liga je jako izjednačena i teška… Naš osnovni cilj bio je da uđemo u plej-of, jer tamo ostaje šest ekipa, dok preostalih deset ide u plej-aut. Ako si među šest, obezbediš sebi opstanak i mir. Međutim, kako je sve krenulo dobro, tako su i rezultati došli. Normalno je da su porasle i ambicije. Stvarno smo prezadovoljni. Nismo očekivali da ovako bude, ali smo radili ozbiljno. Imamo dobru ekipu, dobru atmosferu i kvalitet – i to se sada vidi na terenu” počinje mladi trener razgovor za Meridian sport.
Konstantnost i dobra baza su ključ uspeha, a na sreću Zemun to ima…
“Kuljić je došao posle devet kola prošle sezone, a dosta igrača je ostalo – možda polovina tima. To je jako važno, jer kontinuitet pravi razliku. Sve se nekako sklopilo – rad, energija, kvalitet – i rezultat je došao prirodno. Cilj i dalje ostaje da budemo među šest, mada, kad si prvi, naravno da pomisliš i na više. Što se kluba tiče, Zemun je fantastična sredina. Ne bih mogao da zamislim bolje mesto za ovaj period. Svi u klubu su fudbalski ljudi, rade iz ljubavi, oseća se ta posvećenost. Voleo bih da jednog dana vratimo Zemun u Superligu – to bi bilo savršeno, i zbog igrača, i zbog navijača”.
Kao grom iz vedra neba je odjeknula vest da je El Fardu Ben zadužio zeleno-plavu opremu i time dodatno pojačao ambicije kluba iz Ugrinovačke ulice.
“Što se Bena tiče, iskreno, kada se pojavila šansa da angažujemo igrača sa takvim pedigreom i ljudskim vrlinama – nismo mogli da ne reagujemo.. Znam da je bio u Železničaru iz Pančeva, ali se povredio i pauzirao oko četiri meseca. Verovatno zbog toga nije ostao tamo. Onda se otvorila prilika da dođe kod nas – Zemun je to iskoristio i doveo ga. Igrao je Ligu šampiona – ozbiljan fudbaler. Došao je malo nespreman, ali sada već hvata ritam. Još nije debitovao, bio je i sa reprezentacijom, igrao dve utakmice i bio kapiten. Pre svega je fantastičan čovek – ne možeš da veruješ kolika dobrota iz njega izlazi. U svlačionici i na treningu njegovo prisustvo znači mnogo. Ima tu harizmu, iskustvo i stav koji podižu sve oko njega”.
Zemunomanija je bila popularna pre nešto više od 15 godina, kada je klub tavorio u srpskoj ligi, ali i pored toga – navijači su preplavljivali tribine beogradskih stadiona i pokazali vernost. Tako je i danas, dvanaesti su igrač ekipe…
“Publika je naš motiv više, navijači se vraćaju na tribine, atmosfera je sjajna. Stvarno su odani. I kad nije išlo prošle godine, kad su rezultati bili lošiji, bili su uz nas. Nisu nas napustili ni u jednom trenutku. Identična podrška, čak i na gostovanjima – Leskovac, Ivanjica, Priboj… To je posebna energija”.
Kurtović apostrofira disciplinu kao jedan od najbitnijih segmenata u fudbalu bez koje ne bi ni bilo rezultata. Takođe, raduje ga sve veći uticaj mladih igrača, koji tek dolaze na veliku scenu i ne preskaču stepenice.
“Šef Milan Kuljić je neverovatan profesionalac – posvećen, temeljan, studiozan. Uz njega su i Dejan Grujić i “ostatak stručnog štaba. Posle svake utakmice odmah analiziramo sledećeg protivnika, nema pauze. Svaka utakmica je teška, nema lakih bodova – pa ni protiv onih koji su pri dnu tabele.Imamo dobar miks mladosti i iskustva. Na primer, Rošević (2001) i Kalat (2005) su momci sa neverovatnim potencijalom. Kalat je prošao našu školu, igra ofanzivno, ima udarac, dobar je u skoku. Još oscilira, ali to je normalno za te godine. Tu su i Tabaković, Trajkovski koji je dete kluba, Knežević i još nekoliko mladih igrača koji se nameću. Oko desetak fudbalera ostalo je iz prošle sezone i taj kontinuitet nam mnogo znači”.
Nekada su škole Rada, OFK Beograda i Zemuna bile među priznatijima u Srbiji, međutim, usledile su neke teške godine, za svaki od pomenute klubove. Ipak, čini se da stvari dolaze na svoje mesto.
“Omladinska škola se takođe podiže. Imali su težak period, ispali iz kvalitetnih liga, ali se vraćaju. Došla su nova deca, novi treneri, ponovo ima kvaliteta. Cilj je da se i omladinska škola vrati tamo gde joj je mesto. Kako raste klub, tako će i škola – i siguran sam da će sve to biti dobro”.
Iako Igor ima tek 34 godine, iza njega je “sito i rešeto”… Profilisao se u Brodarcu, svojevremeno jednom od najboljih klubova u omladinskim kategorijama.
“U trenerskom poslu sam već petnaest godina – trinaest u Brodarcu, sad drugu godinu u Zemunu. Počeo sam kao pomoćni trener kod iskusnijih kolega, učio od najboljih. Radio sam sa Nebojšom Jandrićem, Goranom Makarinom, Ivanom Jevićem, Željkom Kalajdžićem – stvarno kvalitetnim ljudima”.
Sve što je dostigao i što će tek dostići – duguje samo jednom čoveku. Njegovom ocu. Legenda malih terena i osoba velikog srca prerano je napustila ovaj svet, ali njegov duh i prepoznatljivi osmeh žive kroz fudbal.
“Najveći uticaj na mene imao je moj otac… On mi je uzor i u životu i u fudbalu. Zbog njega sam i počeo da igram. Bio je najbolji čovek i fudbaler kojeg sam poznavao. Nažalost, više ga nema, ali mi je i dalje najveća motivacija. Pre svega, verujem da je pravi uspeh u životu – biti dobar čovek. To mi je on i pokazao svojim primerom, i zbog njega se najviše trudim da to i ostanem. U fudbalu mi je motiv jer mi je bio najveća podrška, ali je biti čovek na prvom mestu. Kada je preminuo, to mi je postalo glavni pokretač da nastavim dalje i pokušam da napravim nešto veće – zbog njega” ističe mlađi Kurtović drhtavim, ali i glasom punim ponosa.
Kao neko ko je odrastao na “ulici” i imao prilike da iskusi specifično detinjstvo dece devedesetih, priznaje da mladi više nemaju neke reference zbog kojih se postaje fudbaler.
“Fudbal se menja iz godine u godinu, ali ono što najviše fali mladima danas jeste karakter. Izgubili su taj ulični fudbal, taj osećaj za nadmetanje. Sve je postalo sterilno. Talentovani su, ali mentalno slabiji, jer nemaju to rivalstvo iz dvorišta koje nas je ranije formiralo”.
Na kraju, dobro poznato pitanje… Kako sprečiti rotiranje trenera kao na ringišpilu, koje “ubija” srpski fudbal već duži niz vremena.
“Kod nas je teško biti trener jer se sve brzo menja. Dva loša rezultata i odmah si bivši – to ubija kontinuitet. U Zemunu, srećom, nije tako. Imamo poverenje i podršku – i to je najvažnije. Trener mora da ima vremena da izgradi nešto. U klubovima gde se to razume, vidi se razlika – Mačva, Grafičar, pa i mi sada. Ljudi u klubovima više veruju iskusnima. Mlad trener mora da donese nešto novo, da razmišlja moderno – ali retko dobije priliku. Ipak, ima mnogo talentovanih ljudi u Srbiji, samo im treba podrška i strpljenje” završava Kurtović priču za naš portal.
Tanka je granica od depresije do ekstaze. Da ste prosečnog navijača Zvezde posle Zadra pitali šta da očekuje od nastavka sezone, teško da bi ste osetili mnogo optimizma u njegovim rečima. Sada, 11 dana kasnije, klub sa Malog Kalemegdana dočekuje Kralja s željom da mu skine krunu!
Povratak Saše Obradovića je doneo žar i podgrejao strasti, a pobeda nad Žalgirisom vratila veru da se ova takmičarska godina razlikuje u odnosu na prethodne i da Zvezda može do iskoraka na najvećoj sceni. Pokazala je nova ekipa, iako desetkovana, da ume protiv duhova prošlosti, pa je posle pet poraza Žalgiris konačno pao. Novi zadatak donosi sličnu problematiku.
Šest poslednjih utakmica s Realom ishod je bio identičan – Madriđani su slavili. Ali, utorak veče je pokazao put kako se mentalne prepreke preskaču i Zvezda se nada da će ponovo iskoristiti moć Arene (19.00) i da će ekipu Serđa Skariola poslati kući praznih džepova.
Dan pred utakmicu, Arena je bila mesto treninga koji je doneo scenu koja se ponavlja. Ko je imao medijske obaveze, završio je – igrači su otišl put svlačionice, a Semi Odželej je ostao na parketu zajedno s pomoćnim trenerima Tomislavom Tomovićem i Đorđem Lazarevićem. Zvezdin prvotimac je morao da odradi rutinu i pogodi zacrtanu količinu šuteva. Prve tri utakmice u Evroligi nisu bile previše plodonosne za Odželeja, ali Amerikanac nije menjao pristup, već je dodatno radio – zato je nagrada stigla u vidu dobre partije protiv Žalgirisa, koja je umnogome pomogla da Zvezda dođe do druge pobede u sezoni.
„Samo pokušavam da dam sve od sebe, svaki dan. Verujem da bez obzira da li igraš ili ne igraš, ko god da je protivnik – ako uložiš malo dodatnog rada svakog dana, to se na kraju sabere i donese rezultat“, objasnio je Odželej za Meridian sport svoju rutinu.
Ambijent oko Zvezde se potpuno promenio posle dve pobede u Evroligi.
„Mislim da smo svi znali, ulazeći u sezonu, da imamo velike ciljeve i želimo da imamo odličnu godinu. Znamo da igranje u ovom dresu nosi mnogo ponosa i veliku podršku navijača. Želimo da im pokažemo da smo ovde da pobedimo i da damo 100% svake večeri. Nakon što smo izgubili nekoliko utakmica, želeli smo da unesemo novu energiju i drugačiji pristup. A kada se to desi — šutevi počnu da ulaze i pobede dolaze“.
Janisa Sferopulosa je zamenio Saša Obradović, a Odželej prema prema obojici trenera gaji simpatije.
„Iskreno, volim i Janisa i Sašu. Kada sam došao ovde i potpisao, bio sam srećan što je Janis tu, a kada je Saša stigao, bio sam isto tako uzbuđen. Obojica daju mnogo energije i samopouzdanja. Znali smo da je klub napravio promenu i bilo je jasno da moramo da odgovorimo na to. Podigli smo nivo igre. Želeli smo da pobeđujemo i sa Janisom i sa Sašom“.
Rival koji dolazi u Beograd je inspirativan možda i više nego drugi.
„Oni tačno znaju šta znači nositi madridski dres, svi su vrhunski profesionalci. Za nas je ključno da obratimo pažnju na detalje i da donesemo energiju. Kada igraš protiv igrača najvišeg nivoa, ne smeš im dati ništa lako. Moramo da ih držimo pod pritiskom svih 40 minuta i da rade za svaki poen“.
Kao igrač Valensije i Virtusa mnogo puta je ukrstio koplja s Kraljevskim klubom.
„Pamtim verovatno sve utakmice sa Realom. Iskreno, svaki put kada igramo protiv Madrida, to je posebna utakmica. Svi su uzbuđeni jer znamo da imaju tradiciju i kvalitet. U isto vreme, zabavno je igrati protiv nekih od najboljih igrača u Evropi — uvek imaju odličan tim, kao i sada“, zaključio je Odželej za Meridian sport.
Panatinaikos i španski trener Rafa Benitez postigli su dogovor o saradnji, prenosi grčki SDNA. Pregovori su okončani u četvrtak uveče i postignut je dogovor o saradnji na dve i po godine, uz ugovor vredan 3,6 miliona evra godišnje, uključujući i njegov stručni štab koji će zarađivati dodatnih 600 hiljada evra.
Benitez će tako postati najplaćeniji trener u istoriji grčkog fudbala, a Panatinaikos veruje da je pronašao čoveka koji može da vrati klub na put uspeha. Jedina preostala nedoumica odnosi se na tačan trenutak kada će zvanično preuzeti tim, a kao najrealnija opcija navodi se period posle utakmice sa Fajenordom.
Iskusni Španac već je detaljno upoznat sa igračkim kadrom i načinom igre atinskog kluba, što je pokazao i tokom razgovora sa vlasnikom kluba Janisom Alafuzosom i njegovim fudbalskim savetnikom Frankom Baldinijem. U narednim danima očekuje se da se finalizuju svi formalni detalji.
Benitez, koji ima 65 godina, iza sebe ima bogatu karijeru u evropskom fudbalu, gde je vodio neke od najvećih klubova sveta – Real Madrid, Liverpul, Valensiju, Čelsi, Inter, Napoli, Njukasl, Everton i Selta Vigo. Tokom karijere osvojio je Ligu šampiona sa Liverpulom (2005), Ligu Evrope sa Čelsijem, Kup UEFA sa Valensijom, Kup Italije sa Napolijem i Svetsko klupsko prvenstvo sa Interom.
Luka Modrić prihvatio je ponudu predsednika Real Madrida, Florentina Pereza, da se po završetku igračke karijere vrati u klub – bilo kao ambasador, bilo kao trener. Ipak, njegov plan je da najpre uzme godinu dana pauze kako bi se posvetio porodici, a zatim započne trenerske kurseve i radi sa mlađim kategorijama u omladinskoj školi Kraljevskog kluba.
Iako i dalje igra na vrhunskom nivou, Modrić sve više razmišlja o životu posle fudbala. Trenutno nosi dres Milana i u 41. godini i dalje pruža izvanredne partije, ali svestan je da se kraj karijere približava. Povratak u Madrid smatra se gotovo sigurnim, no hrvatski vezista ne žuri sa odlukom i želi da sve uradi svojim tempom, prenosi Defensa Central.
Modrić je jasno stavio do znanja da ostaje maksimalno posvećen Milanu i predstojećem Svetskom prvenstvu, na kojem planira da se oprosti od reprezentacije Hrvatske na dostojanstven način.
Karijera Luke Modrića već sada zauzima posebno mesto u istoriji fudbala. Sa Real Madridom je osvojio 28 trofeja, uključujući pet titula Lige šampiona, dok je sa reprezentacijom Hrvatske stigao do srebra i bronze na svetskim prvenstvima, kao i drugog mesta u Ligi nacija, a 2018. godine je dobio Zlatnu loptu.
