Ivan Ilić je u drugom planu Torino već nekoliko meseci. Još od momenta kada je srpskom reprezentativcu propao transfer u moskovski Spartak, čini se da Italijani samo čekaju pravi momenat za prodaju.
I delovalo je da će januar 2026. godine biti idealan trenutak, jer Mauricio Sari odavno želi Ilića, a sada Lacio ima i mogućnosti da realizuje transfer.
Međutim, Ilić se povredio na utakmici sa Engleskom i izvesno ga čeka pauza. Još uvek nije poznato kolika, ali izvesno dovoljno duga da Lacio krene da gleda na drugu stranu ili makar pokuša da spusti obeštećenje.
Sada italijanski mediji pišu da su šanse da se transfer desi u januaru vrlo male.
Paradoks problema sa povredama Lacija postao je još veći. Klub iz Rima mesecima se suočava sa kadrovskim problemima, a sada je čak u situaciji da strepi i za igrače koji nisu njegovi, već samo na listi želja.
U prestonici Italije zabrinuto su dočekali vest o povredi Ivana Ilića, prenosi “Corriere dello Sport” i ističe da Lacio pomno prati zdravstvenu situaciju veziste rođenog 2001. godine.
Srpski kreator igre odavno je Sarijeva želja i označen je u Rimu kao potencijalno pojačanje za vezni red. Povratak u postavu Torina predstavljao je dobar korak za Ilića, ali povreda koja je usledila novi je povod za glavobolju.
Posle objave Fudbalskog saveza Srbije o povredi igrača, oglasili su se i predstavnici Torina istakavši da slede detaljniji pregledi.
“Što se tiče Ilića, koji je teren napustio ranije zbog uganutog levog kolena, u toku su dodatni pregledi. Lekarski tim Torina je u bliskom kontaktu sa kolegama iz srpske reprezentacije”, navedeno je iz kluba Serije A.
Reprezentativac Srbije prva je želja kluba, ali očigledno ne i jedina, jer su na radaru u prestonici Italije i Kobi Mejnju i Jens Hjerto Dal.
Igrač Mančester Junajteda je nerealna opcija kada je u pitanju transfer zbog visine obeštećenja, te bi eventualno mogao da zaoštri konkurenciju u Laciju kao pozajmljeni igrač. Sa druge strane, Norvežanin koji igra za Tromso, rođen 2005, fizički je potentan i tehnički zanimljiv mnogim premijerligašima, a na osnovu karakteristika označen je kao “Mali Sergej Milinković Savić“.
Inter je u derbiju 11. kola Serije A savladao Lacio sa 2:0 i preuzeo vrh tabele, gde će rame uz rame sa Romom dočekati naredne dve nedelje pauze u šampionatu.
Ekipa Kristijana Kivua odigrala je zrelo i disciplinovano, kontrolisala ritam tokom celog meča i potvrdila status jednog od glavnih favorita za titulu.
Neroazuri su poveli već u trećem minutu kada je Lautaro Martinez iskoristio grešku Isaksena i preciznim udarcem matirao golmana gostiju. Inter je nastavio da dominira, a potvrdu pobede doneo je Dimarko u 61. minutu nakon odlične akcije i asistencije Bonija.
Lacio je imao malo toga da ponudi – najbliži golu bio je Gila u 77. minutu kada je pogodio stativu, dok je Somer sigurno intervenisao u nekoliko navrata.
Pokušao je Inter da do kraja dodatno uveća prednost, ali je VAR poništio pogodak Zijelinskog zbog igranja rukom u začetku akcije, međutim, do kraja meča se rezultat nije menjao, pa je sastav iz Milana slavio bitnu pobedu.
Posle mnogo oscilacija na startu kampanje i perioda u kome je igra više ličila na borbu za opstanak nego na ambicije koje ovaj klub realno ima, Lacio je najzad počeo da liči na ozbiljan tim. Rimljani su pobedili Kaljari sa 2:0 (0:0) na svom Olimpiku i prvi put posle godinu dana vezali dva ligaška trijumfa kod kuće.
Strelci su bili Isaksen u 66. minutu i Zakanji u 91, čime se tim podigao do osme pozicije na tabeli Serije A, preskočio Atalantu i stigao na samo tri koraka zaostatka u odnosu na šestoplasirani Juventus.
Ujedno, ovo je prvi put ove sezone da su Rimljani postigli ključan, pobedonosni gol u drugom poluvremenu. Kaljari je, s druge strane, doživeo tek drugi gostujući poraz u prvenstvu, prethodni je bio još u avgustu protiv Napolija.
Sve vredno pomena zbilo se u drugom delu. Delovalo je čak da su obe ekipe pristale na remi bez mnogo rizika, sve dok Morten Isaksen nije zatresao mrežu solo potezom. Posle toga, Lacio se logično još više zatvorio i onemogućio gostima da stvore dubinu i ozbiljniju šansu.
U odbrani je posao odradio Hila, jer je Romanjoli napustio teren na kraju prvog poluvremena zbog problema sa zadnjom ložom desne noge, dok su Vesino i Genduzi pomagali agresivno u sredini. U nadoknadi, Zakanji je postavio konačnih 2:0 i osigurao miran kraj.
Lacio je četvrti put zaredom odigrao meč bez primljenog gola, a ostao je neporažen šesti put u nizu. To su brojke koje potpuno menjaju atmosferu oko tima, koji je pre samo nekoliko nedelja izgledao potpuno psihički blokirano.
Lacio je posle pobede nad Juventusom imao priliku da dodatno popravi raspoloženje svojih navijača i napravi iskorak ka vrhu tabele, ali je neočekivano zastao pred jednim od najskromnijih rivala u ligi. Orlovi su u sklopu 9. kola Serije A odigrali bez golova protiv Pize na strani (0:0) i tako propustili šansu da se priključe ekipama koje konkurišu za mesta u Evropi.
Rezultat je razočarao trenera Maurisija Sarija, dok je za Pizu bod od velikog značaja. Novajlija u Seriji A, kojeg predvodi s klupe Alberto Đilardino, još čeka prvu pobedu u kampanji.
Ipak, ono što Pizu čini zanimljivom pričom jeste činjenica da uprkos tome što ne pobeđuje, redovno odoleva velikanima italijanskog fudbala. Samo nedelju dana ranije, tim je odigrao 2:2 na San Siru protiv Milana, dok je ranije u sezoni uspeo da izvuče 1:1 u Bergamu protiv Atalante.
Sa druge strane, Lacio ne uspeva da pronađe konstantnost. Sarijeva družina nije uspela da kapitalizuje pobedu nad Juventusom iz prethodnog kola, iako je time produžila niz neporaženosti u domaćem prvenstvu na pet susreta. Ipak, taj kontinuitet ne donosi previše radosti.
U narednom kolu Lacio će pokušati da pronađe izgubljeni ritam na domaćem terenu protiv Kaljarija, dok će Piza naredni ispit imati u gostima protiv Torina.
SERIJA A – 9. KOLO
Utorak Leće – Napoli 0:1 (0:0) Atalanta – Milan 1:1 (1:1)
Sreda Roma – Parma 2:1 (0:0) Juventus – Udineze 3:1 (1:1) Komo – Verona 3:1 (1:1) Đenova – Kremoneze 0:2 (0:1) Inter – Fiorentina 3:0 (0:0) Bolonja – Torino 0:0
Fudbaleri Lacija savladali su Juventus na Olimpiku – 1:0 i tako dodatno produbili krizu u redovima torinskog velikana. Tim Mauricija Sarija odigrao je disciplinovano i čvrsto, iskoristivši nesigurnost rivala koji već mesec i po dana ne zna za pobedu.
Ovim porazom Juventus je upisao treći uzastopni neuspeh u svim takmičenjima, dok se na Igora Tudora sručio dodatni pritisak zbog loših rezultata i sve bleđe igre.
Tudor je pokušao da osveži napad postavkom sa dvojicom napadača, pa je uz Vlahovića od prvog minuta zaigrao i Dejvid. Međutim, eksperiment nije doneo željeni efekat. Upravo je Dejvid bio tragičar, jer je posle njegovog lošeg dodavanja lopta završila kod Kataldija, koji je uposlio Tomu Bašića, a hrvatski vezista snažnim udarcem sa oko 20 metara savladao golmana Perina već u devetom minutu.
Kanađanin je pokušao da se iskupi krajem prvog poluvremena, ali je njegov udarac zaustavio Provedel. U nastavku su gosti zaigrali nešto agresivnije i u 54. minutu zatražili penal nakon pada Konseisaa, ali je sudija, posle konsultacije sa VAR sobom, odbacio tu mogućnost. Juventus je potom krenuo ofanzivnije, u igru je ušao i Filip Kostić, no udarac Tirama iz neposredne blizine ponovo je odbranio sigurni golman Lacija.
Domaći su, s druge strane, mogli da potvrde pobedu u završnici, kada je Isaksen pogodio stativu. Rezultat se ipak nije menjao, pa su Rimljani upisali vredna tri boda i prekinuli sopstveni niz neubedljivih partija. Juventus je, pak, ostao bez rešenja i bez samopouzdanja, što je za Tudorovu ekipu novi signal za uzbunu
Atalanta je nastavila niz neporaženosti na domaćem terenu, ali je u 7. kolu Serije A morala da se zadovolji bodom nakon remija bez golova protiv Lacija – 0:0.
Tim iz Bergama od početka sezone ne zna za poraz pred svojim navijačima, pa je u duel ušao sa ambicijom da produži dobru seriju protiv rivala koji tradicionalno ne briljira na gostovanjima. Ipak, Lacio je pokazao čvrstinu i organizovanost, pa je meč protekao u znaku borbe i opreza s obe strane.
Domaćin je dugo čekao na pravu priliku, a prvu je imao tek u 50. minutu kada je Lukman glavom šutirao preko gola. Desetak minuta kasnije Ahanor je imao stopostotnu šansu, ali nije uspeo da pogodi mrežu. Aktivni su bili i Zapakosta i Lukman, koji je u 71. minutu imao dobru priliku, ali je golman Provedel ponovo bio siguran.
Najbliži pogotku bio je Krstović minut kasnije, kada je njegov udarac završio na stativi, dok je u 81. minutu Provedel još jednom intervenisao, ovog puta nakon pokušaja De Rona. Do kraja nije bilo većih uzbuđenja, pa je Atalanta upisala peti remi u sezoni i zadržala osmo mesto na tabeli, dok je Lacio ostao četiri pozicije niže.
Objava koja je osvanula na Instagram profilu zvezde Lacija, Adama Marušića, ekspresno je zagolicala maštu Partizanovih navijača. Podelio je pouzdani desni bek Rimljana fotografiju, na kojoj se sa jedne strane nalazi upravo on u opremi Lacija, a do njega dečak u crno-belom dresu.
Fotografija ima simbolički značaj, s obzirom na to da je prekaljeni reprezentativac Crne Gore ponikao upravo u Humskoj ulici. Nije dobio priliku da zaigra u prvom timu voljenog kluba, pa je zaobilaznim putevima koračao do velelepnog “Olimpika” i prestižne pozornice Serije A.
Do kraja tekuće sezone, Marušić će ući u elitno društvo, preciznije među 10 fudbalera sa najviše zvaničnih nastupa u klupskoj istoriji. Činjenica da iskusnom asu narednog leta ističe ugovor, na koju se nadovezala spomenuta objava, izazvala je dodatnu euforiju među ljubiteljima crno-belih boja. Kompletnu situaciju, uz napomenu da je trenutno fokusiran samo na Lacio, Marušić je objasnio u razgovoru za Meridian sport.
“Prve fudbalske korake načinio sam sa svega sedam godina u Partizanu. To je moj početak, tada sam i zavoleo fudbal. S druge strane, nedavno je počela deveta godina otkako sam u Laciju. Ovde sam ostavio najveći trag. Moja sestra je pokrenula zanimljiv brend. Napravila je tu fotografiju i poklonila mi je. Njena je ideja, moram da istaknem. Zna kako je sve počelo. Divan poklon! U znak zahvalnosti sam odlučio da postavim sliku na Instagram”.
Iako je iz Humske otišao kao srednjoškolac, nikada Marušić nije prestao da bodri matični klub – i to ne samo u fudbalskim bitkama.
“Naravno! Tokom cele karijere pratim Partizan! Prethodnih godina aktivno gledam i košarku. Kada god mi vreme dozvoli ispratim sve što mogu. Ljubav prema Partizanu je nešto posebno. Iako nisam u Srbiji, u toku sam sa dešavanjima”.
Partizanovi klinci, predvođeni trenerom Srđanom Blagojevićem, osvojili su simpatije čak i na “Olimpiku”. Ne krije bivši as Ostendea i Kortrajka da je veoma zadovoljan kako crno-beli izgledaju od nedavno završenog leta.
“Oduševili su me mladi momci koji su dobili priliku. Bore se za svaku loptu. Upravo je to ono što mora da odlikuje svakog igrača Partizana. Jednostavno, kada god izađete pred navijače Partizana, morate da pružite maksimum. Specifična je ljubav prema crno-belom dresu. Priveligija je igrati za Partizan. Mnogi vide klub kao odskočnu dasku, ali to nije tako. To je ljubav. Nisam imao priliku da zaigram za prvi tim, iako sam prošao omladinsku školu. Fenomenalan je osećaj. Momci treba da budu svesni za koji klub igraju. Za razliku od prethodnih godina primetna je nova energija. Ekipa odlično izgleda i predvođena je sjajnim stručnim štabom. Treba ceniti što mladi igrači pružaju maksimum. Važno je da im navijači budu podrška u teškom trenutku za klub. Verujem da će biti sve bolje i nadam se da će se Partizan vratiti na staze na kojima je bio do pre skoro deceniju”.
Sama objava na Instagramu pokrenula je spekulacije o mogućem povratku u Humsku. Ne krije Adam ljubav prema crno-belima, kao i podatak da mu je mesto u prvom timu Partizana neostvareni dečački san, ali sebe još vidi na terenima Liga petice.
“Ističe mi ugovor na kraju leta, ali nisam razmišljao o skorijem povratku u Srbiji. Daleko od toga da umanjujem kvalitet Superlige, samo smatram da sam spreman da još igram na višem nivou poput Serije A. Zdrav sam i motivisan da nastavim u jakom ritmu. Naravno, nikada se ne zna. Sigurno da je prvi tim Partizana moj dečački san. Kada sam počinjao da igram fudbal maštao sam o dresu Partizana i igranju pred punim tribinama u Humskoj. Za sada mi se taj san nije ostvario. Ne mogu da garantujem da hoće, jer se u fudbalu jednostavno nikada ne zna. Te stvari se ne planiraju, dogode se ili ne. Želim da odigram još nekoliko godina na višem nivou, ali kasnije je sve moguće”, istakao je as nebeskoplavih.
Publika u Rimu Marušića više i ne smatra strancem. Ništa čudno ako uzmete u obzir da je za Lacio odigrao 321 utakmicu, uz 15 golova i 17 asistencija. Kao nagrada za vernost i odlične partije, oko Adamove ruke našla se i kapitenska traka.
“Maksimalno sam fokusiran na Lacio i sve ono što nam predstoji u nastavku sezone. Uživam u Rimu i srećan sam što sam toliko godina proveo u ovako velikom klubu. Trenutno razmišljam samo o Laciju. Videćemo šta ćemo se dešavati u budućnosti”, istakao je Adam Marušić u razgovoru za naš portal.
Verovatno ste već videli trend koji se proširio društvenim mrežama i na kome se uz pomoć veštačke inteligencije spajaju fotografije iz prošlosti i sadašnjosti. Trendu se na zanimljiv način pridružio i Adam Marušićspojivši svoju sliku iz Lacija, ali i dečaka u crno-belom dresu.
Marušić je ponikao u Partizanu, ali je u međuvremenu otišao u Voždovac. Odatle je krenuo put Kortrajka, a zatim i Lacija čiji dres nosi već osam godina. U tekućoj sezoni je na pet mečeva zabeležio asistenciju i čini se da je dovoljno kvalitetan da, bez problema, može da nastupa u Seriji A.
Ali nema sumnje – zagolicao je maštu navijačima Partizana. Kao da je hteo da poruči da mu je neostvarena želja da obuče crno-beli dres. Nova uprava Partizana uveliko radi na tome da u Humsku dovede povratnike. Pričalo se o Matiji Nastasiću, Stefanu Saviću, Darku Brašancu, Radosavu Petroviću, Ademu Ljajiću, Stevanu Jovetiću, ali i Matiji Popoviću koji je ponikao u Partizanovoj školi, ali nije debitovao za prvi tim. Slično je i sa Marušićem.
Ugovor sa Lacijom mu ističe narednog leta. Hoće li Marušić otvoriti sezonu povratnika u Humskoj?
Stefano Mauri, nekadašnji kapiten Lacija, svojevrsni “Sergej” pre Sergeja Milinkovića Savića, konačno je progovorio o sedam dana provedenih u zatvoru zbog istrage o nameštanju utakmica, o najvećim uspesima i najlepšim golovima u karijeri, ali i o lekcijama koje je naučio na terenu i van njega.
Od simbolične tetovaže šarana, preko trijumfa u Kupu Italije, do nezaboravnih derbija protiv Rome, Mauri je u razgovoru za Gazetu delo Sport otkrio kako je istrajnost i pravi izbor prijatelja oblikovao njegov život i karijeru.
Bivši reprezentativac Italije tokom karijere je bio sinonim za majstorije na terenu, a već sa 20 godina, gotovo nenamerno, istetovirao je nešto što ga karakteriše – šarana, simbol upornosti i prevazilaženja prepreka.
“Igrao sam u Modeni i izabrao sam šarana. Kasnije sam saznao da simbolizuje upornost. Prevazilaženje teškoća. S obzirom na sve što mi se dogodilo posle, mogu da kažem da sam pogodio“, prisetio se Mauri.
Danas, legendarni as Lacija se obrazuje za fudbalskog agenta, ali i dalje se često vraća jednoj od najmračnijih faza svog života – sedam dana provedenih u zatvoru u okviru istrage o nameštanju utakmica.
“Posle skoro 15 godina, znam da će ljudi misliti o meni kao o onome koji je nameštao utakmice, ali to nikada nije bila istina. To je bio najgori trenutak u mom životu, nešto što ne bih poželeo nikome. U zoru 28. maja 2012. završio sam u zatvoru kao nevin, optužen za udruživanje radi delovanja u kriminalu i sportske prevare. Pre nego što sam bio saslušan pred sudijom prošlo je pet ili šest dana“.
Mauri je priznao da ga je zatvor promenio.
“Da, posle toga te ništa više ne plaši. U kontaktu si sa ljudima koji sa fudbalom nemaju nikakve veze, osećaš se prazno“.
Dane je provodio čitajući spise istrage.
“Bilo je više od 1.000 strana, i još danas mogu da kažem da nisam sve shvatio. Pričalo se o ničemu, spominjala su se imena, a ja sam bio taj koji je bio na udaru medija. Na kraju sam bio suspendovan šest meseci zbog nepoštovanja obaveze prijavljivanja“.
Mauri je svestan svojih grešaka, ali ga je neprijatno iskustvo naučilo da ne veruje svima.
“Olako sam shvatao neka prijateljstva. Naučio sam da prepoznam ko mi želi dobro. Kao navijači Lacija i klub, nikada me nisu ostavili samog“.
Biti kapiten Lacija, dodao je Mauri, bilo je ogromno priznanje i odgovornost.
“Obaveze, počasti, odgovornost. Ponos koji nosim i danas, kad me ljudi prepoznaju na ulici“.
Iako je bilo teško, Mauri se proslavio posle teških trenutaka.
“Ako gledamo rezultate, možda je tačno. Te 2013. osvojio sam Kup Italije protiv Rome. Sada mogu da kažem da sam bio razočaran što nisam igrao od starta, ali taj trofej je bio magičan. Bio sam ofanzivni vezista kojem nije bila omiljena defanzivna faza. Ipak, kada je trebalo juriti igrače poput Pirla, radio sam to“.
U derbijima sa Romom je davao najbolje od sebe.
“Protiv Vučice sam postigao tri gola. Posle suspenzije vratio sam se baš protiv Rome. De Rosi me je udario pesnicom, ali je na kraju meča došao da mi se izvini. Potez gospodina“.
Zanimljivo je da ga je Lućano Spaleti želeo u Romi.
“Da, trenirao me je u Udinezeu. Bilo je kontakta, ali Roma je imala blokiran transfer i ništa od toga nije proizašlo“.
Tokom 10 godina u Laciju bilo je svega.
“Uživao sam kod Stefana Piolija, sa Felipom, Kandrevom i Kloseom, ali i u eri Edoarda Reje. Svaki trener mi je ostavio nešto. Čak i Balardini, sa kojim smo osvojili Superkup protiv budućeg Intera koji je uzeo Tripletu, a potom smo skoro ispali. Bili smo u strahu“.
Što se tiče odnosa sa predsednikom Klaudijom Lotitom, Mauri je istakao da on nije bio lak za saradnju.
“Prvi put kad sam ga video rekao je: ‘Ovde treba da se pedala’. Kao kapiten, išao sam kod njega da pregovaram o timskim bonusima. Dolazio bi dva sata kasnije i iscrpljivao nas. Kada bismo mu predložili nešto, rekao bi: ‘U, pa vi ste ludi? Ja zarađujem manje od vas…’“.
Najveće zadovoljstvo pružili su mu saigrači.
“Prvi je Tomazo Roki, razumeli smo se bez reči. Zatim prijatelji Behrami i Broki, i na kraju Klose. Davao je primer stavom. Šampion, kao Bađo. Igrao sam s njim u Breši. Pričao je koliko voli lov. Imao sam sreću da prisustvujem njegovom oproštaju na San Siru“.
Prisetio se Stefano i svog debija u profesionalnom fudbalu i šta bi radio da nije uspeo na terenu.
“Septembar 2002. pred porodicom. Do nekoliko godina ranije igrao sam u amaterima i radio sa ujakom, pomagao sam mu da pravi kacige. Imam i diplomu iz elektronike i komunikacija. Da nisam uspeo u fudbalu, živeo bih od toga. U Modeni sam shvatio da ću postati fudbaler i da će mojoj porodici biti ‘lakše’. Moj otac, bivši fudbaler i trener u amaterima, radio je u Simu, a majka u Pijađu. Ništa mi nisu uskratili“, poručio je Stefano Mauri, nekadašnji član selekcije Italije i igrač sa decenijskim stažom u dresu Lacija.
