Stefano Mauri, nekadašnji kapiten Lacija, svojevrsni “Sergej” pre Sergeja Milinkovića Savića, konačno je progovorio o sedam dana provedenih u zatvoru zbog istrage o nameštanju utakmica, o najvećim uspesima i najlepšim golovima u karijeri, ali i o lekcijama koje je naučio na terenu i van njega.
Od simbolične tetovaže šarana, preko trijumfa u Kupu Italije, do nezaboravnih derbija protiv Rome, Mauri je u razgovoru za Gazetu delo Sport otkrio kako je istrajnost i pravi izbor prijatelja oblikovao njegov život i karijeru.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Bivši reprezentativac Italije tokom karijere je bio sinonim za majstorije na terenu, a već sa 20 godina, gotovo nenamerno, istetovirao je nešto što ga karakteriše – šarana, simbol upornosti i prevazilaženja prepreka.
“Igrao sam u Modeni i izabrao sam šarana. Kasnije sam saznao da simbolizuje upornost. Prevazilaženje teškoća. S obzirom na sve što mi se dogodilo posle, mogu da kažem da sam pogodio“, prisetio se Mauri.
Danas, legendarni as Lacija se obrazuje za fudbalskog agenta, ali i dalje se često vraća jednoj od najmračnijih faza svog života – sedam dana provedenih u zatvoru u okviru istrage o nameštanju utakmica.
“Posle skoro 15 godina, znam da će ljudi misliti o meni kao o onome koji je nameštao utakmice, ali to nikada nije bila istina. To je bio najgori trenutak u mom životu, nešto što ne bih poželeo nikome. U zoru 28. maja 2012. završio sam u zatvoru kao nevin, optužen za udruživanje radi delovanja u kriminalu i sportske prevare. Pre nego što sam bio saslušan pred sudijom prošlo je pet ili šest dana“.
Mauri je priznao da ga je zatvor promenio.
“Da, posle toga te ništa više ne plaši. U kontaktu si sa ljudima koji sa fudbalom nemaju nikakve veze, osećaš se prazno“.
Dane je provodio čitajući spise istrage.
“Bilo je više od 1.000 strana, i još danas mogu da kažem da nisam sve shvatio. Pričalo se o ničemu, spominjala su se imena, a ja sam bio taj koji je bio na udaru medija. Na kraju sam bio suspendovan šest meseci zbog nepoštovanja obaveze prijavljivanja“.
Mauri je svestan svojih grešaka, ali ga je neprijatno iskustvo naučilo da ne veruje svima.
“Olako sam shvatao neka prijateljstva. Naučio sam da prepoznam ko mi želi dobro. Kao navijači Lacija i klub, nikada me nisu ostavili samog“.
Biti kapiten Lacija, dodao je Mauri, bilo je ogromno priznanje i odgovornost.
“Obaveze, počasti, odgovornost. Ponos koji nosim i danas, kad me ljudi prepoznaju na ulici“.
Iako je bilo teško, Mauri se proslavio posle teških trenutaka.
“Ako gledamo rezultate, možda je tačno. Te 2013. osvojio sam Kup Italije protiv Rome. Sada mogu da kažem da sam bio razočaran što nisam igrao od starta, ali taj trofej je bio magičan. Bio sam ofanzivni vezista kojem nije bila omiljena defanzivna faza. Ipak, kada je trebalo juriti igrače poput Pirla, radio sam to“.
U derbijima sa Romom je davao najbolje od sebe.
“Protiv Vučice sam postigao tri gola. Posle suspenzije vratio sam se baš protiv Rome. De Rosi me je udario pesnicom, ali je na kraju meča došao da mi se izvini. Potez gospodina“.
Zanimljivo je da ga je Lućano Spaleti želeo u Romi.
“Da, trenirao me je u Udinezeu. Bilo je kontakta, ali Roma je imala blokiran transfer i ništa od toga nije proizašlo“.
Tokom 10 godina u Laciju bilo je svega.
“Uživao sam kod Stefana Piolija, sa Felipom, Kandrevom i Kloseom, ali i u eri Edoarda Reje. Svaki trener mi je ostavio nešto. Čak i Balardini, sa kojim smo osvojili Superkup protiv budućeg Intera koji je uzeo Tripletu, a potom smo skoro ispali. Bili smo u strahu“.
Što se tiče odnosa sa predsednikom Klaudijom Lotitom, Mauri je istakao da on nije bio lak za saradnju.
“Prvi put kad sam ga video rekao je: ‘Ovde treba da se pedala’. Kao kapiten, išao sam kod njega da pregovaram o timskim bonusima. Dolazio bi dva sata kasnije i iscrpljivao nas. Kada bismo mu predložili nešto, rekao bi: ‘U, pa vi ste ludi? Ja zarađujem manje od vas…’“.
Najveće zadovoljstvo pružili su mu saigrači.
“Prvi je Tomazo Roki, razumeli smo se bez reči. Zatim prijatelji Behrami i Broki, i na kraju Klose. Davao je primer stavom. Šampion, kao Bađo. Igrao sam s njim u Breši. Pričao je koliko voli lov. Imao sam sreću da prisustvujem njegovom oproštaju na San Siru“.
Prisetio se Stefano i svog debija u profesionalnom fudbalu i šta bi radio da nije uspeo na terenu.
“Septembar 2002. pred porodicom. Do nekoliko godina ranije igrao sam u amaterima i radio sa ujakom, pomagao sam mu da pravi kacige. Imam i diplomu iz elektronike i komunikacija. Da nisam uspeo u fudbalu, živeo bih od toga. U Modeni sam shvatio da ću postati fudbaler i da će mojoj porodici biti ‘lakše’. Moj otac, bivši fudbaler i trener u amaterima, radio je u Simu, a majka u Pijađu. Ništa mi nisu uskratili“, poručio je Stefano Mauri, nekadašnji član selekcije Italije i igrač sa decenijskim stažom u dresu Lacija.
Bonus video: