Mihajlo Cvetković možda ima samo 18 godina, ali već pokazuje zrelost i profesionalizam daleko iznad svog uzrasta. Mladi napadač Anderlehta privukao je pažnju posle tri postignuta pogotka u debitantskoj kampanji u prvenstvu Belgije, ali i odnosom prema treneru Besniku Hasiju, koji je ključan u njegovom razvoju.
Njihova bliska veza i međusobno poverenje igraju ogromnu ulogu u usponu srpskog strelca. Pod vođstvom Hasija, Cvetković je procvetao.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Razgovaramo svaki dan“, otkrio je mladi fudbaler u intervjuu za DHnet.be. “Traži mnogo od mene, ali mi uvek iskreno kaže šta je dobro, a šta može bolje. Već smo pričali o Aleksandru Mitroviću, i on se često koristi kao primer. Kada sam se jednom vratio iz reprezentacije s kilogramom viška, Hasi se smejući rekao: ‘Pazi, jer sam već imao problema s Mitrom kada je bio malo teži’“.
Cvetković ceni trenerov smisao za humor, ali ističe pre svega podršku koju dobija.
“Pred meč protiv Sint Trojdena me je pozvao i rekao da se ne brinem ako ne postignem gol, da je najvažnije da pokažem sebe. I naravno, odmah sam zatim dao gol. On mi zaista mnogo pomaže“.
Cvetković je letos prešao u redove velikana iz Brisela, koji je Čukaričkom platio 3,2 miliona evra.
“Dolazak u Anderleht nije bio lak, ali je normalno. Sve je drugačije u Belgiji. Nisam imao odmor pre početka priprema, samo dve nedelje u Marbelji sa ličnim trenerom. Malo sam bio na plaži. Otac mi je vojno lice, mislim da imam radni mentalitet. Uzeo sam časove engleskog i čak francuskog da bih se bolje snašao u svlačionici. Jan Karlo Simić mi je pomogao da se integrišem u klub. Objasnio mi je sve. Gde da idem u kupovinu, gde da jedem, gde da živim. Napravili smo bum zajedno ovog leta pozirajući bez majice. Hteli smo samo da pokažemo koliko smo radili. Otkad je Simić otišao, sada provodim više vremena s Mihajlom Ilićem. Živi u istoj zgradi u Uklu. Moji roditelji su ponekad tu, ali ne stalno zbog papira“.
Mladi napadač je debitovao ove godine za reprezentaciju Srbije, a nije mu lako pao neuspeh u sudaru sa Albanijom u Leskovcu, koji je zakomplikovao šanse Orlova da se domognu Svetskog prvenstva 2026.
“Svetsko prvenstvo je cilj, ali nemamo dobru situaciju posle poraza od Albanije. Oni moraju da izgube poene ako želimo plej-of. Razgovarao sam o toj lošoj utakmici s Hasijem. Oni su se više borili nego što su igrali fudbal. Još sam pričao i s Aleksandrom Mitrovićem na poslednjem okupljanju. Kada sam došao, rekao mi je da je Anderleht pravi klub za mene, da će znati kako da me razvije. Mitro je primer. U šesnaestercu, svaka prilika je gol kad je on tu. Video sam ga na treningu, neverovatan je. Koristi ruke kao malo ko i u skoku ostaje u vazduhu neverovatno dugo. Međutim, nemamo isti karakter. On je malo lud. Ja sam mirniji. Hoću da slavim s navijačima, ali ne kao on. Možda jednom, ali samo za šalu i da mu pošaljem sliku“.
Cvetković je oduvek važio za velikog talenta, toliko da ni Lamin Jamal nije bio imun na njegove partije.
“To nije izmišljotina. Jamal me je stvarno pohvalio. Suočili smo se na EURO U17. Posle utakmice sam razgovarao s njim. Odigrao sam odličnu grupnu utakmicu protiv Španije iako nisam postigao gol. Rekao mi je posle meča da moram da nastavim ovako. Već je bio poznat, igrao je za Barselonu. Pau Kubarsi je bio moj direktni protivnik u toj utakmici. Mnogo smo razgovarali tokom 90 minuta, ali sve je ostalo korektno. Bila je to dobra borba. Da li je bio bolji od mene? Bilo je 50-50“.
Mladog Srbina inspirišu veliki igrači, i on je otvoreno govorio o svojim idolima.
“Gledao sam mnogo utakmica Romelua Lukakua. Bio je moj idol u jednom periodu života. Kao i Zlatan Ibrahimović i Serhio Aguero. Sada pratim Lautara Martineza iz Intera. Ali nemojte me pitati da biram između Lautara i Lukakua. Ako se Romelu dođe u Anderleht, biće mi lakše. Toliko je jak da može da zadrži dva centralna defanzivca na ramenima, a ja samo treba da postignem gol. Ako dođe i želi moj broj 9, rado ću mu ga dati. Bio sam veliki fan Firmina u Liverpulu i Gabrijela Žezusa. Slični su. Mislim da mogu da budem kao oni za tri ili četiri godine. Imam taj potencijal“.
Mihajlo je letos imao mnogo ponuda, a najkonkretniji su bili Malme i Anderleht.
“Dobro sam se raspitao pre nego što sam potpisao. Razgovarao sam s Lukom Adžićem i Ognjenom Vranješom koji su igrali u Anderlehtu. Vranješ je bio moj saigrač u Čukaričkom godinu dana. Bio je strog na treninzima jer ima mnogo energije. Mnogo klubova je bilo zainteresovano, imao sam opcije, ali sam video priliku koju Anderleht nudi mladima. Slušao sam svoje srce. Na primer, gledao sam utakmicu u Malmeu, ali nisam bio previše uzbuđen kad sam se vratio kući. Ovde je osećaj drugačiji. Olivije Renar je došao u Srbiju da me upozna. Rekao mi je da ako dođem i budem radio kako treba, uspeću“.
Za kraj, Cvetković je otkrio da mu je cilj da zaigra u Bundesligi, konkretno za Bajern.
“Moj deda po ocu je bio dobar fudbaler. Igrao je za nekoliko klubova u bivšoj Jugoslaviji. Preminuo je, ali kad sam imao 10 godina, već je govorio mojim roditeljima da ću jednog dana igrati u Bundesligi. Roditelji često podsećaju na tu anegdotu. Igra u nemačkom prvenstvu je moj cilj. Ako bih birao klub, to bi bio Bajern Minhen. Znam da je Vensan Kompani vrlo vezan za Anderleht. Možda gleda moje mečeve, ko zna“, poručio je Mihajlo Cvetković.
Bonus video:
