Crvena zvezda je ušla u period u kojem sve što dotakne – gubi smisao. Tim koji je do juče delovao stabilno i sigurno sada izgleda kao da je izgubio orijentaciju na terenu. Četiri utakmice bez pobede ne bi zvučale tragično da ne otkrivaju širu sliku – ekipu koja teško dolazi do šansi, još teže ih koristi i previše lako dozvoljava protivniku da kazni svaku grešku. Na praznoj Marakani, protiv Radnika, sve je bilo isto kao i prethodnih nedelja – inicijativa bez završnice, poseda bez plana i nervoza koja se prenosi s igrača na igrača.
Domaćin je poveo, ali je vođstvo trajalo kratko. Radnik je iskoristio trenutak nepažnje i izjednačio, a sve posle toga bilo je već viđeno – jalov pritisak, konfuzija u pasu i nedostatak odlučnosti. Klub koji je do pre mesec dana igrao brzo i jednostavno sada deluje ukočeno i bez ideje.
Milojević je posle utakmice govorio smirenije nego što bi se očekivalo od trenera koji već četiri kola ne zna za pobedu. Delovalo je da svestan svih slabosti tima pokušava da pronađe racionalan okvir za ono što se dešava. Nije tražio alibi u taktici, ni u umoru, ni u ritmu igranja na svaka četiri dana, već je naglasio da je problem pre svega u glavi. Govorio je o padu samopouzdanja, o tome kako su isti igrači do pre mesec dana delovali sigurnije, brži u odluci i konkretniji pred golom. Sada, kako je rekao, sve izgleda kao blokada – šanse se stvaraju, ali lopta jednostavno ne želi u mrežu. U njegovim rečima nije bilo defetizma, više ton čoveka koji zna da je situacija loša, ali veruje.
Zvezdin trener traži izlaz iz minus faze: Jedna pobeda sve menja, nikada ne odustajem
Ovakvi periodi su deo fudbala, ali problem nastaje kada tim izgubi sopstvenu energiju. Nije stvar u kvalitetu, jer igrači nisu preko noći zaboravili da igraju, već u načinu na koji Zvezda reaguje na pritisak. Samopouzdanje koje je godinama bilo građeno kroz pobede, sada se urušava porazima i remijima, a ekipa ne pronalazi način da izađe iz začaranog kruga. Navika da se stalno pobeđuje pretvorila se u teret, jer je svaki drugačiji ishod postao udarac na identitet kluba.
Radnik je, sa druge strane, odigrao racionalno i iskoristio ono što mu je ponuđeno. Nije bio bolji, ali je bio mirniji i organizovaniji u ključnim momentima. Dok su crveno-beli pokušavali da pronađu ritam, gosti su verovali u svaku loptu i znali tačno gde treba da stoje. Taj kontrast između fokusa i nervoze najbolje je oslikavao razliku između tima koji igra bez pritiska i tima koji se guši u sopstvenim očekivanjima.
Zvezda sada mora da pronađe izlaz pre nego što se ovaj niz pretvori u naviku. U četvrtak sledi duel sa Lilom, koji može da preokrene sezonu ili da je dodatno zakomplikuje. Milojević je ponovio da „u teškim trenucima mora da se pokaže karakter“ i da veruje u svoje igrače. Ako je nešto jasno, to je da u ovom trenutku Zvezdi ne treba novi čarobni štapić, već povratak osnovama – radu, miru i verovanju da magija nije nestala, nego samo čeka da je neko ponovo probudi.
BONUS VIDEO:
Leave a Reply