Veliko iznenađenje u finalu baraža afričkih kvalifikacija za odlazak na Svetsko prvenstvo režirala je selekcija DR Kongo. Puleni selektora Sebastijena Desabrea nakon boljeg izvođenja jedanaesteraca eliminisali su favorizovanu Nigeriju, te tako produžili snove o plasmanu na Mundijal.
Posle 120 minuta borbe na semaforu je pisalo 1:1, da bi DR Kongo sa bele tačke slavio rezultatom 4:3, najviše zahvaljujući intervencijama rezervnog golmana Timotija Fajulua.
Čuvar mreže jermenske Noe ušao je na teren u poslednjim sekundama meča – očigledno s razlogom. Skinuo je dva penala Super Orlovima i ugasio snove zeleno-belih.
Nigerijci su prethodno poveli preko Frenka Onjeke, da bi Mešak Elija obezbedio produžetke.
Uprkos očekivanjima, ali i reputaciji u svetu fudbala, Super Orlovi nisu imali rešenje za raspoloženog rivala u kišovitom Rabatu.
Publika na narednom Mundijalu neće gledati zvezde poput Viktora Osimena i Ademole Lukmana, ali ukoliko se vrati u optimalnu formu i zapadne za oko selektoru, na prestižnoj pozornici mogao bi da zaigra nekadašnji as Crvene zvezde – Silas.
Nije krilnog napadača bilo na spisku francuskog startega ovog puta, ali to ne znači da će ista situaciji biti i tokom predstojećih obaveza.
DR Kongo očekuje interkontinentalni baraž preko kog će pokušati da overi vizu za Mundijal, ali pre toga će učestvovati na Afričkom Kupu nacija.
Nešto više od 90 minuta predstave u Londonu idealan su pokazatelj da je Srbiji za plasman na Svetsko prvenstvo Veljko Paunović bio neophodan od početka kvalifikacionog ciklusa. Nesvakidašnje, u apsolutno pozitivnom smislu, izgledali su Orlovi pred 75.000 navijača na velelepnom “Vembliju”, ali nedovoljno dobro za pravo čudo i nastavak nade da je mundijalska viza dostižan cilj.
Imala je Srbija svoje šanse, umalo poremetila jednu od najboljih selekcija na planeti, ali surov inidvidualni kvalitet domaćina doneo je prevagu i omogućio četi Tomasa Tuhela da nastavi niz trijumfa bez primljenog gola (2:0).
S obzirom na minimalno slavlje Albanaca na gostovanju Andori (0:1), Orlovi su i zvanično ostali bez šansi da se izbore za baraž. Probuđeno i oporavljeno izgledala je naša selekcija na megdanu vicešampionu Evrope. Sušta suprotnost od duela sa istim rivalom na Marakani, kada su Englezi deklasirali intertne i nemoćne izabranike – tada Dragana Stojkovića Piksija.
Prvu iole ozbiljniju priliku na meču domaćin je pretvorio u vođstvo. Morao je Predrag Rajković bolje posle slobodnog udarca koji je izveo Deklan Rajs. Vezista je centrirao pravo u našeg golmana, ali Rajković je umesto da uhvati živu loptu, odlučio da boksuje. Procenio je iskusni čuvar mreže da je to sigurna opcija, jer je lopta mokra zbog obilnih padavina, ali ispostavilo da je upravo taj potez skupo koštao našu ekipu. Gudelj je potom izblokirao udarac Nika O’Rajlija, a odbitak je na drugoj strani kaznenog prostora u čaroliju pretvorio Bukajo Saka. Zahvatio je loptu iz prve i plasirao je u dalji ugao Rajkovićevog gola…
Trebalo je do tada vrlo disciplinovanim Orlovima vremena da se oporave od stanja šoka. Teren je ubrzo napustio povređeni Ivan Ilić, a Englezi su opasno pretili preko Harija Kejna i Morgana Rodžersa.
Najbolju šansu u prvom poluvremenu Orlovi su kreirali početkom sudijske nadoknade. Iskoristili su naši igrači pad koncentracije u redovima domaćina, koji su glavom već bili na pauzi. Lucidno izveden prekid omogućio je Filipu Kostiću da se nađe u odličnoj poziciji, ali Pikford je pravovremeno izašao sa gol-linije, skratio ugao i zaustavio udarac ofanzivca Juventusa.
Malo je nedostajalo pulenima Veljka Paunovića da utišaju skoro 75 hiljada engleskih pristalica. Na videlo je isplivalo koliko je samo Filip Kostić u ranijim bitkama bio potreban svojim saigračima u nacionalnom timu. Fantastično je probio as Stare dame po levom boku, pa zatim kao na tacni poslužio napadača. Dušan Vlahović je bio za nijansu brži od lopte, pa je istu pokušao da zahvati petom. Ipak – lopta je završila pored stative. Ostaje žal što Vlahović nije video Stankovića iza svojih leđa, te što mu nije propustio loptu za izvesni zicer.
Ponovo je Vlahović nešto kasnije šutirao preko gola, nakon izvrsnog prodora agilnog Nemanje Radonjića. Odlične izmene srpskog selektora primorale su domaćina da se brani, ali ni Samardžić, ni Radonjić nisu imali dovoljno koncentracije da golom završe akciju.
U potpunosti je Srbija spustila gard i krenula svim silama napred, što je domaćin adekvatno kaznio. Ekspresna kontra krunisana je asistencijom Fila Fodena, pa potom majstorijom Eberečija Ezea.
Šteta što Srbija nije ovako izgledala od samog početka kvalifikacija…
Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2026. su pokazale da individualni talenat, ma koliko on bio velik, više nije dovoljan da bi se stiglo do najveće fudbalske pozornice. Mnoge reprezentacije s velikim imenima i skupim zvezdama suočavaju se s realnošću da čak ni njihove najpoznatije figure možda neće videti Sjedinjene Američke Države, Meksiko i Kanadu narednog leta.
Dok pojedine selekcije gotovo da već imaju obezbeđen plasman, druge klize ka ivici ambisa. A s njima i nekoliko svetskih zvezda koje bi, ukoliko ne dođe do velikog preokreta, Mundijal mogle da gledaju iz svojih domova.
U fokusu su petorica fudbalera koji dominiraju na klupskom nivou, ali s reprezentacijama prolaze kroz kvalifikacioni pakao. To su Aleksander Isak, Viktor Đekereš, Dušan Vlahović,Hviča Kvarachelija i Jan Oblak. Njihov put ka Svetskom prvenstvu trenutno visi o koncu.
Švedska, zemlja koja je nekada redovno igrala zapažene uloge na velikim turnirima, sada je na ivici katastrofe. Pošto je propustila Svetsko prvenstvo u Kataru i Evropsko prvenstvo 2024, sada joj preti i treći uzastopni neuspeh.
Najveći pritisak je na Aleksanderu Isaku, rekorderu po visini transfera u letnjem prelaznom roku – 145 miliona evra. Napadač koji je blistao u Premijer ligi, još nije pronašao put do mreže u kvalifikacijama, a njegova Švedska deluje nemoćno u grupi iza Švajcarske, Tzv. Kosova i Slovenije.
Ni Isakov zemljak Viktor Đekereš ne stoji bolje. Iako je u dresu Arsenala pokazao zašto je letos bio jedan od najtraženijih napadača Evrope, sa tri gola u osam mečeva Premijer lige, reprezentativna forma mu je daleko od klupske.
Sa 65 miliona evra vrednim transferom ovog leta, Đekereš je bio 13. najskuplji igrač na svetu, ali u kvalifikacijama za Mundijal – nema golova. On i Isak zajedno vrede više od 200 miliona evra, ali Švedska, umesto napretka, beleži stagnaciju. Ipak, iskra nade i dalje postoji. Zahvaljujući novom sistemu FIFA, Svetsko prvenstvo 2026. imaće 48 učesnika, pa bi Šveđani mogli da se domognu baraža kroz Ligu nacija.
Dušan Vlahović, napadač Juventusa, ove sezone je u odličnoj formi na klupskom nivou sa četiri gola u osam mečeva, uključujući i Ligu šampiona, ali u reprezentaciji stvari stoje znatno lošije.
Sa samo jednim pogotkom u pet kvalifikacionih utakmica, Vlahović i Orlovi nalaze se tek na trećem mestu u Grupi K, iza Engleske i Albanije. Dok Englezi suvereno gaze sa maksimalnim učinkom, Srbija zaostaje četiri boda za Albancima i ima samo tri meča da nadoknadi razliku.
Matematika je jednostavna. Srbija mora da pobedi sve preostale rivale i da se nada kiksevima Albanaca. Realnost je, međutim, daleko teža. Iako su Vlahovićeve partije u Juventusu pokazale njegovu ubitačnost, Orlovi bi trebalo da pronađu balans i timsku hemiju ako žele da izbegnu razočaranje.
Gruzijski as Hviča Kvarachelija iznova pokazuje zašto ga mnogi svrstavaju među najbolje krilne igrače na Starom kontinentu. Ipak, ni njegove bravure nisu dovoljne da spasu reprezentaciju koja se bori s ograničenim kadrom i nedostatkom iskustva.
U oktobarskim duelima sa Španijom i Turskom, Gruzija je doživela poraze i ima samo tri boda iz četiri meča. Bolja je samo od Bugarske i realne šanse za direktan plasman gotovo da više ne postoje. Gruzinima ostaje nada u dobar niz rezultata i eventualni baraž, ali čak ni to neće biti lako. Kvarachelija koji je nedavno sa Pari Sen Žermenom pokorio Evropu, postao je simbol selekcije koja ima srce, ali ne i snagu da parira velikima.
Na kraju, Jan Oblak, jedan od najkonstantnijih golmana Evrope, suočava se sa situacijom na koju ne može da utiče. Reprezentativna forma Slovenije ne prati njegovu klupsku stabilnost. Iako je u poslednja dva meča sačuvao mrežu netaknutom, Slovenija i dalje tone.
Zmajčeki imaju tri remija i poraz, i nalazi se na trećem mestu grupe sa Švajcarskom, Tzv. Kosovom i Švedskom. Direktan plasman deluje kao dalek san, a ni baraž nije izvestan jer Slovenci su trenutno četiri boda iza mesta koje vodi ka plej-ofu.
Uspeli su izabranici Ralfa Rangnika da u rasponu od tri dana očaraju, pa razočaraju austrijsku fudbalsku javnost. Najpre je publika na “Ernst Hapel” stadionu uživala u festivalu golova protiv nemoćnog San Marina (10:0), da bi ubrzo usledio iznenađujući poraz na gostovanju u Rumuniji (1:0).
Ipak – ni to nije omelo Austrijance da sačuvaju lidersku poziciju u grupi H, predvođeni sada već najboljim strelcem u istoriji nacionalnog tima, Markom Arnautovićem.
Sa četiri pogotka u susretu sa San Marinom ispisao je napadač Crvene zvezde nove stranice istorije i zaslužio laskavo priznanje. Imala je Austrija naspram sebe, verovatno najslabijeg mogućeg rivala na Starom kontinentu, ali to svakako ne umanjuje uspeh i izvanredno izdanje Rangnikove čete.
Izdvojio se Arnautović u elitno društvo, s obzirom na to da nakon oktobarske reprezentativne pauze, samo Erling Haland (12) i Memfis Depaj (7) imaju više postignutih golova u kvaliifkacijama za Mundijal od iskusnog asa crveno-belih (6).
Identičan učinak poput miljenika navijača srpskog šampiona u dosadašnjem delu takmičenja ostvarili su asovi poput Kevina De Brujnea, Harija Kejna, Mikela Merina i Andreja Kramarića, dok je Arnautović iza sebe ostavio legendarnog Kristijana Ronalda (5), Edina Džeka (4), Aleksandra Mitrovića (4), Kilijana Mbapea (3)…
Mnogo bola naneo je reprezentaciji Srbije poraz od Albanije, što se evidentno i večeras odrazilo na izdanje u Enkampu. Otišao je Dragan Stojković sa selektorske funkcije, ali ni sveža krv u vidu privremenog naslednika – Zorana Bate Mirkovića, nije probudila bezidejne Orlove u direktnom okršaju sa autsajderom.
Ekipa Andore, koja sudeći po rezultatima godinu smatra uspešnom ako upiše makar jednu pobedu za 12 meseci, pošteno je oznojila najbolje srpske fudbalere. Ipak, prvenstveno zahvaljujući neuporedivoj razlici u inividualnom kvalitetu, gosti se u Srbiju vraćaju sa celim plenom i minimalnom dozom nade da je baraž za Mundijal i dalje dostižan poduhvat (1:3).
Nije Srbija bila daleko od nove blamaže… Naprotiv, domaćin je u ranoj fazi utakmice na nesvakidašnji način priredio hladan tuš dobrodošlice – na papiru apsolutnom favoritu.
Pogrešio je u predaji lopte na sredini igrališta mladi Aleksandar Stanković, a Giljeme Lopez je ubrzo izveo potez utakmice. Uočio je napadač domaćih da je Đorđe Petrović izašao sa gol-linije, a onda bez oklevanja lobovao srpskog čuvara mreže praktično sa centra.
Usledila je velika radost Andore, ali ista nije potrajala… Ekspresno se talentovani Stanković iskupio za propust. Sjajno je izveo korner, a produkt gužve unutar kaznenog prostora, kao i loše komunikacije domaćih, bio je autogol Kristijana Garsije.
Ponadali su se srpski navijači kraj malih ekrana da će izjednačenje promeniti situaciju na terenu, ali Orlovi su samo nastavili po starom. Mučno je bilo na momente posmatrati dešavanja na “De la FAF” stadionu, ali je probleme gostiju zaustavio Dušan Vlahović.
Srećom po Mirkovićeve pulene, proradila je linija iz Juventusa. Kostić je uputio kvalitetan centaršut, a Vlahović uradio ono što najbolje ume – zatresao protivničku mrežu.
Poput raštimovanog orkestra, sa učestalim padovima kocentracije, izgledali su gosti, što je u nekoliko navrata moglo skupo da ih košta. Fortuna je pogledala srpski tim, kada je Garsija krajnje nepotrebno udario Aleksandra Mitrovića i tako skrivio jedanaesterac. Najbolji strelac u istoriji srpske reprezentacije, šutirao je veoma loše – u ritmu čitavog meča, ali lopta se od ruke golmana domaćih odbila taman toliko da pređe liniju.
Svesni su Orlovi da sada zavise i od rezultata Albanaca u naredne dve runde, ali ako je za utehu, nada o plasmanu u baraž za Mundijal i dalje živi.
Posle četiri godine čekanja, Svetsko prvenstvo 2026. sve je bliže, a uzbuđenje raste iz dana u dan. Ovog puta, najveći fudbalski događaj vraća se u svoj tradicionalni letnji termin, a spektakl će se odvijati na tlu Amerike, gde će domaćini biti Sjedinjene Američke Države, Kanada i Meksiko. Biće to istorijski Mundijal – najveći u istoriji, sa rekordnih 48 reprezentacija koje će se boriti za tron planetarnog fudbala.
Od 1930. godine samo osam nacija uspelo je da osvoji najvredniji trofej. Među njima je i Argentina, koja je pre četiri godine u Kataru, na zimskom izdanju prvenstva, ponovo zasijala kao svetski šampion. Bio je to trenutak koji će zauvek ostati upisan u istoriji. Lionel Mesi je tada, konačno, podigao jedini trofej koji mu je nedostajao u karijeri, ispunivši san cele nacije.
Danas, manje od godinu dana pre nego što se turnir ponovo izdigne na scenu, fudbalska mapa sveta već poprima svoj oblik. Čak 22 reprezentacije već su obezbedile plasman na Mundijal, a ostatak planete i dalje se bori za preostala mesta.
Kao i uvek, domaćini imaju sigurno mesto na takmičenju – Sjedinjene Američke Države, Kanada i Meksiko nisu morali da prolaze kroz kvalifikacije i narednog leta igraće pred svojim navijačima. U Južnoj Americi, kvalifikaciona drama završena je u septembru, a plasman su obezbedili Argentina, Ekvador, Kolumbija, Urugvaj, Brazil i Paragvaj. Ipak, priča još nije gotova jer će Bolivija da dobije još jednu šansu kroz baraž, gde će pokušati da se domogne najveće fudbalske scene.
Iz Azije, šest reprezentacija već je spakovalo kofere. To su Iran, Uzbekistan, Jordan, Južna Koreja, Japan i Australija. Posebno je zanimljivo što će Uzbekistan i Jordan debitovati na Svetskom prvenstvu. Prvi put u istoriji ove dve nacije naći će se među elitom.
Afrika, kontinent talenata i emocija, zna šest predstavnika. U pitanju su Maroko, Tunis, Egipat, Alžir, Gana, kao i fudbalsko čudo Zelenortska Ostrva. Njihov plasman predstavlja istorijski uspeh, jer je ova mala ostrvska država uspela je da izbori mesto među najvećima na svetu, čime je ispisala najsvetlije stranice svoje istorije.
Konačno, iz Okeanije, nastup na Svetskom prvenstvu obezbedio je Novi Zeland, koji će ponovo predstavljati svoj kontinent i pokušati da iznenadi favorite.
Turnir koji će početi 11. juna 2026. godine na legendarnom stadionu Azteka u Meksiko Sitiju donosi novi format, veći broj timova i više uzbuđenja nego ikada pre. Kako se odbrojavanje nastavlja, jasno je da nas čeka nezaboravno leto. Fudbal se vraća kući – ne u smislu geografije, već u srca svih koji ga vole.
Poraz u Leskovcu učinio je da čak i okoreli optmisti izgube nadu da će predstojećeg leta bodriti Orlove na prestižnoj planetarnoj smotri. Hitac Reja Manaja izazvao je muk na “Dubočici”, ugasio snove fudbalske Srbije i potpisao ostavku Dragana Stojkovića Piksija.
Ako je neko uoči duela sa Albanijom smatrao da srpski fudbal ne može niže, sada mu je jasno – dno nije dotaknuto, već probijeno… Iako skloni ushićenju, teško da će u bliskoj budućnosti navijači naše reprezentacije zakoračiti u stanje euforije, makar ne dok im Orlovi ne pruže valjan razlog i ponovo pridobiju njihovo poverenje, što definitivno neće biti jednostavan poduhvat.
Koliko je neprestano pominjani kult reprezentacije iščezao, svedoči realanost da izuzev fudbalskih fanatika i zaposlenih u svetu sporta, većina ljudi ni ne zna da Orlovi danas opet izlaze na teren. Ruku na srce, posle kraha u Leskovcu, malo koga i zanima šta će Srbija uraditi na gostovanju ekipi koja je u poslednjih godinu dana pobedila samo jednog rivala – i to “kralja autsajdera”, San Marino.
Doputovali su Orlovi u Enkamp, gde će večeras od 20 časova i 45 minuta, pokušati da odlože neizbežno. Čuda su sastavni deo fudbala, što ga ujedno i čini najpopularnijom igrom na planeti, ali bilo bi krajnje nekorektno – prvenstveno prema sebi, nadati se da će Albanci za mesec dana “prosuti” bodove na gostovanju timu koji do minulog vikenda 12 meseci nije postigao pogodak.
Svetsan je i VD selektora, preciznije kormilar mlade reprezentacije – Zoran Bata Mirković, da će večeras verovatno i prvi put u karijeri predvoditi ekipu na utakmici koja mora da se održi, ali se aspsolutno nikome ne igra. Niti su reprezentativci Andore raspoloženi za overu pozicije fenjeraša, u strahu da bi gosti nad njima mogli da iskale sav nakupljeni bes, niti je Orlovima do fudbala samo tri dana nakon šokantnog poraza od kojeg tek sledi dug i naporan oporavak.
Premda svemu navedenom, kristalno je jasno da posao mora da se odradi. Bio je Mirković u pravu kada je poručio da matematika još nije okrenula leđa Srbiji, ali treba biti svestan da i nekadašnji trener Partizana traga za svakom vrstom rešenja koje bi podiglo moral njegovim pulenima.
Da bi tračak nade tinjao i po povratku iz Enkampa, osvajanje celog plena zaista ne sme da se dovede u pitanje. Istina – Andora je pružila solidan otpor rivalima u dosadašnjem delu kvalifikacija, iznenadila Letonce podelom plena, ali reč je o selekciji koja je u minulih pola decenije uspela da savlada samo timove spomenutog San Marina i Lihtenštajana kada su takmičarski mečevi u pitanju.
Uprkos težini trenutka, imperativ je pobediti breme razočaranja nacije i poneti kući ceo plen.
Niko u Rejkjavik ne dolazi po sigurne bodove. Godinama unazad reprezentacija Islanda demonstrira koliko je ozbiljan rival na domaćem terenu, što je večeras na svojoj koželi osetili moćna Francuska.
Bili su izabranici Didijea Dešana u prilici da završe posao na Islandu i overe vizu za plasman na Mundijal, ali naspram sebe su imali silno motivisanu ekipu iz zemlje vatre i leda, koja je učinila sve da se izbori za podelu plena (2:2).
Neverovatna euforija na tribinama nastala je u smiraju prvog poluvremena, kada je Viktor Palson bez oklevanja pucao direktnu u mrežu zvezde Milana – Majka Manjana.
Vratio se domaćin sa pauze, s namerom da sačuva prednost protiv vicešampiona sveta, ali pet minuta pomračenja vešto su iskoristili favorizovani Trikolori.
Najpre je Kristofer Nkunku pogodio za izjednačenja posle izvrsnog solo prodora, da bi se na njegovu majstoriju ubrzo nadovezao Žan Filip Mateta.
Delovalo je da je sve palo u vodu u redovima domaćih, ali usledio je ekspresan demant. Nepunih 120 sekundi kasnije Albert Gudmanson je sjajno proigrao Kristijana Hlinsona, a mladi vezista Tventea postao heroj čitave nacije.
Rezultati kvalifikacija za Svetsko prvenstvo – ponedeljak:
Zicer za preuzimanje liderske pozicije imala je Severna Makedonija na “Toše Proeski Areni”, ali uspeli su Kazahstanci da pomrse konce favorizovanom timu i “otkinu” bod na gostovanju u Skoplju (1:1).
Vrlo atraktivna borba, praktično spuštenih gardova, viđena je u makedonskoj prestonici. Iako je domaćin tokom 90 minuta nadmetanja bio kvalitetniji rival, selekcija Kazahstana je prikazala dovoljno za podelu plena.
Brzo po povratku sa najduže pauze Dinmuhamed Karman postigao je izuzetno lep pogodak. Iskoristio je gužvu u kaznenom prostoru, kao i činjenicu da je prekaljeni Stole Dimitrievski izašao sa gol-linije, a onda izveo makazice i smestio loptu direktno u mrežu.
Nije to sputalo domaćina da krene u ofanzivu. Napadali su Makedonci svim raspoloživim snagama, a hrabrost se isplatila sredinom drugog poluvremena. Iznudili su prekid domaći, a loptu je na oko 30 metara od gola namestio Enis Bardi.
Vešti plejmejker Makedonije pokazao je delić umeća koje poseduje u nogama i projektilom direktno iz “slobodnjaka” izazvao erupciju radosti na tribinama.
Ostaje žal iz perspektive komšija što nisu došli do tri boda, s obzirom na to da su pomoću trijumfa mogli da se vrate na čelo tabele – sa potencijalnim bodom i utakmicom više od glavnog konkurenta, Belgije.
Rezultati kvalifikacija za Svetsko prvenstvo – ponedeljak:
Dolazak Ivana Jovanovića na mesto selektora u potpunosti je “oživeo” Grčku reprezentaciju, ali ni posle sjajnih izdanja u Ligi nacija, plavo-beli nisu uspeli da se domognu mundijalske vize.
Treći put uzastopno ostali su Heleni bez plasmana na Svetsko prvenstvo, što je potvrđeno novim porazom od Danske. Domaćin je opravdao uslogu apsolutnog favorita i sa sigurnih 3:1 izbacio Jovanovićevu četu iz trke za učešće na planetarnoj pozornici.
Sve dileme rešene su već u prvom poluvremenu, kada su Danci silovitim udarima na “Parkenu” u tri navrata probili defanzivnu liniju gostiju. Rasums Hojlund, Joakim Andersen i Mikel Damsgard zatresli su mrežu Grka, dok je jedini – ispostavilo se utešni pogodak za goste delo Hristosa Colisa, napadača Klub Briža.
Rutinski, bez mnogo potrošnje, odradila je Hrvatska posao u susretu sa Gibraltarom. Izabranici Zlatka Dalića slavili su sa 3:0 na stadionu u Varaždinu, te tako napravili krupan korak ka odlasku na Mundijal – gde će braniti bronzu.
Toni Fruk je upisao prvenac i tako slomio otpor gostiju, da bi golovima posao dovršili Luka Sučić i Martin Erlić.
Hrvatska sada ima 16 bodova, tri više u odnosu na Češku Republiku, četiri od Farskih Ostrva, uz utakmicu manje od direktnih rivala. Impresivna gol-razlika 20:1 samo je dodatno približila Hrvate željenom cilju, a jasno je da su jednom nogom već zakoračili u grupnu fazu prestižnog takmičenja, znajući da ih isključivo matematika u domenu čuda može zaustaviti u započetom poslu.
