Zvezda je asistirala, a VTB poentirao. Mali Kalemegdan pustio je svoje magične zrake kojima je napravio košarkaški most između Srbije i Rusije. Veče, lepo vreme i igra po obručima. Kao u dobra stara vremena, kada je košarka pravila prve korake u Beogradu. Penzioneri ponovo u dresovima, a među njima i poznato lice. Na prvi pogled – nije bilo kristalno jasno, jer jedini nije imao prezime na dresu. Umesto toga, držao je malu kameru u rukama i hvatao momente sa revijalne utakmice koja je bila uvertira za početak VTB Superkupa u srpskoj prestonici. Malo je zbunio srpske novinare, da bi koji trenutak kasnije na leđima ipak osvanulo – Lazarev. Bogata karijera i CV koji odjekuje – bivši šampion Evrope sa moskovskim CSKA.
Meridian sport ti daje BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 RSD i dva dana igre bez depozita!
Ivan više nije profesionalni košarkaš, ali košarka će uvek biti njegova ljubav, strast i, na kraju dana, posao. Sa nekoliko zakucavanja pokazao je da je i dalje u formi, iako su mu trenutni prioriteti kamera i mikrofon. Nekadašnji član CSKA, Zenita, Uniksa i drugih ruskih timova došao je sa ruskom ekspedicijom u Srbiju. Nalazi se na misiji koju obavlja sa mnogo radosti – da promoviše košarku.
“Uvek je lepo vratiti se u Beograd. Kada dođeš sa timom da igraš utakmicu, obično vidiš samo aerodrom, hotel i halu. Ali sada imam vremena da prošetam, da obiđem lepa mesta. Naravno, imam i posla, jer pravim sadržaj za VTB ligu, pa nema mnogo slobodnog vremena. Ali, ovaj teren na Kalemegdanu je neverovatan. Video sam ga mnogo puta na snimcima i fotografijama, ali kad dođeš ovde, osećaš nešto posebno. To se jednostavno oseti”, rekao je Ivan Lazarev za Meridian sport.
Iako je okačio patike o klin 2024. godine, ima utisak da nije napustio teren, jer je ostao u košarci i svakog dana se trudi da kod što većeg broja dečaka u Rusiji probudi želju da uzmu narandžastu loptu u ruke.
“Sviđa mi se. Počeo sam da se time bavim još dok sam igrao u Uniksu i baš mi prija. Želim da navijačima pokažem sve strane košarke, malo iza kulisa. Kada dođu na utakmicu, oni vide dresove, svetla, sve lepo, ali ne vide krv, znoj, naporan rad i sve što stoji iza toga. Mislim da i to treba da znaju.”
Po prvi put u istoriji, VTB Superkup će se održati van granica Rusije.
“Veoma sam uzbuđen. Bio sam na Superkupu u Moskvi, ali sada se osećam kao klinac koji dođe u drugu zemlju i ponovo vidi sve te igrače. Mislim da se i igrači slično osećaju, jer ovakvo međunarodno iskustvo, u ovakvom košarkaškom gradu i sa ovakvim navijačima, zaista je posebno.”
Srbija je otvorenih ruku dočekala braću iz Moskve, a pomisao na košarku u našoj zemlji Lazarevu budi jednu sliku u glavi.
“Miloš Teodosić”, uzviknuo je na pitanje šta je prva asocijacija kada kažemo srpska košarka.
“Verovatno bi 90 odsto ljudi na planeti reklo Nikola Jokić, ali ja biram Miloša.”
Period iz CSKA, gde su igrali zajedno, vrlo živopisno pamti.
“On je specifičan tip, ali mislim da su talentovani ljudi često malo posebni. Za mene, igrati sa njim bila je najlakša uloga na svetu: samo postaviš dobar blok i roluješ najjače što možeš, a on će te pronaći bilo kojim dodavanjem – lob, iza leđa, kroz noge… Najlakši posao na svetu, samo postaviš blok i spustiš se ka košu. Neverovatno.”
Pošto je raspoloženje bilo na visokom nivou, dobili smo i jednu anegdotu iz vansportskih okvira.
“Nisam siguran da smem baš sve da pričam. Ali recimo, imao je omiljeni restoran u Moskvi – ‘Boik Petra’. Kada god bismo imali putovanja i utakmice u gostima, on bi pre leta uvek naručio veliku količinu hrane iz tog restorana za ceo tim i sve nas počastio.”
Nedavno je okačio patike o klin i svi se pitaju šta dalje, da li će možda put klupe…
“Mislim da je previše talentovan da bi bio trener. Znaš, talenat je dar. On o nekim stvarima ne razmišlja, nego ih jednostavno oseća i radi. A ja ne znam kako bi mogao to da objasni prosečnom igraču ili plejmejkeru – za mene je to magija.”
Lazarev je trenirao i s još jednim srpskim košarkašem. Svojevremeno je igrao sa Markom Simonovićem u Zenitu.
“On je sjajan saigrač, uvek je pravio šale, unosio dobru atmosferu u svlačionici. Iskreno, mislio sam da će i on biti ovde, da se pozdravimo i možda popijemo pivo. Video sam da je sada trener, šteta što nije mogao da dođe.”
Rus je bio očaran ambijentom na Malom Kalemegdanu, a isto tako divi se košarkaškoj kulturi koju ima priliku da upozna bolje.
“Srbija je košarkaška zemlja. Mogu da uporedim košarku ovde sa religijom. To je osećaj koji možeš da vidiš, dodirneš, čuješ i osetiš na svakom koraku.”
Zbog poznate situacije, ne prati previše Zvezdu i Partizan, ali se nada da će se to promeniti.
“Kada su ruski timovi izašli iz Evrolige, počeo sam manje da pratim evropsku košarku, pa sam se okrenuo VTB ligi. Nedostaje mi Evroliga – to je najviši nivo košarke. Voleo bih da i naše ekipe imaju priliku da se takmiče na tom nivou.”
Košarka je i dalje njegova pasija, što dokazuje činjenica da igra za amaterski tim u Rusiji, ali njegova misija je veća i posebna. Želi da njegova zemlja oseti miris i ukus košarke u Srbiji.
“Moj cilj nije da pravim ‘zvezde od gostiju’, već da popularizujem košarku u Rusiji. Kada dođem u Srbiju i vidim reklame sa košarkašima na ulicama, kada na recepciji ljudi pričaju o košarci, kada svi navijaju ili za Zvezdu ili za Partizan – to je neverovatno. Moj prijatelj koji živi ovde kaže: ‘Ako nisi navijač jednog od ta dva kluba, to je čudno.’ I ja želim da košarka bude tako popularna i u Rusiji. To je moj cilj”, zaključio je Ivan Lazarev za Meridian sport.
Bonus video: