Dogodilo se ono što je delovalo nemoguće – Bajern iz Minhena više nije nepobediv. Union Berlin odigrao je hrabro i borbeno, a duel 10. kola Bundeslige završen je – 2:2.
Junak večeri bio je holandski štoper Danilo Duki, koji je dva puta zatresao mrežu Nojera i Unionu doneo vođstvo u oba navrata. Prvo je u 27. minutu iskoristio centaršut Janika Hamerera iz kornera i preciznim udarcem matirao kapitena Bajerna. Kada je Luis Dijaz u 38. minutu fantastičnim potezom izjednačio rezultat, činilo se da se Bavarci vraćaju na svoj kolosek, ali je Duki u finišu susreta ponovo bio na pravom mestu, reagovao posle prekida i postigao gol za 2:1.
Ipak, Bajern ni ovoga puta nije otišao kući pognute glave. U sudijskoj nadoknadi, Hari Kejn je još jednom dokazao zašto je jedan od najboljih napadača sveta – sjajno je reagovao na centaršut sa desne strane i glavom pogodio za konačnih 2:2.
Zanimljiva je priča oko Andreja Ilića. Napadač rođen 2000. godine asistira, ali još uvek ne pogađa u novoj sezoni Bundeslige, ali to ne sprečava trenera Štefena Baumgarta da iznese sijaset pohvala na račun reprezentativca Srbije:
“Andrej je u poslednjih šest meseci postao vrlo važan igrač za naš tim. Mislim da je najvažniji napadač koga imamo u ekipi, bez obzira na to što nije postigao gol u tekućoj sezoni”, rekao je trener Union Berlina i dodao:
“Način na koji radi za ekipu, na koji pritiska i igra presing je fantastičan. Mora da bude primer svima, jer stvari koje radi se ne vide u statistici.”
Ilićev xG iznosi 3.34, što znači da je do sada trebalo da postigne tri ili četiri gola. Međutim, i dalje se čeka na ovosezonski prvenac, s obzirom na to da 20 šuteva ka golu – nije pretvorio u pogodak.
Fudbaleri Union Berlina poraženi su na gostovanju u Bremenu, ali negativan rezultat ostao je senci povrede najboljeg igrača tima – Andreja Ilića (1:0).
Prvi asistent Bundeslige uz grimasu na licu zatražio je izmenu, gledajući ka treneru Baumgartu, posle manje od pola sata nadmetanja.
Tačan uzrok povrede i dalje nije poznat, ali sve u redovima gostujućeg sastava zabrinula je činjenica da novopečeni reprezentativac nije mogao da nastavi meč.
Nekadašnjeg đaka Partizana zamenio je iskusni Nemac – Tim Skarke, a jedini gol na meču delo je Marka Grula.
Ubeđeni da čine pravu stvar, čelnici Union Berlina, izdvojili su tokom leta 5.000.000 evra za otkup srpskog napadača – Andreja Ilića. Prvi presek stanja kaže da nisu pogrešili – naprotiv, investirali su u trenutno najboljeg asistenta Bundeslige.
Novopečeni reprezentativac Srbije, koji je debitovao za Orlove prilikom bolnog poraza od Albanije, ustalio se u starnoj postavi Berlinaca i večeras učestvovao u trijumfu nad Borusijom iz Menhengladabaha (3:1).
Izostao je ove večeri statistički učinak, u vidu golova i asistencija, ali ponovo je Srbin više od 90 minuta dirigovao napadom ekipe iz nemačke prestonice.
Danilo Doeki odigrao je glavnu ulogu sa dva postignuta pogotka, dok je iskusni Rani Kedira rešio pitanje pobednika hicem u samom smiraju meča.
Jedini gol za goste delo je reprezentativca Bosne i Hercegovine – Harisa Tabakovića.
Od dolaska u Berlin, Ilić je odigrao 24 meča, upisao osam pogodaka i šest asistencija, računajući i minulo proleće, kada je u Nemačkoj boravio kao pozajmljeni as Lila.
Novom pobedom Union se popeo na sedmu poziciji, sa 10 osvojenih bodova, koliko ima i trenutno prvi kandidat za plasman u Ligu konferencije – Keln.
Odličnim partijama u dresu Union Berlina ponovo je Andrej Ilić skrenuo pažnju na sebe. Nagrada je stigla u vidu poziva u nacionalni tim Srbije, a agilni krilni napadač zabeležio je i debi u Leskovcu, na utakmici protiv selekcije Albanije.
Sve češće se u medijima širom Starog kontinenta priča o Partizanovom đaku, koji je između ostalog zagolicao maštu ruske fudbalske javnosti.
Tamošnji “RB Sport”, kontaktirao je Ilićevog menadžera – Nenada Asanovića, koji je pričao o tome gde bi Srbin potencijalno mogao da nastavi karijeru.
“Ilić se ne bi plašio da dođe u Rusiju, kada bi takva mogućnost postojala. Ali trenutno iz Premijer lige nema ničega, možda će zimi biti nešto iz Rusije. Što se tiče Evrope, mnogi klubovi pokazuju interesovanje za njega”, istakao je Asanović.
Od početka sezone bivši as Lila je na šest odigranih mečeva upisao gol i čak šest asistencija.
Napadač Union Berlina igra fantastičnu sezonu i nadaju se iz “Berliner-kuriera” da bi mogao da dobije šansu protiv Albanije. Ističu da je u pitanju visokorizična utakmica, podsećaju na incidente iz meča odigranog 14. oktobra 2014. godine, ali navode i da bi to za Ilića bila velika šansa.
Pitanje je koliko će zaigrati pored Dušana Vlahovića, Aleksandra Mitrovića i Luke Jovića koji se takođe kotiraju visoko u sistemu Dragana Stojkovića.
Ilić je u tekućoj sezoni na sedam mečeva upisao gol i šest asistencija. Čini se da je od srpskih napadača možda i u najboljoj formi, ali pitanje je koliko će selektor biti spreman da rizikuje sa njim.
Dodaju i da se nadaju da će se sa reprezentativne smotre vratiti zdrav.
Andrej Ilić je ime koje polako, ali sigurno stiče svoje mesto u srpskom fudbalu. Napadač Union Berlina, sa bogatim iskustvom u nekoliko evropskih liga, sada je dobio šansu da svoju energiju i borbenost prenese i na A reprezentaciju Srbije.
Ilićeva priča nije samo o talentu, već i o upornosti, strpljenju i snovima koji se ostvaruju korak po korak.
“Prvi put sam u Sportskom centru kao član A reprezentacije i osećaj je fenomenalan. Neke momke znam iz mlade selekcije, dobar sam sa Zukićem, Čupom Erakovićem… Jedva čekam prvi trening da se upoznam i sa ostatkom ekipe. Očekuje nas jedna od najvažnijih utakmica u ovom ciklusu kvalifikacija i moramo da budemo spremni da odgovorimo izazovu”, rekao je Andrej za sajt FSS.
Poziv u reprezentaciju stigao je posle sjajnih partija u dresu Uniona iz Berlina.
“Reakcija je bila kao i uvek u tim situacijama, osetio sam ponosno. Svako bi bio ponosan da se nađe u mojoj koži. Čast je predstavljati svoju zemlju u bilo kom sportu, naročito u fudbalu”.
Odrastajući u ulici Stevana Filipovića, nedaleko od Humske, logičan put je vodio preko Partizana, ali tamo šansa nije došla.
“Sada više ne osećam neku veliku žal. Verovatno je tako moralo da bude. Tada sam bio dete i teško mi je palo što moram da odem iz Partizana. Baš me je potreslo. Eto, išao sam nekim drugim putem i na kraju dogurao do A reprezentacije”.
Njegov put vodio je preko Kruševca i Ivanjice.
“Veoma značajno iskustvo. Upoznaš neke nove ljude iz manjih sredina. U Napretku sam dobio šansu kod Kosanovića, ali sam se povredio. U Javoru sam odmah dobio priliku. Video sam i neke krajeve Srbije koje do tada nisam poznavao. Kao rođenom Beograđaninu, to mi je mnogo značilo”.
Zatim je usledila Riga.
“Izuzetno lep period u mom životu. Mnogo naših igrača je bilo tamo i zaista smo uživali. Dva kluba iz glavnog grada, prava balkanska kolonija u oba tabora, a nema rivaliteta kao u drugim zemljama. Družili smo se, sedeli na kafi, pričali o fudbalu. Riga je prelep grad, mirno mesto, bez nepotrebnih pritisaka. Proveo sam dve godine, stekao iskustvo, a napravili smo istorijski uspeh – prvi put je jedan letonski klub ušao u grupnu fazu evropskog takmičenja”.
Put ga je odveo i u Norvešku, u redove Valerenge.
“Stil fudbala mi je baš odgovarao. U Norveškoj se igra na tempo, mnogo se trči, nema previše taktike. Sve je direktno i fizički veoma zahtevno. Oslo je veliki grad, Valerenga veliki klub, jedini iz prestonice i ljudi tamo zaista vole fudbal. Jedini problem bilo je hladno vreme… I ljudi su malo hladniji. Ali davao sam golove, navijači su me zavoleli – 11 golova na 16 utakmica u jednoj polusezoni. Bilo je mnogo prostora za napadače, baš po mom ukusu”.
Naredna destinacija bila je Francuska i Lil.
“Kad te zove klub iz Lige petice, to se ne odbija. U Lilu sam znao da ne idem kao prvi špic, ali sam želeo da se izborim za mesto u timu. Drugačiji sam tip napadača od Džonatana Dejvida i pretpostavljao sam da će me koristiti u situacijama kada im treba robusniji napadač. Nažalost, već u drugoj utakmici sam slomio nogu. Posle toga se promenio trener, otišao je Fonseka koji je insistirao na mom dolasku iz Valerenge. Situacija se zakomplikovala, Dejvid je ostao, ja nisam imao dovoljno minuta i na kraju sam otišao na pozajmicu. Posle takve povrede bilo mi je najvažnije da igram”.
U Nemačkoj, u Unionu, pronašao je svoj fudbalski dom.
“Na početku nisam bio u kombinaciji za tim, bilo je teško, ali se sve promenilo kada je stigao trener Baumgart. On mi je dao šansu. Nemački fudbal mi baš leži – čvrst, muški, bez puno taktičkih finesa, sve na borbu i snagu. Kao robusnom napadaču, to mi odgovara”.
O klupskim navijačima i atmosferi u Berlinu ima samo reči hvale.
“To je zaista jedinstven klub. Navijači su involvirani u klub, uprava drži do njihovog mišljenja. Gradili su stadion sopstvenim rukama, organizovali radne akcije. Baš se oseća ta bliskost. Prate fudbal, osećaju igru i bukvalno te nose do pobede. Atmosfera je u TOP 3 koje sam doživeo u karijeri. Igrao sam pred 80.000 ljudi na Vestfalenu u Dortmundu, svi pričaju o bajke o tom ambijentu, ali verujte mi nije kao kod nas u Berlinu. ‘Kuća starog šumara’ je nešto posebno, nema stolica, navijači ne žele da sede, to je njihov stil navijanja. Sada nadograđuju još jedan prsten, povećavaju kapacitet za 20.000 mesta. Naježim se kad pomsilim kakva će tek atmosfera da bude”.
Trener Štefan Baumgart je posebna priča.
“Vrlo je poseban. Nema vrdanja, nema izgovora. Kod njega je rad, disciplina i iskrenost. Ako daješ sve od sebe, poštuje te. Ako zabušavaš, odmah te prozre. Kod Fonseke je ponekad moglo nešto da prođe, kod njega nema šanse. Radi na motivaciji, izvlači maksimum iz svakog igrača. Dobra komunikacija sa njim i ljudima u klubu mnogo mi znači. Berlin je predivan grad, osećam se kao u Beogradu – toplo, živo, prijatno. Uživam u fudbalu”.
Ilić nije sebičan ni u igri, ni u životu.
“Više volim kad dam gol, ali nisam sebičan. Ako imam bolju opciju za asistenciju, uvek ću pre ispoštovati saigrača, nego šutirati iz nemoguće pozicije. Saradnja sa Burkeom je fenomenalna — fantastičan momak, poseduje neverovatne fizičke sposobnosti. Imamo odličnu konekciju, kao da se znamo sto godina”.
Nemački jezik i život u Berlinu donose i izazove.
“Imamo učiteljicu nemačkog u klubu, moramo na časove, ali teško ide. Ruski sam brzo savladao u Rigi, francuski u Lilu, ali nemački… E, to je već muka. Srećom, imam dobre prijatelje – Juranovića, Ljubičića… Provodimo dosta vremena zajedno”.
Pred meč sa Albanijom, utakmicom koja nosi više od tri boda, Ilić je svestan šanse koja se nudi.
“Ozbiljna prilika… Prva u Tirani bila je tvrda, a i ova sada može da bude takva. Na neki način lokalni derbi, to su utakmice pune naboja, gde moraš da uđeš čvrsto, ali sa samopouzdanjem i rešenošću da pobediš. Igramo kod kuće, pred našim navijačima i ulog je veliki. Meni je čast što sam deo reprezentacije, što imam priliku da učim od Mitrovića, Vlahovića, Jovića i svih ovih sjajnih momaka”.
Odrastajući na korak od stadiona, fudbal je za njega više od profesije – to je život.
„Odrastao sam blizu stadiona i od malena išao da gledam Partizan. Lopta je uvek bila moj svet. Najbolji drug je džudista, a rođeni brat je odabrao druge vode. Ali bukvalno vode, jer se posvetio vaterpolu. Isto je počeo u Partizanu, kasnije igrao za Crvenu zvezdu… Za razliku od mene, osetio je draž Lige šampiona. Meni je malo falilo… Sa Lilom sam igrao kvalifikacije, pa otišao na pozajmicu u Nemačku. Ali bar sam čuo himnu u plej-ofu protiv Slavije iz Praga”, poručio je Andrej Ilić.
Union Berlin i Hamburger podelili su bodove u 5. kolu Bundeslige odigravši bez golova (0:0). Posle ovog remija, tim iz Berlina zauzima 11. mesto sa sedam bodova, dok se HSV nalazi na 13. poziciji sa pet osvojenih bodova.
Union je imao najbolju priliku na samom startu, kada je u 9. minutu dosuđen penal. Ipak, srpski napadač Andrej Ilić je izveo slab udarac, a golman Hamburga je uspešno intervenisao i sačuvao mrežu.
Hamburger je u prvom poluvremenu kontrolisao posed i uputio četiri udarca u okvir gola, ali nijedan nije završio iza leđa domaćeg čuvara mreže. Ni nastavak igre nije doneo promene – gosti su i dalje stvarali prilike, ali nedostajala je završnica.
Duel je dodatno zakomplikovan u nadoknadi vremena kada je Vieira zbog preoštrog starta u 98. minutu zaradio crveni karton, ostavivši HSV sa desetoricom na terenu. Uprkos brojčanoj prednosti, Union nije uspeo da pronađe put do gola.
Neverovatan je Andrej Ilić u dresu Union Berlina. Nisu Nemci pogrešili što su angažovali snažnog napadača koji je od starta sezone upisao četiri asistencije, što ga u Ligama petica stavlja rame uz rame sa Džekom Grilišem (Everton) i Luisom Milom (Hetafe).
Čak je i Opta istakla taj podatak uz zanimljivost da je Ilić klasičan centarfor – golgeter, za razliku od konkurenata koji su inicijalno krilni igrači.
Prednost Ilića u odnosu na konkurente je takođe ta što je učinak zabeležio na meču manje u odnosu na pomenut dvojac. Na četiri susreta – Ilić je upisao četiri asistencije. Blistao je na poslednjem susretu protiv Ajntrahta, s tim da je i u prvom kolu na meču sa Štutgartom bio kreativan.
Suma sumarum – Srbija ima najkreativnijeg fudbalera u Evropi, iako mu je to daleko od primarnog zadatka. Videćemo hoće li se Partizanovo dete naći na sledećem spisku reprezentacije.
