Kostas Slukas je pred meč sa Crvenom zvezdom u Beogradskoj areni dogovorio produžetak saradnje sa Panatinaikosom do leta 2027. godine, a tim povodom se oglasio i prvi čovek Zelenih, Dimitris Janakopulos,
“Uvek je Pavlos govorio: ‘Naravno da moraš da dovodiš vrhunske igrače ako želiš da podižeš trofeje’… Ali važnije od toga da je neko igrač… Moj omiljeni igrač svih vremena je Teodosić. Nije priznavao nikoga. Ali što se tiče ponašanja — sportistu sa takvim vaspitanjem i karakterom kao što je Slukas nisam nikada upoznao“, rekao je prvi čovek Panatinaikosa.
Ispravio se ipak.
“Lažem, samo jednog – Fanisa Hristodulua. Kostas, jedan si od najboljih momaka koje sam ikada upoznao,” zaključio je Janakopulos.
Gotovo ceo stručni štab bio je u hodniku Arene, čak je i Andreas Pistiolis izašao iz svlačionice, ali lice Andreja Vatutina i dalje se nije pojavljivalo. Ostao je nasamo s igračima, a šta je rekao prvotimcima ruskog velikana – ostaće tajna. Jedno je sigurno – bilo je delotvorno, pošto su Armejci peške stigli do prvog u istoriji trofeja VTB Superkupa osvojenog van granica Rusije.
Moskovljani su dokazali kvalitet u Beogradu, a Vatutin da izlazi iz okvira običnog predsednika. Kada prati utakmice svog kluba, diše u ritmu akcija, strepi zbog potencijalne opasnosti i slavi svaku pobedu kao da je prva. Posao je odavno postao ljubav, a put do fotelje prvog čoveka počeo je s druge strane mikrofona. Najpre je bio onaj koji pita, a već 16 godina odgovara na pitanja novinara – koje zanima kako razmišlja predsednik moskovskog CSKA.
Poučeni iskustvom prethodnika, znali smo da mu je preko glave pitanja o Evroligi, povratku ruskih timova… Tema koje bole, o kojima već dugo ništa novo ne može da se kaže. Zato – zaokret u prošlost i dane kada je Vatutin bio kolega.
„To je prilično sličan posao, jer ako radiš kao novinar – radiš s ljudima, razgovaraš sa njima. Ako radiš kao menadžer – ista priča. Radiš s ljudima. Ali, više volim svoj današnji posao, zato što kao novinar nemaš baš puno mogućnosti da preuzmeš odgovornost. Ako si menadžer – ti uvek preuzimaš odgovornost, pogotovo ako si u vrhu menadžmenta“, rekao je Andrej Vatutin na početku razgovora za Meridian sport.
Pošto nedavno nije bio srećan zbog pitanja koja je dobijao, bila je idealna prilika da se prvom čoveku CSKA vrati stara uloga. Sa jedne strane novinar Vatutin, a s druge predsednik Vatutin.
„Andrej, reci mi, da li je put od novinarstva do predsednika bio težak ili lak?“ – naglas je upitao samog sebe, a odmah preduhitrio i nastavio:
„Moj odgovor je – bio je lak“, kao iz topa je izustio Vatutin i, videvši čudne poglede, pojasnio:
„Ja sam srećan čovek, jer imam tu sreću da radim sa sjajnim ljudima – igračima, trenerima, kolegama iz kluba, porodicom i tako dalje. Mnogo sam srećan čovek i hvala Bogu na tome.“
Vratio je film na dane kada je držao mikrofon u rukama i intervjuisao košarkaše.
„Teško je izabrati omiljeni novinarski trenutak. Ali svoj prvi Evrobasket ću zauvek pamtiti. Bio je u Španiji, tamo je Rusija osvojila bronzanu medalju, prvi put posle možda 30 godina. A to je bio i moj prvi Evrobasket kao novinaru. To su zaista lepe uspomene.“
Nije želeo da se osvrće na pređašnji rad u novinarstvu niti da se hvali uspesima, već je šalom odgovorio na pitanje:
„Možda se jednoga dana vratim, ko zna! Pa ću tada napraviti najveći uspeh u novinarstvu.“
Istorija CSKA isprepletana je srpskim nitima – mnogi su krstarili Moskvom i pronosili slavu Armejaca. Niko kao jedan, kaže Vatutin.
„Teško mi je da izdvojim, jer je bilo mnogo Srba i sa svima sam imao sjajan profesionalni odnos. Sa mnogima i više od toga. Ali, za mene je srpska ličnost broj jedan za CSKA – Dušan Ivković. Jer, on nije bio samo trener – on je bio menadžer novog CSKA. Kada je došao u klub, bio nam je kao učitelj: ‘Momci, ovo radite ovako, ovo ovako.’ Pokazao nam je šta znači vrhunski profesionalizam i kako treba da funkcioniše ozbiljan košarkaški klub. I zato će moj odgovor uvek biti Duda.“
Vatutin je kao predsednik potpisao pregršt ugovora sa srpskim košarkašima. Jedan se izdvaja i uvek će se izdvajati. Nije bilo potrebno mnogo nauke da se zaključi – transfer Miloša Teodosića je na vrhu piramide.
„Bio sam iznenađen što je Miloš prihvatio moju ponudu da dođe u CSKA, jer je u Olimpijakosu bio toliko uspešan. Zato biram taj transfer.“
Iako Teodosić nije bio u Areni, poseta Beogradu nije mogla da prođe bez druženja i čašice razgovora s prvim čovekom CSKA.
„Naravno da smo se videli. U sredu ujutru smo zajedno doručkovali. Očekujem ga uskoro u Moskvi, da vidi ljude, jer navijači CSKA imaju jako lepe uspomene na njega.“
Valjevski maestro nedavno je okačio patike o klin, a svi nestrpljivo čekaju da vide šta će biti njegov naredni korak.
„Trenutno je u teškoj situaciji, vaga između toga da li će biti trener ili menadžer. Ja mislim da će se odlučiti za menadžment. Izazovno je posle toliko godina profesionalne karijere odmah doneti odluku. Sada traži više vremena za porodicu, decu i tako dalje. Uveren sam da će naći rešenje i uskoro doneti odluku.“
Mašta je učinila svoje i napisala naredno pitanje: Miloš Teodosić kao trener CSKA?
„Mogu to da zamislim. Ali, prvo mora sam da odluči da li želi da bude trener ili menadžer. Ako pokaže želju da radi sa mnom u CSKA – naći ćemo rešenje, pa možda dođe kod nas umesto u Zvezdu.“
CSKA treću uzastopnu sezonu neće igrati u Evroligi, što je uticalo na klub, ali nivo igre Armejaca i dalje je na visokom nivou, što se videlo u Beogradu – gradu koji je dao poseban šarm novom trofeju moskovske ekipe.
„Važno nam je što smo igrali ovde, jer ovo je košarkaški grad, košarkaška zemlja, košarkaški ljudi. Imamo mnogo lepih uspomena iz ove Arene, iz Pionira. Ovo je sjajna prilika da vidimo prijatelje i pokažemo svoj nivo igre“, podvukao je Vatutin i našalio se na kraju razgovora:
„Trenutno imamo skor 2-0 u Evroligi – pobedili smo Dubai prošle nedelje, pa Crvenu zvezdu. Nije loš početak u Evroligi. Važno nam je da pokažemo svoj nivo protiv evroligaških timova i da pokažemo stvarni nivo VTB lige. Mislim da je odluka da se Superkup igra ovde bila rizična, ali sada možemo reći da je projekat uspešan“, zaključio je predsednik CSKA za Meridiansport.
Zvezda je asistirala, a VTB poentirao. Mali Kalemegdan pustio je svoje magične zrake kojima je napravio košarkaški most između Srbije i Rusije. Veče, lepo vreme i igra po obručima. Kao u dobra stara vremena, kada je košarka pravila prve korake u Beogradu. Penzioneri ponovo u dresovima, a među njima i poznato lice. Na prvi pogled – nije bilo kristalno jasno, jer jedini nije imao prezime na dresu. Umesto toga, držao je malu kameru u rukama i hvatao momente sa revijalne utakmice koja je bila uvertira za početak VTB Superkupa u srpskoj prestonici. Malo je zbunio srpske novinare, da bi koji trenutak kasnije na leđima ipak osvanulo – Lazarev. Bogata karijera i CV koji odjekuje – bivši šampion Evrope sa moskovskim CSKA.
Ivan više nije profesionalni košarkaš, ali košarka će uvek biti njegova ljubav, strast i, na kraju dana, posao. Sa nekoliko zakucavanja pokazao je da je i dalje u formi, iako su mu trenutni prioriteti kamera i mikrofon. Nekadašnji član CSKA, Zenita, Uniksa i drugih ruskih timova došao je sa ruskom ekspedicijom u Srbiju. Nalazi se na misiji koju obavlja sa mnogo radosti – da promoviše košarku.
“Uvek je lepo vratiti se u Beograd. Kada dođeš sa timom da igraš utakmicu, obično vidiš samo aerodrom, hotel i halu. Ali sada imam vremena da prošetam, da obiđem lepa mesta. Naravno, imam i posla, jer pravim sadržaj za VTB ligu, pa nema mnogo slobodnog vremena. Ali, ovaj teren na Kalemegdanu je neverovatan. Video sam ga mnogo puta na snimcima i fotografijama, ali kad dođeš ovde, osećaš nešto posebno. To se jednostavno oseti”, rekao je Ivan Lazarev za Meridian sport.
Iako je okačio patike o klin 2024. godine, ima utisak da nije napustio teren, jer je ostao u košarci i svakog dana se trudi da kod što većeg broja dečaka u Rusiji probudi želju da uzmu narandžastu loptu u ruke.
“Sviđa mi se. Počeo sam da se time bavim još dok sam igrao u Uniksu i baš mi prija. Želim da navijačima pokažem sve strane košarke, malo iza kulisa. Kada dođu na utakmicu, oni vide dresove, svetla, sve lepo, ali ne vide krv, znoj, naporan rad i sve što stoji iza toga. Mislim da i to treba da znaju.”
Po prvi put u istoriji, VTB Superkup će se održati van granica Rusije.
“Veoma sam uzbuđen. Bio sam na Superkupu u Moskvi, ali sada se osećam kao klinac koji dođe u drugu zemlju i ponovo vidi sve te igrače. Mislim da se i igrači slično osećaju, jer ovakvo međunarodno iskustvo, u ovakvom košarkaškom gradu i sa ovakvim navijačima, zaista je posebno.”
Srbija je otvorenih ruku dočekala braću iz Moskve, a pomisao na košarku u našoj zemlji Lazarevu budi jednu sliku u glavi.
“Miloš Teodosić”, uzviknuo je na pitanje šta je prva asocijacija kada kažemo srpska košarka.
“Verovatno bi 90 odsto ljudi na planeti reklo Nikola Jokić, ali ja biram Miloša.”
Period iz CSKA, gde su igrali zajedno, vrlo živopisno pamti.
“On je specifičan tip, ali mislim da su talentovani ljudi često malo posebni. Za mene, igrati sa njim bila je najlakša uloga na svetu: samo postaviš dobar blok i roluješ najjače što možeš, a on će te pronaći bilo kojim dodavanjem – lob, iza leđa, kroz noge… Najlakši posao na svetu, samo postaviš blok i spustiš se ka košu. Neverovatno.”
Pošto je raspoloženje bilo na visokom nivou, dobili smo i jednu anegdotu iz vansportskih okvira.
“Nisam siguran da smem baš sve da pričam. Ali recimo, imao je omiljeni restoran u Moskvi – ‘Boik Petra’. Kada god bismo imali putovanja i utakmice u gostima, on bi pre leta uvek naručio veliku količinu hrane iz tog restorana za ceo tim i sve nas počastio.”
Nedavno je okačio patike o klin i svi se pitaju šta dalje, da li će možda put klupe…
“Mislim da je previše talentovan da bi bio trener. Znaš, talenat je dar. On o nekim stvarima ne razmišlja, nego ih jednostavno oseća i radi. A ja ne znam kako bi mogao to da objasni prosečnom igraču ili plejmejkeru – za mene je to magija.”
Lazarev je trenirao i s još jednim srpskim košarkašem. Svojevremeno je igrao sa Markom Simonovićem u Zenitu.
“On je sjajan saigrač, uvek je pravio šale, unosio dobru atmosferu u svlačionici. Iskreno, mislio sam da će i on biti ovde, da se pozdravimo i možda popijemo pivo. Video sam da je sada trener, šteta što nije mogao da dođe.”
Rus je bio očaran ambijentom na Malom Kalemegdanu, a isto tako divi se košarkaškoj kulturi koju ima priliku da upozna bolje.
“Srbija je košarkaška zemlja. Mogu da uporedim košarku ovde sa religijom. To je osećaj koji možeš da vidiš, dodirneš, čuješ i osetiš na svakom koraku.”
Zbog poznate situacije, ne prati previše Zvezdu i Partizan, ali se nada da će se to promeniti.
“Kada su ruski timovi izašli iz Evrolige, počeo sam manje da pratim evropsku košarku, pa sam se okrenuo VTB ligi. Nedostaje mi Evroliga – to je najviši nivo košarke. Voleo bih da i naše ekipe imaju priliku da se takmiče na tom nivou.”
Košarka je i dalje njegova pasija, što dokazuje činjenica da igra za amaterski tim u Rusiji, ali njegova misija je veća i posebna. Želi da njegova zemlja oseti miris i ukus košarke u Srbiji.
“Moj cilj nije da pravim ‘zvezde od gostiju’, već da popularizujem košarku u Rusiji. Kada dođem u Srbiju i vidim reklame sa košarkašima na ulicama, kada na recepciji ljudi pričaju o košarci, kada svi navijaju ili za Zvezdu ili za Partizan – to je neverovatno. Moj prijatelj koji živi ovde kaže: ‘Ako nisi navijač jednog od ta dva kluba, to je čudno.’ I ja želim da košarka bude tako popularna i u Rusiji. To je moj cilj”, zaključio je Ivan Lazarev za Meridian sport.
VTB Superkup počinje danas, a sinoć je na Malom Kalemegdanu tim povodom organizovan i Open Air veče, kojem su prisustvovale brojne ličnosti iz sveta košarke.
Igrala se i revijalna utakmica, u kojoj je glavna zvezda bio bivši NBA šampion TimofejMozgov. I dok je nekadašnji as ruske košarke u 40. godini izgledao na terenu kao da još može da igra, van igrališta pažnju je skretao legendarni slovenački košarkaš – MatjažSmodiš.
Jasno, došao je u Beograd povodom VTB Superkupa, na kojem će pored Crvene zvezde Meridianbet, Dubaija i Zenita učestvovati i njegov bivši klub, moskovski CSKA. Dva puta je osvajao Evroligu sa Armejcima, ostavio dubok trag u ruskom velikanu za kojeg je nastupao od 2005. do 2011. godine.
“CSKA sigurno zaslužuje više, da se što pre vrati u Evroligu. To svaki pravi ljubitelj košarke mora da razume i vidi. Svi mi trpimo što nema ovih prelepih ruskih klubova, koji sigurno dižu kvalitet i sve oko košarke kad se ponovo pojave na tom nivou. Vrlo je pozitivno kada ovako mogu da se pojave u Evropi, verujem da jedva čekaju da pokažu svoju veličinu i vrednost“, rekao je Smodiš u razgovoru za Meridian sport.
Kada je Smodiš napustio CSKA, u redove moskovskog kluba stigao je MilošTeodosić. Minulog leta, srpski košarkaš okončao je profesionalnu karijeru.
“Miloš je po talentu i instiktu jedan od najboljih svih vremena. Koliko je osvojio, možda i ne pokažuje njegovu veličinu, sigurno je zavredeo da bude više na tim raznim lestvicama. Nisu trofeji i pobede ti koji odlučuju o veličini igrača. Miloš je bio nerešiva zagonetka svojim saigračima, a kamoli protivnicima“.
Pisao je Smodiš svojevremeno istoriju moskovskog kluba, ali i Evrolige, s ozbirom da je igrao u čak sedam finala, a šampion je bio i sa Virtusom iz Bolonje. Prokomentarisao je i aktuelna dešavanja u evropskoj košarci, dotakao se najavljene NBA Evrope.
“Baš zato se pominje NBA Evropa, jer Evroliga dobro radi. Svi znamo priču o rivalstvu u Beogradu, Partizan – Zvezda, navijače koji su verovatno uzor svima, svi bi želeli da imaju navijače na takvom nivou. To vide i ovi preko bare i njima je interes da se pojavljuju, a tu je i finansijska priča, oni sve to žele još bolje da iskoriste, skupe sve najbolje.. To ih interesuje i vuče u Evropu. S druge strane, tu je i Dubai, Arapi puni novca, oni bi da ulažu u košarku.. Kompleksna situacija, videćemo šta će izaći iz toga, ali verujem da će košarka pobediti.”
Matjaž je svojevremeno bio i kapiten slovenačke reprezentacije, koju danas predvodi jedan od najboljih igrača sveta, Luka Dončić.
“Reprezentacija je u momentu, gde je možda došlo vreme da se neke stvari promene. Mislim da smo napravili dobar rezultat na Evropskom prvenstvu. Naravno, zavisimo potpuno od velikog mađioničara, Luka je srce i duše reprezentacije. Neverovatno je kako iz godine u godinu uspe da pokaže nešto više. Gde je njemu kraj, verujem da ni on ne zna.”
Kao igrač koji je tokom karijere bio ispred svog vremena načinom igre i razmišljanjem na parketu, prokomentarisao je i genijalnost srpskog centra NikoleJokića, koji iz godine u godinu pomera granice.
“Mnogo je talenta, perspektivnih momaka, ali Nikola je uspeo da dođe do nivoa, koji, kao što sam rekao za Luku, ni sam verovatno nije zamislio. Verovatno ni on nije svoje zadnje rekao, svake godine je bolji… Na nama je da sedimo i uživamo dok ovaj šou traje. Nikola je sigurno jedan od najboljih igrača, da ne kažem centara, svih vremena. Nešto takvo se nije videlo, verovatno i neće još neko vreme“, zaključio je MatjažSmodiš u razgovoru za Meridian sport.
