Status kvo u reprezentaciji Srbije. Pitanje ko će biti novi selektor je jedno od najaktuelnijih u svim diskusijama, ali da je problem dublji, te da se ukorenio u sve pore srpskog fudbala – odavno nije tajna.
Malo je onih koji to žele ili pak smeju da kažu, ali sve veći upliv agenata, kao i transfer politika najvećih srpskih klubova koji igrače prodaju na prvu loptu, te ih šalju u potpuno nepoznatu sredinu za koju još uvek nisu spremni, apsolutno usporava razvoj srpskog fudbala.
I sada je razvoj toliko spor, da polako kreće u minus fazu. Upozorava na to Aleksandar Janković, bivši selektor mlade reprezentacije Srbije i nekadašnji trener Crvene zvezde, dodajući da idemo ka tome da već za dva ciklusa – nećemo imati igrače koji će biti konkurentni za reprezentaciju.
U razgovoru za Meridian sport ukazuje na problem i u mlađim selekcijama, sa posebnim akcentom na reprezentaciju Srbije do 21 godine koju za dve godine čeka Euro.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Jasno mi je da je pitanje ko će biti novi selektor najinteresantnije u ovom trenutku, ali to nije najvažnija tema. Uporedo sa uspehom Zvezde, sjajne rezultate je pravila i reprezentacija u kontinuitetu. Igrali smo Svetsko prvenstvo, Evropsko prvenstvo, Ligu nacija dva puta. Zvezda je bila redovna u Ligi šampiona i Ligi Evrope… Ali kada je Savez u pitanju, situacija je veoma teška. Nama se reprezentacija do 21 godine nije plasirala na poslednja tri Evropska prvenstva. Na Euro se nisu plasirale ni omladinska, ni kadetska selekcija. Nama je ta baza presečena. Dotok igrača iz sistema je skroz presečen. Dozvolili smo da se preskače mlada reprezentacija, što je veoma opasno. Imamo slučaj gde su Maksimović i Cvetković prebačeni u A reprezentaciju u momentu dok je selekcija do 19 godina igrala za plasman na Euro. Priključeni su za Ligu nacija i zajedno nisu odigrali ni 20 minuta. Na sve to, preskočili su starosne selekcije, što nije dobro. Epilog je bio taj da smo izgubili od Norveške u ključnoj utakmici za plasman na Evropsko prvenstvo za omladince. Sada smo i u mladoj reprezentaciji domaćini Evropskog prvenstva sa Albanijom i trebali bi da dopunjujemo tu selekciju igračima iz uzrasta ispod. Mi smo se doveli u situaciju da oslabimo omladinsku reprezentaciju da bi Maksimović i Cvetković upisali nastupe za A reprezentaciju. Kada su ostvarili transfere – Maksimović više nije bio pozivan, a Cvetković je vraćen u omladinsku reprezentaciju. Uz to, doživljena je i velika neprijatnost time što je Kolarov ubrzo po imenovanju za selektora mlade reprezentacije, napustio kormilo nacionalnog tima. Sada se i kao legitimna opcija za završetak kvalifikacija A reprezentacije pominje Zoran Mirković, što bi za direktnu posledicu imalo to da u novembru mlada reprezentacija, ili ne igra prijateljske utakmice, ili ih ponovo vodi neki novi selektor. I ponovo bi došli na to da reprezentacija do 21 godine umesto da bude selekcija strateškog prioriteta zbog organizacije sledećeg Eura, postaje kolateralna šteta i gubi na kvalitetu svojih okupljanja”, počeo je Janković razgovor za Meridian sport i nastavio:
“Nama reprezentaciju nose momci koji su 95, 96 i 97 generacija, ali i oni polako gube na brojnosti i na kvalitetu liga iz kojih dolaze. Kada budu sišli sa scene, možda ne sledeći, ali za dva ciklusa – mi nećemo imati koga da zovemo u reprezentaciju. Nećemo imati bazu, jer naši fudbaleri u inostranstvu ne igraju. Matrica za prodavanje srpskih igrača je potpuno identična. Od njih se naprave velike zvezde u medijima, a kada odu u inostranstvo – ne igraju. Nemaju ulogu koja je srazmerna statusu koji je preko noći izgrađen. Kada dođe vreme u kom će se očekivati da oni budu nosioci, postaviće se pitanje da li su oni sposobni da preuzmu odgovornost, jer ako ne igraš u klubu, ne možeš ni u reprezentaciji. Barem bi tako trebalo da bude. Nedeljković već 15 meseci ne igra, ako još 15 ne bude igrao, kako može da bude u reprezentaciji? Suština mojih ranijih odlazaka iz srpskog fudbala je ta što su ljudi koji rade na transferima koncentrisani isključivo na profit. Veliki broj ljudi sebe namiruje na taj način, gledaju da potpišu što dugoročniji ugovor, a to da li će igrač ići po pozajmicama ih ne zanima. Takav je slučaj sa Kostom i Aston Vilom. I to je problem koji je odavno prisutan u srpskom fudbalu.”
Kao primer pozitivnog sistema navodi Englesku koja nas je pre nešto više od mesec dana patosirala u Beogradu rezultatom 5:0.
“Ko god da sedne na selektorsko mesto, bavićemo se time kakav mu je CV, ko je, šta je, i nema sumnje – on će izaći sa sjajnim planovima, a suština je zapravo u nečemu drugom. Ne isporučuje se dovoljan broj igrača A reprezentaciji da bi selektor mogao da bira. Selektor će uvek biti odgovoran za rezultat i ponašanje, ali da bi on mogao da igra kompetitivan fudbal, moraju rafovi da se napune igračima koje će on da bira. Engleska nam je uz Albaniju udarila jedan od najjačih šamara u poslednjih nekoliko godina. Kada je Tuhel postao selektor, promovisao je Andersona iz Notingema u A reprezentativca. U tom momentu, on je iza sebe imao standardnu godinu u Premijer ligi i prvenstvo do 21 godine koje je osvojio. Tuhel nije pozvao Belingema, Fodena, Mejnua, Galagera, pa ni Medisona, Griliša. Dakle, odrekao se svih njih. Zašto? Zato što su mu rafovi puni usled dobrog engleskog sistema. I posle on odgovara za rezultat. Mi ako krenemo da se vodimo parametrom da u reprezentaciji ne mogu da igraju oni koji nisu standardni u klubovima, doći ćemo u situaciju da ne možemo da sastavimo ekipu.”
Rešenje problema vidi u izlasku iz komfor zone. U tom slučaju – sukob sa agentima je neizbežan.
“Ko će nama da igra na prvenstvu do 21 godine kada budemo domaćini? Ne igramo kvalifikacije, nemamo takmičenje… Uz to, igrači ne igraju u klubovima. Kakvu ćemo mi šansu imati na tom prvenstvu da se nadigravamo sa Francuskom, Španijom, Nemačkom? Iz ekipe Engleske koja je osvojila prošli šampionat za igrače do 21 godine – sedmorica ih je ostalo u timu i nastavlja u novom ciklusu. Svi su kompetitivni i igraju. Mi kao domaćini moramo da napravimo tim koji će da pobedi. Ako danas kažete da onaj ko ne igra u klubu – neće biti na spisku, ulazite u rat sa svim agentima koji postoje. Jer ukoliko je to parametar, vi ne zovete – Nedeljkovića, Mimovića, Lekovića, Avdića, Aleksića, Cvetkovića, Maksimovića. To znači to, a svi vam oni trebaju. U tom slučaju – ili igrač dobije šansu u klubu ili ide, menja sredinu. Navijam da svi oni igraju, ali stvari ne idu u tom pravcu. E onda kreće sukob sa svima. Ali morate da razgovarate sa ljudima iz kluba i vidite koliko se računa na njih. Ako ih klub nema u planu, razgovarate sa igračem i kažete mu da neće biti na spisku ako ne promeni sredinu u sledećem prelaznom roku i ode u klub gde će igrati. Tu počinje rat sa agentima, jer oni iz mirne situacije ulaze u nervozu. Izbacujete ih iz komfor zone i u stalnom ste sukobu.”
Preskakanjem selekcija se poremetila hijerarhija. U reprezentaciju se suviše brzo ulazi i izlazi.
“Ne volim da potenciram to, ali moja iskustva kao selektora Srbije do 21 i Kine do 20, odnosno 23 godine govore da je formiranje igrača za A reprezentaciju proces koji vodi kroz konstantno guranje mladih fudbalera van komfor zone u zonu borbe i preispitivanja gde su prinuđeni da napuštaju klubove i menjaju sredinu u potrazi za ulogom. Ta borba profiliše igrače lidere, a u isto vreme pokazuje koliko im je stalo da nastupaju za reprezentaciju svoje zemlje. Na taj način smo za dve i po godine iz mlade reprezentacije u A selekciju promovisali značajnu grupu igrača, to su: Dmitrović, Gudelj, Nastasić, Mladenović, Rodić, Krstičić, Ignjovski, Milivojević, Marković, Lazović, Đuričić, Ljajić, braća Šćepović. To je 14 igrača, a mi iz pet selekcija sada nemamo pet igrača ukupno. I to je sve povezano. Mora da postoji hijerarhija i da se rudarski radi. Da se igrači formiraju bez žurbe, brzanja i preskakanja selekcija. Svi znamo da se to radi da bi fudbalerima porasla cena i da bi se stavio prioritet na transfer, a ne na plan karijere igrača koji treba da nosi reprezentaciju. Ako nemamo to, vrlo brzo će biti nebitno ko je selektor. Da li bi Gvardiola mogao da garantuje da će odvesti Azerbejdžan na prvenstvo? Možda da, možda ne, ali ne zato što nema znanje, već zato što nema s kim i čim.”
Stvari u fudbalu se menjaju preko noći. Kako je Srbija potonula, nije isključeno ni da se podigne. Ali problemi moraju da se rešavaju, a ne guraju pod tepih.
“Mi smo 2010. godine bili sila. Igrali u Južnoj Africi sa generacijom u kojoj su bili Vidić, Ivanović, Kolarov, Subotić, Milijaš, Žigić, Pantelić, Krasić, Jovanović, Ninković, Kuzmanović… Koliko sve brzo potone govori činjenica da smo šest godina kasnije bili u četvrtom šeširu na žrebu za Svetsko prvenstvo u Rusiji. Danas kada nema više ni prijateljskih utakmica, taj koeficijent dodatno pada. Tada smo se na Mundijal plasirali zahvaljujući stručnosti Muslina i kompetitivnom igračkom kadru. Bukvalno čudo, pa je onda na pravdi Boga smenjen pred odlazak na Mundijal. U našoj aktuelnoj grupi, četvrti šešir je bila Letonija. Koje su šanse da oni završe prvi? U skladu s tim apelujem na to da je menadžerski ugao gledanja suprotan od fudbalskog. Savez funkcioniše isključivo na osnovu strategije i plana, jer tu ne možete da prodate ili kupite igrače. Tu vučete samo igrače koje ste sami stvorili, uz mali procenat Srba iz dijaspore. Zato je veoma važno da se o tim stvarima priča konstruktivno, a ne lično. Nama prošlost pokazuje da je nebitno ko je tu, jer problem ostaje, a ljudi se menjaju. I na kraju se sva borba svede na lična prepucavanja. Problem je dubok, i gurao se pod tepih, baš usled uspeha Zvezde i reprezentacije”, zaključio je Janković za Meridian sport.
Leave a Reply