Barselona je u poslednjih nekoliko godina prošla kroz finansijski lavirint iz kojeg nije lako izaći. Klub koji je decenijama dominirao u španskom i evropskom fudbalu balansira između ogromnog duga i pokušaja obnove ekonomskog modela. Najnovija analiza Krisa Vederspuna za The Athletic jasno pokazuje koliko je kompleksna situacija u katalonskom klubu.
Jedan od sosiosa Barselone priznao je na poslednjoj Skupštini da uopšte nije razumeo izveštaj blagajnika Ferana Olivea, koji je bio zadužen da članovima objasni finansije kluba. Sličnu frustraciju osetio je i Vederspun, ekspert za fudbalsku ekonomiju, koji finansijsku situaciju kluba opisuje kao borbu protiv Hidre, mitskog čudovišta sa mnogo glava, kojem svaka odsečena glava rađa dve nove.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Vederspun početak problema katalonskog velikana vezuje za loše finansijsko upravljanje posle odlaska Nejmara 2017. Transfer vredan 222 miliona evra, i dalje najviši u istoriji fudbala, trebalo je da stabilizuje klub, ali je njegova potrošnja ubrzo stvorila dodatne probleme.
“Umesto da ga iskoriste za dugoročne investicije, novac od Nejmara su potrošili odmah. I još više“, rekao je Vederspun.
Ekspert pominje transfere Dembelea, Kutinja i Grizmana, kao i enormne ugovore, posebno Mesijev, vredan 500 miliona evra na četiri godine, kao ključne faktore brzog finansijskog propadanja. Dolazak pandemije dodatno je pogoršao situaciju, sa značajnim padom prihoda od stadiona i odlaganjem isplata igračima u iznosu od 389.000.000 evra.
U tom periodu Barselona je aktivirala kreditne linije kod kompanije Goldman Saks, a dolaskom Đoana Laporte dug je dodatno porastao, dostigavši 595 miliona evra. Operativni gubici od 200.000.000 godišnje i smanjenje vrednosti pojedinih igrača od 160 miliona rezultirali su gubitkom od 555 miliona evra u sezoni 2020/2021, što je prema Vederspunu “najgori finansijski rezultat ikada zabeležen u fudbalskom klubu”.
Da bi ublažio pritisak, Laporta je primenio tzv. “poluge”, odnosno prodaju delova imovine na određeni period kako bi obezbedio novac u kratkom roku. Najznačajnija je bila prodaja 25 odsto TV prava za 667,5 miliona evra.
Ova sredstva omogućila su dovođenje Roberta Levandovskog, Rafinje i Žila Kundea, ali su dugoročno smanjila prihode.
“Čak i da TV prava La Lige ostanu ista do 2047. godine, kad istekne dogovor, novac kojeg se Barselona odrekla prelazi milijardu evra“, napomenuo je Vederspun.
Sličan problem stvorila je i prodaja 49 odsto Barça Studios za 200 miliona evra. Prema Vederspunu, ove operacije donele su knjigovodstvenu dobit od 801,5 miliona evra u sezoni 2022/2023, ali ne u gotovini. Vrednost Barça Vision morala je da se koriguje sa 401 milion na 178 miliona evra, po savetu revizora. Iako je operativna dobit ostvarena u poslednja dva ciklusa, ukupni rezultat je i dalje bio u minusu zbog ovih korekcija.
Barselona je zato opterećena ogromnim dugom od 1,45 milijardi evra, najvećim u svetu fudbala, sa godišnjom kamatom od skoro 30 miliona.
“Ako dodamo 907,7 miliona evra duga za Espai Barça, uz još nekoliko manjih kredita, dolazimo do ukupnog duga od 1,45 milijardi evra. I taj dug će rasti kako se Espai Barça bude gradio“, upozorio je Vederspun.
Kašnjenja u izgradnji i preseljenje sa Kamp Noua na Montžuik dodatno su povećala finansijski teret. Povratak na Kamp Nou postao je hitan.
“Kašnjenja su samo povećala finansijski udar. Troškovi Espai Barça su oko milijardu evra, ali to ne uključuje gubitak prihoda koji je klub pretrpeo zbog selidbe sa Kamp Noua“.
Ključ za stabilizaciju prihoda i vraćanje kredita leži u završetku stadiona i ostvarivanju planiranih prihoda, koji bi mogli da donesu dodatnih 250 miliona evra godišnje. Takođe, refinansirano je 424.000.000 evra, a klub stalno traži nove izvore prihoda, uključujući i prijateljske utakmice.
“Previše je rano da se proglasi da se Barselona izvukla iz bunara u koji je upala pre samo nekoliko godina“, zaključio je Vederspun.
Bonus video:
