Kada god pomislite da je njegovo vreme prošlo, usledi demant… Setite se da bolji nikada nije držao reket u rukama. Ponovo je Novaku Đokoviću prijao status potcenjenog velikana, primoranog da svakodnevno odgvora na pitanja vezana za potencijalno povlačenje.
Poručio je da ne razmišlja o penziji dokle god uživa u tenisu, a danas je čitava sportska planeta uživala u prepoznatljivim majstorijama neprikosnovene zvezde belog sporta. Pronašao je izvor motivacije, smogao snage za tri sata dugu borbu sa 15 godina mlađim Italijanom i osvojio istorijski 101. trofej u impresivnoj karijeri.
Atina se poklonila Đokoviću, koji je nakon preokreta deveti put savladao Lorenca Musetija i stao na pobedničko postolje – 2:1 (4:6, 6:3, 7:5). Pokvario je Novak planove italijanskog tenisera, kom je samo trijumf mogao da donese plasman na završni Masters u Torinu – na kojem će se nadmetati osam najbolje plasiranih igrača planete.
Po broju osvojenih titula, za sada ispred Novaka ostaju samo Rodžer Federer sa 103 i Džimi Konors sa 109 trofeja.
Briljirao je Museti na startu meča. Odličnim i snažnim servisima pravio je velike probleme Srbinu, što mu je omogućilo da dođe do vođstva. Jedan brejk bio je dovoljan za osvajanje prvog seta.
Novak je potom zaplesao u svom maniru, te izvrsnom igrom adekvatno odgovorio na nalete rivala. Poravnao je na 1:1, te tako nagovestio pohod ka novoj tituli…
Niz uzbuđenja doneo je odlučujući set. Meč dostojan finala daleko prestižnijih turnira posmatrala je mnogobrojna publika u grčkoj prestonici, ali po običaju – Novak je iz drame izašao kao pobednik.
Propustio je nekoliko prilika da ranije reši pitanje šampiona, vratio Italijanu nadu, ali na kraju bio najbolji kada je to bilo najpotrebnije. Snašao se u čitavoj seriji oduzetih servisa u finišu i upisao novu recku.
Novak Đoković se prošetao do finala Atine, pošto je u polufinalu turnira savladao Janika Hanfmana rezultatom 2:0 (6:3, 6:4).
Najbolji svih vremena nije imao većih problema da pobedi momka kojeg je savladao pre mesec dana u Šangaju. Sada je bilo značajno lakše nego u Kini, pošto je odigrao set manje i nije bilo preokreta.
Novak je na vreme oduzimao servis rivalu i korak po korak je išao prema cilju. U šestom gemu prvog seta je napravio brejk i napravio korak do pobede. Drugi set je obilovao brejkovima, ali je Novak napravio jedan više i pobedu nije doveo u pitanje.
Mečevi Đokovića su vrlo ispraćeni, pa su mnogi poznati bili na tribinama. Sada je najviše pažnje privukao Ergin Ataman, koji je iz lože pratio meč zajedno igračima Panatinaikosa Ti Džej Šortsom, Huančom Ernangomezom…
Novak je sada na korak do 101. titule u karijeri, gde će igrati sa boljim iz duela Lorenca Musetija i Sebastijana Korde.
Novak Đoković uspešno je započeo učešće na turniru u Atini, gde je u osmini finala savladao Alehandra Tabila sa 2:0, po setovima 7:6 (7:3) i 6:1. Meč je trajao sat i četrdeset minuta, a najbolji teniser sveta rutinski je izborio plasman među osam najboljih, gde ga očekuje duel sa pobednikom meča između Spizirija i Boržoša.
Ovo je Đokovićev prvi trijumf nad Čileancem, koji ga je u prethodna dva susreta, u Rimu i Monaku, savladao bez izgubljenog seta. Prvi set večerašnjeg meča bio je izjednačen, igralo se gem za gem, ali je Đoković u taj-brejku preuzeo kontrolu, poveo sa 3:0 i bez većih problema priveo set kraju.
U drugom delu meča Novak je potpuno dominirao. Kako je duel odmicao, igrao je sve sigurnije, a servis mu je funkcionisao gotovo besprekorno. Brzim ritmom i preciznošću u završnici, Đoković je lako priveo meč kraju i upisao prvu pobedu nad Tabilom.
Kada god ima priliku, Novak Đoković iskoristi slobodno vreme da uživo pogleda košarkašku utakmicu. Kao navijač Zvezde, često se može videti u Areni na mečevima crveno-belih, a nije mu strano ni da pogleda Partizan zbog sina koji je navijač crno-belih.
Sada je odlazak u Atinu iskoristio da ode u OAKA Arenu. Najbolji svih vremena je gledao duel između Panatinaikosa i Makabija, koji se završio pobedom grčkog velikana.
Zanimljivo, kada su primetili Đokovića u dvorani, navijači Zelenih su kratko izviždali srpskog teniera, prenosi grčka SDNA. Razlog je činjenica da je na utakmici Zvezde i Baskonije pevao pesmu o Olimpijakosu, a snimak je ubrzo postao viralan.
Očigledno, navijači Panatinaikosa nisu “oprostili” Novaku činjenicu da je pevao pesmu u čast njihovog najvećeg rivala i zato nije imao idealan doček u OAKA Areni, gde je iz svečane lože posmatrao pobedu ekipe Ergina Atamana nad Makabijem.
Od kada je napustio Istanbul, Džordan Nvora je obukao MVP odelo i postao jedan od najboljih igrača na Starom kontinentu. Beograd je probudio najbolje u nigerijskom košarkašu, koji blista u redovima crveno-belih.
Postao je lider tima sa Malog Kalemegdana, a očigledno da je na njegove partije uticao ambijent koji donosi igranje u Srbiji. Oduševljen je činjenicom s koliko strasti se navija za Zvezdu, a posebno mu je prijalo da vidi kako se u Areni niko ne razlikuje, pa se tako najbolji svih vremena ponaša isto kao i ostali.
Novak Đoković je redovan na Zvezdinim utakmicama, a kada uđe u dvoranu, ne može da ostane nem i mirno gleda. Atmosfera je zarazna. Ponovo je bio u Areni i navijao je iz sveg glasa!
“Beograd je drugačiji, čoveče – ovo je sjajno”, napisao je Nvora na svom X nalogu uz snimak na kojem Đoković navija na utakmici crveno-belih protiv Baskonije.
Kada dolaze kao rivali, trude se da fokus sklone s tribina i zato ne čudi odluka košarkaša Pariza da dođu u Arenu. Hteli su da kao navijači osete čaroliju beogradske publike, pa su odlučili da uživo isprate meč između Zvezde i Baskonije u šestom kolu Evrolige.
Košarkaši Pariza su iskoristili činjenicu da su dan ranije stigli u Beograd, pa su posle treninga u Pioniru krenuli put Arene kako bi videli spektakl na delu.
Podsetimo, Pariz u petak igra u Areni protiv Partizana, a meč je na programu od 20 časova i 30 minuta.
Osim igrača francuskog tima, Novak Đoković je opet bio gost Zvezdine utakmice, pa čim je usnimljen od navijača dobio je ovacije. Meč s Baskonijom prati iz lože.
“Sedim pored dve ikone. Dene Vajta i najvećeg tenisera ikada. Možete staviti još nekoliko imena u taj koš, ali je Novak definitivno GOAT“, rekao je O’Nil.
Osvrnuo se i na njihov prvi susret.
“Sećam se kad smo se prvi put sreli, nismo se poznavali, samo smo se nasmejali i zagrlili. Iako sam ja to što jesam, ja sam ipak njegov fan i nisam znao da li me teniski velikan poznaje. Začudio sam se kad je rekao: Šek. Nisam znao da teniski velikan za ko sam. Zagrlili smo se i od tada smo prijatelji“, zaključio je Šekil O’Nil.
🗣️Shaq on Novak Djokovic: I’m sitting next to the greatest of all time. I’m a fan. pic.twitter.com/IuNEwBkbRw
Miodrag Perunović, šampion, vitez ringa, emotivac koji je osećanja izrazio poezijom… Junak mnogih mladosti i detinjstava, jedan od boraca zbog kojih se boks zvao plemenitom veštinom.
Na ulcinjskom sportskom zvezdanom nebu tokom Mundijala prijateljstva Mijova zvezda bila je među najsjajnijima. Pobedom nad do tada nedohvatljivim Viktorom Savčenkom (SSSR) postao je prvak Evrope. Koliko je ta pobeda bila velika, pokazuje da je te godine bio i najbolji sportista Jugoslavije. Istrpeo je nepravdu na Olimpijskim igrama 1980, a godinu kasnije na Prvenstvu Evrope okitio se srebrom, mada je po mišljenju svedoka na licu mesta bio pobednik… Razočarenje odnosom javnosti, koja srebrnu medalju nije doživljavala kao uspeh, navelo ga ja na radikalnu odluku da pređe u profesionalce.
Profesionalne vode bile su u to doba prilično divlje, pa mu je bilo potrebno vremena da se privikne na njih. U Minhenu je 1989. postao Interkontinentalni prvak u IBF verziji, titulu je branio u sledeće dve godina, a potom zbog sankcija nije mogao da je brani.
Ostvareni as koji je davno shvatio da se veličina čoveka ne meri nikakvim anketama i priznanjima, ne voli poređenja ko je bio bolji, veći, uspešniji…
„Ne volim, a pravo da kažem čak me i nerviraju ta rangiranja, biranja najboljih, jer mislim da se ti koji biraju uvek ogreše o neke sportiste. Ja sam za to da se, recimo, pomene grupa vrhunskih. Izbor najboljeg neminovno dovodi do povređenih sujeta, prepirki, čak i razlaza ljudi koji su zajedno rasli. Recimo, Tadija Kačar i ja. Cela ta naša generacija počela je zajedno, 1973. godine bili smo na juniorskom prvenstvu Jugoslavije. Zajedno smo 52 godine! Zar treba da se posle toliko zajedničkog života, ljubavi i drugarstva u ovim godinama prepiremo ko je bio bolji, ko je postigao veći uspeh? Ne pada mi na pamet”, počeo je Perunović priču za Meridian sport.
Istakao je da je zadovoljan karijerom. Kaže ‘moglo je više, ali takođe i manje’, uz naglasak da ‘čovek treba da bude zadovoljan onim što mu je od boga dato’.
Na konstataciju da je nemoguće oteti se utisku da je veština u boksu nekada bila primarna, a da danas dominira snaga, nadovezao se rečima da je kompleksan odgovor pokušao da ponudi u jednoj od knjiga koje je napisao.
„Tu sam opisao upravo segmente boksa koji nisu vidljivi golim okom. Pokušao sam da ispričam priču iz ugla borca, šta sve doživljava, preživljava i kako tumači dešavanja u ringu. Za mene je boks sport koji najviše oplemenjuje čoveka. Koliko god to izgledalo apsurdno, činjenica je. Jer, bokser kroz teške borbe koje prolazi najbolje upoznaje sebe – svoje mogućnosti, mane, strahove. I pokušava da pobedi sve što je negativno, a što svaki čovek ako je realan i pošten prema sebi konstatuje. Boks najviše pomaže da se čovek izgradi kao ličnost. Baš ta borba, ta tegoba koju preživljavaš za vreme borbe, ta bojazan šta može da ti se desi. Čuvanje od toga, a da istovremeno moraš da pokažeš svoju vrednost, a sve se dešava u delićima sekunde. Ako ne doneseš pravu odluku u pravom trenutku, zakasnio si…”
Ističe da se na Olimpijskim igrama u Moskvi šalio sa rukometašima i košarkašima da oni mogu da budu opušteniji, jer su njihovi sportovi igra, a da je boks ozbiljna stvar.
„Ne zove se boks tek tako plemenita veština. I ne kaže se tek tako za ring da je magični četvorougao. Jer, u njemu se i odigrava magija. Kad uđem u ring i vidim protivnika preko puta sebe, sve drugo nestaje. Tog trenutka to postaje poseban svet u kome si sam sa protivnikom i sobom, sa svojim slabostima i kvalitetima. Tad se rešava šta će od toga da prevagne. Osim toga, koliko zavisi od mene, toliko zavisi i od protivnika. Možda je on kvalitetniji, kao ličnost jači… Boks je pre svega sukob dva karaktera, duhovna borba. Tek potom fizičke mogućnosti dolaze do izražaja, prilike da se iskažu. Zato je po meni boks najkompleksnija od svih sportskih disciplina. Možda preterujem, ali tog sam uverenja.”
Sličnu duhovnu bitku Perunović je uočio u tenisu, gledajući mečeve Novaka Đokovića.
„Prepoznao sam u njemu i toj njegovoj borbi sa protivnikom upravo one elemente koje sam kao bokser imao ili upotrebljavao. Doduše, kod njih nema udaranja, ali ima tog napora da nadvladaš svoje slabosti i pobediš protivnika. Tačno vidim kad se to dešava, to su oni njegovi čuveni preokreti. Sećam se recimo duela sa Federerom, u kome je Švajcarac imao dve ili tri meč lopte, a Novak je okrenuo i dobio meč. To mogu da urade samo ljudi koji imaju u sebi tu duhovnu snagu. Žao mi je što sad, u ovim godinama, počinje da dozvoljava da ga pobeđuju neki koji su mnogo slabiji nego što je on bio u punoj snazi. Ali, razumem ga, boksovao sam do 37. godine i boksovao bih možda i do 45. da se nisam razboleo od hepatitisa.”
Za ilustraciju koliki se vulkan emocija krije ispod oklopa vitezova sa rukavicama evo strofa iz Perunovićeve pesme „Ne daj se” napisane jula davne 1983:
„Kad ti se čini – ne vredi dalje,
i da je to konačni slom:
ustani bori se, nema predaje,
uvijek postoji još jednom!”
Na pitanje o poetskoj crti velikih asova ringa – pesme uz Perunovića je pisao i pokojni Marijan Beneš, a koliko je Mate Parlov voleo poeziju pokazuje i izjava slavnog Puljanina da je „pročitao na hiljade pesama, a one koje su mu se posebno svidele i po hiljadu puta” – sagovornik Meridian sporta kaže:
„Tu emotivnu crtu sam davno konstatovao, ne samo moju, već i gledajući drugove, kad sam bio selektor reprezentacije Jugoslavije i prateći mlade momke koje sam vodio. Interesantno je i neverovatno koliko su bokseri emotivni ljudi. Valjda se i sama ta tegoba discipline kojom se bave negde na drugoj strani odražava kao prefinjena velika emocija. Bokseri su ljudi koji i te kako znaju da se zaljubljuju, da vole i da se bore za neke svoje princeze kao što su nekad radili vitezovi na dvobojima i turnirima. Mene bokserska borba najviše i podseća na borbu dva viteza za naklonost princeze koja ih posmatra.”
Naglašava da mnogi nažalost, površno gledaju boks i površno ga tumače.
„Ljudi su skloni da sve pojednostave i kažu ’obična tuča’. Ne kažem, ponekad ima i takvih mečeva. Uglavnom pravi, veliki šampioni, oni uvek imaju kvalitet o kom sam govorio. Setite se recimo Muhameda Alija, Reja Šugera Leonarda. Njih čovek ne može da nazove tabadžijama, ta njihova borba, način na koji pobeđuju protivnike se graniči sa umetnošću. Ta upotreba veštine u boksu i jeste svojevrsna umetnost. Nije to samo puko mlaćenje, nego je sve osmišljeno – treba znati kad i zašto nešto radiš. Svaki udarac, svaki napad ima svrhu u datom trenutku. Ko dostigne, da tako kažem, savršenstvo upotrebe svojih mogućnosti, bliži je zvanju šampiona.”
Na našem Youtube kanalu pogledajte i šta je Perunović rekao o razmišljanjima u MOK da se boks skine sa programa Olimpijskih igara, zašto ga mlađi ne zovu za savete. A ukoliko budete u prilici pročitajte i knjigu poezije „Putopis” čije je stvaranje velemajstor plemenite veštine počeo još dok je bio u ringu.
Prvih pet gemova meča proteklo je bez oduzimanja servisa – bili su sigurno obojica pri izvođenju početnih udaraca. Nije bilo čak ni prilike za brejk…
Do prve šanse, a potom i druge – koju je iskoristio, došao je Novak u šestom gemu. Poveo je 4:2 i približio se osvajanju uvodnog seta. U narednom gemu je dozvolio rivalu prilike za brejk, ali je svaku spasio. Na semaforu je sijalo 5:2 i nedostajao je samo korak za vođstvo u setovima.
Naredni gem bio je i najdramatičniji. Imao je Novak Đoković više puta šansu da završi posao, ali nije se predavao Belgijanac. Ostao je u životu, produžio trajanje prvog čina. Posle pet propuštenih set lopti, Srbin je iskoristio šestu za 6:3.
U drugom setu vodila se još veća borba. Bilo je prilično neizvesno i dramatično. Do 4:4 čuvali su svoj servis, a onda su krenuli da se ređaju brejkovi – tri zaredom. Kada je ponovo uzeo gem na svoj servis, Novak je i završio meč – 7:5.
Sledeća stanica je – polufinale Šangaja. Igraće protiv Valentana Vašeroa iz Monaka, koji je najveće iznenađenje turnira.
Lebron Džejms, Maverik Karter i Miodrag Ražnatović sedeli su na jahti, u južnoj Francuskoj, najavljujući velike planove.
Spekulisalo se da je u pitanju nova, internacionalna liga u muškoj i ženskoj konkurenciji, u kojoj bi Karter, Lebronov prijatelj iz detinjstva i poslovni partner, bio savetnik, a koja bi potencijalno mogla predstavljati pretnju i za NBA, za NBA Evropu i VNBA. Karter je čak javno govorio o želji da stvori još jednu opciju u košarci i navodno tražio investicije od 5 milijardi dolara kako bi to realizovao.
Ali, „Front Office Sports“ otkriva da Karter više nije deo tih planova! Šta to znači za ovu ambicioznu ideju. Prema rečima Grejdija Barneta, suosnivača ovog projekta koji se zove Projekat B, ženska liga se i dalje gradi, a muška liga je i dalje mogućnost, prenosi „Atletik“.
Barnet kaže da će Projekat B krenuti sa ženskom košarkaškom ligom, pre svega zbog ogromnog rasta popularnosti i interesovanja za ovaj sport. Liga će imati šest timova sa po 11 igračica, koje će igrati sedam dvonedeljnih turnira u gradovima širom Azije, Evrope i Amerike. On veruje da može postati biznis vredan više milijardi dolara.
Ligu je započeo zajedno sa suosnivačem Skype-a Džefon Prentisom. Njih dvojica žele da privuku vrhunske igračice iz celog sveta. Pregovori sa nekim zvezdama VNBA su započeli, a neke su već i potpisali.
„Rast ženskog sporta je uporediv sa bilo čim u veštačkoj inteligenciji trenutno“, rekao je Barnet za „Atletik“. „To je zaista veličanstveno.“
Očekuje se da će plate u ovoj ligi biti znatno veće nego one koje igračice trenutno dobijaju u VNBA.
Alena Bird, bivša igračica, biće glavna košarkaška službenica Projekta B, a Barnet otkriva da su među investitorima i savetnicima: Novak Đoković, Kendis Parker, Stiv Jang i Sloun Stivens. Partner će biti Sela, kompanija za zabavu u vlasništvu Saudijskog javnog investicionog fonda, a sedište Projekta B biće u Singapuru.
Planirano je da ženska liga počne naredne jeseni, od novembra do aprila, tako da se neće poklapati sa VNBA sezonom.
Barnet kaže da će u početku izbegavati direktnu konkurenciju sa VNBA, ali da ne isključuje da bi vremenom mogli postati rivali.
Što se tiče muške lige, Karterov izlazak iz projekta može sve da promeni. Ipak, Baurnet ne isključuje da će se sve proširiti i na mušku košarku, možda čak već sledeće jeseni.
„Za sada se fokusiramo na žensku stranu,“ rekao je. „Prirodno je pretpostaviti da ćemo kasnije raditi i druge stvari.“
Izvor iz NBA blizak Lebronu kaže da trenutno nema nikakvu povezanost sa Projektom B.
