Od početka aktuelne sezone redovna praksa posle svakog kola Superlige Srbije je da odluke iz VAR sobe prođu sud sudijske komisije na čelu sa Domenikom Mesinom.
Italijan zadužen za deljenje pravde na srpskim terenima, po ustaljenom pravilu se osvrnuo na procene arbitara, a imajući u vidu tok meča, posebnu pažnju je privukao susret Spartaka i Crvene zvezde.
Subotičanima su u susretu sa šampionom poništena dva gola, dok je na drugoj strani prekršaj Stafana Lekovića nad Urošem Čejićem bio povod za jedanaesterac u korist Spartaka.
Upravo penal za domaćina, našao se pod lupom Domenika Mesine, ali je Italijan u toj situaciji, kao i kod poništenog gola Kvakua Bonsua Oseija, potvrdio ispravnu reakciju iz VAR sobe.
Prvi čovek Sudijske organizacije FSS takođe je potvrdio da su dobre bile odluke sudija u VAR sobama na utakmicama Napredak – Mladost, Radnik – OFK Beograd, Radnički Niš – Vojvodina, IMT – TSC i Železničar – Javor.
TSC je remizirao sa IMT-om rezultatom 1:1 u Loznici, u meču koji je bio prvi posle odlaska trenera Darija Kalezića. Ekipa iz Bačke Topole tražila je reakciju i prekid serije slabijih rezultata, pa iako nije došla do pobede, pokazala je više energije i čvrstine u igri nego u prethodnim susretima.
U prvom delu viđena je izjednačena borba, sa nekoliko prilika na obe strane. IMT je poveo u 59. minutu, kada je sudija pokazao na belu tačku, a siguran realizator bio je mladi Vasilije Novičić, koji je preciznim udarcem matirao Simića. TSC je odgovorio posle nešto više od deset minuta – Saša Jovanović je u 73. minutu izveo savršen slobodan udarac i pogodio za 1:1, u jednom od najlepših poteza kola.
Do kraja susreta obe ekipe su imale šanse da stignu do pobede. TSC je preko Batisija propustio odličnu priliku glavom, dok je IMT u nadoknadi imao nekoliko opasnih pokušaja, ali je Simić sačuvao mrežu. Remi je zadržao IMT dva boda iznad rivala, a TSC će posle reprezentativne pauze pokušati da se vrati na pobednički kolosek u gostima protiv Radničkog u Nišu.
Crvena zvezda je nastavila loš niz i upisala četvrti uzastopni meč bez pobede i to se više ne može nazvati slučajnošću… Na praznoj Marakani crveno-beli su odigrali 1:1 protiv Radnika iz Surdulice u utakmici koja je trebalo da posluži kao prilika za povratak samopouzdanja pred važan evropski duel, ali se pretvorila u novu noćnu moru i razlog za zabrinutost. Iako je domaćin imao kontrolu lopte i inicijativu, ni ovog puta to nije bilo dovoljno za trijumf nad povratnikom u elitu.
Zvezda je ušla u meč sa jasnom idejom da napadne od starta, a prilike su se nizale u prvih pola sata. Ivanić je testirao golmana Ranđelovića, Arnautović je imao čist zicer, a Milson i Katai nisu uspeli da iskoriste velike šanse iz neposredne blizine. Najbliže pogotku bio je upravo Katai, koji je pogodio stativu u 22. minutu, dok je Ranđelović u nekoliko navrata briljirao i sprečio domaće da steknu prednost u prvom delu igre.
Drugo poluvreme donelo je isti obrazac – Zvezda je napadala, ali uz sve više nervoze. Gol je ipak stigao u 51. minutu, kada je Milson prošao po desnoj strani i poslao oštar centaršut, a Aleksandar Katai bio na pravom mestu da loptu ubaci u mrežu. Taj trenutak je delovao kao prelom, ali se tim ponovo povukao, kao da je strah od greške postao važniji od želje da se meč zatvori.
Kazna je stigla brzo… Samo trinaest minuta kasnije, Radnik je izveo brzu i jednostavnu akciju – Hajdarević je petom ostavio loptu Jovanoviću, koji je preciznim udarcem matirao Mateusa. Taj pogodak uneo je nesigurnost u redove domaćih, a gosti su potom uspeli da sačuvaju rezultat do kraja. Pokušaji Zvezde da se vrati u vođstvo bili su bez prave ideje i tempa, pa je utakmica završena podelom bodova koja je za Radnik izgledala kao pobeda.
Zvezda iz ovog meča ne može da izvuče mnogo pozitivnog. Niz bez pobede sada je produžen na četiri utakmice, a forma tima je evidentno u padu. Nedostatak konkretnosti u napadu i nesigurnost u završnici postali su prepoznatljiv obrazac, a vreme za reakciju polako ističe. Meč sa Lilom u četvrtak možda će pokazati koliko je tim zaista spreman da se trgne…
Crvena zvezda već tri utakmice zaredom ne zna za pobedu, a svaka od njih otvorila je novo pitanje o načinu na koji tim funkcioniše pod pritiskom. Nakon remija u Nišu bez golova, pa poraza od Vojvodine u Novom Sadu, koji je ogolio sve slabosti crveno-belih kada ritam utakmica postane gust, a odgovornost velika. Kriza nije duboka, ali je stvarna i to su one sitne pukotine koje ne bole previše, ali polako kvare sliku.
Već danas popodne (17.00, TV Arena sport) na Marakanu stiže Radnik iz Surdulice. Na prvi pogled, to deluje kao idealna prilika da se Zvezda vrati pobedama, ali stvar je zapravo jednostavnija – ekipi je pre svega potrebna stabilnost. Ne spektakl, ne goleada, već miran, kontrolisan meč, onaj u kojem se sve rešava bez nervoze i bez primljenog gola. Takav trijumf bio bi mnogo više od tri boda – bio bi pokazatelj da tim ponovo počinje da diše zajedno, da vraća osnovnu sigurnost koja se u poslednjih nekoliko mečeva izgubila između redova i linija.
Defanziva je postala najosetljivija tačka tima. Vladan Milojević prečesto menja štoperske kombinacije i čini se da tu rotaciju igrači osećaju više nego što se vidi na papiru. Miloš Veljković, Frenklin Tebo Učena, Stefan Leković i Rodrigao nisu delovali kao skladna celina, a u trenucima pritiska to se pretvara u nervozu i povlačenje linije previše blizu golu. Kada nema čvrstine pozadi, ni napad ne može da funkcioniše kako treba – sve deluje rasejano, a lopta prečesto kruži bez prave ideje.
Poraz u Novom Sadu bio je tačka koja je otvorila sve te male nesigurnosti. Voditi 2:0, pa izgubiti 3:2, uvek ostavi trag, ne samo u rezultatu nego i u poverenju. To je trenutak koji je upalio svetlo upozorenja na Marakani – ne da bi se dizala panika, već da bi se stvari vratile pod kontrolu. Zvezda ne sme sebi da dozvoli da ponovo izgubi koncentraciju, jer naredni kiksevi više ne bi bili „slučajni“.
U ovom trenutku, nije pitanje kako će napadati, već kako će se braniti. Kada linije budu stajale čvrsto, kada komunikacija između štopera i veznog reda ponovo proradi, tada će se i igra u napadu otvoriti sama od sebe. Zvezdi sada ne treba još jedan vatromet golova, već mir i disciplina pozadi. Jer ponekad, kao što naslov kaže – klin se stvarno izbija cleanom.
Crvena zvezda je ušla u period kakav se na Marakani ne pamti više od osam godina… Tri utakmice bez pobede – poraz od Brage u Ligi Evrope (0:2), remi sa Radničkim u Nišu (0:0) i poraz od Vojvodine u Novom Sadu (2:3) – niz su koji bi u svakom trenutku zabrinuo šampiona, a posebno u sezoni u kojoj su ambicije bile evropsko proleće i nova domaća dominacija.
Poslednjih nekoliko mečeva otkrila su da blještavilo imena i ulaganja ne garantuje ritam, energiju ni sklad na terenu. Umesto dominantnog takta – šum, prekidi i pogrešne note. Klub koji je navikao da predvodi orkestar deluje kao da traži melodiju po mraku, dok se muzika gubi u nervozi, frustraciji i neizvesnosti.
Zvezda je u poslednje dve superligaške utakmice izgubila pet bodova i time praktično omogućila Partizanu da se izjednači na tabeli. Donedavno je razlika bila nekoliko koraka u korist crveno-belih, ali je momentum naglo prešao na drugu stranu Topčiderskog brda. Sve to dodatno opterećuje tim koji je do skoro delovao stabilno, a sada pokazuje znake nervoze i nesigurnosti.
Tenzija se jasno mogla videti i na terenu. Svađa između Aleksandra Kataija i Naira Tiknizjana samo je odraz naelektrisane atmosfere u svlačionici koja više ne deluje jedinstveno. Vladan Milojević je posle meča u Novom Sadu davao kratke i neubedljive odgovore, ostavljajući utisak čoveka koji je svestan da situacija izmiče kontroli.
U prethodnim sezonama Zvezda je imala krize rezultata i pod Milošem Milojevićem i Dejanom Stankovićem, ali nijedan od njih nije doživeo da tim tri puta zaredom ostane bez pobede. To dovoljno govori o ozbiljnosti problema i o činjenici da se sada već mora tražiti konkretan odgovor – ne samo taktički, već i psihološki.
Naredni izazov dolazi vrlo brzo. U Beograd stiže Radnik iz Surdulice, a utakmica će se igrati bez prisustva publike zbog kazne FSS. U normalnim okolnostima to bi bila prilika za rutinsko vraćanje samopouzdanja, ali u ovom trenutku deluje kao meč u kojem bi svaki novi kiks mogao izazvati potres. Ukoliko Zvezda i tu ne slavi, biće to signal da promene više nisu stvar mogućnosti, nego nužnosti.
Milojevićev položaj već sada visi o koncu. Deluje umorno, kao trener koji više ne pronalazi pravu nit između svlačionice i terena. U tom kontekstu, duel sa Lilom u Ligi Evrope sledeće nedelje dobija dodatnu težinu. Zvezda posle tri kola nema pobedu i nalazi se u situaciji da mora da odigra iznad svojih granica kako bi ostala u trci za evropsko proleće.
Sve više deluje da sastav koji je ove sezone sklopljen uz velika ulaganja nije onoliko kompatibilan koliko se očekivalo. Pojedinci deluju van ritma, uloga i hijerarhija u timu nisu jasno definisane, a igra nema prepoznatljiv identitet. Uloženi novac za sada ne donosi planirani efekat, pa se stiče utisak da je Zvezda napravila skup, ali ne i uravnotežen tim. Ipak, za konačan sud moraće da se sačeka kraj sezone – tek tada će se videti da li je reč o privremenom zastoju ili o ozbiljnom promašaju u sportskom projektu.
Previše se nagomilalo u kratkom periodu – pad forme, loša energija, nesigurnost i pritisak koji raste iz dana u dan. Sve to čini da Zvezda danas ne izgleda kao šampion naviknut da kontroliše situaciju. Utisak je da se tim nalazi na raskrsnici i da će naredne nedelje pokazati da li ima snage i karaktera da se vrati na put koji vodi ka ciljevima zacrtanim na početku sezone.
Poraz od Albanije nagovestio je velike promene unutar nacionalnog tima. Odmah po završetku utakmice ostavku je ponudio Dragan Stojković Piksi, a narednog jutra njegov zahtev uvažili su čelnici Fudbalskog saveza Srbije.
Istovremeno su počele spekulacije o imenu novog selektora, a saga je trajala do danas, kada je ozvaničen dolazak Veljka Paunovića na klupu Orlova.
Aktuelna dešavanja u srpskom fudbalu, bila su povod da se oglasi predsednik Zajednice Superlige i Prve lige Srbije, te prvi čovek Vojvodine, Dragoljub Zbiljić.
“Dao sam izjavu posle utakmice sa Engleskom. Vidim da su svi bežali od novinara, ali ja nisam. Smatram da smo tog dana izgubili kult reprezentacije. To je mnogo šira tema od samog rezultata i na tome ćemo morati svi zajedno da radimo. U reprezentaciji moraju da igraju najbolji. Da li to znači da Dušan Tadić sa 37 godina mora da stavi kapitensku traku? Da, znači. Da li to podrazumeva povratak Sergeja Milinkovića Savića? Da, podrazumeva. Ne samo njega, već i ostalih momaka koji nisu tu. To je reprezentacija. Mogu da prihvatim proces podmlađivanja, ideje za budućnost, ali ni to nisam primetio u potpunosti. Moramo da znamo šta želimo”, počeo je Zbiljić.
Usled niza loših rezultata sportska javnost u Srbiji nije krila svoje želje. Publika je u nekoliko navrata poručila Piksiju da hoće da vidi njegovog naslednika, a nakon dugih pregovora na “vruću klupu” seo je Veljko Paunović – nekadašnji šampion planete sa mladom selekcijom naše zemlje.
“Veljko Paunović svima može da vrati poverenje u reprezentaciju. Takođe, veliki broj navijača bi ponovo dolazio na stadion. Tako se vraća kult. Bio sam u loži protiv Engleza. Nije bilo podrške. Nama treba pozitiva. Moramo da se držimo zajedno, a razmirice da rešavamo posle utakmice”, istakao je Zbiljić, pa potom nastavio u istom ritmu:
“Zajedno, počev od medija, moramo da radimo na vraćanju kulta nacionalnog tima. Novinari su skloni da naprave kult ličnosti. To je jedan od problema. Jedno vreme je Piksi bukvalno bio reprezentacija. On je moj prijatelj. Čestitam mu na svim uspesima koje je ostvario. Nije to baš tako loš rezultat, kako je u jednom trenutku počelo da se priča. Svojevremeno je krenuo da se pravi samo kult ličnosti. Potrebno je da svi radimo u pozitivnom pravcu za našu selekciju”, konstatovao je prvi čovek Zajednice.
Turbulencije su i te kako prethodnih nedelja prodrmale crveno-beli avion šampionskih ambicija i preusmerile let na najbliži aerodrom kako bi se nebo umirilo i nastavio sa putovanjem. Još od avgusta su vremenske prilike bile nestabilne, septembar je najavio moguću oluju, dok će oktobar biti zapamćen kao mesec pun nepogoda…
Dva evropska poraza u Portugalu, remi u Nišu – gde problem nije bio gubljenje bodova, već evidentne frustracije i zamor materijala, a i čitava situacija oko Vladana Milojevića je u proteklom periodu posebno interesantna. Ipak, za sada je preživeo 55-godišnji stručnjak, međutim, to ne znači da mu mač neće visiti nad glavom u narednim mečevima. Ušla je Crvena zvezda u isrpnu borbu na tri fronta koja se igra na svakih nekoliko dana, a kako je Piter Olajinka već postao bivši usred sezone, jasno je da baš i ne teče teče med i mleko unutar Marakane.
To je potpuno normalno i očekivano, kao i u svakom klubu sa imperativom pobeđivanja i osvajanja titula i da nema tih trzavica, promena i drugih stvari – ne bi bilo ni uspeha. Problem je što se u našem fudbalu sva dešavanja izvan određenih šablona shvataju i gledaju na totalno drugačiji način, kroz senzacionalizam i intrige.
Priliku za iskupljenje, ali i eventualni produžetak krize, imaće već večeras na Karađorđu protiv Vojvodine (18.00, TV Arena sport), gde će se po prvi put ove sezone suočiti i sa nekom vrstom pritiska u domaćem prvenstvu… Novi gubitak bodova bi ponovo približio Partizan čelu tabele, pa i Vojvodinu, koja je u poslednje dve utakmice postigla čak osam golova – naspram nijedan Zvezde. Uspeo je Miroslav Tanjga da skocka ekipu, koja sada deluje više nego solidno, a ono što je bitno je da poseduje napadački potencijal i posle odlaska Serija i Delea – prethodne sezone dva najefikasnija fudbalera.
Sa druge strane, Zvezda, kao što smo rekli, ne zna za gol već 180 minuta i pred sobom ima obavezu da trijumfom spreči nove probleme, kao i da se što bolje pripremi za predstojeći duel protiv Lila, verovatno i najvažniji posle Pafosa. Svega jedan bod iz tri utakmice Lige Evrope nije ono što zadovoljava apetite, a ukoliko bi se savladao francuski predstavnik – mnogo toga bi se zaboravilo i Zvezda bi ponovo bila na dobrom kursu. Međutim, jedno je pričati, a drugo učiniti…
Za razliku od nekih prošlih godina, kada su problemi i krize bili stalni stanovnici Ljutice Bogdana, to je sada sve ređe slučaj, pa se samim tim stvara i mnogo veća buka. Neko nije zadovoljan rezultatima, neko prelaznim rokom i pojačanjima, ali ono sa čime se svi slažu je da igra Zvezde nije u skladu sa uloženim novcem i imenima kakva se nalaze na terenu. Milojević je za sada siguran i ima poverenje uprave, ali kako se u biznisu svašta dešava – sve može da se promeni preko noći i osim tog “tereta” pred sobom ima i zadatak da izazove reakciju kod svojih izabranika i zajedno napuste zonu komfora u kojoj se nalaze poprilično dugo za uslove današnjeg fudbala.
Crvena zvezda je ove jeseni poput tima sa dve potpuno različite ličnosti. U domaćem prvenstvu sve funkcioniše gotovo rutinski i razlika u kvalitetu u odnosu na rivale je toliko velika da svaka druga utakmica izgleda kao trening. Ipak, čim izađe na evropsku scenu, ritam se menja, igra se raspada i Zvezda postaje tim koji ne liči na sebe. Upravo u tom kontrastu krije se suština jesenjih amplituda koje je nemoguće ignorisati.
Superliga, po svemu sudeći, više ne pruža izazov koji bi pripremio ekipu za ono što ih čeka van granica zemlje. Kad u domaćem takmičenju sve ide sa “pola gasa“, teško je pronaći pravi intenzitet protiv protivnika koji svaku grešku naplaćuju. Rezultat toga su utakmice u kojima se Zvezda bori sama sa sobom – između onoga što jeste kod kuće i onoga što ne uspeva da bude u Evropi.
U tom rasponu između euforije i razočaranja, tim gubi kontinuitet… Pobednički mentalitet ne hrani se samo rezultatima, već i izazovima, a njih u domaćem ritmu jednostavno nema. Upravo zato se u evropskim mečevima često vidi zbunjenost – kao da se igrači prvi put susreću sa pritiskom koji zahteva strpljenje, koncentraciju i plan.
Zvezda je i ranije prolazila kroz slične faze – trenutke kada rezultati u Superligi stvaraju privid stabilnosti, dok se u Evropi gomilaju znaci zamora i nesigurnosti. Vladan Milojević, koji je i sam već osetio težinu sličnog scenarija iz sa kraja prvog mandata, deluje kao trener koji možda nosi više pritiska nego što pokazuje. Tolike godine rada u sistemu koji ne prašta ni kratkotrajne padove ostavljaju trag, pa se postavlja i pitanje da li se i sam pomalo umorio – od očekivanja, od ritma, od činjenice da se evropski rezultati ne poklapaju sa ambicijama?
Taj tobogan forme ne utiče samo na igru, već i na psihu. Kad jedne nedelje pobediš 5:0, a već sledeće izgledaš nemoćno, teško je zadržati zdravu meru samopouzdanja. To stalno osciliranje troši energiju i stvara pritisak koji ne dolazi spolja, već iznutra od sopstvenih očekivanja.
Zvezda će zato, pre nego što krene da traži nova pojačanja ili menja taktiku, morati da pronađe unutrašnju ravnotežu. Evropa ne prašta padove koncentracije, a Superliga više ne daje pravi test. Dok se ta dva sveta ne spoje u jedinstven ritam, amplituda će ostati simbol jeseni i metafora jedne večite borbe između stvarne snage i iluzije o lakoći.
Sablasno prazne tribine na stadionu iznad Autokomande nisu omele izabranike Srđana Blagojevića da upišu četvrtu recku u nizu i makar do nedelje preuzemu lidersku poziciju od večitog rivala. Ambijent u Humskoj ulici više je podsećao na zbivanja u pozorištu, ali sve prikazano na terenu i te kako je prijalo pristalicama crno-belih koji su ovog petka uživali kraj malih ekrana.
Pred Partizanovim klincima kapitulirala je jedna od najbolje organizovanih defanzivnih linija u prvenstvu, a tri lopte u mreži Mladosti našle su se samo još u dva navrata od početka superligaške trke (3:0).
Izuzev uvodnih minuta, u kojim je tim Nenada Lalatovića preko iskusnog Uroša Ljubomirca propustio zicer za vođstvo, domaćin je u velikoj meri kontrolisao dešavanja na terenu. Rutinski su crno-beli upisali nova tri boda, a glavne zasluge za pobedu pripadaju dvojici prezimenjaka iz navale beogradskog sastava.
Lepo je, ali ujedno i važno, prezivati se Kostić u Humskoj ulici ove večeri. Bogdan i Andrej su golovima rešili pitanje pobednika, a raspoloženi Demba Sek je samo ulepšao slavlje domaćina neposredno uoči poslednjeg sudijskog zvižduka.
Konstruktivna kritika očigledno je urodila plodom. Trio o kojem se u negativnom kontekstu govorilo posle pobede na “TSC Areni”, prevazišao je nesuglasice nastale u žaru borbe, ego sklonio sa strane i odradio najvažniji deo posla. Kostići i Demba Sek su pokazali da je svađa sa terena samo prošlost i večeras izgledali izuzetno kompaktno na terenu.
Bedem gostiju probio je Bogdan Kostić posle pola sata bitke. Ponovo akcija iz Blagojeviće kuhinje – i naravno opet iz kornera. Po navici je asistencija delo Milana Vukotića, a Kostić je hicem sa distance slomio otpor rivala.
Držali su se gosti do isteka sata igre, a onda je Demba Sek kao na tacni poslužio Andreja Kostića, koji je sa dva metra samo prosledio loptu u mrežu.
Tačku na odličnu predstavu stavio je u smiraju meča Senegalc, kada je iskoristio lucidno dodavanje Bibarsa Natha, demonstrirao inividualni kvalitet i završio akciju u stilu za konačnih 3:0.
Prethodnog vikenda upisala je Stara dama najubedljiviji trijumf u sezoni, dan kasnije ceo plen je u Prvoj ligi osvojio razvojni tim – Kabel, da bi sreda protekla u znaku omladinaca crveno-belih, koji su na “Karađorđu” deklasirali Partizan sa 0:6.
Sve je to motivisalo Vojvodinu da na gostovanju pod Bagdalom reprizira partiju iz minule runde, te ponovo u veoma kratkom intervalu obraduje novosadsku publiku. Izabranici Miroslava Tanjge bili su nemilosrdni prema fenjerašu – Napretku (1:4).
Novosađani su u prvom poluvremenu izgledali poput kaznene ekspedicije, čemu svodoči podatak da su na pauzu otišli sa četiri gola prednosti.
Iskoristili su gosti sve boljke ranjivih Kruševljena i samo produbili agoniju pulena Radoslava Bataka. Paljbu u Kruševcu otvorio je mladi Dragan Kokanović, kada je posle svega 10 minuta nadmetanja bio precizan sa distance. U ulozi asistenta našao se reprezentativac Srbije – Lazar Ranđelović, koji je isti uspeh ponovio i četiri minuta kasnije, kada se u strelce upisao Milutin Vidosavljević.
Nije bilo kraja problemima za domaće, a so na radu fudbalerima Napretka sipao je biser Stare dame – Milan Kolarević. Stigao je krilni napadač krajem leta iz Voždovca, a epitet pojačanja počeo je da opravdava istog trenutka kada je zadobio poverenje stručnog štaba.
Ruku na srce, dugo se ofanzivac borio za mesto u timu, ali deluje da se Tanjga u međuvremenu uverio u njegove kvalitete, s obzirom na ulogu koju ima tokom prethodnih izazova.
Sve dileme u smiraju prvog dela meča rešio je Lazar Ranđelović, kada je lucidno bocnuo loptu nakon dodavanja Lazara Nikolića i zatresao mrežu imenjaka Balevića.
Kruševljani su po povratku iz svlačionica samo ublažili poraz počasnim pogotkom. Proradio je spoj mladosti i iskustva u ofanzivnoj liniji, pa je nakon dodavanja Andrije Majdevca, gol postigao Mateja Bubanj.
Voša je nastavila trku za beogradskim večitim rivalima i izdvojila se na trećoj poziciji sa pet bodova više u odnosu na OFK Beograd i Novi Pazar.
