Na trening utakmici Denver Nagetsa svoj posao su obavljali i arbitri koji su posle razigravanja proveli dvadesetak minuta slušajući Nikolu Jokića, najvećeg košarkaša današnjice, kako im objašnjava…nešto. Srpski velemajstor je dokazano igrač koji dobija najviše udaraca i najčešće igra u kontaktu, a da u odnosu na to ne ide ni približno dovoljno na liniju slobodnih bacanja. Sada je imao priliku da kaže sudijama nešto, a da mu pri tom ne preti opasnost da dobije tehničku grešku.
Jokić je bez dileme s godinama postao glasniji i autoritativniji u NBA hijerarhiji. Tri MVP priznanja i jedna titula prvaka hoće tako da deluju na karijeru. Međutim, i dalje se smatra igračem koga arbitri ne poštuju dovoljno u odnosu na način na koji igra.
Čim je sudija odsvirao kraj, a Etore Mesina održao kratak govor u svlačionici – VlatkoČančar je krenuo put teretane. Još 15-tak minuta rada i kreću pripreme za put prema hotelu – u gradu koji je dve godine bio njegov dom. Sudbina je htela da Beograd označi početak evroligaške odiseje bivšeg igrača Denver Nagetsa. Posle iskustva u NBA ligi, 28-godišnji košarkaš je odlučio da nastavi karijeru u Olimpiji iz Milana, koja otvara sezonu sa dva vezana gostovanja u Areni.
Verovatno bolju lokaciju za debi u Evroligi nije mogao da izabere. Prva stanica je čekirana, pobeđena je Crvena zvezda.
„Čestitam saigračima, odigrali smo sjajnu utakmicu. Ko god je ušao, dao je svoj doprinos i zaista je uspeh slaviti na jednom od težih gostovanja“, rekao je Čančar za Meridian sport.
Kao junaka utakmice je izabrao Đampaola Ričija.
„Manje smo grešili od Zvezde. Kada je krenulo nalet Zvezde, počeli smo da pravimo gluposti i skoro smo im dopustili da se vrate, ali je Riči bio sjajan i presudio je. Ključne trojke, polaganje…“
Nije moglo bez priče o Zeku Ledeju i Marku Guduriću, koji su bili od krucijalne važnosti za prvu recku u Beogradu.
„Zek je sjajan i samo pohvale za njega. Svi znamo kako Marko ume da igra. Pitanje je vremena kada će da krene kiša. Dovoljno je samo jedna da uđe i onda mu se svašta može otvoriti. On je strpljiv i čeka svoj momenat. Bogami dobro ga je iskoristio protiv Zvezde“.
Kada je izašao raspored Evrolige, koji je pokazivao dva vezana gostovanja u Beogradu, pomislio je…
„Odmah u vatru… Jedva sam čekao da i ja jednom osetim ovakvu atmosferu. Presrećen sam što imam privilegiju da igram pred Zvezdinim navijačima, a odmah i pred Partizanovim. Uživam u prilici, još da sredim koleno i biće sve još bolje“.
Naravno, nije moglo bez priče o Nikoli Jokiću – Vlatkovom bivšem saigraču iz Denvera.
„Čestitao mi je i poželeo mi da pre svega budem zdrav i da igram što više. Znam da će put i dalje biti trnovit, a Nikola mi je rekao da što više uživam“.
Iz neposredne blizine mogao je da vidi formulu Jokićevog uspeha.
„Kod njega je konstantnost na terenu i van njega najveća snaga. Uvek ide sa fizioterapeutima u teretanu da radi. Nebitno šta se dešava u okolini, on se uvek drži svoje rutine i zato je uspešan. Mnogo mi je pomogao rad sa njim. Od njega može da se nauči samo gledajući, a kamoli kada kreneš da treniraš sa njim. Veliki uzor što se tiče košarke“.
Večeras će na megdan Partizanu, a utakmica u Areni je na programu od 20 časova i 30 minuta.
„Očekujem sjajnu atmosferu. Mislim da će biti tvrda utakmica. Biće teže nego inače zbog poraza od Dubaija i jedva čekam da počne“, zaključio je Čančar za Meridiansport.
Sekstet svetskih šampiona iz Manile 1978. bio je na Mundijalu prijateljstva. Najmlađi od njih Peter Vilfan danas je bliži košarci od Kićanovića, Slavnića, Knega, Jerkova i Krstulovića koji su takođe vikend proveli u Ulcinju.
Vilfan je komentator na slovenačkoj televiziji, poznat po britkom jeziku. Ne želi da se dopadne svima, već govori šta misli. A malo je onih koji podnose kritiku, još manje onih koji vole da čuju istinu.
„Ono što mislim, što znam, stvarno to i kažem. Normalno, često to činim javno, zato što me i pitaju. Takav sam bio celog života. Bio sam takav i kao igrač, znao sam da kažem i nešto što je u ono vreme bilo strašno, poput mišljenja o nekom treneru. Nikad nisam vređao, ali imao sam svoje mišljenje. To sam zadržao i to ću zadržati do kraja”, rekao je Vilfan za Meridian sport.
Kao i većina evropskih košarkaških znalaca, nije pristalica savremenog NBA trenda.
„Moram da kažem da mi se u poslednje vreme, već nekoliko godina ne sviđa sve što se dešava u evropskoj i FIBA košarci. Vidi se da svi idu nekako prema NBA, a ligaški deo vrlo malo gledam, ili uopšte, zato što to više nisu prave utakmice. To je šou, ponekad i cirkus. Nema odbrane, nema neke ozbiljnosti. Više volim da gledam Evroligu, jer nudi taktiku, igrači moraju da razmišljaju i reaguju u trenutku. U NBA je sve predvidljivo, trči se gore-dole, zakucava i svi srećni, zadovoljni idu kući.”
Otvoreno govori i o Evropskom prvenstvu, prirodno ja skalu emotivnije o Sloveniji.
„Nemci su bili favoriti i pre početka prvenstva, što su i potvrdili. Iznenađen sam kao i svi što je Srbija tako rano ispala, ali imali su problema i povreda. Povredio se Bogdanović koji je za igru Srbije čak važniji od Jokića. On je stalno bio tu, on je vođa. Od ostalih niko me nije baš posebno iznenadio. U redu Finci su došli do polufinala, to je prijatno iznenađenje, ali oni nemaju loš tim, dobri su to igrači, Markanen i nekoliko mladih.”
Zastao je, pa nastavio:
„I onda, normalno, dolazim do Slovenije. Uvek tvrdim da ekipa koja u svojim redovima ima Luku Dončića mora da razmišlja i o najvišim ciljevima. Malo sam razočaran onim što je Slovenija pokazala na Evropskom prvenstvu. To sam i javno rekao, normalno mnogo njih nije bilo zadovoljno mojom ocenom. Problem Slovenije je što imamo samo jedan način igre – ‘Daj loptu Luki, a ovi neka prate’. A ako taj sistem ne donosi dobar rezultat, nemamo varijante B i C… Nemamo igru u kojoj bi recimo mogli da nešto odigramo i bez Luke, odnosno da ne bude samo Luka taj koji stalno ima loptu u rukama. To već godinama prigovaram selektoru reprezentacije i vodstvu košarkaškog saveza, ali ništa se ne dešava, sve ostaje isto.”
Govoreći o tome da su Slovenija i još neke reprezentacije propustile priliku da daju šansu mladima, Vilfan stavove argumentuje svojim primerom.
„Tvrdim da se mladi igrač pravi na velikom takmičenju. I mladi mora da igra sa Lukom Dončićem. Dončić je od 2017. tu za Sloveniju i u tih osam godina nijednom mladom igraču nismo dali priliku da bude uz njega na prvenstvu. I uvek se vraćam na sebe da kažemo sto godina unazad. Išao sam u Manilu kao najmlađi. Nisam znao šta će tamo biti, bio srećan što sam među 12, da bih tamo imao četvrtu minutažu, bio četvrti strelac… Kad god sam ušao u igru pored mene je levo bio Kićanović, desno Slavnić ili Delibasić ili neko od asova. A u takvom društvu ti ne možeš da igraš loše, jer ti daju ogromno samopouzdanje.”
Slaže se sa ocenom da se košarkaški sistem koji je donosio uspeh okrenuo za 180 stepeni i da je zbog toga veliki odliv mladih.
„Istina, sistem se skroz okrenuo. To što sad mladi već godinu, dve odlaze negde u Evropu ili sad svi u Ameriku je posledica toga što u poslednjih sedam, osam godina mladi u klubovima ne dobijaju nikakvu priliku. Posledično i u reprezentaciji je isto. To se ne dešava samo u Olimpiji, već na celom Balkanu. Kad gledam Partizan, recimo, igraju Evroligu i sve je to super, ali tamo igra osam Amerikanaca, a mladi – kojih uvek ima – ne dobijaju šansu. Slično je i u Hrvatskoj, manje više na celom prostoru bivše zajedničke države.”
Kad je pomenuo Partizan, nametnulo se pitanje šta mogu crno-beli u Evroligi, jer koliko god da podižu budžet uvek ima bogatijih.
„Očigledno je trend u košarci koja se sad igra, da ako imaš da uložiš 20 ili 30 miliona možeš da računaš da ćeš doći do nekog rezultata. Ali, na kraju krajeva ni to nije garancija da ćeš stvarno napraviti nešto veliko. Ne vidim više mogućnost da neka ekipa iz Slovenije, Hrvatske, Bosne, Makedonije ili Crne Gore uđe u Evroligu. Kako da uđu? Pa, sad može i da se kupi mesto u Evroligi. Jedan Dubai se zaželi igranja u Evroligi, pošto imaju dovoljno novca hladno ove godine igraju. Kao što su mogli da igraju i ABA ligu, odnosno šta god požele. Zašto? Zato, jer mogu to da plate. U ovom trenutku nema šanse da kažem ovi ili oni će biti prvaci, zato što se pokaže da mnogi igrači što se kupuju i imaju ogromne ugovore nisu vredni para koje dobijaju.. Niti su takvi igrači kao što se o tome priča. A šta se još dešava, tim se menja tokom godine, Kupiš igrača i za mesec dana nisi zadovoljan, promeniš ga, dovedeš novog i tako kroz celu sezonu. A to je nešto što je problematično za navijače i za publiku, jer se više niko ne identifikuje sa ekipom. Na primer u Ljubljani oni što vole košarku idu da gledaju Olimpiju, ali kažu to nije više ona naša, prava Olimpija. Zato što nema mladih, domaćih igrača, nema zvezda na koje se klinci vežu pa idu u dvorane zbog njih” u dahu priča Vilfan.
Na našem YouTube kanalu pogledajte između ostalog i šta je preduslov da ne izgubi volju da komentariše košarkaška dešavanja.
Ovako je novinar započeo pitanje upućeno Nikoli Joviću, pre nego što se mladi krilni igrač Majamija nasmejao i uhvatio za glavu. Setio se scene tokom zagrevanja pred utakmicu sa Finskom, kada mu je najbolji košarkaš sveta udario – delovalo je – jaku ćušku koja je naljutila Jovića.
Da li možete malo da objasnite šta se tamo desilo?
Jović je, i dalje sa širokim osmehom, krenuo:
„U redu… Malo je čudna priča. Neko je pred našu utakmicu (sa Finskom) dojavio da je bomba u dvorani. Ispraznili su celu arenu i, hvala bogu, ništa nisu našli. Bila je lažna dojava.“
Mladi as srpske reprezentacije je nastavio:
„Uvek kada se zagrevamo odemo do centra, napravimo krug, a onda pozdravimo navijače. Pokažemo im poštovane. Ali, u tom trenutku nije bilo navijača. Nijedna osoba. Ali, ja sam uradio ono što inače radimo, našalio sam se. On me tada toliko jako udario. Nemoj da se zaj…aš, moramo da pobedimo.“
Nažalost…
„Nažalost, nismo pobedili. Ne mislim da je zbog toga, ali eto…“
Samo je želeo da se koncentrišeš – dodao je novinar.
Nikola Jović je na Evropskom prvenstvu izgledao maksimalno spreman, fizički i psihički. Bio je jedan od reprezentativaca Srbije za čije predstave niko ništa nije može da kaže.
Spreman je došao na pripreme državnog tima – spreman je stigao i na okupljanje u Majamiju. Mladi centar/krilni centar/ krilo došao je na Floridu pun samopouzdanja. S razlogom.
Na pitanje koji mu je glavni cilj ove sezone, Jović jasno odgovara:
„Najvažnije je da se izborim za mesto startera. Mislim da mi je to najbitnije. Iako sam možda igrao bolje sa klupe, iako je možda i lakše, svi žele da budu starteri. Hoću da pokažem ljudima da sam to zaslužio!“
Ova poruka je više nego jasna. I druga je, iako je pokušao da izbegne priču na temu ugovora. Jović ulazi u četvrtu godinu saradnje i Majami bi u narednim danima trebalo da mu ponudi novi, neuporedivo unosniji ugovor. Ako ne, narednog leta bi bio slobodan agent, a to Vrelina sigurno želi da izbegne.
„Ne bih o tome. Nisam zabrinut. Imam još godinu dana. Još mnogo toga da pokažem. Videćemo šta se dešavati u narednih 20 dana. Nadam se da ćemo se nešto dogovoriti i da ću ostati tamo gde su me i draftovali. Ali, ne brinem. Znam da sam bolji igrač, koliko mogu još da radim i da pomognem ovom timu da bude bolji. Ako se ne desi ove godine, sledeće će“, kaže Jović.
Ističe da mu je leto provedeno sa reprezentacijom bilo veoma važno. Ali, oseća se gorčina u njegovom glasu.
„Nismo uzeli ono po šta smo otišli, a to nam je bilo najbitnije. Opet, igrao sam uz najboljeg na svetu, u potpuno drugačijoj ulozi. Bio sam neko ko treba uvek da kažnjava na lou-postu, igrao oko obruča… Morao sam obično da čuvam najbolje igrače. To je kul. Važno mi je i što sam se oporavio od povrede, igrao…“
Zašto je drugačija uloga? Zašto ne može da igra svoju igru svuda isto? I na ova pitanja Jović je nudio odgovor.
„Ovde je drugačije. Evropska košarka je sporija. Ako ovde igram krilo, moram da čuvam nekoga kao što je Vigins. Da li mogu? Verovatno. Ali, drugačije je. U NBA nema pozicija. U odbrani mogu da budem baš dobar, svestan sam gde su moje prednosti. I prošle godine sam u tom segmentu postao bolji. Video sam to i po činjenici da me nisu napadali, prestali su. Svi su me ovde smatrali lošim defanzivcem, tako da mi je to značilo.“
Jović se sam borio za svoje pozicije u reprezentaciji Srbije. Fokus je bio na Nikoli Jokiću, ali se mlađi Nikola sjajno snalazio.
„Znali su da ću ja pronaći način u napadu. Imamo u timu najboljeg igrača na svetu, on će mi uvek dodati ako sam otvoren. Tako da je na meni bilo samo da pronađem pravu poziciju, da skačem…“
Kako je igrati uz Jokića, zanimalo je američke novinare iz Majamija.
„U prvoj utakmici na Evrobasketu, stajao sam u ćošku sa rukama na kolenima. Bio sam umoran. Odjednom sam video da mi lopta leti prema licu. Naravno da sam šutnuo, ali od njega sam video neke neverovatne stvari. On ima čudesnu radnu etiku. Uvek je prvi na treningu, uvek radi posle utakmicama. Ako vidite da najbolji to radi, onda znate šta vam je potrebno.“
I naučio je mladi Jović mnogo toga.
„Naravno! Ne možeš baš da ukradeš od njega umeće, ali to kako vidi košarku možeš. On tačno zna kada će ko da pomogne, kako će da rotiraju u odbrani, to ti pomaže da razmišljaš o budućnosti, korak napred. Tu mi je najviše pomogao. Nadam se da ću uspeti to da kopiram. On je jedinstven po tome. Meni je pomogao da uvek mogu da se nađem u pravoj poziciji. To ne znači da mogu da uradim ono što on radi. Ali, sutra kada Tajler prodre po čeonoj liniji, znam gde treba da budem. Mnogo može da se nauči.“
Leto je proveo igrajući kao krilo, a sada dolazi u klub gde će nastupati kao…
„Ne mogu da kažem da sam baš volim više da sam trojka, samo sam morao da igram zbog rotacije, a i bio sam jedan od boljih defanzivaca. Zato su me tako koristili, pomagao sam. Znam da ću ovde morati da igram kao petica, ili četvorka. Ali, u ovoj fazi želim da učim kako da branim veće igrače, da širim u napadu… Ne brinem.“
Majami je imao mnogo povređenih igrača prošle sezone, ima ih i uoči nove. Jović je, srećom, zdrav.
„To je najvažnije, igrati što je više utakmica moguće. Celo leto sam radio tako da bih ostao zdrav cele godine. Nešto ne može da se izbegne. Prošle godine, pred Olimpijske igre, stao sam na nečije stopalo i slomio kost. Onda sam slomio nos tokom sezone jer me neko udario laktom. Pa sam slomio i ruku jer me neko udario. To je nemoguće izbeći. Šta da radim ako me neko udari.“
Koliko se odnos sa Erikom Spolstrom promenio od ruki sezone do danas?
„Uvek osećam da moram da se dokazujem, to je i dobro. Svaka godina je drugačija. Moj odnos sa trenerom je profesionalan. Tako i treba. On mi govori šta treba da radim, ja njemu kako se osećam. Lako je razgovarati sa jednim od najboljih svih vremena.“
Spolstra je proveo nekoliko dana u Srbiji, upoznao Jovićevu porodicu…
„Super je osećaj videti trenera koji dođe u moj grad, da me vidi kako igram. Pomaže jer osećaš da si važan za tim. Lepo je videti njega i Adama, nismo pričali mnogo o košarci, više o porodici, životima. Otišli smo u restoran, proveli vreme sa mojom familijom. Važno je da su se upoznali. Ipak su to ljudi sa kojima provodim celu godinu.“
Što se fizičke snage tiče, Nikola kaže da je jači svake godine.
„Ne znam baš koliko još želim da ojačam. Zavisi od uloge u timu. Voleo bih da mogu ovako da se krećem, a ako to može uz još malo mišića, super“, ističe Jović i dodaje da je od ruki sezone nabacio 10 kilograma. „A to nije malo.“
“Brzo je prošlo, sećam se kada sam došao, prvog dana, kada sam video igrače kako zakucavaju i igraju ekstremno brzo za mene u tom trenutku. Čini se da sam našao način da ostanem u ligi tako dugo. Ne razmišljate o tome, ali doći će vreme da se pozabavim i tim – 10 godina, to je veoma dug period”, rekao je Jokić
Dotakao se i o nastavku saradnje sa Nagetsima, s ozbirom da tokom leta nije iskoristio opciju da produži ugovor.
“Ne razmišljam o tome. Ugovori, produžeci, sve to dolazi kao nagrada i nešto prirodno u sportu, posebno u današnjem NBA, kako se kreće seleri kep… Plan je da budem večno sa Nagetsima.”
Govorio je o iskustvu sa Evrobasketu, gde je nažalost sa Srbijom stao u osmini finala. Upitan je da li mu igranje za državni tim pomaže pred NBA sezonu?
“Pomaže, igrate drugačiji tip košarke, drugačiji saigrači, ppravila… Pomaže da dobijete neke druge opcije, neke male poteze koje možete da naučite. Možete da naučite od svih igrača protiv kojim sam igrao na Evrobasketu. Definitivno pomaže”
Pomenuo je i Svetislava Pešića, kada su ga pitali da li je hemija nešto što treba da popravi u odnosu sa Džamalom Marijem.
“Definitivno. Trener Pešić iz reprezentacije mi je rekao da imamo sjajnu komunikaciju van terena, ali na terenu je možda malo problem. Komunikacija na terenu je verovatno malo važnija, ali i van terena je nešto što vam pomogne da budete bliži”
Denver je preko leta napravio brojne promene u timu.
“Definitivno su promenili tim. Neko me je pitao prošle godine, kada smo završili sezonu, da li tim može da osvoji titulu. Rekao sam ne, jer smo izgubili. Ove godine ćemo imati novu priliku. Naravno, veliki broj mojih prijatelja je otišao, Di Džej, Vlatko, Dario… Moram da nađem neke nove prijatelje”
Govorio i gde smatra da Nagetsi treba da bude bolji, drugačiji…
“Nekad je stvar energije, ne samo kod igrača, već i kod trenera. Energija pokreće ekipu. Brus se vratio, sa njim smo osvojili, opet moramo da mu spašavamo karijeru. Tu su Kem, Jonas, Holmes je zdrav… Mnogo novih lica, nove energije i nadam se da možemo da uradimo nešto”.
A šta Denver treba da zadrži iz prethodnih godina?
“Majk je otišao, ali igrači koji su osvojili titulu su i dalje tu, dodali smo neke momke koji mogu da doprinesu na oba kraja terena, čak i sajzu. Stil igre treba da zadržimo, jedinstven je, delimo loptu, prošle sezone smo imali oko 30 asistencija. Dobro je kada tako igramo, teško nas je čuvati. Moramo da budemo bolji u komunikaciji, da uložimo veći napor, poradimo na detaljima koji su najvažniji”
Da li Jonas Valančijunas može da bude njegov novi prijatelj, s ozbirom da je rekao da su mu neki prijatelji otišli?
“Kvalifikovan je da bude moj prijatelj”, dodao je kroz osmeh, pa nastavio o Litvancu.
“Definitivno je pretnja. Malo drugačija verzija mene, delimično sličan meni, ali opet drugačiji, Pomioći će u odbrani, na skokovima, posebno kada igramo protiv nižih petorki koje može da napadne u reketu. U NBA je 14 godina, igrao je za mnogo dobrih timova i definitivno može da pomogne”.
Utisak je da mu se posebno dopada angažovanje Kema Džonsona, za čije usluge je Denver u Bruklin poslao Majkla Portera.
“Nisu slični igrači. Obojica su jedinstveni, Kem je možda potcenjeniji i malo više ispod radara. Svišao mi se još dok je igrao u Finiksu, izbačaj mu je baš dobar, želeo bih tako da šutiram. Može mnogo da nam pomogne. Njegova dodavanja su potcenjena, utrčavanja iza odbrane… Biće još bolji”
Jokić je prošle sezone postigao dva koša u poslednjim sekundama duboko sva svoje polovine, a iz NBA je najavljena promena pravila prema kojem se takvi šutevi ne bi računali u individualnu statistiku, već u timsku.
“Moj brat je mnogo srećan zbog toga. Jer mi priča da ne uzimam te šuteve”, našalio se, pa nastavio:
“Dobro je, možda će igrači više uzimati takve šuteve, pa će biti više dobrih poteza”
Osvrnuo se i na posetu Kini, otkrio šta mu se najviše dopalo od hrane i koji mu je najdraži poklon.
“Patka je bila veoma dobra, sviđaju mi se hramovi. Kada pomislim na Kinu, uvek mi to padne na pamet. Bio sam veoma uzbuđen i jedva čekam da idem ponovo. Najbolji poklon? Konjska glava napravljena od mojih patika”
Neki veterani su otišli, sada je tu kao jedan od najstarijih i apsolutni lider. Kako je video tu tranziciju?
“Ne volim to, jer nisam tip koji mnogo priča, ali daću sve od sebe. Možda je to nešto na čemu mogu da poradim ove sezone i da pomognem momcima i van terena”
Povod posete Kini je bila linija njegovih 361 patika, a Jokić je na pitanje o njima iskoristio priliku da nasmeje sve u sali.
“Dobre su, udobne za stopalo, probajte… Na rasprodaju su 1,99”, izustio je pa i sam prasnu o u smeh.
Sa 30 godina, da li je na vrhuncu, da li može da bude bolji ili…?
“Videćemo za dvadesetak dana. Nadam se da sam isti. Nemam pojma. Nisam igrao NBA utakmicu četiri meseca. Videćemo. Osećam se dobro, telo je dobro”, zaključio je Nikola Jokić.
„Da, Šei Gildžus-Aleksander je zasluženo osvojio priznanja MVP NBA lige i MVP finala. I da, pobedio je Jokića u direktnom duelu u plej-ofu…“
Ovako počinje objašnjenje zašto Šei Gildžus-Aleksander NIJE najbolji igrač NBA lige u tradicionalnom izboru ESPN pre svake sezone. Nastavak će dovoljno reći ko je:
„Ali, čak će vam i Tanderi reći da je Jokić imao neke utakmice sa druge planete u toj seriji i da su oni imali sreće što su prošli dalje posle te tuče u drugoj rundi plej-ofa. Da pojednostavimo, Jokić je na vrhuncu košarkaških moći i trebalo bi na njega gledati kao na favorita za MVP priznanje ako ostane na tom nivou.“
Nikola Jokić je u izboru ESPN drugu godinu zarednom na prvom mestu liste najboljih košarkaša sveta. Pobedio je supertalentovanog Kanađanina koji je sa Oklahomom Siti osvojio titulu. SGA je na drugom mestu, a Luka Dončić – superstar Lejkersa – na trećem.
Četvrta pozicija pripada Janisu Adetokunbu čija dominacija ne jenjava čak i kada Milvoki nije najozbiljniji kandidat za titulu (što ne znači da neće biti ove godine), dok je na visokom petom mestu, poguran ozbiljnom euforijom ali i natprirodnim talentom – Viktor Vembanjama, vunderkind San Antonija.
Slede Entoni Edvards (Minesota), Stef Kari (Golden stejt), Lebron Džejms (Lejkersi), Kevin Durent (Hjuston), dok Top 10 kompletira Džejlen Branson (Njujork).
Ali, još malo o Jokiću…
„Prošle sezone, Jokić je postao treći igrač u istoriji koji je prosečno imao tripl-dabl u sezoni (29,6 poena, 12,7 skokova i 10,2 asistencije) i četvrti najveći rejting efikasnosti u istoriji lige (32,04). Završio je kao drugi u izboru za MVP iza Gildžus-Aleksandera zato što su Tanderi bili toliko bolji od disfunkcionalnih Nagetsa koji su otpustili trenera i generalnog menadžera na kraju lige i završili na nedovoljno dobrom četvrtom mestu na Zapadu.“
Sada se, sudeći prema ESPN stručnjacima, postavlja pitanje da li su Nagetsi uradili dovoljno da bi rešili problem sa širinom klupe koji ih je pokosio prošle sezone.
„Jedan od razloga zašto su Jokićeve brojke bile neverovatne jeste i to što je Denveru bilo potrebno da on nosi sav teret posle još jednog leta u kojem je klub izgubio ključne igrače iz šampionske postave. Ove godine Nagetsi su bili agresivniji u okruživanju Jokića sa više talenta i jačom klupom. Ali, nećemo znati koliko je nova grupa dobra dok je ne vidimo. Ako Denver ponovo postane tim sposoban da izazove Tandere na Zapadu, Jokić ima šansu da postane tek šesti igrač u NBA istoriji sa četiri MVP priznanja. Pridružio bi se Karimu Abdul-Džabaru, Majklu Džordanu, Bilu Raselu, Viltu Čemberlenu i Lebronu Džejmsu.“
Zvezda je asistirala, a VTB poentirao. Mali Kalemegdan pustio je svoje magične zrake kojima je napravio košarkaški most između Srbije i Rusije. Veče, lepo vreme i igra po obručima. Kao u dobra stara vremena, kada je košarka pravila prve korake u Beogradu. Penzioneri ponovo u dresovima, a među njima i poznato lice. Na prvi pogled – nije bilo kristalno jasno, jer jedini nije imao prezime na dresu. Umesto toga, držao je malu kameru u rukama i hvatao momente sa revijalne utakmice koja je bila uvertira za početak VTB Superkupa u srpskoj prestonici. Malo je zbunio srpske novinare, da bi koji trenutak kasnije na leđima ipak osvanulo – Lazarev. Bogata karijera i CV koji odjekuje – bivši šampion Evrope sa moskovskim CSKA.
Ivan više nije profesionalni košarkaš, ali košarka će uvek biti njegova ljubav, strast i, na kraju dana, posao. Sa nekoliko zakucavanja pokazao je da je i dalje u formi, iako su mu trenutni prioriteti kamera i mikrofon. Nekadašnji član CSKA, Zenita, Uniksa i drugih ruskih timova došao je sa ruskom ekspedicijom u Srbiju. Nalazi se na misiji koju obavlja sa mnogo radosti – da promoviše košarku.
“Uvek je lepo vratiti se u Beograd. Kada dođeš sa timom da igraš utakmicu, obično vidiš samo aerodrom, hotel i halu. Ali sada imam vremena da prošetam, da obiđem lepa mesta. Naravno, imam i posla, jer pravim sadržaj za VTB ligu, pa nema mnogo slobodnog vremena. Ali, ovaj teren na Kalemegdanu je neverovatan. Video sam ga mnogo puta na snimcima i fotografijama, ali kad dođeš ovde, osećaš nešto posebno. To se jednostavno oseti”, rekao je Ivan Lazarev za Meridian sport.
Iako je okačio patike o klin 2024. godine, ima utisak da nije napustio teren, jer je ostao u košarci i svakog dana se trudi da kod što većeg broja dečaka u Rusiji probudi želju da uzmu narandžastu loptu u ruke.
“Sviđa mi se. Počeo sam da se time bavim još dok sam igrao u Uniksu i baš mi prija. Želim da navijačima pokažem sve strane košarke, malo iza kulisa. Kada dođu na utakmicu, oni vide dresove, svetla, sve lepo, ali ne vide krv, znoj, naporan rad i sve što stoji iza toga. Mislim da i to treba da znaju.”
Po prvi put u istoriji, VTB Superkup će se održati van granica Rusije.
“Veoma sam uzbuđen. Bio sam na Superkupu u Moskvi, ali sada se osećam kao klinac koji dođe u drugu zemlju i ponovo vidi sve te igrače. Mislim da se i igrači slično osećaju, jer ovakvo međunarodno iskustvo, u ovakvom košarkaškom gradu i sa ovakvim navijačima, zaista je posebno.”
Srbija je otvorenih ruku dočekala braću iz Moskve, a pomisao na košarku u našoj zemlji Lazarevu budi jednu sliku u glavi.
“Miloš Teodosić”, uzviknuo je na pitanje šta je prva asocijacija kada kažemo srpska košarka.
“Verovatno bi 90 odsto ljudi na planeti reklo Nikola Jokić, ali ja biram Miloša.”
Period iz CSKA, gde su igrali zajedno, vrlo živopisno pamti.
“On je specifičan tip, ali mislim da su talentovani ljudi često malo posebni. Za mene, igrati sa njim bila je najlakša uloga na svetu: samo postaviš dobar blok i roluješ najjače što možeš, a on će te pronaći bilo kojim dodavanjem – lob, iza leđa, kroz noge… Najlakši posao na svetu, samo postaviš blok i spustiš se ka košu. Neverovatno.”
Pošto je raspoloženje bilo na visokom nivou, dobili smo i jednu anegdotu iz vansportskih okvira.
“Nisam siguran da smem baš sve da pričam. Ali recimo, imao je omiljeni restoran u Moskvi – ‘Boik Petra’. Kada god bismo imali putovanja i utakmice u gostima, on bi pre leta uvek naručio veliku količinu hrane iz tog restorana za ceo tim i sve nas počastio.”
Nedavno je okačio patike o klin i svi se pitaju šta dalje, da li će možda put klupe…
“Mislim da je previše talentovan da bi bio trener. Znaš, talenat je dar. On o nekim stvarima ne razmišlja, nego ih jednostavno oseća i radi. A ja ne znam kako bi mogao to da objasni prosečnom igraču ili plejmejkeru – za mene je to magija.”
Lazarev je trenirao i s još jednim srpskim košarkašem. Svojevremeno je igrao sa Markom Simonovićem u Zenitu.
“On je sjajan saigrač, uvek je pravio šale, unosio dobru atmosferu u svlačionici. Iskreno, mislio sam da će i on biti ovde, da se pozdravimo i možda popijemo pivo. Video sam da je sada trener, šteta što nije mogao da dođe.”
Rus je bio očaran ambijentom na Malom Kalemegdanu, a isto tako divi se košarkaškoj kulturi koju ima priliku da upozna bolje.
“Srbija je košarkaška zemlja. Mogu da uporedim košarku ovde sa religijom. To je osećaj koji možeš da vidiš, dodirneš, čuješ i osetiš na svakom koraku.”
Zbog poznate situacije, ne prati previše Zvezdu i Partizan, ali se nada da će se to promeniti.
“Kada su ruski timovi izašli iz Evrolige, počeo sam manje da pratim evropsku košarku, pa sam se okrenuo VTB ligi. Nedostaje mi Evroliga – to je najviši nivo košarke. Voleo bih da i naše ekipe imaju priliku da se takmiče na tom nivou.”
Košarka je i dalje njegova pasija, što dokazuje činjenica da igra za amaterski tim u Rusiji, ali njegova misija je veća i posebna. Želi da njegova zemlja oseti miris i ukus košarke u Srbiji.
“Moj cilj nije da pravim ‘zvezde od gostiju’, već da popularizujem košarku u Rusiji. Kada dođem u Srbiju i vidim reklame sa košarkašima na ulicama, kada na recepciji ljudi pričaju o košarci, kada svi navijaju ili za Zvezdu ili za Partizan – to je neverovatno. Moj prijatelj koji živi ovde kaže: ‘Ako nisi navijač jednog od ta dva kluba, to je čudno.’ I ja želim da košarka bude tako popularna i u Rusiji. To je moj cilj”, zaključio je Ivan Lazarev za Meridian sport.
Skoti Pipen, član originalnog Drim tima i neizostavni deo najmoćnije mašinerije možda i u istoriji NBA lige, Čikago Bulsa iz 90-ih, stigao je ponovo u Evropu. Ovoga puta je sleteo u Španiju gde je imao ulogu ambasadora Fondacije Sanitas na godišnjem događaju posvećenom inkluzivnom sportu.
Pipen je tom prilikom dao i intervju za „Marku“ gde je govorio o raznim temama kroz koje je već prolazio. Tipa, uporedio je ere u NBA ligi, odnosno da li je fizički sada košarka zahtevnija nego u njegovo vreme.
„Ne bih rekao da je fizički teža. Košarka kasnih 80-ih i ranih 90-ih bila je fizički najteža moguća. Danas nije isto – više se ne dozvoljavaju oštri faulovi. Timovi su tada igrali s drugačijim mentalitetom“, rekao je Pipen. „Poslednjih 15–20 godina više se forsira napad. Pravila su promenjena kako bi se postizalo više poena. To je bilo dobro za igru. Visoki igrači danas šutiraju trojke. Nema više pravih centara. Igra više nema pozicije, otvorenija je i bazirana na šutu.“
Više nema „Loših momaka“ iz Detroita, čvrstine Čikaga, Hjustona…
„Danas je igra otvorenija, manje fizička. Igra se brže, i to je na neki način poboljšalo igru. Koledži i škole prate NBA. Stil igre je sada: šutiraj trojke i postigni što više. Tako kažu statistike.“
Upitan da li su Bulsi iz ’96, sa skorom 72-10, najbolji tim svih vremena – Pipen je rekao:
„Na papiru – da. Ono što smo postigli te sezone nas stavlja među najbolje timove u istoriji.“
Dakle, Čikago iz ’96 protiv Voriorsa iz 2016. koji su završili sa skorom 73-9 ligaški deo. Ko bi pobedio? Pipen kaže:
„Zavisi od pravila. Ako igramo po današnjim pravilima, to je jedno. Ali po pravilima iz 90-ih, Kari ne bi bio isti. Ako igramo u njihovoj eri, to je kao da igraš potpuno slobodno – niko te ne vuče, niko te ne zaustavlja. Ne znam ko bi pobedio. Mi nismo bili tim koji šutira 25-50 trojki po utakmici. Oni bi verovatno pobedili u tom smislu jer su imali dvojicu najboljih šutera – Stefa i Kleja. Ali mi smo igrali fizički, igrali odbranu. Protivnički timovi su postizali 75–80 poena. Danas je to skoro nemoguće.“
Kad se već porede ere. Da li bi Luka Dončić ili Nikola Jokić mogli da dominiraju u eri Majkla Džordana, Skotija Pipena i ostalih asova 90-ih?
„Ne znam da li bi dominirali. U 80-im i 90-im smo igrali presing po celom terenu. Da li bi Jokić mogao da iznese loptu protiv takvog pritiska? Ne znam. On jeste sjajan dodavač i vidi teren, ali nisam siguran da bi mu bilo prijatno pod tolikim pritiskom.“
Pipen ne veruje ni da će Dončić voditi Lejkerse do titule u skorije vreme?
„Ne znam. Njegov stil igre ga je doveo do finala. Ali nisam siguran da će ga to opet odvesti tamo. To je bilo jedinstveno. Kada su stigli do finala, nisu imali mnogo toga.“
Da mu je neko pre 20 godina da će poslednjih sedam MVP priznanja osvojiti igrači koji nisu rođeni u SAD…
„Pomislio bih da je lud. Ali ti igrači su sustigli američke, definitivno se približili. Imaju visinu, veštinu i ne boje se nikoga.“
NBA liga će doći u Evropu za godinu-dve. Pipen čak razmišlja o jedinstvenoj ligi pod okriljem NBA, na obe strane Atlantskog okeana.
„Mislim da bi to bilo sjajno. U košarci, ponavljam, svi govore istim jezikom širom sveta. Dakle, nema granica. Što se tiče rasta igre, nadam se da ćemo jednog dana videti NBA tim u Evropi. I nadam se da će doći s barem jednim ili dva tima – da putovanje zaista vredi.“
Kakav je njegov odnos sa Majklom Džordanom?
„Nikada nismo imali blizak odnos. Ali kada smo igrali, imali smo sjajnu hemiju. Tako funkcioniše ovaj posao. Isto važi i za Fila Džeksona. Više nismo bliski prijatelji. Takav je život – stvari se menjaju.“
Nikola Jokić nema nameru da napušta Denver Nagetse u doglednoj budućnosti, prenosi Zek Lou sa portala The Ringer.
Sedmostruki Ol-star obavestio je klub 8. jula da ovog leta neće potpisati produžetak ugovora. Razlog je čisto finansijske prirode, jer će narednog leta moći da zaradi znatno više, pa Nagetsi nisu bili ni iznenađeni ni zabrinuti zbog te odluke.
“Koliko sam čuo, niko u Denveru nije ni trepnuo, ni privatno ni javno, kada je Jokić rekao: ‘Znate šta, finansijski nema smisla da to uradim ovog leta, hajde da se vratimo na tu temu sledećeg.’ Nikada, ni u jednom trenutku – uprkos smenama trenera u poslednjem trenutku, promenama na rosteru, gubitku važnih igrača zbog poreza, pa čak i otpuštanju Kelvina Buta na kraju sezone – nije bilo ni naznake da ovaj momak želi da ode u drugi tim,“ izjavio je Lou.
Jokić je prošle sezone završio na drugom mestu u MVP glasanju. U proseku je beležio 29,6 poena, 12,7 skokova, 10,2 asistencije, 1,8 ukradenih lopti i 0,6 blokada, uz procente šuta od 57,6% iz igre, 41,7% za tri i 80% sa linije slobodnih bacanja. Sezonu je završio sa 59 dabl-dablova i 34 tripl-dabla.
Prema anketi ESPN-a, predviđa mu se naredne sezone i četvrta MVP titula u karijeri.
