Tijago Mota je trenutno jedan od najtraženijih trenera bez angažmana i poslednjih meseci se njegovo ime dovodilo u vezu sa brojnim klubovima i reprezentacijama. Francuski sajt Footmercato navodi da je čak i Fudbalski savez Srbije kontaktirao nekadašnjeg trenera Juventusa i Bolonje.
Paralelno, uz Srbiju koja je naposletku izabrala Veljka Paunovića i nedavno ga imenovala za naslednika Dragana Stojkovića na klupu Orlova, i Grčka je ispitivala mogućnosti za angažovanje Mote. Nacionalni savez iz zemlje Helena nije potpuno zadovoljan učinkom Ivana Jovanovića, koji je odlično započeo mandat, ali je Grčka eliminisana u kvalifikacionoj Grupi C za odlazak na Svetsko prvenstvo 2026.
Mota je posle senzacionalnog uspeha sa Bolonjom, koju je uveo u Ligu šampiona, dobio priliku da preuzme kormilo Stare dame, gde je pokušao da modernizuje Juventus. Ipak, ubrzo se pokazalo da Mota i Juventus nisu bili dobar spoj. Loši rezultati u Seriji A, praćeni tenzijom sa tadašnjim sportskim direktorom Kristijanom Đuntolijem, brzo su završili Motinu avanturu među Bjankonerima.
Poslednjih sedmica njegovo ime povezivalo se sa različitim destinacijama. U Francuskoj se pominjao kao rešenje za klupu Monaka, dok je u Španiji Sosijedad razmatrao Tijagovo angažovanje. Zanimljive priče dolazile su i iz Poljske, gde je Legija iz Varšave pokazala interesovanje za njega. Nedavno su se pojavile i glasine da ga žele Vulverhempton i Ajaks, klubovi u potrazi za novim stratezima posle turbulentnog perioda.
Ipak, prema letošnjem pisanju medija sa Apenina, Mota želi da radi u Seriji A, gde traži stabilan klupski projekat sa evropskom perspektivom. Atalanta i dalje stoji kao primarna opcija, posebno ako se situacija sa Ivanom Jurićem zakomplikuje. Boginja provincije je nedavno slavila protiv Marseja u Ligi šampiona, ali današnji poraz od Sasuola od 3:0 kod kuće povećao je pritisak na Hrvata i otvorio prostor za nove pregovore.
Mota je vodio kratke razgovore sa Fenerbahčeom i Red Bulom Bragantinom, dok Premijer liga i Liga 1 ostaju potencijalne alternative ukoliko se Serija A ne otvori u narednim nedeljama. Povratak Tijaga Mote izgleda sve izvesniji, a Atalanta i dalje drži vodeću poziciju na njegovoj listi želja.
Postoji nešto što trenutno najbolje opisuje Juventus – iks faktor. Samo što taj X ne označava magiju, nešto ekstraordinarno, već nerešene rezultate. Gigant iz Torina dugo ne zna za pobedu. Poslednji put navijači su imali razloga za slavlje još 13. septembra, kada je Stara dama u velikom preokretu savladala Inter sa 4:3. Od tada, Bjankoneri kao da su potrošili sve kredite i više ne uspevaju da uzmu ceo plen.
U proteklih sedam mečeva u Seriji A i Ligi šampiona, Juventus je upisao pet remija i dva poraza, a nerešeni rezultat postao je gotovo zaštitni znak tima trenera Igora Tudora. Problem je što takva konstanta nije nimalo pohvalna. Naprotiv, donela je Torinezima jedan od najneprijatnijih rekorda na evropskom nivou.
Naime, Juventus je tim sa najviše ikseva u poslednje dve sezone među klubovima iz pet najjačih evropskih liga. Od početka kampanje 2024/2025, čak 19 od 45 utakmica Bjankoneri su završili nerešenim ishodom, što je čak 42 odsto.
Taj podatak jasno govori o tome da ekipa igra previše oprezno, često gubi ritam i propušta prilike da utakmice privede kraju u svoju korist. Ni promena trenera nije donela vidan pomak. Od Tijaga Mote do Igora Tudora, Juventus kao da se vrti u krug. Kao da je u nekakvom ringišpilu.
Prošle sezone, italijansko-brazilski strateg Mota remizirao je na 13 od 29 ligaških mečeva, uključujući šest nerešenih ishoda u osam duela tokom septembra i oktobra 2024, te novih sedam ikseva između kraja novembra i sredine januara 2025.
Njegov naslednik Igor Tudor nije uspeo da preokrene trend. Od početka mandata šest puta je remizirao u Seriji A, i to protiv Rome, Bolonje i Lacija u gostima, zatim protiv Verone, Atalante i Milana ove sezone. Uz to, u Ligi šampiona Juventus je remizirao sa Borusijom Dortmund i Viljarealom.
Rezultati jasno pokazuju da Juventus ima ozbiljan problem u završnici i nedostatak pobedničkog instinkta. Nerešeni ishodi mogu da izgledaju kao stabilnost, ali ne u klubu tako velikog renomea kakav ima torinski velikan. U realnosti, oni znače gubitak koraka za konkurencijom, naročito u borbi za vrh Serije A.
Međunarodna pauza u fudbalu ne znači samo predah za reprezentacije. Ona pruža i klubovima šansu da naprave promene u kadru, posebno kada je reč o stručnom štabu. Timovi koji nisu zadovoljni trenutnom situacijom imaju nekoliko sedmica da pažljivo planiraju smenu trenera i pripreme ekipu za nastavak sezone.
U tom kontekstu, na tržištu se pojavljuju zanimljiva imena sa interesantnim biografijama. Među njima je Edin Terzić (42), koji se nedavno dovodio u vezu sa poslovima u Engleskoj i Francuskoj, ali je i dalje na birou.
Bivši trener Borusije Dortmund, koji je stigao do finala Lige šampiona, bez kluba je od leta 2024. godine i traži novi izazov u karijeri. Pored Terzića, interesantne opcije na tržištu su i Seržo Konseisao (50) i Tijago Mota (43). Konseisao je izašao iz zahtevne epizode u Milanu, ali verovatno neće dugo ostati bez angažmana, jer Al Ittihad traži kormilara posle raskida saradnje sa Loranom Blanom (59), koji je prošle godine osvojio šampionat Saudijske Arabije.
Mota, iako se suočio sa komplikacijama u Juventusu, i dalje važi za cenjenog stručnjaka u Italiji. Letos je bio blizu dogovora sa Atalantom i Fiorentinom, a sada je i na radaru Sosijedada.
Na tržištu su i drugi poznati treneri, među kojima je Ćavi (45), bivši trener Barselone, koji bi mogao uskoro da prihvati novi izazov. Iako je bio meta Al Ahlija i Bajera iz Leverkuzena, do sada ništa nije realizovano.
Marko Roze (49), bivši trener RB Lajpciga, interesantan je mnogim klubovima, kao i Erik Ten Hag (55), nedavno smenjen iz Leverkuzena posle samo dve odigrane utakmice. Bruno Laž (49), dobio je otkaz u Benfiki i zamenio ga je Žoze Murinjo.
Slična situacija važi i za Grejema Potera (50), koji je smenjen u Vest Hemu u korist Nuna Espirita Santa, a bez posla su i doskorašnji selektori Garet Sautgejt (55), Joahim Lev (65), Lućano Spaleti (66) i Jirgen Klinsman (61).
Kada je reč o srpskim trenerima bez posla, lista je podugačka. Na njoj su Igor Duljaj, Aleksandar Stanojević, Miroslav Đukić, Ranko Popović, Aleksandar Janković, Aleksandar Vuković, Slavoljub Đorđević, Savo Milošević, Dušan Đorđević, Marko Savić, Ivan Vukomanović,Ilija Stolica, Vladimir Vermezović, Željko Ljubenović…
Juventus se i ove jeseni suočava sa starim problemom – nizom nerešenih rezultata koji podsećaju na prošlu sezonu i ostavljaju utisak da klub tapka u mestu, bez obzira na promenu trenera. Igor Tudor je u martu preuzeo ekipu od Tijaga Mote da bi dao novu energiju i stabilnost, ali učinak u poslednjim mečevima pokazuje da se stara boljka u vidu sindroma remija ponovo vraća i to u najnezgodnijem trenutku.
Dolazak Hrvata na kormilo trebalo je da bude zaokret posle turbulencija iz prethodne godine i neslavnog završetka Motinog projekta, ali već sada u Torinu osećaj “već viđenog” ne može da se ignoriše. Stara dama posrće na istim preprekama, niže nerešene rezultate, i to u onda kada se očekivalo da će jasno da iskristališe put ka vrhu.
Prošle sezone Juventus je krenuo silovito sa Motom na klupi, da bi ubrzo upao u niz remija koji su urušili kontinuitet igre i samopouzdanje ekipe. Sličan scenario sada gledamo i sa Tudorom. Umesto da se na temeljima letnjeg optimizma gradi stabilnost, stari demoni opet izlaze na površinu.
Sa remijem protiv Milana u derbiju 6. kola Serije A, Juve je vezao peti uzastopni X u svim takmičenjima. Statistika podseća na prošlogodišnje košmare: ubedljiv početak i nekoliko vezanih pobeda, a onda – zastoj, oscilacije i padovi. Tada su Bjankoneri kiksirali redom rotiv Rome, Empolija i Napolija, a sada im je nepremostivu prepreku predstavljala Borusija Dortmund, Verona, Atalanta, Viljareal i Milan.
Pre godinu dana, Juventus je imao snažan start sa Motom, uključujući i trijumf nad PSV Ajndhovenom u Evropi. Ipak, kasnije su stigli serija remija i slabljenje forme koje su urušili čitav plan. Tudor je prošle sezone uspeo da preuzme tim u krizi, da ga stabilizuje i dovede do četvrtog mesta vrednog plasmana u Ligu šampiona, ali sada se čini da ponavlja iste obrasce od kojih je klub pokušao da pobegne.
Ovogodišnji scenario je gotovo preslikan. Tri uvodne pobede nad Parmom, Đenovom i Interom podigle su moral navijača, ali ubrzo je usledila stagnacija. Umesto pobeda, Juventus se već nekoliko sedmica osvaja isključivo na bod po meču. Povratak protiv Intera i Borusije ulio je kratkotrajnu nadu, ali brzi pad protiv Atalante, Verone, Viljareala i Milana pokazao je da stabilnost izostaje.
Glavni problem je ritam igre. Dok Juve igra u visokom intenzitetu, deluje opasno i organizovano. Međutim, čim se tempo spusti, nedostatak kvaliteta na sredini terena i slaba ravnoteža postaju očigledni. U poslednjih šest utakmica torinski tim je primio 11 golova, iako je defanziva u prvim kolima izgledala čvrsto i organizovano. Za poređenje, prošle godine u istoj fazi tim nije primio nijedan pogodak u prvenstvu.
Ipak, postoje i razlike. Tudorova verzija Juventusa daje više golova nego Motina – devet naspram šest prošle sezone u istoj fazi. Veći broj različitih strelaca i bolji skor u Seriji A ukazuju na ofanzivni napredak, ali Liga šampiona ponovo otvara stare rane. Umesto starta sa maksimalnih šest bodova kao pod Motom, Tudor ima samo dva, uz duplo više primljenih golova.
Juventus je prethodnu kampanju završio sa 20 remija u 55 mečeva, od čega čak 17 pod Motom i samo tri pod Tudorom. Ipak, nikada nije bilo više od četiri uzastopna nerešena meča. Sada je ta granica prebačena, pa se postavlja pitanje da li Tudor može da prekine taj začarani krug?
Sinoćnji duel protiv Milana nosio ogroman značaj. Pobeda je mogla da preokrene atmosferu u Kontinasi, da razbije negativna poređenja sa prošlošću i ulije poverenje da se tim zaista menja pod hrvatskim strategom. Ipak, posle još jednog remija, Juventus rizikuje da ponovo upadne u spiralu koja je već jednom upropastila klupske ambicije.
Posle remija sa Milanom, Tudor je pokušao da smiri tenzije i naglasi pozitivne strane:
“Zadovoljan sam. Ovo je pozitivna svlačionica, ujedinjena, sa mentalitetom da radi i stalno ide ka boljem. Pogrešili smo u veoma malo mečeva, od kad sam ovde vodio sam dvadesetak utakmica i nijedna nije bila laka, ali stvarno smo vrlo malo puta podbacili. Ovo smo mi, Juve, ovaj tim mora sve da zaradi. Srećan sam što ih imam, što radim sa njima, što ih mogu svakog dana unaprediti, a i sebe. Veoma sam kritičan, ali je pozitivna energija ogromna. Nikome se ne sviđa da Juve remizira ili ne pobeđuje. Imam oči i savest da vidim kada tim radi ono što treba, a kada ne. Sve su ovo bile utakmice u zahtevnom kalendaru, što nas je malo koštalo… Sve su bile utakmice u ritmu Lige šampiona“, ocenio je Tudor.
Po završetku derbija u Torinu, salva zvižduka sa tribina “obojila” je stadion.
“Nisam ih čuo, odmah sam ušao unutra. Za nas je ovo bila drugačija utakmica od onih koje obično igramo, treća u nedelji, uz nekoliko problema u odbrani. Ne kažem da smo se adaptirali na neke njihove stvari… Žao mi je jer želimo da pobeđujemo i guramo napred, ali nismo uspeli“, poručio je Hrvat.
Juventus se nalazi na prekretnici. Igor Tudor pokušava da nametne svoj pečat, ali sličnosti sa prošlom sezonom i Motinim padom su očigledne. Bjankoneri nisu navikli da “žive” od remija.
