“Pokušaj ubistva! To je bilo čak u visini kuka, a ne u visini kolena. Sreća pa ga tu nije pogodio, jer bi se loše završilo. Neverovatno mi je da VAR nije reagovao. Nisam ni pokušao da razgovaram sa sudijom. Strašno”, grmeo je Feldhofer.
Naime, Dragović je u sedmom minutu startovao nad Ramizom Harakateom, ali je dobio žuti karton. Iz GAK-a očigledno smatraju da je bivši fudbaler Zvezde trebalo da bude automatski isključen.
Teško će sve ostati samo na ovom, jer nisu baš česti slučajevi da se sudije tako kritikuju u Bundesligi. Izvesno će i Feldhofer biti kažnjen, a moguće i arbitri, ukoliko se pokaže da je Dragović ipak trebalo da bude isključen.
Fudbalski putevi su različiti, ali imaju nešto zajedničko – teški su. Sve i da vam je karijera nacrtana od tačke A do tačke B, morate da prođete kroz brojne nedaće kako bi se dokazali svima koji sumnjaju, a takvi su uglavnom najglasniji.
A šta tek onda da kažu oni poput Alekse Ilića kojima karijera ne samo da nije konstruisana, već je popločana brojnim velikim odlukama koje je morao da donosi kao tinejdžer. Odlučio je da se zbog Zvezde vrati iz Austrije u Srbiju, da bi potom sa dozom razočarenja spakovao kofere i krenuo nazad za Beč.
Sada u dresu Austrije stasava uz Aleksandra Dragovića i nada se da će jednog dana igrati zajedno u tandemu. Priznaje u razgovoru za Meridian sport da su svi letos u Austriji navijali za to da se Drago ne vrati na Marakanu, kao i da Marko Arnautović ode baš u Beograd, a ne u Beč.
“U Zvezdu sam došao preko kampa koji je bio organizovan u Beču. Na kamp sam otišao na nagovor roditelja i ljudi koji su bili organizatori, ali već posle nekoliko treninga, trener Zvezde – Danilo Tešić je primetio moj potencijal i rekao da bi me preporučio da dođem u Beograd da vidimo kako bi to sve izgledalo u klubu. Nakon toga me je glavni skaut u omladinskoj školi Zvezde – Srđan Karić pozvao da se priključim mlađim omladincima. Tada su već u ekipi bili Marko Lazetić, Stefan Leković, Ognjen Mimović, Jovan Mijatović, Mirko Nikolašević… Posle nekoliko treninga, Karić je rekao mojim roditeljima da želi da ostanem i potpišem za Zvezdu. Bilo je iznenađujuće, jer je to značilo da treba da se vratim iz Austrije u Srbiju. Ipak, bez razmišljanja smo to porodično prihvatili, jer je san svakog dečaka da zaigra za klub kakav je Zvezda. Sećam se koliko sam bio uzbuđen i ponosan… Imao sam i tremu, ali zaista su to momenti koji se ne zaboravljaju”, počeo je Ilić razgovor, ali se osvrnuo na činjenicu da je sa Marakane otišao bez pružene prilike:
“Teško mi je pao odlazak iz Zvezde, jer nisam dobio priliku koju sam očekivao, ali me je istovremeno i motivisao da postanem bolji i da jednog dana ponovo zaigram za klub koji volim. Generalno, imao sam priliku da se nadmećem sa mnogo sjajnih igrača koji su ostvarili unosne transfere iz Zvezde u inostranstvo. Nastupao sam i za mlađe selekcije Grafičara gde moram da istaknem trenera Nikolu Đurovića koji je najzaslužniji za to gde sam danas i koji je najviše verovao u mene. Zaista sam mu zahvalan na podršci. U Austriji su mi se putevi ukrstili sa Borisom Matićem koji mi je sjajan prijatelj još iz tog vremena kad smo obojica stasavali na Marakani.”
Posle epizode u Vršcu, prelomio je da treba da se vrati u Austriju.
“Iz Zvezde sam otišao u Vršac gde sam nastupao za omladince, ali uz mogućnost da budem priključen prvom timu. To se nažalost nije desilo, ali je i to određeno iskustvo koje mi je pomoglo da donesem odluku o povratku u Austriju. U dogovoru sa menadžerom smo se odlučili za Mauerverk koji je tamošnji trećeligaš. Ekipe su već bile praktično formirane i zaista smo bili sjajni, ali trener Ilčo Naumoski mi je pružio šansu da zaigram i pomogao u prelasku iz omladinskog u seniorski fudbal. On je legenda austrijske Bundeslige i sjajan čovek. Pomogao mi je u adaptaciji na Austriju gde se igra izuzetno čvrst i taktički zahtevan fudbal koji traži brzinu odlučivanja i fizičku spremnost.”
Ilićev potencijal ubrzo je primetio i jedan od najvećih klubova u Austriji.
“Posle dobre sezone u Mauerverku stigao je poziv bečke Austrije koja je tada formirala B ekipu sastavljenu od mladih igrača koji bi se takmičili u trećoj ligi. Naravno, uz mogućnost da se izborimo za prvi tim. Na moju sreću, selektirali su me, a došao sam kao neko sa seniorskim iskustvom, te sam vrlo brzo uspeo da se nametnem i počnem da treniram sa prvotimcima. Ubrzo sam bio i u sastavu za njihove utakmice, dok sam paralelno igrao za B tim. Sve to je dovelo do toga da potpišem profesionalni ugovor sa Austrijom. U međuvremenu sam išao i na pozajmicu u Stipfing, klub sa kojim Austrija ima saradnju. Međutim, sada kada je B tim ušao u drugu ligu, dogovoreno je da ostanem tu, a da sve vreme treniram sa prvim timom. Već nekoliko puta sam bio na klupi i nadam se da ću uskoro debitovati.”
Ima tu čast i privilegiju da uči od Aleksandra Dragovića, a nezaobilazna tema austrijskog fudbala je i Marko Arnautović.
“Aleksandar je pravi profesionalac i povratak u Austriju je bio izuzetno značajan za naš klub. Puno mi pomaže, savetuje me i nadam se da ću uskoro zaigrati uz njega. Pričalo se o tome da će se možda vratiti u Zvezdu prošlog leta, ali je ipak ostao ovde, što je značajno za sve nas. Marko je najveća zvezda austrijskog fudbala i najbolji strelac u istoriji reprezentacije. Kao zvezdašu i fudbaleru Austrije, izuzetno mi je drago što je izabrao Beograd pre, našeg gradskog rivala, Rapida.”
Sa godinu dana je otišao u Austriju, a sjajnog uzora imao je u kući, u liku oca – Bobana.
“Rodom sam iz malog mesta u blizini Velikog Gradišta, ali sam već sa godinu dana zajedno sa roditeljima otišao u Austriju. Još kao dete sam zavoleo fudbal, a s obzirom na to da mi je otac redovno igrao, išao sam i na stadion da ga gledam. Uz njega sam shvatio da bih voleo da se bavim fudbalom. Što se tiče uzora, to je definitivno Serhio Ramos”, podvukao je Ilić.
Nema sumnje da vam je prva asocijacija na ime Dejan Radonjić – bivši trener Crvene zvezde u košarci, ali bi to moglo da se promeni narednih godina, jer u bečkoj Austriji stasava izuzetno talentovan štoper.
Momak rođen 2005. godine je u tekućoj sezoni eksplodirao igrajući pored Aleksandra Dragovića i na šest utakmica je upisao gol.
Posebno zapažen je bio protiv Altaha kada je nakon kornera, defanzivac visok 190 centimetara pogodio. Nakon toga Austrija je vezala tri pobede uz čeličnu odbranu koju čine dva momka srpskog porekla.
Radonjić prema pisanju “Sportala” ima želju da igra za reprezentaciju Srbije, a ostaje da vidimo hoće li ga Zoran Mirković pozvati u tim do 21 godine. Navode i da za sada odbija pozive Austrije, uprkos tome što je nastupao za njihovu kadetsku i omladinsku reprezentaciju.
