Čudan je put Uroša Račića. Delovalo je u jednom trenutku da će Srbin u Valensiji dosegnuti najveće moguće visine nakon što je postizao evrogolove u duelima protiv najvećih klubova iz Španije.
Umesto toga – Račić se muči, a šansu da stvari promeni u svoju korist imaće već ove sezone u Arisu.
Kako piše “All about Aris” – Manolo Himenez je pronašao savršenu rolu za Račića. Nije bio lak početak za Račića koji je u Aris stigao nespreman, te je neretko bio i javno kritikovan od strane strogog Himeneza.
Ali, obe strane su bile strpljive. U skladu s tim – proigrao je Račić. Protiv Panaitolikosa je bio igrač utakmice i očekuje se da će tek da raste.
Ističu i da je tome doprinela promena pozicije, jer je Račić pomeren na mesto defanzivnog veznog. To mu odgovora, usled nedostatka brzine. Daleko bolje čita igru i snalazi se kada iza leđa ima defanzivce.
Za Franka Nilikinu se tokom leta pričalo da bi mogao da promeni sredinu. Da nije “nedodirljiv” kada je u pitanju roster Partizana. Ali, nekadašnji NBA igrač je ostao u Humskoj i bio je spreman da započne drugu sezonu u crno-belom dresu.
Međutim, tada su se desile promene u Olimpijakosu, povredio se Kinan Evans, trener Jorgos Barcokas shvatio da mu je urgentno neophodan još jedan igrač na bekovskim pozicijama i Pirejci su kontaktirali Nilikinu.
Partizan neće stati na put ovom transferu, ali pod jednim uslovom. Zapravo, pod 300 hiljada uslova.
Kako Meridian sport saznaje, crno-beli bi pustili Nilikinu da se preseli u Pirej ukoliko Olimpijakos uplati oko 300.000 evra. Sada ostaje da se vidi da li će se dve strane dogovoriti i kada će, ako u opšte, sjajni defanzivac promeniti sredinu.
Posle četiri godine na Misisipi stejt koledžu i priznanja za najboljeg šestog igrača Jugoistočne konferencije (SEC), TajsonKarter se otisnuo u Evropu i profesionalnu karijeru započeo u dresu Lavrija.
Već u prvoj sezoni uvršten je u idealni tim grčke lige, a sa tim zvanjem se preselio u Zenit. Ubrzo je stigla i prva titula, podigao je VTB pehar sa klubom iz Sankt Petersburga, a onda je usledio prelazak u Unikahu i potom prava žetva trofeja. Tokom boravka u Malagi, 27-godišnji košarkaš osvojio je FIBA Interkontinentalni kup, dva puta Ligu šampiona, dva Kupa kralja i Superkup Španije, a pritom je bio MVP Kupa kralja 2023. i najkorisniji igrač Fajnal-fora BCL-a minule sezone.
Dakle, pažljivo je birao korake i postepeno rastao. Gradicijski dopunjavao CV i gradio put ka mestu u Evroligi (upisao samo četiri nastupa sa Zenitom) – ka Crvenoj zvezdi Meridianbet. Matematičkom progresijom dolazimo do zaključka da najbolje tek sledi.
Već je Karter zagolicao maštu navijača kluba sa Malog Kalemegdana izdanjima tokom pripremnog perioda. Posle 12 poena u susretu sa Monakom, ubacio je 14 protiv Olimpijakosa i pokazao delić napadačkog arsenala, počevši od trojki iz pozicija koje je sam izgradio, preko dobre igre u tranziciji, efektnih prodora i još efektnijih zakucavanja.
Jasno, još traži prave korake i uigrava se sa novim timom, ali prvi znaci su obećavajući. Ono što je u ovom trenutku možda i najbitnije, čini se da se veoma dobro slaže sa ekipom.
“Dobra atmosfera. Svi se dobro slažemo i mislim da je to veoma važno za tim“, rekao je TajsonKarter u razgovoru za Meridian sport.
Pokazao je i da ne beži od odgovornosti, štaviše, da voli da ima loptu u rukama kada se lomi utakmica. Često je bio čovek odluke u dresu Unikahe, a protiv Olimpijakosa na Kritu, u crveno-belom dresu, nedostajalo mu je malo sreće da izbori produžetak, ali mnogo je važnije da takvi šutevi pronađu put do dna mrežice kada krene sezona.
Posebno dobra vest za Zvezdu je što u svojim redovima ima više igrača koji mogu da preuzmu u odlučujućim momentima. Još jedan novajlija, DevonteGrejem, tokom karijere u NBA često je pogađao šuteve za pobede, a i tokom priprema sa Zvezdom pogodio je dve ključne trojke u završnicama susreta sa Igokeom i Monakom. Dakle, imaće trener JanisSferopulos više aduta u biti ili ne biti situacijama.
“To je jako važno, jer igramo protiv vrhunskih timova i biće mnogo neizvesnih završnica. Tada je bitno imati više igrača koji se ne plaše trenutka,” dodao je Karter i istakao da ćemo ga u crveno-belom gledati i na pozicijama jedan i dva, kao i tokom čitave karijere.
A počela je u rodnom Starkvilu, univerzitetskom i sportskom gradu iz Misisipija, gde mu je još u srednjoj školi otac bio trener. Zanimljivo je da su postali prvi otac i sin koji su postigli preko 1.000 poena u Jugoistočnoj NCAA konferenciji.
“On mi je i dalje mentor, stalno razgovaramo, pitam ga za savet. Kada sam dolazio ovde, rekao mi je samo da budem svoj i da nastavim da radim naporno.”
A dok je pravi prve košarkaške korake, iako okružen sportom u rodnom gradu, teško da je pomišljao gde će ga igra pod obručima jednog dana dovesti.
“Iskreno, većina Amerikanaca ne razmišlja o evropskoj košarci jer ne zna dovoljno o njoj. Fokus je na profesionalnom bavljenju košarkom u SAD. Ali kada se pojavila prilika da dođem, bio sam uzbuđen. Tamo gde sam odrastao sport je svuda oko tebe, tako da mi je prirodno bilo da se posvetim košarci.”
Posle koledža je spakovao kofere, spreman za najveći izazov u životu. Prihvatio je poziv iz Grčke i krenuo u avanturu koja ga je pet godina kasnije dovela i do Beograda. Prva stanica bio je Lavrio.
“Znao sam da je Kevin Panter igrao tamo i imao uspešnu karijeru. To mi je bila inspiracija, jer sam video da je moguće krenuti od Lavrija i graditi karijeru.”
Posle dobrih partija preselio se u Sankt Petersburg, gde je počeo da sluša priče o Crvenoj zvezdi. Saigrači su mu bili DžordanLojd i BiliBeron – ljubimci crveno-bele armije navijača.
“Pričao sam sa Džordanom i sećam se i Bilija. Obojica su mi govorili da im je ovde bilo super i da imaju lepe uspomene iz Crvene zvezde. Džordan mi je rekao da je grad sjajan i da ljudi obožavaju košarku.”
Posle Grčke i Rusije, otisnuo se put Španije, gde je sa Unikahom beležio istorijske rezultate.
“Poseban period. Malaga je sjajan grad, klub je odličan, imao sam sjajne saigrače i dobru hemiju u ekipi. Osvojili smo mnogo trofeja.”
U Malagi je takođe mogao da čuje ponešto i o Crvenoj zvezdi, s ozbirom da je desna ruka IbonaNavara bivši šef struke, svojevremeno i pomoćni trener tima sa Malog Kalemegdana – AndrijaGavrilović.
“Sjajno iskustvo. Uživao sam u radu sa njim, stalno smo pričali posle treninga. Zaista dobar čovek.”
Prošao je kroz mnogo toga tokom karijere, ali jasno je da nigde nije mogao da oseti čari velikog rivalstva kakvo gaje Crvena zvezda i Partizan. Derbiji će mu biti posebno interesantni, jer će na drugom kraju terena gledati dobro poznato lice – bivšeg saigrača iz Unikahe, Dilana Osetkovskog.
“Radujem se tome. On je moj dobar prijatelj, ali i veliki takmičar – kao i ja. S ozbirom na rivalstvo i sve, na terenu nećemo biti tako dobri, ali van njega ostajemo bliski.”
U Španiji je praktično navikao da pobeđuje i osvaja, iako nije bio član Real Madrida ili Barselone. Veruje da će se ta navika preneti i na novu sredinu.
“Pobeđivanje nije samo ono što se vidi u utakmici. To se gradi na treningu, u svakodnevnom radu, u stavu. Pobednički mentalitet znači da stalno radiš prave stvari, na terenu i van njega. To je nešto što me prati i nadam se da ćemo to preneti i ovde.”
A jedinstveno iskustvo će nesumnjivo imati i sa navijačima Crvene zvezde.
“Sjajni su. Dobijam mnogo poruka podrške, vidi se koliko vole košarku. Sjajno je igrati za tim koji ima takvu bazu navijača.”
Za kraj razgovora, pričao je o uzorima.
“Najveći uzori su mi roditelji. Što se tiče košarke, pratim mnogo igrača i trudim se da uzmem najbolje od svakog. Bio sam veliki fan Lebrona, ali realno ne igram kao on,” istakao je kroz osmeh.
Govoreći o Karteru za naš portal, AndrijaGavrilović je pomenuo i MilošaTeodosića, a Tajson ne krije da je uživao i u njegovoj igri.
“Naravno, gledao sam ga. Bio je neverovatan. Možda napravim i ja neki dobar pas, ali ne kao on”, zaključio je TajsonKarter u razgovoru za Meridian sport.
Govorio je legendarni Ćezare Prandeli u opširnom intervjuu za “Tutosport” o Juventusu sa naglaskom na Dušana Vlahovića koga odlično poznaje, jer su sarađivali u Fiorentini.
“Vlahović je ozbiljan i posvećen fudbaler. Sposoban je da uradi sve. Za mene je šampion i želim mu da postigne još više golova. Nema sumnje – jedan je od najboljih napadača u Evropi, ali nema potrebe tražiti od njega da radi ono u čemu nije vičan. Mislim da mnogi treneri imaju problem sa tim da od napadača prave nešto što nisu”, rekao je Prandeli i dodao:
“Može da igra u tandemu i sa Dejvidom i sa Opendom, jer su drugačiji fudbaleri od njega. Zapravo, voleo bih u jednom meču svu trojicu u isto vreme da vidim na terenu. Mislim da su izuzetno korisni za Tudora koji nema problem da prilagodi taktiku”, zaključak je prekaljenog stručnjaka.
Janis Adetokunbo ne daje često intervjue jedan na jedan. Tokom celog Evrobasketa govorio je samo na završnoj konferenciji. Ali, kada priča, to je nešto posebno.
Ovoga puta, as Milvokija je posle osvojene bronzane medalje na EP, seo i dao ekskluzivni intervju za Sport 24. Govorio je o brojnim temama u izuzetno opširnom intervjuu, ali je posebno zanimljiva bila priča o njegovom eventualnom povratu u evropsku košarku.
„Da. Prošle godine, posle olimpijskih kvalifikacija, sedeo sam sa bratom Tanasisom, gledao neke snimke i rekao: „Brate, Tanasi…“ Pogledao me kao da sam lud. Kao, jedan od najboljih igrača na svetu da igra u Evropi?“
Adetokunbo veruje da bi i drugi uradili isto ako bi imali priliku.
„Naravno da to može da se desi. Ako biste rekli Jokiću da može da zaradi otprilike isti novac i vrati se u Srbiju – uradio bi to! Ja razmišljam mnogo o telu. Novac je drugačiji, ali ne samo to, već i cela organizacija. Ali, svake godine kada igram za reprezentaciju, uvek se sve završi razmišljanjem o jednom…“
Janis je opet razgovarao o tome, sada i sa suprugom.
„Pitao sam je: ’Da li bi volela da živimo u Grčkoj ili Milvokiju? Pogledala me i rekla: ’Atina. Atina. Atina je dobra’ Rekao sam joj: ’U redu, razmisli o tome’. Ovde je igra mnogo fizički jača. Dobiješ mnogo više udaraca, ali nisu to ista tela koja udaraju“, rekao je Janis.
Evropska košarka je prema Adetokunbovom mišljenju…
„Lukavija. Prljavija. Ali nema Durena iz Detroita ovde. Nema Adebaja. Nema Stivena Damsa, Zeka Idija, Entonija Dejvisa, Džerena Džeksona… Mogu da nastavim sa imenima celu noć. Iako ovde više udaraju, to nisu ta tela, tako da je zapravo manje udaraca.“
Dakle, realno je da se Janis vrati u Evropu?
„Da. Mesi je otišao u MLS, u Majami. Ako se stvore pravi uslovi i tajming, uopšte to ne bi uticalo na mene.“
Novinar je primetio da je pričao samo o Atini kao opciji, ne o Barseloni, Monaku…
„Ah, uhvatio si to? Pametan si…“
Janis je ocenio ko su najbolji na svetu u ovom trenutku:
„Top 5 čine Luka Dončić, Nikola Jokić, Šei Gildžus-Aleksander, Džejson Tejtum i ja. Samo je pitanje godine. Ja volim više igrače koji su dobri u odbrani i napadu. Volim Entonija Edvardsa, Dejvisa, Kavajia Lenarda…“
Stigao je Nair Tiknizjan u Crvenu zvezdu tokom letnjeg prelaznog roka, a prema pisanju “Sport kluba” – već je dobio srpski pasoš.
Fudbaler koji poseduje jermensko i rusko državljanstvo se u slučaju da je informacija tačna – više neće računati u strance kada je u pitanju Superliga Srbije. Doduše, pomenuti medij tvrdi da Tiknizjan taj status nije imao na 177. večitom derbiju, te da je i pre 20. septembra dobio srpsko državljanstvo.
Prema pravilima Superlige Srbije, maksimalan broj stranaca na terenu je – četiri, s tim da se u domaće fudbalere računaju igrači sa državljanstvom neke zemlje Evropske unije. Tako recimo Mateus i Glazer nisu stranci, jer imaju državljanstvo Portugalije i Rumunije…
U tom slučaju, Zvezdini stranci su – Jung Vu Seol, Rodrigao, Frenklin Tebo, Keimer Sandoval, Felisio Milson, Šavi Babika, Mahmudu Bađo i Piter Olajinka. Pre nekoliko godina je i Jegor Prucev postao srpski državljanin, kao i Naser Điga, te su se obojica računali u “bonuse”.
Tiknizjan je 21. juna 2025. godine potpisao za Zvezdu.
Golden stejt je bio najmanje aktivna NBA ekipa tokom prelaznog roka. Voriorsi su, doduše, u jednom trenutku postali taoci situacije sa Džonatanom Kumingom koja se još nije rešila, ali više ni ekipa iz San Franciska ne može da čeka. Mora da se pojačava.
Prema informacijama Njujork Tajmsa, jedno od pojačanja biće Set Kari. Na taj način, spojiće se dva brata, slavniji i bolji, Stef i mlađi, ali takođe pakleni šuter, Set.
Voriorsi imaju šest slobodnih mesta u rosteru, uz dolaske Ala Horforda i Deantonija Meltona. Set Kari bi trebalo da bude još jedno ime.
Prošle sezone Set je imao najefikasniju sezonu u Šarlotu, gde je šutirao 45,6 odsto za tri poena, što je bolje i od rekordne sezone Stefa Karija (45,5% u takmičarskoj 2011-2012). Naravno, mlađi od braće Kari šutira neuporedivo manje, provodio je samo 15 minuta na parketu u proseku…
Metalac je iskoristio činjenicu da je Miljan Pavković posle pet godina napustio klupu slovenačkog Šenčura. Nekadašnji plejmejker Zdravlja, Vojvodine, Hemofarma, Budućnosti, kragujevačkog Radničkog…ove godine će sa klupe predvoditi Valjevce.
Nekako je bilo i logično da čigrasti dirigent igre posle više od dve decenije karijere sa terena zauzme mesto pored aut linije i bogato iskustvo prenese na mlađe. Kakav je trag ostavio na startu karijere u slovenačkom prvoligašu pokazuje i objava na sajtu Šenčura prilikom rastanka u kojoj je naglašeno da je tvorac najvećih uspeha kluba.
„Mišljenja sam da je igračima koji su vodili tim daleko lakše da postanu treneri. Najčešće je plejmejker produžena ruka trenera, mada u modernoj košarci vidimo da plej može da bude i neko ko nije na poziciji jedinice, nego četvorka ili petica. U principu sve je u nekom razumevanju košarke”, počeo je Pavković priču za Meridian sport.
O tome šta je iz igračkog opusa ubacio u trenersku filozofiju kaže:
„Zanimljivo je da sam kao igrač bio prepoznatljiv kao napadač. Po pik-en-rolu i igri u napadu, čitanju određenih situacija. Kad sam postao trener nekako sam se više bazirao na odbranu. Čak mi je u početku bilo čudno da mi je fokus više bio na defanzivi. Ono što sam preneo igračima je kolektivna igra, jer sam bio uvek težio da odigramo pas više, voleo asistenciju. Na to dosta obraćam pažnju i igrače uvek učim da samo kao tim možemo da napravimo veliki uspeh.”
I danas kad se govori o Zdravlju iz najboljih dana prvo se priča o tandemu Pavković – Žuća Mitić. Zato i ne čudi da je treneru Metalca u najlepšem sećanju ta saradnja.
„Uvek su počeci nekako u najlepšem sećanju. Sa Žućom sam sigurno igrao na najbolji način. Ne zato što sam tada igrao zrelo, već zbog njegovog čitanja. Mitić i Zoran Riko Nišavić su me uveli u priču oko pik-en-rola koji sam kasnije na svoj način razvijao. Bilo je puno igrača sa kojima sam odlično sarađivao. Osim Žuće tu je i Todor Gečevski sa kojim sam igrao u Rabotničkom, sjajan je igrač koji je znao da čita situacije na terenu. Pa Milan Mačvan i, naravno, moj zemljak Boban Marjanović sa kojim sam imao posebnu vezu na terenu i van njega.”
Sa svima koje je pomenu bilo je dovoljno da se pogleda.
„Pogotovo sa Žućom nije bilo nekih poziva, dovoljan je bio pogled, odmah smo znali šta ćemo i kako da uradimo. Ipak, bilo je bitno da i ostali igrači to pročitaju, u to vreme u Zdravlju su bili sjajni momcu Marko Cvetković, Mikica Marković, Nenad Marković…koji su takođe znali da čitaju. Jer, igra dva na dva koju stalno pominjem, jeste igra dva igrača, ali je vrlo bitno i kako se ponašaju ostali, kakav spejsing drže. Ta dvojica mogu da naprave prednost, ali ako ostala trojica ne prate na pravi način onda nema poente. Mi smo imali sreću da sve bude na pravi način postavljeno i pravili smo prednost.”
Naglašava da je tokom igračke karijere imao je sreću da sarađuje sa izuzetnim trenerima. I dalje je na vezi sa većinom njih, najčešće se konsultuje sa Dejanom Radonjićem. Iz mirne Slovenije preselio se u temperamentno Valjevo, sredinu u kojoj je pritisak daleko veći.
„Valjevo je veliki košarkaški centar, u to sam se uverio odmah na startu. Maltene svaki trening prati 15, 20 ljudi, na ulici stalno pitaju šta se dešava, zanima ih sve. Na prvoj prijateljskoj utakmici bila je skoro puna dvorana. Što se tiče mog dolaska, prvo moram da kažem da sam vrlo srećan što sam se vratio u srpsku košarku, dugo me nije bilo tu. Posle razgovora sa Vladom Micovim sam sa zadovoljstvom prihvatio ponudu. Video sam da je dobra i zdrava priča, da će biti puno mladih igrača što je meni veliki motiv. Puno talentovanih momaka za mene su veliki podstrek i motiv na novom početku s obzirom na to da kao trener nisam radio u Srbiji.”
Metalac vidi kao sredinu koja će biti vrlo zanimljiva za perspektivne igrače.
„Period privikavanja sa juniorske košarke na seniorsku je težak. Daleko je drugačije u svakom segmentu igre, počev od čitanja, preko čvrstine… Kod nas će mladi dobiti šansu tako da posle greške neće odmah slediti kazna i odlazak na klupu, već da mu se ukaže kako da je ispravi i nastavi dalje. U Zdravlju sam već sa 17 godina dobio priliku, pokojni Boško Đokić mi je dao šansu da igram. Počeo sam u petorci protiv Crvene zvezde i znam koliko je to meni tada značilo. Doslovno mi je tad rekao da u napadu slobodno mogu da čitam situacije i ne bojim se greške, što mi je dalo podstrek i motiv da odigram dobru utakmicu. Trudim se da mladim igračima priđem na isti način, sa njima puno razgovaram i objašnjavam. Valjevo je sada sredina koja će im datu veliku šansu, prostor da igraju, pogotovo što iza nas stoji i jedan veliki klub kao što je Partizan, gde će i njihovi perspektivni igrači takođe napraviti prve seniorske korake u ozbiljnijoj ulozi. Jer nije isto kad dobiješ minut ili dva pored velikih igrača gde oni kreiraju sve, a ti si samo egzekutor. Ovde će imati veću ulogu, više će se pitati…”
Metalac je oformio ekipu tek početkom septembra. Pred klubom je godina stabilizacije. I pored tih okolnosti Pavković cilja visoko.
„Generalno sebi uvek postavljam najviše ciljeve. I kad je realno i kada nije. Svakako mi je cilj da ovu ekipu poguram da dođemo što dalje. Igračima sam rekao da je lepo što klub ima realne ciljeve, stabilizaciju kluba i opstanak u ligi… Morao sam igračima da kažem da to ne može da nam bude cilj, već da moramo da razmišljamo da budemo prvi. Sigurno da u ovom trenutku to nije realno, ali da bismo napredovali moramo ispred sebe da postavimo najviše ciljeve.”, zaključio je Pavković.
Poznata lica stigla su u ponedeljak uveče u Beograd. Na aerodromu Nikola Tesla našli su se asovi koji dobro poznaju grad u kojem će narednih dana učestvovati na VTB Superkupu.
Među njima bio je i Filip Petrušev. Reprezentativac Srbije se posle Evropskog prvenstva preselio u Dubai, priključio novom timu sa kojim sada, sudbina je tako htela, ponovo igra u Beogradskoj areni. Doskorašnji igrač Crvene zvezde Meridianbet nije krio uzbuđenje što će nastupiti u dvorani u kojoj je blistao.
„Super je“, nasmejan je bio Petrušev po dolasku u rodni grad. „Prilika da dođem u Beograd, svojoj kući, da vidim moje… I da budem opet na mestu gde sam igrao najbolju košarku u životu. Uvek je lepo doći. Biće veoma jak turnir i odlične ekipe, taman pred početak sezone.“
Dubai se sprema za debitantsku sezonu u Evroligi. Na VTB Superkupu igraće u polufinalu protiv Zenita, a od te utakmice – kao i od rezultata drugog polufinala, zavisi da li će se Petrušev i drugovi sastati sa Zvezdom ili CSKA.
Jurica Golemac, trener Dubai, ističe da se ekipa kompletirala tek nedavno:
„Nismo imali previše treninga kompletni. Još pokušavamo da se uigravamo, probamo igrače na različitim pozicijama. Nije kao što očekujemo da ćemo biti 30. septembra, za prvu zvaničnu utakmicu“, rekao je trener koji je seo za kormilo novog projekta na njegovom samom početku i onda došao do polufinala ABA lige.
„Beograd je poznat kao košarkaški grad, svi važni događaji su ovde. Imaju dva kluba u Evroligi već nekoliko godina. Publika poznaje dobru košarku. Uvek je uzbudljivo i izazovno igrati. Nikad ne dolaziš da izgubiš. Želiš da pobediš, da daš sve od sebe, ali to nije sada najvažnije“, dodao je Golemac.
Polufinala su na programu 24. septembra, dok će dan kasnije biti odigrane utakmice za treće mesto i za trofej.
Podsetimo, u prvom kolu grupne faze na Filipinima naši odbojkaši su izgubili maksimalnim rezultatom od Češke. U naredna dve meča su uspeli da se izvuku – pobede Kinu i Brazil i tako se plasiraju u nokaut fazu takmičenja.
Orlovi su zauzeli prvo mesto, a Češka drugo. Otišli su naši dužnici na Tunis – i sa tom ekipom su lako izašli na kraj. Indra je bio najefikasniji sa 14 poena, Galabov i Vasina su doprineli sa po 13.
Sedam četvrtfinalista je poznato, čeka se još samo pobednik obračuna Srbija – Iran. Za sada su zakazane utakmice Turska – Poljska, Italija – Belgija i Bugarska – Amerika.
OSMINA FINALA SP ZA ODBOJKAŠE
Subota Turska – Holandija 3:1 Poljska – Kanada 3:1
Nedelja Argentina – Italija 0:3 Belgija – Finska 3:0
Ponedeljak Bugarska – Portugalija 3:0 Amerika – Slovenija 3:1
