Košarkaši OKK Beograda večeras su na domaćem parketu savladali Borac iz Zemuna sa 107:93, u poslednjoj utakmici četvrtog kola Meridianbet Košarkaške lige Srbije.
Nakon nešto slabije prve četvrtine, “plavo-beli” su dobrom igrom u drugoj deonici stigli do dvocifrene prednosti, koju su uspeli da sačuvaju do samog kraja i zabeleže drugu uzastopnu pobedu u KLS.
U redovima Klonfera istakli su se Aleksandar Vojinović sa 30, Luka Paunov sa 27 i Andrej Lučić sa 20 poena.
Borac je ostao na jednom trijumfu ove sezone, uprkos dobrim rolama Nikolića i Kapetanovića koji su postigli po 17 poena, dok je Čelebić dodao 14.
Sudije utakmice Tamiš – Dinamik podbaciće loptu u petak, 3. oktobra, u 19 časova. Biće to „pucanj“ koji će označiti početak ovogodišnje trke u Meridianbet KLS.
Dan posle tog meča u pančevačkom Strelištu, biće poslastica za sve koji vole domaću košarku. Čak sedam utakmica zakazano je za subotu, 4. oktobra.
Sve počinje u 17.30 časova duelom u kragujevačkom „Jezeru“, između SPD Radničkog i Metalca, ekipe koja će ove sezone imati i ulogu kluba u kojem će se razvijati talenti Partizana.
Pola sata kasnije počinju četiri utakmice: Čačak 94 – Borac Zemun, Zlatibor – OKK Beograd, Vršac Meridianbet – Džoker i BKK Radnički – Mladost.
Košarkašku subotu u Meridianbet KLS završavaju dva meča: Sloga – Hercegovac u 19.30 i Vojvodina – Sloboda u 20.
Metalac je iskoristio činjenicu da je Miljan Pavković posle pet godina napustio klupu slovenačkog Šenčura. Nekadašnji plejmejker Zdravlja, Vojvodine, Hemofarma, Budućnosti, kragujevačkog Radničkog…ove godine će sa klupe predvoditi Valjevce.
Nekako je bilo i logično da čigrasti dirigent igre posle više od dve decenije karijere sa terena zauzme mesto pored aut linije i bogato iskustvo prenese na mlađe. Kakav je trag ostavio na startu karijere u slovenačkom prvoligašu pokazuje i objava na sajtu Šenčura prilikom rastanka u kojoj je naglašeno da je tvorac najvećih uspeha kluba.
„Mišljenja sam da je igračima koji su vodili tim daleko lakše da postanu treneri. Najčešće je plejmejker produžena ruka trenera, mada u modernoj košarci vidimo da plej može da bude i neko ko nije na poziciji jedinice, nego četvorka ili petica. U principu sve je u nekom razumevanju košarke”, počeo je Pavković priču za Meridian sport.
O tome šta je iz igračkog opusa ubacio u trenersku filozofiju kaže:
„Zanimljivo je da sam kao igrač bio prepoznatljiv kao napadač. Po pik-en-rolu i igri u napadu, čitanju određenih situacija. Kad sam postao trener nekako sam se više bazirao na odbranu. Čak mi je u početku bilo čudno da mi je fokus više bio na defanzivi. Ono što sam preneo igračima je kolektivna igra, jer sam bio uvek težio da odigramo pas više, voleo asistenciju. Na to dosta obraćam pažnju i igrače uvek učim da samo kao tim možemo da napravimo veliki uspeh.”
I danas kad se govori o Zdravlju iz najboljih dana prvo se priča o tandemu Pavković – Žuća Mitić. Zato i ne čudi da je treneru Metalca u najlepšem sećanju ta saradnja.
„Uvek su počeci nekako u najlepšem sećanju. Sa Žućom sam sigurno igrao na najbolji način. Ne zato što sam tada igrao zrelo, već zbog njegovog čitanja. Mitić i Zoran Riko Nišavić su me uveli u priču oko pik-en-rola koji sam kasnije na svoj način razvijao. Bilo je puno igrača sa kojima sam odlično sarađivao. Osim Žuće tu je i Todor Gečevski sa kojim sam igrao u Rabotničkom, sjajan je igrač koji je znao da čita situacije na terenu. Pa Milan Mačvan i, naravno, moj zemljak Boban Marjanović sa kojim sam imao posebnu vezu na terenu i van njega.”
Sa svima koje je pomenu bilo je dovoljno da se pogleda.
„Pogotovo sa Žućom nije bilo nekih poziva, dovoljan je bio pogled, odmah smo znali šta ćemo i kako da uradimo. Ipak, bilo je bitno da i ostali igrači to pročitaju, u to vreme u Zdravlju su bili sjajni momcu Marko Cvetković, Mikica Marković, Nenad Marković…koji su takođe znali da čitaju. Jer, igra dva na dva koju stalno pominjem, jeste igra dva igrača, ali je vrlo bitno i kako se ponašaju ostali, kakav spejsing drže. Ta dvojica mogu da naprave prednost, ali ako ostala trojica ne prate na pravi način onda nema poente. Mi smo imali sreću da sve bude na pravi način postavljeno i pravili smo prednost.”
Naglašava da je tokom igračke karijere imao je sreću da sarađuje sa izuzetnim trenerima. I dalje je na vezi sa većinom njih, najčešće se konsultuje sa Dejanom Radonjićem. Iz mirne Slovenije preselio se u temperamentno Valjevo, sredinu u kojoj je pritisak daleko veći.
„Valjevo je veliki košarkaški centar, u to sam se uverio odmah na startu. Maltene svaki trening prati 15, 20 ljudi, na ulici stalno pitaju šta se dešava, zanima ih sve. Na prvoj prijateljskoj utakmici bila je skoro puna dvorana. Što se tiče mog dolaska, prvo moram da kažem da sam vrlo srećan što sam se vratio u srpsku košarku, dugo me nije bilo tu. Posle razgovora sa Vladom Micovim sam sa zadovoljstvom prihvatio ponudu. Video sam da je dobra i zdrava priča, da će biti puno mladih igrača što je meni veliki motiv. Puno talentovanih momaka za mene su veliki podstrek i motiv na novom početku s obzirom na to da kao trener nisam radio u Srbiji.”
Metalac vidi kao sredinu koja će biti vrlo zanimljiva za perspektivne igrače.
„Period privikavanja sa juniorske košarke na seniorsku je težak. Daleko je drugačije u svakom segmentu igre, počev od čitanja, preko čvrstine… Kod nas će mladi dobiti šansu tako da posle greške neće odmah slediti kazna i odlazak na klupu, već da mu se ukaže kako da je ispravi i nastavi dalje. U Zdravlju sam već sa 17 godina dobio priliku, pokojni Boško Đokić mi je dao šansu da igram. Počeo sam u petorci protiv Crvene zvezde i znam koliko je to meni tada značilo. Doslovno mi je tad rekao da u napadu slobodno mogu da čitam situacije i ne bojim se greške, što mi je dalo podstrek i motiv da odigram dobru utakmicu. Trudim se da mladim igračima priđem na isti način, sa njima puno razgovaram i objašnjavam. Valjevo je sada sredina koja će im datu veliku šansu, prostor da igraju, pogotovo što iza nas stoji i jedan veliki klub kao što je Partizan, gde će i njihovi perspektivni igrači takođe napraviti prve seniorske korake u ozbiljnijoj ulozi. Jer nije isto kad dobiješ minut ili dva pored velikih igrača gde oni kreiraju sve, a ti si samo egzekutor. Ovde će imati veću ulogu, više će se pitati…”
Metalac je oformio ekipu tek početkom septembra. Pred klubom je godina stabilizacije. I pored tih okolnosti Pavković cilja visoko.
„Generalno sebi uvek postavljam najviše ciljeve. I kad je realno i kada nije. Svakako mi je cilj da ovu ekipu poguram da dođemo što dalje. Igračima sam rekao da je lepo što klub ima realne ciljeve, stabilizaciju kluba i opstanak u ligi… Morao sam igračima da kažem da to ne može da nam bude cilj, već da moramo da razmišljamo da budemo prvi. Sigurno da u ovom trenutku to nije realno, ali da bismo napredovali moramo ispred sebe da postavimo najviše ciljeve.”, zaključio je Pavković.
