Dugačkim stažom u prvom timu može da se pohvali Partizanovo dete, ali čini se da je stručni štab – donedavno predvođen Srđanom Blagojevićem, ovog leta pronašao pravu ulogu za Nemanju Trifunovića.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Talentovani krilni napadač, sazreo u Humskoj ulici, ustalio se na levom krilu i zajedno sa kolegama stvorio čačansku crno-belu vezu. Naime, dešavalo se u toku sezone, da napad višešampiona Srbije predvode tri tinejdžera iz Čačka – Jovan Milošević, Bogdan Kostić i upravo spomenuti Trifunović.
Iako se najpre opredelio za karate, ubrzo je odustao od borilačke veštine i krenuo u sprint za loptom na travnatom bojištu, o čemu je i govorio na početku gostovanju u emisiji “Priče iz svlačionice”.
“Počeo sam sa šest godina u Borcu iz Čačka. Lep period baš. Proveo sam tamo 10 godina. Ranije sam probao sa karateom. Bio sam samo na tri treninga. Shvatio sam da to nije za mene, za razliku od fudbala. Posle Mundijala 2010. godine sam se pronašao u fudbalu i shvatio da je to moja ljubav”.
Prisetio se Trifunović potom prvih dana u Humskoj ulici.
“Došao sam u kadetsku ekipu sa 16 godina – kod trenera Vladimira Ješića. Plašio sam se kako će me ekipa prihvatiti, veliki klub, veliki grad, ali sve je proteklo sjajno. Osvojili smo prvenstvo te godine. Preselio sam se tada u Beograd. Posle sam radio sa Brnovićem, Stojakovićem”…
Na pitanje, ako može da vrati vreme, koju bi utakmicu voleo ponovo da odigrao, Nemanja je odgovorio:
“Kada smo bili šampioni u kadetima, bežali smo Zvezdi 15 bodova, ali izgubili smo derbi sa 0:1. Voleo bih da vratim vreme i da odigram bolje taj meč. Mlađem Nemanji bih savetovao da se ne nervira, da vredno radi i da će sve doći na svoje mesto”.
Da li je zaista došlo sve na svoje mesto?
“Jeste”.
Čačanska konekcija u ofanzivnoj liniji radi sjajan posao.
“Trenirao sam sa Jocom Miloševićem u Borcu. Sa Bogdanom Kostićem sam cimer, znamo se još od škole, kada smo zajedno igrali na turnirima”, istakao je Trifunović, pa otkrio sa kim se još privatno druži iz Partizanove škole:
“Sa Stjepanovićem, Jevremevovićem, Aćimovićem… Drugari za ceo život. Nedostaju u Partizanu, ali čujemo se redovno i vidimo kada obaveze to dozvole. Drago mi je zbog Stjepe, bili smo cimeri u reprezentaciji. Divno iskustvo. Već smo se plasirali jer smo domaćini. Velika je čast braniti boje nacionalnog tima”.
Poziv u prvi tim dobio je za vreme mandata Igora Duljaja, ali odmah se suočio sa uvek neugodnim periodom adaptacije.
“Bio sam jako srećan, ali i uplašen. Pripreme sa prvim timom su velika odgovornost, velika privelegija. Imao sam tremu, ali sve je prošlo dobro. Stjepa je šest meseci ranije prekomandovan pa mi je mnogo pomogao. Učio sam od svih starijih po malo, a sa Takijem Nikolićem sam baš blizak. Bili smo cimeri dve godine. Sa Aranđelom komunikacija nije prestala ni kada je igrao u Mađarskoj”.
Suvišno je i trošiti reči koliko se momci sa zapada naše zemlje “drže zajedno” u prestonici.
“Na terenu se najbolje razumem sa Miloševićem, a van terena sa Bogdanom Kostićem”.
Uživao je ofanzivac u evropskim kvalifikacijama tokom leta.
“Evropske utakmice su najlepši momenti u Partizanu. Bio sam srećan što se stadion napunio posle toliko vremena. Prelepo”.
Pohvale od strane stručnog kadra crno-belih mnogo prijaju mladom asu.
“Znači dosta na planu samopouzdanja kada stručni ljudi imaju lepe reči. Dobiješ dodatnu motivaciju”.
Kao nagrada za dobre partije stigao je novi ugovor – do kraja juna 2028. godine.
“Mnogo mi znači što mi ljudi iz kluba veruju. Sada se lakše diše”.
Bilo je i teških momenata otkako je stigao na stadion iznad Autokomande, ali smatra da su ga upravo oni učinili jačim.
“Nisam imao veliku minutažu na početku epizode u prvom timu. Bilo je teško, mislim na tu tranziciju iz omladinskog u seniorski fudbal. Taman kada sam se adaptirao usledile su povrede. Stalno se nešto dešavalo, stalno me je nešto zaustavljalo. Gubio sam samopuzdanje. Porodica i devojka su moja najveća podrška, ali i cela ekipa mi je pomogla. Taki je svaki dan pričao sa mnom o svemu”.
Prema Nemanjinim rečima, dva vezana poraza od Mačve i Čukaričkog, nisu uspela da pokvare atmosferu unutar svlačionive.
“Atmosfera je bila dobra i kada smo gubili. Držali smo se zajedno uvek. Naravno da je sada lepše kada smo prvi, kada smo ponovo na pobedničkom koloseku. Svako od nas je lider, svi smo isti. Niko se ne izdvaja u timu”.
I te kako Trifunović zna šta želi da uradi za vreme boravka u Humskoj.
“Dupla kruna je san u dresu Partizana. Naravno i Evropa, ovog puta je malo nedostajalo, verujem da ćemo uspeti naredne sezone. Partizan je ljubav”.
Bonus video:
