Kada se nabrajaju uspesi koje je postigao Alesandro Mikjeleto, često se zaboravi da je rođen 2001. godine. Dvostruki uzastopni svetski prvak, evropski šampion sa reprezentacijom, evropski šampion sa klubom, prvak Italije…
Meridian sport ti daje BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 RSD i dva dana igre bez depozita!
Svašta je uspeo da postigne ovaj momak iz Breše. Na poslednjem Svetskom prvenstvu je zaslužio i MVP nagradu. O njoj i mnogim drugim temama pričao je u razgovoru za italijansku “Gazzettu”.
Iako je MVP Svetskog prvenstva, ne smatra da je najbolji na planeti.
“Da, nagrada je takva, ali to ne znači da sam najbolji igrač na svetu. Možda sam to bio na ovom takmičenju. Nagrada je za ceo turnir, ne samo za finale – inače bi je morao dobiti Juri Romano, on ju je više zaslužio. Ali svakako, to je priznanje koje me čini ponosnim i koje mi stvara trnce. Bio sam veoma emotivan tokom dodele, što nije tipično za mene. Retko se uznemirim zbog odbojke. Ali tada jesam, bio sam zbunjen i zbog same pobede… Ali želim da kažem da smo od osmine finala igrali tako da su svi u timu zaslužili MVP titulu“.
Još jedno priznanje neće promeniti Mikjeletov pogled na odbojku i lični performans.
“Pa, verovatno će sada očekivanja drugih porasti. A ja ću morati da dokažem na terenu da ih zaslužujem. U suštini ostajem ono što sam i bio – neko ko igra sa lakoćom. Nagrada mi ne donosi dodatnu anksioznost ni odgovornost“.
Otkrio je mladi Italijan i kako je izgledala proslava titule u Manili.
“Jeli smo, pili i pevali“, pojasnjava Mikjeleto. “Pevali smo pesme Sfera Ebasta, rep, trep, sve neke pomalo ‘neinteligentne’ stvari, da se naložimo. Već u autobusu smo pravili haos, svi smo skakali i igrali, uz muziku koju je birao naš DJ – Luka Porro. Veoma loš DJ, da se razumemo. Vratili smo se u hotel oko jedan posle ponoći, spakovali kofere, a pošto je polazak za aerodrom bio u 4, otišli smo u šetnju po Makatiju. Usred noći. Bio je to lep trenutak”.
Duel sa Poljskom najavljivan je kao okršaj Mikjeleto-Leon. Poljak je rekao: „Sigurno se osećam snažno. Da li će Italija biti jača, pokazaće teren…“
“Pa upravo to – to je bio meč Italija–Poljska, ne Mikjeletto protiv Leona. Pobedili smo kao tim, jer samo tako možeš dobiti ovakve mečeve. Na ovom prvenstvu se jasno videlo da pojedinac ne odlučuje ishod. Osim možda Aleksandra Nikolova, koji u Bugarskoj radi sve sam, ili skoro sve“.
Posle poraza od Belgije, Italijani nisu bili u baš sjajnoj poziciji.
“Iskreno, taj meč je bio alarm. Ali, uz svu skromnost, znali smo da možemo da pobedimo Ukrajinu, pa ne bih rekao da je bilo straha. Samo smo ponavljali da za nas nokaut faza počinje ranije – odmah. I da nema prostora za greške. Istina je da smo mi ekipa puna ‘budaletina’, pa je između mečeva protiv Belgije i Ukrajine počeo interni štos: svi smo pitali tim menadžera Đireta: ‘Jesi već uzeo karte? Jesi rezervisao povratak?’ Kao da je bilo sigurno da ćemo ispasti. A kad posle pobede nad Ukrajinom to nije bilo potrebno, počeli smo da verujemo da to donosi sreću. Pa smo nastavili to da ga pitamo pre svakog sledećeg meča. Na kraju – mi smo poslednji otišli kući“.
Sa 23 godine ima već dve svetske titule. Sada će se prvenstva igrati svake dve godine, pa je samo pitanje do koliko će ih još Alesandro doći…
“Istina je, postižem gotovo nemoguće rezultate za svoje godine. Gotovo da to ni ne shvatam. I možda je to moja tajna – igram sa uživanjem, opušteno. Bojim se da bi bilo kontraproduktivno kada bih zastao i razmislio o svemu što sam već postigao“.
Bonus video:
