Sekstet svetskih šampiona iz Manile 1978. bio je na Mundijalu prijateljstva. Najmlađi od njih Peter Vilfan danas je bliži košarci od Kićanovića, Slavnića, Knega, Jerkova i Krstulovića koji su takođe vikend proveli u Ulcinju.
Vilfan je komentator na slovenačkoj televiziji, poznat po britkom jeziku. Ne želi da se dopadne svima, već govori šta misli. A malo je onih koji podnose kritiku, još manje onih koji vole da čuju istinu.
Meridian sport ti daje BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 RSD i dva dana igre bez depozita!
„Ono što mislim, što znam, stvarno to i kažem. Normalno, često to činim javno, zato što me i pitaju. Takav sam bio celog života. Bio sam takav i kao igrač, znao sam da kažem i nešto što je u ono vreme bilo strašno, poput mišljenja o nekom treneru. Nikad nisam vređao, ali imao sam svoje mišljenje. To sam zadržao i to ću zadržati do kraja”, rekao je Vilfan za Meridian sport.
Kao i većina evropskih košarkaških znalaca, nije pristalica savremenog NBA trenda.
„Moram da kažem da mi se u poslednje vreme, već nekoliko godina ne sviđa sve što se dešava u evropskoj i FIBA košarci. Vidi se da svi idu nekako prema NBA, a ligaški deo vrlo malo gledam, ili uopšte, zato što to više nisu prave utakmice. To je šou, ponekad i cirkus. Nema odbrane, nema neke ozbiljnosti. Više volim da gledam Evroligu, jer nudi taktiku, igrači moraju da razmišljaju i reaguju u trenutku. U NBA je sve predvidljivo, trči se gore-dole, zakucava i svi srećni, zadovoljni idu kući.”
Otvoreno govori i o Evropskom prvenstvu, prirodno ja skalu emotivnije o Sloveniji.
„Nemci su bili favoriti i pre početka prvenstva, što su i potvrdili. Iznenađen sam kao i svi što je Srbija tako rano ispala, ali imali su problema i povreda. Povredio se Bogdanović koji je za igru Srbije čak važniji od Jokića. On je stalno bio tu, on je vođa. Od ostalih niko me nije baš posebno iznenadio. U redu Finci su došli do polufinala, to je prijatno iznenađenje, ali oni nemaju loš tim, dobri su to igrači, Markanen i nekoliko mladih.”
Zastao je, pa nastavio:
„I onda, normalno, dolazim do Slovenije. Uvek tvrdim da ekipa koja u svojim redovima ima Luku Dončića mora da razmišlja i o najvišim ciljevima. Malo sam razočaran onim što je Slovenija pokazala na Evropskom prvenstvu. To sam i javno rekao, normalno mnogo njih nije bilo zadovoljno mojom ocenom. Problem Slovenije je što imamo samo jedan način igre – ‘Daj loptu Luki, a ovi neka prate’. A ako taj sistem ne donosi dobar rezultat, nemamo varijante B i C… Nemamo igru u kojoj bi recimo mogli da nešto odigramo i bez Luke, odnosno da ne bude samo Luka taj koji stalno ima loptu u rukama. To već godinama prigovaram selektoru reprezentacije i vodstvu košarkaškog saveza, ali ništa se ne dešava, sve ostaje isto.”
Govoreći o tome da su Slovenija i još neke reprezentacije propustile priliku da daju šansu mladima, Vilfan stavove argumentuje svojim primerom.
„Tvrdim da se mladi igrač pravi na velikom takmičenju. I mladi mora da igra sa Lukom Dončićem. Dončić je od 2017. tu za Sloveniju i u tih osam godina nijednom mladom igraču nismo dali priliku da bude uz njega na prvenstvu. I uvek se vraćam na sebe da kažemo sto godina unazad. Išao sam u Manilu kao najmlađi. Nisam znao šta će tamo biti, bio srećan što sam među 12, da bih tamo imao četvrtu minutažu, bio četvrti strelac… Kad god sam ušao u igru pored mene je levo bio Kićanović, desno Slavnić ili Delibasić ili neko od asova. A u takvom društvu ti ne možeš da igraš loše, jer ti daju ogromno samopouzdanje.”
Slaže se sa ocenom da se košarkaški sistem koji je donosio uspeh okrenuo za 180 stepeni i da je zbog toga veliki odliv mladih.
„Istina, sistem se skroz okrenuo. To što sad mladi već godinu, dve odlaze negde u Evropu ili sad svi u Ameriku je posledica toga što u poslednjih sedam, osam godina mladi u klubovima ne dobijaju nikakvu priliku. Posledično i u reprezentaciji je isto. To se ne dešava samo u Olimpiji, već na celom Balkanu. Kad gledam Partizan, recimo, igraju Evroligu i sve je to super, ali tamo igra osam Amerikanaca, a mladi – kojih uvek ima – ne dobijaju šansu. Slično je i u Hrvatskoj, manje više na celom prostoru bivše zajedničke države.”
Kad je pomenuo Partizan, nametnulo se pitanje šta mogu crno-beli u Evroligi, jer koliko god da podižu budžet uvek ima bogatijih.
„Očigledno je trend u košarci koja se sad igra, da ako imaš da uložiš 20 ili 30 miliona možeš da računaš da ćeš doći do nekog rezultata. Ali, na kraju krajeva ni to nije garancija da ćeš stvarno napraviti nešto veliko. Ne vidim više mogućnost da neka ekipa iz Slovenije, Hrvatske, Bosne, Makedonije ili Crne Gore uđe u Evroligu. Kako da uđu? Pa, sad može i da se kupi mesto u Evroligi. Jedan Dubai se zaželi igranja u Evroligi, pošto imaju dovoljno novca hladno ove godine igraju. Kao što su mogli da igraju i ABA ligu, odnosno šta god požele. Zašto? Zato, jer mogu to da plate. U ovom trenutku nema šanse da kažem ovi ili oni će biti prvaci, zato što se pokaže da mnogi igrači što se kupuju i imaju ogromne ugovore nisu vredni para koje dobijaju.. Niti su takvi igrači kao što se o tome priča. A šta se još dešava, tim se menja tokom godine, Kupiš igrača i za mesec dana nisi zadovoljan, promeniš ga, dovedeš novog i tako kroz celu sezonu. A to je nešto što je problematično za navijače i za publiku, jer se više niko ne identifikuje sa ekipom. Na primer u Ljubljani oni što vole košarku idu da gledaju Olimpiju, ali kažu to nije više ona naša, prava Olimpija. Zato što nema mladih, domaćih igrača, nema zvezda na koje se klinci vežu pa idu u dvorane zbog njih” u dahu priča Vilfan.
Na našem YouTube kanalu pogledajte između ostalog i šta je preduslov da ne izgubi volju da komentariše košarkaška dešavanja.
Bonus video:
