Njujork je otišao u Majami, na teren tradicionalno ljutog rivala, sa idejom da drugi put u poslednjih 26 godina otvori sezonu sa tri pobede bez poraza. Međutim, Nikse je na Floridi sačekala rastrčana, prkosna ekipa Erika Spolstre koji će ponovo, sudeći barem po početku, praviti mnogo problema na Istoku čak i onda kada se to od njega nije previše očekivalo.
U rotaciji Hita izuzetno važnu ulogu odigrao je Nikola Jović. Mladi srpski reprezentativac ponovo je ušao u igru sa klupe, a sa rezervama na terenu Majami je i napravio ključni korak ka pobedi. Rastrčali su se Jovića, Haime Hakez i Simone Fontekio, pridružili raspoloženom Normanu Pauelu i Bemu Adebaju, tako da se situacija zaoštrila.
Na kraju je na žurku došao i Endrju Vigins, pogodivši ključnu trojku, dok je Jovićeva kontra završena fantastičnom asistencijom srpskog asa do Adebaja za moćno eli-up zakucavanje, što je bio znak za eurpciju oduševljenja navijača i pobedu Majamija.
Šest poena sa klupe postigao je i Tristan Vukčević, ali je njegov Vašington loše prošao na gostovanju Šarlotu, za koji je Lamelo Bol odigrao fantastičan meč i sa 38 poena došao do tripl-dabl učinka. Tristan je šutnuo i pogodio jednu trojku, prvu ove sezone.
Darko Rajaković je u Dalas došao sa ambicijom da uhvati Maverikse na krivoj nozi, što je i uspevao u prvom poluvremenu, ali su se onda razbudili igrači Džejsona Kida i došli do prve pobede u sezoni. Prvi pik na draftu, Kuper Fleg, otišao je do 22 poena, Entoni Dejvis odigrao najbolji meč od starta (25), dok je sa klupe priskočio zaboravljeni Dianđelo Rasel (24). Torontu nije pomoglo ni 33 poena i 11 skokova sjajnog Skotija Barnsa.
„Nismo uzeli medalju, ali smo dobili Nikolu Džepinu“, rekao je MarinSedlaček posle juniorskog Svetskog prvenstva na kojem je Srbija zauzela deveto mesto. Iako Orlići nisu ispunili očekivanja, specifično prezime je bilo zapisano u tefterima mnogih skauta američkih koledža. Usijao se telefon Nikolinog agenta, a prvi talas interesovanja je prošao bez konkretnih poteza. Ipak, zov Amerike je bio prejak i mladi reprezentativac Srbije je potpisao ugovor sa Vašingtonom, pa će narednih godinu i po dana biti deo Haskija. Pobedio je koledž sa severozapada SAD u trci za Džepinu (19), koji je u prvi mah želeo da ostane u Valensiji, ali je ubrzo shvatio da je put preko okeana idealna stanica u njegovom razvoju. Odluka je bila laka i istovremeno emotivna, jer je španski grad postao drugi dom za dečaka čija harizma i vaspitanje isijavaju iz svakog odgovora.
„Letos sam posle Svetskog prvenstva imao mnogo poziva od starne koledža, ali nisam razmišljao u tom pravcu. U glavi mi je bila samo Valensija, jer sam zaista uživao tamo. U međuvremenu se ukinula razvojna liga, koju Valensiju više nije htela igra zato što je napravljena nova liga U22. Prva godina te lige je pokazala je prilično slabija, da su mahom mlađi momci, a sa druge strane u prvom timu je veoma teško izboriti mesto, jer ima 16 vrhunskih igrača. Odradio sam pripremni period, ali sam imao problem s kolenom i pauzirao sam mesec dana. Kada sam se vratio, bilo je malo teže da se adaptiram i izborim“, rekao je Džepina za Meridiansport.
Iz Vašingtona je stiglo dovoljno signala koji su mladom košarkašu dalu jasnu sliku i razbistrili mozak od nedoumica.
„Sve vreme su koledži bili na vezi, a poslednjih mesec dana su razgovori postali intezivni. Vašington je pokazao najveće interesovanje. Bili smo u stalnom kontaktu, čak kada se Evropsko prvenstvo održavalo u Beogradu – bili su njihovi treneri i imao sam priliku da ih upoznam. Najbitnije mi je bilo da me žele. Iskreno, odluka nije bila teška. Imao sam nekoliko ponuda, ali sam u dva dana presekao i izabrao Vašington“.
Odlazak iz Španije je imao emotivnu notu, ali racio zaključuje da je napravio dobar korak za budućnost.
„Amerika je bolja za moj razvoj. Vezao sam se Valensiju – bilo je prelepo iskustvo. Svi su bili divni i razumeli su moju odluku, tako da nije bilo lako otići iz kluba upravo zbog svih navedenih razloga“.
Jedan od njegovih drugara je postao tema u Evroligi. Serhio De Larea je mladić iz Valensije koji je oduševio svojim partijama.
„On je fantastičan momak. Odmah smo kliknuli i druženje je bilo neverovatno. On je igrao i prošle sezone. Veliki je profesionalac, vodi računa o svemu i meni je ovo sve očekivano. Mislim da može da bude još bolji i sigurno ćemo ga u budućnosti gledati u NBA ligi. Ima sve predispozicije da bude veliki igrač“.
Mnogi Nikolini drugari su i preko bare i grade svoju karijeru na koledžima širom meridijana.
„Čuo sam se sa svima. Pitao sam Andreja Kostića i Aleksu Dimitrijevića, hteo sam da se raspitam, jer nisam imao pojma kako izgleda to tamo. Dali su mi savete kako i šta… Objasnili su mi da je organizacija kao u NBA ligi, da su hale pune. To me je iznenadilo i nisam očekivao da je zaista tako. Šokirao sam se kada sam shvatio na kojem je nivou koledž košarka i da ima još toliko toga što nikada u karijeri nisam radio vezano za trening…“
Savo Drezgić je primer koliko koledž može da pomogne, pa čak i kada minuti izostanu.
„Letos smo pričali. On je mlad otišao u Ameriku i to na veliki koledž, gde su velika očekivanja. Ali nije smak sveta kada ne klikne. Ima drugih timova i to je normalno u sportu. Uveren sam da je to bilo dobro iskustvo za njega, što se vidi po tome kako igra u Megi“.
Nije moglo bez priče o reprezentaciji. Srbija na Svetskom prvenstvu u Švajcarskoj nije bila na svom nivou i zato je očekivana medalja ostala pusti san.
„To mi je velika žal. Imali smo svi želju da napravimo nešto posebno sa reprezentacijom. Za mene je bilo dodatno važno jer sam igrao prvi put. Naš najveći problem je bio što smo mi glavama odmah bili u polufinalu i finalu. Nismo išli iz utakmice u utakmicu, a onda nam se desio Mali, pa Argentina… Pre prvenstva je bilo sve idealno, ali nas je taj početak ukopao. Uhvatili smo mi malo ritam posle toga, ali nismo uspeli.. Teško mi je da opišem šta se desilo. Imali smo ogromna očekivanja, a onda izgubiš od Malija i Argentine – to je očigledno uticalo na sve nas“
Iako je Srbija podbacila, Džepina je dobio mnogo hvalospeva sa stručnih mesta.
„Ne mogu da kažem da mi nije bitno, ali mi je zaista timski rezultat bio na prvom mestu. Bilo mi je drago da čujem lepe komentare, međutim, ne mogu da budem zadovoljan, niti srećan jer reprezentacija nije ostvarila dobar rezultat.“
Nedavno se vratio u Beograd, tako da nije imao vremena da se vidi sa čovekom koji je mnogo pomogao u njegovom razvoju – sa Milanom Gurovićem.
„Plan pravim sa Vašingtonom i moram da poštujem njihove zamisli, ali ako budem mogao, sigurno ću otići da se javim i pozdravim Gurovića. Zašto da ne, i da odradim neki trening. Imam lep odnso sa Milanom i potrudiću se da ga obiđem u narednim danima“.
Ne gleda u dalju budućnost, niti priča o potencijalnom draftu kada za njega dođe vreme.
„Videćemo kako će se otvoriti. Potpisao sam sa Vašingtonom na godinu i po dana. Daću sve od sebe da budem što bolji. Normalno da je cilj da probam na NBA draftu, ali čak i da se ne desi – imam opcije u Evropi. Uopšte ne razmišljam o tome. Samo mi je na umu kako da izborim mesto u timu“.
Iako je danas mnogim klincima NBA prvi na listi želja, Džepina se razlikuje od svojih vršnjaka. Razlog se zove Crvena zvezda.
„To je san broj jedan! Pre NBA liga bih voleo da igram u Zvezdi. Prvo Zvezda pa ćemo ostalo lako“, nasmejao se Džepina i dodao:
„Kada bih znao da će biti sve idealno, ja bih trčeći došao u Zvezdu. Zvezda je prva ljubav i to se zna“.
Vreme u Beogradu će iskoristiti da ode u Arenu i vidi voljeni klub na delu.
„Sigurno da ću da odem dok sam ovde. Start sezone jeste bio loš, ali otkada je došao Sale sve se promenilo, igrači su kliknuli, ide ka gore i mislim da će biti sve dobro. Želim im mnogo sreće“, zaključio je Džepina za Meridian sport.
Ako čitate medije iz Vašingtona, jasno je da su Vizardsi uzbuđeni zbog napretka Tristana Vukčevića i potencijala srpskog reprezentativca kada je u pitanju nova sezona.
U glavnom gradu Sjedinjenih Američkih Država ne očekuje previše što se tiče rezultata – kao ni prethodnih godina – ali trudiće se da razvijaju mlade igrače za godine koje slede. Žele od njih da izvuku najviše, bilo da taj talenat ostave u Vašingtonu, ili budu vredni delići trejdova. Vukčević je posebno interesantan u tom pogledu.
Tristan je došao na trening kamp Vizardsa i očigledno se svima svidelo to što vide. A na pitanje koja je glavna razlika u odnosu na prošlu sezonu, Tristan je rekao:
“Postao sam zreliji. Evropsko prvenstvo mi je mnogo pomoglo. Samo biti uz sve te igrače mesec i po dana… Bio sam uz Jokića, video kako igra, kako trenira. To mi je mnogo pomoglo. Način na koji čita igru, njegova inteligencija, posebno jer igramo na istoj poziciji. I kako njegov tim igra bolje”.
Vukčević je objasnio:
„Moglo je da se vidi, kada on izađe sa terena igrali smo daleko lošije. Ja ću se truditi da tako utičem na igru.“
Tristan nije imao uzora u smislu da modeluje igru po njemu, ali…
„Uvek sam voleo da uzimam delove, kako se visoki igrači ponašaju i kako ja mogu da igram kao oni. I tako sam shvatao šta da radim.“
