Parker je imao zdravstvenih problema, ali se oporavio i vratio među 12, dok se Murinen povredio neposredno pred početak utakmice sa crveno-belima u Pireju, ali već večeras je spreman da pomogne timu.
Za razliku od njih, Arijan Lakić i Vanja Marinković su van stroja, kao i Karlik Džons i Mario Nakić kojih već neko vreme zbog povreda nema u ekipi.
Što se tiče Monaka, Vasilis Spanulis nema kadrovskih problema, te od starta na raspolaganju ima najjače snage.
Dve nepune sezone proveo je u srpskoj košarci, ali Džejms Gist je ostavio dubok trag na ovim terenima. I dan danas se navijači Partizana i Crvene zvezde sete momka sa Merilenda koji je leteo i kidao obruče.
Više to ne radi. Nedavno je odlučio da okači patike o klin i posveti se nekim drugim životnim pozivima. Naravno, ljubav ga je zadržala u igri pod obručima, pa je pokrenuo i “EuroLounge” podkast u tandemu sa još jednim košarkašem koji je pokupio simpatije Partizanove publike, Stefonom Lazmeom.
“Imamo nešto vremena, pa smo odlučili da se malo zabavimo, ali i da pričamo o košarci iz ugla igrača koji su bili na tom nivou. Verujemo da bi ljudi voleli da nas čuju, ali pre svega želimo dobro da se zabavimo“, rekao je Džejms Gist na početku razgovora za Meridian sport o jednom od novih izazova u koje se upustio nakon što je odlučio da zvanično stavi tačku na igračku karijeru.
Proveo je gotovo čitavu u Evropi. Igrao za Bjelu i Lokomotivu Kubanj pre nego što je stigao u redove Partizana, potom je kratko bio u Fenerbahčeu i Unikahi, pa čak sedam godina proveo u grčkom velikanu, Panatinaikosu.
Usledila je epizoda u crveno-belom, koju je naprasno prekinula pandemija virusa korona, da bi posle Malog Kalemegdana igrao još za Bajern i Asvel u Evroligi, a potom i Bahčešehir i urugvajski Penjarol, dok je poslednji angažman imao u Indoneziji prošle godine. Kada vrati film, oseća ponos.
“Ludo je, jer nikada nisam ni pomišljao da ću igrati 16 godina profesionalno, da ću biti s druge strane okeana, verovao sam da ću igrati u NBA. Nisam mogao da pretpostavim da ću biti 13 godina u Evroligi, da ću deliti teren sa Janisom Adetokunbom, Lukom Dončićem i Viktorom Vembanjamom pre nego što su otišli u NBA… Kad pogledam unazad i kad vidim šta sam sve postigao, vidim uspeh. Diplomirao sam za četiri godine, bio izabran na NBA draftu od strane San Antonio Sparsa, proveo neko vreme uz Grega Popovića, Tima Dankana, Tonija Parkera, Manua Đinobilija… Kad se sve sabere i oduzme, ne mogu da kažem ništa drugo osim da sam odradio vraški dobar posao“, ističe Džejms.
Bez dileme, najupečatljiviji mu je bio period koji je proveo u dresu Panatinaikosa. Pet puta je bio šampion Grčke, šest puta osvojio tamošnji Kup… Ne krije da mu je prijao i boravak u Beogradu, gde je sa Partizanom osvojio triplu krunu, bio MVP Kupa Radivoj Korać 2011.
“U Grčkoj sam stvorio porodicu. Počeo sam da se zabavljam sa suprugom 2010, venčali smo se 2017, sin mi se rodio u Grčkoj. Sedam godina sam proveo tamo, imam mnogo uspomena, upoznao sam mnogo ljudi, izgradio sam brojne odnose… Srbija je takođe bila sjajna, luda. Čak i kad sam se vratio – Beograd mi je uvek bio kao druga kuća“.
Bila je 2010. kada je Gist stigao u Partizan. Pojačao je crno-bele pred prvu sezonu nakon čuvenog plasman na Fajnal-for Evrolige. Bio je to njegov prvi dodir sa elitnim evropskim takmičenjem.
“Nisam mnogo znao o evropskoj košarci i Evroligi u tom trenutku. Bio sam prethodno u Italiji i Rusiji, ali nisam shvatao različite nivoe u Evropi. Vrlo brzo sam shvatio da je mesto na kojem igram ozbiljno kada je košarka u pitanju, osećala se košarkaška kultura i bilo je sjajno biti deo toga. Ipak, generalno sam bio ljut što nisam u NBA, što sam preko okeana. Bio sam rešen da dokažem da mi nije mesto tu, ali sam kasnije shvatio da to i nije tako loše. Bio sam mlad i naivan, nisam bio toliko upućen u međunarodni sport…“
Povratak u Beograd 2019. bio je daleko drugačiji.
“Bio sam ljut tokom te prve godine, ali bilo je drugačije kada sam se vratio i zaigrao za Crvenu zvezdu. Tada sam bio dokazan igrač, imao mnogo više znanja, razumeo kako funkcioniše sezona… Kad sam igrao za Partizan, nije me zanimala ABA liga, samo sam hteo da igram Evroligu. Nisam shvatao da moraš da osvojiš ABA da bi igrao Evroligu. Zato, kad sam se vratio i zaigrao za Zvezdu, znao sam sve to. Bio sam i veteran u svlačionici, jednostavno drugačiji kao igrač i kao osoba“.
U Partizanu mu je trener bio Vlade Jovanović, a zanimljivo je da su tada u crno-belom rađale dve buduće zvezde evropske košarke – Bogdan Bogdanović i Vladimir Lučić.
“Bogdan je bio junior, Lučić takođe… Ludo je, postali su zvezde. Bogi je naravno u NBA, Luča radi sjajne stvari u Bajernu. Tada su bili veoma mladi, trenirali su sa nama i odigrali neke utakmice. Sećam se da su tu bili i Oliver Lafajet i Kurtis Džerels, kojeg sam znao iz San Antonija. Ali igranje uz Jana Veselog i Nejta Džavaja je bilo najbolje što sam iskusio dok sam bio u Partizanu. Imali smo trojicu visokih momaka na pozicijama tri, četiri i pet i to je bilo uzbudljivo, jer su protivnici morali da biraju šta će ih ubiti. Ako pokušaš da zaustaviš mene, ostaju ti Jan i Nejt, ako zaustaviš Jana, ostajemo Nejt i ja… Retko ko je to mogao da zaustavi. Bili smo mladi, atletski sjajni, imali smo izuzetnu sezonu, osvojili tri titule, domogli se Top 16 faze Evrolige“, pamti Gist dane u Partizanu po dobru.
Setio se i trenutka kada je shvatio da su Bogdanović i Lučić izrasli u velike igrače i shvatio koliko su počeci u crno-belom imali uticaja na njihove karijere.
“Pamtim, bio sam u Panatinaikosu. Lučić je dobio poziv za reprezentaciju, a Bogdanović bio u Fenerbahčeu. Obojica su porasli. Lučić je u Partizanu bio jedva oko dva metra visine, a kada sam ga ponovo video, bio je veći od mene. Sreli smo se na aerodromu, nisam mogao da verujem koliko se razvio. A onda Bogdan, koliko je takođe porastao i dobio na samopouzdanju. Tad sam shvatio da su na osnovu rada u Partizanu to izgradili. Nisam to mogao tada da vidim, da će biti dva velikana, ali kad sam sreo Lučića na aerodromu i video Bogdana na terenu u dresu Fenerbahčea, shvatio sam da su se naporan rad, ti svakodnevni treninzi i koliko su ih Vlade i drugi gurali isplatilo. Isto je bilo i sa Janom Veselim. Nije mogao da pogodi slobodno bacanje, nije bio najbolji šuter, a izrastao je u jednu od najboljih petica Evrolige u proteklih deset godina. Poseban osećaj me obuzme kad se setim da sam prisustvovao njihovom usponu“.
Ipak, prva asocijacija na boravak u Partizanu za Džejmsa je – interakcija sa navijačima.
“To mi je bilo prvi put da sam u dvorani u kojoj su svi toliko ludi i strastveni. Niko nije tu da jede kokice i gleda utakmicu, već su svi konstantno prisutni. Od mesta na parketu, pa sve do vrha dvorane. Svi dolaze dva sata pre utakmice, pevaju, pa onda i posle utakmice, pobedio ili izgubio… Ne staju. To je ludo i prvi put sam tako nešto iskusio. To ću uvek pamtiti iz perioda u Partizanu. Naravno, pamtim i vreme koje sam proveo sa ekipom, Beograd, titule… Ipak, ta luda publika će mi zauvek ostati urezana u sećanju“.
Nepunu deceniju kasnije, vratio se u Beograd i potpisao za Crvenu zvezdu.
“Kad god sam sa Panatinaikosom dolazio da igram protiv Zvezde, bilo je ludo. Neverovatna atmosfera, kao i sa navijačima Partizana. Zbog toga sam bio uzbuđen, ali ponovo sam bio ljut, samo ovog puta zato što više nisam bio u Panatinaikosu. Posle sedam godina, osećao sam da treba da završim karijeru tamo, nisam očekivao da ću otići… Osećao sam da moram nešto da dokažem. Da budem ubica, da imam taj odnos sa navijačima koji sam imao u Partizanu. Ludo je bilo što navijači nisu bili toliko uključeni, tako da nisam dobio puno iskustvo. Mislim da nije bilo vezano za košarku. Hteo sam Zvezdu kao danas, jer trenutno ubijaju. To je Zvezda koju poznajem i za koju sam hteo da igram“.
Njegov dolazak na Mali Kalemegdan izazvao je određene reakcije, s ozbirom na istoriju sa večitim Zvezdinim rivalom.
“Razumeo sam reakcije, ali što se mene tiče, nije kao da sam imao opcija. Nije baš da me je Partizan hteo, a ja sam otišao u Zvezdu. Cilj mi je bio da ostanem u Evroligi, bio sam upoznat sa Beogradom, pa sama tranzicija nije bila preterano komplikovana. Navijači su možda bili u fazonu, da sam igrao za drugi tim, ali morate da razumete da ja nisam Srbin, već Amerikanac. Bio sam u situaciji da moram da izdržavam porodicu i igram igru koju volim, nevezano od dresa koji nosim. Ljudi to možda nisu razumeli. Sve i da sam želeo da igram za neki drugi tim, taj tim mora mene da želi. Ne možete samo da izaberete gde želite da igrate… Mislim da navijači često to ne razumeju. Pritom, oni koji su kritikovali su uglavnom bili mlađi, nisu me ni gledali dok sam igrao za Partizan. Pročitali su to u vestima. Da su me znali, znali bi da ću u svakom slučaju dati svoj maksimum za tim i da nemam nikakav problem“.
Sezona 2019/20, tokom koje je Gist nosio crveno-beli dres, nije dobila epilog. Prekinuta je zbog pandemije virusa korona u trenutku u kojem se činilo da ekipa, pod vođstvom trećeg trenera te takmičarske godine, Dragana Šakote, hvata ozbiljan zalet. Zato veruje da bi Zvezda ostvarila brojne uspehe do kraja.
“Hiljadu odsto… Odlazak Milana Tomića mi je bio težak udarac, jer sam došao zbog njega. Verovao mi je, imali smo dobar odnos – imamo i danas. Kad je otišao, morao sam opet da se nosim sa stvarima kroz koje sam prolazio u Panatinaikosu, gde sam za sedam godina imao osam trenera… Bilo je teško nositi se sa tim, ali s ozbirom da sam bio iskusniji, shvatio sam šta treba da radim. Nažalost, došla je pandemija, u trenutku kad smo kliknuli. Dobili smo Makabi, znam da smo izgubili Kup od Partizana, ali to je bilo na posed, jedna greška, mogli smo da dobijemo. Znao sam da bismo završili posao da smo se ponovo sreli. Takođe, bili smo na pragu plej-ofa Evrolige… Imali smo veoma dobar tim, sjajnu atmosferu, uprkos svim prethodnim problemima. Baš je bilo šteta što je u tom trenutku nastupila pandemija, jer smo definitivno bili u dobroj poziciji – garantujem da bi igrali plej-of“.
Prisetio se i saradnje sa Milanom Tomićem, koji se minulog leta vratio u Zvezdu.
“Milan mi je davao samopouzdanje. Dok me trenirao, postizao sam 18-19 poena po utakmici. Sve se promenilo kad je otišao. Verovao mi je, znao je ko sam, činio da se osećam svojim. Igrao sam za razne trenere, u raznim sistemima, ali Milan me stavio u sjajnu situaciju. Statistika ne laže. Imali smo odličan odnos, sjajna je osoba, bilo je teško kad je otišao, ali košarka je biznis i to morate da razumete. Drago mi je što se vratio. On, Saša Obradović, tu je i jedan od asistenata koji je bio Saše Đorđevića u Panatinaikosu… Možete da viditi i osetite tu energiju! Imaju sedam u nizu, deluje da niko ne može da ih zaustavi“.
U timu sa Malog Kalemegdana su i dalje Dejan Davidovac i Ognjen Dobrić, sada kao kapiteni.
“Deki je uvek bio dobar igrač, igrao je na pravi način, dobro šutirao. A Šegija obožavam. To je tip koji uvek daje sve od sebe, igra čvrsto. Ima sličnu energiju kao Lučić, nije tako visok, ali ima taj borbeni duh i želju, spreman je da žrtvuje telo za dobrobit tima. Ne čudi me što su kapiteni, ni najmanje“.
Na pitanje o idelanim petorkama, Gist pravi dve – jednu iz Partizana, jednu iz Zvezde:
“Veseli, Džavaji Džerels, Milosavljević i ja. Mora Gagi da bude, igrao je mnogo dobro. Bogdanović i Lučić su tad bili mladi. Što se Zvezde tiče, Odžo, Derik Braun, Lorenco Braun, Beron i ja, a Perperoglu da uđe sa klupe.“
S ozbirom da pomno prati dešavanja u Evroligi, ali i da je veoma dobro poznaje, prokomentarisao je i učinak srpskih timova u tekućoj sezoni.
“Partizan je imao neke promene, znam da je u donjem delu tabele, verujem da to nisu očekivali, ali još je rano. Zvezda deluje sjajno. Biće zanimljivo videti da li mogu da ostanu konstantni, Bože zdravlja izbegnu nove povrede. S druge strane, treba videti da li će tim Partizana shvatiti šta Obradović želi, jer vreme curi. Novembar i decembar mogu da odluče u kom smeru će im ići sezona. Biće zanimljivo, mnogo je dobrih timova, Baskonija se budi, Monako izgleda dobro, Fenerbahčea je izgubio neke utakmice, nisam to očekivao. Fener i Partizan su u sličnoj poziciji, potrošili su solidan novac, imaju velika očekivanja od ove sezone, ali zasad ne ide kako su se nadali. Došao je trenutak da nešto naprave. Nema šale sa konkurencijom u Evroligi“.
Tokom karijere, Džejms je igra sa brojnim igračima iz Srbije. Ostvario je posebno vezu sa Miroslavom Raduljicom, tokom perioda koji su zajedno proveli u Panatinaikosu.
“Miro je moj čovek. Jedna od najboljih osoba sa kojima sam delio teren. On, Saša Pavlović, Kuzmić, sa kojim sam posle ponovo igrao u Crvenoj zvezdi… Obožavam Srbe i Grke. U svom timovima u kojima sam igrao, okretao sam se ka Grcima i Srbina, kao i oni prema meni. Uvek smo imali jaku vezu, obožavam moju srpsku i grčku braću. Branim i Jokića u NBA, iako nikada nisam igrao sa njim. On je drugačija osoba, nije kao Amerikanci. Drugačiji je, uz njega su i njegova braća, ima drugačiji mentalitet, stil života – sve. I to obožavam da vidim“.
Ne može da objasni zašto, ali uvek se slagao sa srpskim i grčkim košarkaškima.
“To je jednostavno došlo prirodno. Zašto su me navijači Partizana i Panatinaikosa voleli? Ne znam, ali tako je bilo. Energija je dolazila od duha i mentaliteta navijača… Ne samo to, već kakvi su kao ljudi u svakodnevnom životu. Takav sam umnogome i ja. Srbi i Grci su Balkanci, to je taj mentalitet, imam mnogo prijatelja sa Balkana generalno“.
Izdvojio je nekolicinu srpskih igrača od kojih je mnogo naučio. Neki su mu bili i protivnici.
“Naučio sam mnogo od igrača protiv kojih sam igrao, poput Bjelice. On je bio sjajan. Mnogo sam naučio i od Raduljice, kako pleše u reketu. Njegovi potezi, dodavanja… Privlačio je veliku pažnju rivala, jer je mogao da igra jedan na jedan, ali i da proigra druge. Jedan od omiljenih saigrača. Takođe, Savanović mi je zadavao ogromne probleme, bio je mnogo vešt. Nije bio atleta, ali imao je sjajne osnove, mogao da šutira… Mnogo sam naučio od njega i Bjelice kao protivnika“.
Zanimljivo da je Gist samo sa Nikosom Papasom odigrao više mečeva u karijeri nego sa NikomKalatesom. Imao je sjajnu konekciju sa novim košarkašem Partizana tokom boravka u Atini, a čak je i Kalates nedavno izjavio da mu je Gist omiljeni saigrač.
“To je ljubav. Sjajno! Drago mi je što Nik igra. Ne znam šta se dešavalo u Monaku, mentalno je to sigurno uticalo na njega. To što se vratio na teren i igra za trenera sa kojim je ranije pobeđivao – sjajno je. Znam da mu je potrebno da bude u prostoru u kojem može da bude svoj i da bude dobar u onome što radi. Nema boljeg trenera da to izvuče od Obradovića. Pritom, ima atletski sjajne igrače oko sebe poput Tajrika Džonsa, Bruna Fernanda… Sve to će mu pomoći, još kad dodate šutere koje ima Partizan, moglo bi da bude baš dobro. Verovao sam da Partizan može da stigne i do Fajnal-fora, a dolazak Nika i Fernanda im definitivno menja trajketoriju sezonu. Biće interesantno videti kako se to razvijati u narednim sedmicama“.
U Panatinaikosu je imao priliku da sarađuje i sa Aleksandrom Đorđevićem.
“Svaki igrač bi voleo da igra za Đorđevića, jer ti uliva ogromno samopouzdanje. Želi da budeš najbolja verzija sebe, nikad ti ne priča da nešto ne možeš, uvek si spreman da uradiš sve za njega. Razume igrače, jer je igrao na visokom nivou. Obožavao sam ga zbog toga dok smo bili zajedno u Panatinaikosu“.
Ističe da mu je krivo što nije imao priliku da sarađuje sa Željkom Obradovićem.
“To je trener za kojeg sam uvek hteo da igram. Svi su mi pričali da bi Obradović voleo igrača poput mene. Igrao sam godinama protiv njega i kao igrač sam uvek obraćao pažnju na detalje, šta treneri rade posle tajm-auta, u završnicama, kako im se ekipe kreću, kako pričaju sa igračima, sudijama… Uvek sam imao veliko poštovanje za njega. To što se vratio u Partizan, verujem da nema boljeg osećaja. Razumem taj pritisak, ali siguran sam da uživa. To je najbolji trenera u istoriji međunarnodne košarke. Sjajno je videti da još ima strast prema košarci posle svih tih godina i trofeja“.
Sad Gist želi da nastavi njihovim koracima. Da znanje koje je sakupio od saigrača, trenera i rivala prenese na nove generacije.
“Trenutno sam trener u srednjoj školi koji sam i završio. Cilj mi je da jednog dana postanem glavni trener najvišeg nivoa, u Evroligi, NBA ili na koledžu. Naredne sezone ću biti asistent, polako se penjem, ali želim da postanem glavni trener, nema sumnje. Da učim svoje timove da pobeđuju kako sam ja pobeđivao kao igrač“.
Nada se i prilici da ponovo poseti Beograd i Srbiju.
“Voleo bih da dođem na neku utakmicu, da budem sa navijačima. Voleo bih da se vratim i kao trener, da održim kamp, predavanje… Držao sam kamp u SAD prethodnih godina za klince koji se spremaju za srednju školu. Radio sam i sa nekim NBA igračima, momcima koji su na koledžu… Voleo bih da širim svoje znanje i van granica SAD“.
Za kraj razgovora, istakao je:
“Kad ljudi pomisle na mene, želeo bih da znaju da sam bio pobednik kao igrač, neko ko se borio, radio za dobrobit svakog tima. Cilj mi je sada da učim druge kako da pobeđuju. Voleo bih da ljudi kada čuju moje ime razumeju da sam ovde kako bih pomogao košarci i ljudima da ostvare svoje ciljeve, da pomognem deci koja su me gledala kad sam igrao u Evroligi i koja žele da ostvare snove, igraju NBA, Evroligu“, zaključio je Džejms Gist u razgovoru za Meridian sport.
Vezao je Partizan četiri poraza u Evroligi. Povrede su uzele danak, ali optimizam uliva napredak koji su crno-beli pokazali za kratko vreme u utakmicma protiv Barselone i Olimpijakosa.
Obe su izgubili u poslednjim minutima, iako su prethodno većim delom susreta bili bolji od rivala. To im daje za pravo da, kao što SterlingBraun reče, veruju da je serija pobeda iz ugla, a u prilog izabranicima Željka Obradovića ide i činjenica da za vikend nisu imali obaveza u ABA ligi.
Sada ih čeka novo duplo kolo i susreti sa Monakom kod kuće i Asvelom na strani. Prvi na meniju su Kneževi (20.30), a tu bi posebno bitnu ulogu mogao da odigra NikKalates.
Interesantno je da se iskusni plejmejker još nije upisao u listu strelaca u dresu Partizana na evro-sceni. Ostao je bez poena protiv Barselone i Olimpijakosa, ali činjenica da je u susretu sa crveni-belima proveo preko 26 minuta na parketu ukazuje da mu trener Obradović veruje, ali i da Grk neke druge stvari na terenu radi veoma dobro.
Kalates je protiv Olimpijakosa davao vredan doprinos u segmentima koji su često nedostajale igri crno-belih. Igrač njegovog iskustva i pedigrea značajno doprinosi u donošenju dobrih odluka na protivničkoj polovini. Statistički gledano, ubeležio je tri asistencije, ali je Partizan sa njim na parketu imao mnogo bolju kontrolu nad utakmicom, što oslikava i podatak da je jedini imao pozitivnu brojku u +/- koloni. Prema zvaničnim podacima, crno-beli su bili poen ispred rivala dok je Nik bio u igri.
Njegov kvalitet se oseća i u odbrani. Ukrao je i dve lopte rivalu, ali i pomogao da se spoljna linija Olimpijakosa ne razigra. Uglavno je pametno koristio faulove, o čemu trener Obradović često priča posle utakmica.
Dakle, Kalates je praktično doneo novu dimenziju igri Partizana i to bi na duže staze moglo da bude izuzetno značajno. Na kraju krajeva, nije ni doveden da postiže poene, već da pomogne u gore-navedenim aspektima, u kojima crno-beli prethodnih sedmica nisu bili najbolji. Za koševe su zaduženi Dvejn Vašington, Sterling Braun, pa i Šejk Milton, Džabari Parker, Tajrik Džons… Nik je tu da spoji redove.
A zašto bi njegov doprinos mogao da bude posebno bitan protiv Monaka? Pa možda zato što je do pre nekoliko sedmica bio deo svlačionice francuskog tima.
Nije Kalates mnogo igrao u dresu Kneževa, ali je proveo više od jedne sezone u klubu, te je dobro upoznao rad VasilisaSpanulisa, ali i kvalitete igrača spoljne linije, od kojih igra Monaka umnogome zavisi. Nema sumnje da je imao šta da podeli sa novim saigračima uoči susreta sa bivšim, a opšte je poznato da svaki detalj, ma koliko se činio nevažnim, može da napravi razliku na najvišem nivou.
Zbog svega navedenog, Kalatesovo prisustvo bi trebalo da bude bitan faktor u večerašnjem duelu, ali je jasno da postoje još brojni. Jedan od najvećih zove se – MajkDžejms.
MVP Evrolige iz 2024. godine i najbolji strelac u istoriji takmičenja, postao je lider najbolje evropske lige i po sakupljenim indeksnim poenima, prešišavši Nanda De Koloa na vrhu večne liste. To je uradio zabeleživši indeks 37 u pobedi nad Makabijem minule sedmice, kada je u dvorani Aleksandar Nikolić postigao čak 34 poena, podelio sedam asistencija, uhvatio šest skokova…
Mnogi su pomislili da bi posle izgubljenog finala Evrolige, pa i problema koji su usledili van terena minulog leta, 35-godišnji bek mogao da uspori, ali ućutkao je Majk sve kritičare i igra sjajnu košarku na startu sezone, te beleži 18,3 poena i 6,8 asistencija u Evroligi.
Jasno je da će fokus Partizanove odbrane biti na njemu, posebno nakon neverovatnog šuta koji je pre godinu i kusur dana pogodio u Beogradskoj areni i trasirao Monaku put ka pobedi. Digao se u poslednjim sekundama napada, preko ruke VanjeMarinkovića i pogodio pod faulom… Ostale su 24 sekunde do kraja, Kneževi su stekli tri poena viška i na kraju slavili.
Naravno, daleko od toga da Monako može da pripreti samo preko Džejmsa. Odlično igra i AlfaDijalo (13,2 poena), kao i DanijelTajs (12,6 poena i 6,4 skoka), a tu su i igrači poput ElijaOkoba i NikoleMirotića koji mogu da blesnu u svakom trenutku. Nema sumnje da će posebno motivisan biti i NemanjaNedović, koji je noseći dres Crvene zvezde nekoliko puta odlučivao derbije u Areni.
Jasno je da pred Partizanom nije ni malo jednostavan zadatak, ali uprkos negativnoj seriji rezultata, izabranici ŽeljkaObradovića i te kako imaju razloga da veruju u pobedu. Tradicija nalaže da retko gube od Kneževa (4-2 u Evroligi), DžabariParker se po svemu sudeći vraća u stroj, te će rotacija biti šira nego prošle sedmice u Pireju, a s ozbirom da crno-beli nisu igrali za vikend ABA ligu, imali su i nešto više vremena za odmor, ali i za treninge nego što je to obično slučaj.
Sve to, uz podršku punih tribina Beogradske arene, ukazuje da je vreme da se serija poraza prekine.
“Uoči desetog kola najkvalitetnijeg kupskog košarkaškog takmičenja u Evropi, KK Partizan je doneo odluku da se zvanično obrati menadžmentu Evrolige sa zahtevom da zaštiti svoje osnovno pravo na jednake uslove u takmičenju.
U prvih devet utakmica, crno-beli su neretko trpeli usled neujednačenog sudijskog kriterijuma, kao usled nekoliko očiglednih grešaka koje su imale veliki uticaj na šanse tima u završnicama mečeva. Samo neki od najočiglednijih primera su dosuđen nepostojieći faul Džabarija Parkera na utakmici potiv Milana, nedosuđen očigledan aut u korist Partizana na utakmici protiv Barselone, kao i nejednak kriterijum koji se najbolje oslikava kroz nezapamćeni odnos u broju izvedenih slobodnih bacanja (31:5) na utakmici protiv Olimpijakosa.
KK Partizan je tokom poslednjih nekoliko sezona konstantno uvećavao nivo ulaganja u tim, njegovi navijači su ponos čitave Evrolige i prema ocenama drugih timova, kreiraju najbolji ambijent u čitavom takmičenju. Crno-beli ne žele povlašćen položaj, niti bilo kakvu vrstu gledanja kroz prste, već samo ujednačen sudijski kriterijum na svim narednim utakmicama i priliku da se za pobede bori na ravnopravnim osnovama.
U želji da se zaštite, crno-beli će u budućnosti zahtevati nezavisnu ekspertizu suđenja na svakoj utakmici, kako bi se ovaj izuzetno važan segment u takmičenju doveo na nivo koji svima omogućava jednake uslove.
KK Partizan poziva svoje navijače da na eventualne greške ne reaguju van sportskih okvira i da ne čine ništa što bi klubu donelo finansijsku i reputacionu štetu. Kao najbolje edukovana košarkaška publika, navijači crno-belih lako prepoznaju situacije na terenu, ali ih Klub moli da svu energiju usmere isključivo na podršku timu kako bi zajedno došli do veoma važne pobede u narednom meču“, stoji u saopštenju Partizana.
Crno-beli pred 10. kolo i okršaj sa Monakom u Beogradskoj areni imaju učinak 3-6 i u seriji su od četiri poraza.
Ekipa Monaka se “preselila” u Beograd gde je prošle sedmice igrala protiv Makabija, a sada Kneževe očekuju dueli sa Partizanom (utorak, 20.30) i Crvenom zvezdom Meridianbet (četvrtak, 20).
Međutim, odlazak u prestonicu Srbije nije spasio tim Vasilisa Spanulisa i Nemanje Nedovića od loše vesti iz Evrolige.
Komisija za kontrolu upravljanja, nezavisno telo koje nadgleda finansijske performanse klubova i njihovu usklađenost sa relevantnim propisima, uputila je postupak pred Finansijskim panelom protiv Monaka zbog kršenja članova 32.a), 32.c) i 32.d) Disciplinskog kodeksa Evrolige, koji se odnose na neizmirene obaveze, neuspeh u dostavljanju potrebne dokumentacije i nedostatak saradnje.
Dok se ne donese konačna odluka u ovom slučaju, Finansijski panel je izrekao privremenu meru kojom se Monaku zabranjuje registracija novih igrača i trenera.
Suštinski, sve je bilo kako treba u igri Partizana u utakmici protiv Barselone. Ali, jedan zicer i jedan pogodak protivnika sa skoro pola terena, odlučili su da se rezultatska kriza crno-beilih u tom trenutku produži. Onda je malo šta bilo dobro u meču protiv Dubaija, da bi ekipa Željka Obradovića reagovala na pravi način i dugo držala konce igre protiv Olimpijakosa.
Ali, niz zicera i izgubljenih lopti, odnosno loših zagrađivanja sopstvenog koša, odveli su Parni valjak u poraz i u tom duelu.
Ako je do same igre, Partizan ima razloga da s optimizmom dočeka duel protiv Monaka (utorak, 20.30). Ako je do samopouzdanja i teških psiholoških padova koji se iz utakmice u utakmicu završavaju samo uz poslednji zvuk sirene, sigurno postoji strepnja, jer ako Majk Džejms uđe u neki svoj suludi ritam, to može da bude udarac. Ali, ako budu igrali do kraja samouvereno, crno-beli ne samo da će se boriti za pobedu protiv vicešampiona Evrope, već će možda podići ambijent i za sve utakmice koje slede.
O svemu je dugo pričao Obradović na konferenciji za medije.
“Monako je tim izuzetnog kvaliteta, koji igra godinama zajedno, uz Tajsa su doveli i peticu iz Pariza, Hejsa koji je prisutan u odbrani. Doveli su i Mirotića. Snaga te ekipe je u spoljnim igračima, naravno, sa Majkom Džejmsom koji ima izvanrednu sezonu, sa 19 poena u proseku i mnogo asistencija. Najbitnije je da te kreatore njihove zaustavimo i da igramo odbranu od pika kao što smo igrali u Pireju većim delom. Radi se o dobroj napadačkoj ekipi, ali sa odbrambenim reakcijama sa specijalcima koji pomažu timu na taj način”, rekao je trofejni trener.
Igrači ističu da nema krize, ali činjenica je da Partizan i kad igra dobro, ne isprate to rezultati.
“Najbolje za tim su pobede. Igrali smo odlično protiv Barselone, protiv Dubaija vrlo loše, a protiv Olimpijakosa zaista veliki deo utakmice veoma dobro. Sezona je takva da nemamo ni vremena da tugujemo ili da se radujemo. Ponašamo se kako se ponašamo pred svaku sledeću utakmicu. Analizirali smo pre svega poslednju četvrtinu protiv Olimpijakosa. Važno je da su sve te odluke na kraju meča – koje su se ispostavile da nisu dobre – pravili igrači kod kojih je morala da bude lopta. To su ljudi koji kreiraju, Vašington, Sterling i Milton. Eventualno visoki ako mislimo da imamo prednost pod košem. Tu nema zamerki. Videli su sebe, posle utakmice odmah su dolazili da razgovaraju sa mnom. Naravno da im je žao, svesni su da je bila velika šansa da pobedimo u Pireju. Najbolji lek za situaciju u kojoj se nalazimo da se igra dobro – ali da se pobedi.”
Obradović je upitan kako se uklapaju novajlije, Fernando i Kalates.
“Uvek je problem kad igrač dođe usred sezone. Kalatesova adaptacija je u nekoj meri lakša jer mene poznaje i ja njega. On razume, ima košarkašku inteligenciju. I sa njim dosta razgovaram. Ako dođe u toku sezone a mora da igra preko 30 minuta odmah, jasno vam je koliko je teška situacija. Milton je takođe novi, a imao je nesreću da mesec dana ne bude u timu zbog povrede. Izuzetno inteligentan igrač, u njega imam maksimalno poverenje. Što se tiče Fernanda, problem je što ga koristim na dve različite pozicije, četiri i pet. Onda nije lako da se zapamte svi detalji. Pokušavam da pojednostavim igru kad je on na parketu, što se tiče napada. Odbrana je lakša, mada i tu ima u pojedinim trenucima reakcija koje nisu dogovorene. Njihova želja i odnos prema treningu je dobra”.
Trener crno-belih ističe da je sve to proces i da nije očekivao da će oni odmah sve pohvatati.
“Evroliga je takva da nema mnogo vremena da se radi. Posle izuzetno napornog puta iz Dubaija, igračima sam pustio celu utakmicu, da vide kako smo izgledali. I onda sam ih odveo na trening, bilo je povuci-potegni da li da se trenira. Ubedio sam ih nam je potrebno 20 minuta da se trenira kako bi sutra ujutru bilo bolje. Pristali su i to je i te kako dalo rezultat, odrazilo se na igru protiv Olimpijakosa. Nažalost, nemamo vremena. Stalno je tako. Ja sam za to da igračima dam dan odmora, ali ako je potrebno da se to preskoči, probaću i tako da radim.”
Džabari Parker i Vanja Marinković nisu igrali u Pireju.
“Na treningu je dobio udarac u rame Arijan Lakić. Srećom, nije ozbiljno, ali su doktori preporučili mirovanje i neće biti u timu. Drugi povređen igrač je kapiten, Vanja Marinković. Oseća se malo bolje, ali nije dovoljno da trenira i igra. Parker je bio bolestan i sada je u redu. Trenirao je najnormalnije.”
Javnost je zabrinuta za Parkerov učinak.
“Postoje stručnjaci, ljudi zaista sposobni da objasne nešto. Tehnološka era i društvene mreže – pogubno je za svakog čoveka. Zamislite onda igrače koji su stalno prisutni tamo. Mene to ne zanima, neko će reći da sam starog kova. Kad bih se time bavio, imalo bi strašno negativan uticaj na moj posao. Ja informacije pronalazim na druge načine. Šta se piše po društvenim mrežama i sajtovima niti mogu, niti želim da utičem. U ovoj eri imate one koji će reći sve najbolje i one koji će reći sve najgore o Parkeru. A ja mogu da kažem da je on jedan od igrača koji apsolutno na treningu radi tako da daje sve od sebe. Da li je do sada mogao da igra bolje i pomogne više timu – mislim da da. Ali, tu je, trenira i to je preduslov za svakoga.”
Obradović je upitan i zašto Aleksej Pokuševski ne dobija minute u poslednjim utakmicama.
“Ne postoji nijedna druga odluka osim one koja je uvek najvažnija – da ja isključivo vodim računa o interesu tima. Moja procena – moja odgovornost. On igra dobro, ponaša se na treninzima dobro. Nikakav problem.”
Slavni stručnjak se još jednom vratio na utakmicu protiv Olimpijakosa.
“To je bilo na nivou protiv Barselone, to je baš dobar primer kako treba da igramo svaku utakmicu što se tiče zalaganja. Igrači su svesni toga i motivacija ne sme da se menja od jednog do drugog meča. Zahtevna je Evroliga u tom smislu. Kad pogledate rezultate po Evropi timova koji igraju Evroligu, jasno se vidi. Najvažnije je da budete pošteni sami prema sebi i ljudima koji vas bodre. Mi ovde imamo stalno 20.000 gledalaca i najmanje što očekuju je da vide borbenost i želju. Imamo i navijače koji nas prate širom Evrope.”
Vasilis Spanulis je trener Monaka, a bio je nekada učenik Obradovića u Panatinaikosu.
“Spanulis je kao igrač bio izuzetno posvećen. Ono što vidim kratko u Evroligi, jasno je da je ostao na nivou posvećenosti. Već sada je napravio izuzetne rezultate. Osvojio je medalju sa Grčkom, a prošle godine igrao finale Evrolige.”
Sterling Braun i Aleksej Pokuševski su izašli pred medije uoči sutrašnje (utorak, 20.30) utakmice protiv Monaka u Beogradskoj areni. Partizan je bio slobodan u ABA ligi, tako da su od petka i utakmice protiv Olimpijakosa u Pireju, do ponedeljka i pripreme za okršaj sa Kneževima, crno-beli mogli da se fokusiraju samo na naredni meč.
Ako je do same igre, Partizan ima razloga da s optimizmom dočeka duel protiv Monaka (utorak, 20.30). Ako je do samopouzdanja i teških psiholoških padova koji se iz utakmice u utakmicu završavaju samo uz poslednji zvuk sirene, sigurno postoji strepnja, jer ako Majk Džejms uđe u neki svoj suludi ritam, to može da bude udarac. Ali, ako budu igrali do kraja samouvereno, crno-beli ne samo da će se boriti za pobedu protiv vicešampiona Evrope, već će možda podići ambijent i za sve utakmice koje slede.
Bio bi to višestruko značajan trijumf Obradovićeve ekipe koja će biti kompletnija nego protiv Olimpijakosa.
Braunu se svidelo ono što je video u pripremi duela sa francuskim predstavnikom.
„Uvek kažem isto – biće teška utakmica. Pripremili smo se dobro za ovaj meč. Dolazimo iz teškog poraza prošle nedelje i čini mi se da smo više fokusirani, da su novi momci naučili akcije… Biće to naša dobra utakmica. Ona koja će nas pogurati u dobar ritam“, rekao je Amerikanac.
Braunu se nije svidelo to što je od novinara čuo reč „kriza“, iako je upitan da li je u pitanju kriza samo rezultata ili i igara:
„Ako koristite termin ’kriza’ znači da razmišljamo drugačije. Sezona je duga, imali smo neke nesrećne poraze, neke utakmice koje smo mogli da dobijemo, a izgubili smo. Malo nam fali da krenemo u dobru seriju. Imamo mnogo delova koji se pomeraju, igrači se povređuju, dolaze novi koji još uče akcije. To se dešava svake sezone. Tako da nazvati to krizom… Čeka nas utakmica protiv Monaka, izaći ćemo na teren, dobiti podršku navijača i pobedićemo. Onda će i pitanje biti drugačije pred sledeću utakmicu. Samo moramo da budemo koncentrisani“, poručio je sjajni bek.
Sa druge strane, Pokuševski nije bio toliko raspoložen za priču:
„Biće veoma dobra utakmica. Potrebna nam je pobeda, igramo kod kuće i to moramo da iskoristimo na najbolji način. U poslednjim utakmicama u Evroligi je izgledalo bolje, ali nismo imali sreće. U nekom trenutku će se to poboljšati i pobeđivaćemo utakmice češće“, poručio je krilni centar crno-belih.
Ono što je najavljivano prethodnih dana, sada je dobilo potvrdu – Ife Lundberg je novi košarkaš Makabi Tel Aviva.
Bivši košarkaš Partizana se obavezao na saradnju sa Makabijem do kraja sezone, a iz kluba navode da će preskočiti duplo kolo, odnosno mečeve sa Fenerbahčeom i Baskonijom.
“Srećni smo što je Ife došao. Odličan je bek, sa mnogo iskustva u Evroligi. Doneće kvalitet, ne samo u napadu, već u odbrani. Donosi sve ono što nam treba”, rekao je Oded Kataš nakon potpisa bivšeg beka Partizana koji je takođe izrazio zadovoljstvo zbog dolaska u Tel Aviv:
“Drago mi je što sam stigao u Makabi. Uzbuđen sam… Kada god sam igrao u Tel Avivu, osećao sam neverovatnu energiju navijača Makabija, kao i strast koja je jedna od najvećih u Evropi. Jedva čekam da budem deo svega toga”, rekao je Lundberg.
Danac je tokom leta otpisan od strane Partizana, odnosno trenera Željka Obradovića i aktivno mu se tražio klub u kom će nastaviti karijeru. Sada je saga konačno završena.
Kada zakorači u Čarlija Čaplina 39 i oseti miris dvorane u kojoj je odrastao, probude se najjači košarkaški instinkti Nikole Tanaskovića i ubrzo se transformiše u najbolju verziju sebe. Ponovo je Pionir doneo blistavu partiju srpskog košarkaša, koja za razliku od februarskog izdanja, nije donela pobedničke note za Budućnost, koja je prekinula trijumfalni niz u Beogradu.
Partizanovo dete je poraslo i postalo izuzetan košarkaš, ali i ozbiljan čovek koji govori vrlo staloženo i trezveno. Posle poraza od Zvezde i svoje najbolje partije u sezoni, pristao je na kratki pretres raznih tema – od same utakmice, preko transfer šumova, pa do nade da će stići poziv reprezentacije Srbije.
Budućnost se sinoć odlično držala dve četvrtine, igrala je vrlo dobro, ali je na kraju morala da položi oružje pred četom Saše Obradovića.
“Odigrali smo jedno dobro poluvreme. U trećoj četvrtini smo pali, što je uticalo da Zvezda napravi razliku i do kraja su je sačuvali. Trudili smo se da minimalizujemo, ali nije išlo”, rekao je Tanasković za Meridian sport.
Ističe koliko voli da se vrati u svoju dvoranu – svoj Pionir – gde često, kao i sinoć, odigra izuzetno.
“Uvek je lepo igrati ovde. Nije bilo dovoljno, šta da kažem…”
Ne krije da crveno-belo na suprotnoj strani budi želju da odigra što bolje.
“Iskreno, imam dodatni motiv protiv Zvezde. Ja sam Partizanovo dete – i mislim da je to normalno”.
Podgoričani imaju uspeha na oba fronta. Pre Zvezde su odigrali meč protiv Bešiktaša, koji su uspeli da dobiju, što je još jedan od pokazatelja da ekipa Andreja Žakelja ima kvalitet za velike domete.
“Osećamo se zaista dobro, mada od Bešiktaša imamo nekoliko problema. Jogi je slomio vilicu, Rašid ima manjih poteškoća i Tompson, naš drugi centar, se povredio, ali nadam se da će se brzo oporaviti, jer nam je apsolutno svako potreban. Iako smo sada prekinuli niz pobeda, igramo dobro i nadam se da ćemo nastaviti istim putem”.
Podgoricu je zbog utakmice Evrokupa, posetio Dušan Alimpijević, ali nije bilo vremena za priču sa Tanaskovićem.
“Nisam imao priliku da razgovaram sa selektorom. Samo je bilo sportsko nadmetanje”
Iako selektor nije ništa nagovestio, poziv iz Sazonove 83 je uvek cilj za 28-godišnjeg košarkaša.
“Nadam se da će se desiti. Tu sam, pa ako stigne poziv – naravno da ću se odazvati”.
Tokom leta se mnogo pričalo o jednom drugom pozivu, crno-belom.
“Da iskren budem, o interesovanju Partizana sam čitao i ispratio iz medija. Ne znam šta je bilo, ja sam igrač Budućnosti, a za dalje ćemo videti – ko zna”.
Okrenut je apsolutno obavezama u Budućnosti i nada se da će takmičarska godina biti još bolja nego prošla.
“Nadam se da ćemo uspeti da ponovimo rezultat, samo da ove sezone bude još bolje. Ambicije su uvek najviše kada igrate za klub kao što je Budućnost”, zaključio je Tanasković za Meridian sport.
