Tokom meča Crvene zvezde i Radničkog iz Kragujevca na Marakani došlo je do prekida početkom drugog poluvremena, kada je ka golu Vladimira Stojkovića poleteo veliki broj petardi i topovskih udara. Sudija je odmah prekinuo igru i poslao fudbalere ka aut-liniji.
Navijači Zvezde, koji već godinama Stojkovića dočekuju zvižducima i uvredama, u prvom poluvremenu istakli su i dva transparenta. Na jednom je pisalo: „Je l’ su vam ponosni vaši jarani, što vam Mustafa na golu brani?“, dok je na drugom stajalo: „Kakav golman, takvi navijači, izdaju i preleću i misle da su jači“.
Uslovljen Stojkovićevim povratkom na Marakanu posle više od četiri godine, duel sa Radničkim dobio je dodatnu tenziju, a atmosfera na tribinama bila je jednako u fokusu kao i sama utakmica.
Crvena zvezda se vraća domaćem prvenstvu posle evropskog remija sa Seltikom, a duel protiv Radničkog iz Kragujevca u nedelju od 19 časova na Marakani ne nosi samo takmičarski značaj. Biće to i susret navijača crveno-belih sa VladimiromStojkovićem – prvi put još od finala Kupa 2021. godine, kada je u dresu Partizana branio u meču koji je odlučen penalima.
Stojković je ovog leta, posle višegodišnje epizode u Saudijskoj Arabiji, odlučio da se vrati u Superligu i stane na gol Radničkog. Sa 41 godinom i ogromnim iskustvom iza sebe, ponovo bi mogao da se nađe pred tribinama koje ga već duže od decenije dočekuju zvižducima.
Iako nije sigurno da će biti starter, Aleksandar Luković bi u ovakvom meču lako mogao da posegne za motivisanim veteranom, svestan koliko bi Stojkovićev nastup značio i timu i atmosferi. Njegov bilans protiv Zvezde je izjednačen – osam pobeda, šest remija i osam poraza u 22 dosadašnja susreta.
Poseban naboj potiče još iz 2010. godine, kada je nekadašnji kapiten crveno-belih obukao dres najvećeg rivala. Ta odluka izazvala je buru koja traje i danas. „Tri puta sam se nudio Zvezdi, odbili su me. Hteo sam da branim, da igram. Na kraju je stigao poziv Partizana i prihvatio sam ga, jer mi je sport uvek bio jedini motiv“, govorio je kasnije Stojković.
Sam prelazak imao je i svoju pozadinu. „Zvao me Lola Smiljanić, pričao sam i sa majkom… Nije joj bilo lako, ali podržala me je. Trebalo mi je da igram, da imam kontinuitet. U Sportingu sam bio rezerva, a meni je to bilo neprihvatljivo“, prisećao se čuvar mreže, objašnjavajući da mu je tada Partizan otvorio vrata u trenutku kada su mu bila zatvorena.
Kroz karijeru je prošao mnogo toga – od prvih dana u Leotaru i Zemunu, preko kapitenske trake u Zvezdi, do epizoda u inostranstvu (Nant, Sporting, Vigan, Makabi Haifa, Notingem Forest). Najduže je ostao upamćen kao golman Partizana i reprezentacije Srbije, za koju je branio i na Svetskom prvenstvu 2010. godine.
Sada, u veteranskim godinama, sa Radničkim dolazi na Marakanu – prvi put posle 1.592 dana. Susret u nedelju neće biti samo još jedna utakmica Superlige, već i novo poglavlje u priči o golmanu čije ime izaziva buru svaki put kada se nađe oči u oči sa srpskim šampionom.
