U skladu sa tradicijom i klupskom veličinom zaposlenima na “Karađorđu” prešlo je u naviku suočavanje sa velikim očekivanjima, imperativom rezultata, ali i pritiskom da iz sopstvenog pogona kontinuirano proizvode produkte visokog kvaliteta.
Nova potvrda da Novosađani neprestano misle na budućnost stigla je početkom sedmice, kada je za talenat, predan rad, ali i čitavu deceniju odanosti, prvim profesionalnim ugovorom nagrađen Marko Božičić.
Perspektivni krilni napadač, rođen 2007. godine, predstavio se domaćoj javnosti u razgovoru za Meridian sport, ne skrivajući odušvljenje zbog ostvarenja dečačkih snova.
“Osećam se fenomenalno, kao i cela moja porodica i prijatelji. Velika su mi podrška od samog početka. Najlepša čestitka je stigla od roditelja. Takođe, drugari iz Bečeja su se baš obradovali”, počeo je tinejdžer iz redova crveno-belih.
Marko je u društvu mlađih kolega, Luke Andrijaševića, Danila Žarkovića i Vukašina Davidova, stavio paraf na ugovor i tako prišao korak bliže prekomandi u seniorski pogon.
“To je moj san! Hvala upravi kluba na poverenju. Potpis je dodatna motivacija da nastavim sa još jačim i predanijim radom, kako bih dogurao do prvog tima. Pratim sve utakmice seniora. Odigrao sam dve prijateljske utakmice sa njima i odradio nekoliko treninga. Upoznao sam pojedine momke, svi su me lepo dočekali, ali najviše vremena sam proveo sa mladim igračima. Vojvodina je moja druga kuća”.
Uživa Božičić u utakmicama Stare dame, koja od starta sezone pruža zaista kvalitetne partije – čemu svedoči treća pozicija na tabeli. Poštuje Marko sve starije kolege, ali iskusni vođa sredine terena zauzima posebno mesto među njegovim miljenicima.
“Uzor iz prvog tima mi je definitivno Njegoš Petrović. Nažalost se nismo upoznali. Putevi su nam se razilazili. Kada god sam pozvan da igram, on je tada odmarao. Želja mi je da u budućnosti zaigramo zajedno”.
Ogromnu motivaciju crpi brzonogo krilo iz podrške svog najbližeg okruženja.
“Cilj je da fudbalski promovišem Bečej, bio bih zaista srećan”.
Gledajući majstorije iz svetskog fudbalskog krema, pokušava Božičić da “krade” fore i fazone od svog uzora – Vinisijusa Žuniora.
“Teško je govoriti o sebi. Vinisijus Žunior mi je jedan od uzora. Moji kvaliteti su brzina i snaga. Nisam ni blizu njegovog nivoa, ali ka tome težim, o tome maštam. Voleo bih da krenem njegovim stopama, da negujem taj stil igre”.
Generacija 07′ već je impresionirala domaću javnost. Brojni talenti, pogotovo iz omladinskih škola večitih rivala, demonstrirali su raskošan potencijal i krenuli put najjačij evropskih liga.
“Igrao sam protiv Andrije Maksimovića, Veljka Milosavljevića, Bogdana Kostića, Mihajla Cvetkovića… Svih momaka rođenih 2007. godine. Zaista sjajni igrači. Najveći kvalitet koji sam video poseduje Andrija Maksimović. Siguran sam da bismo bili dobar tandem – on vezni, ja krilo. Znam da bi mi asistirao. Što da ne, bilo bi lepo da zaigramo zajedno u nekom trenutku”.
Dobio je Marko priliku da razgovora sa šefom struke, Miroslavom Tanjgom, koji ga je detaljnije uputio u čari seniorskog fudbala.
“Upoznao sam kompletan stručni štab. Potrudili su se da mi objasne koliko je komplikovan prelazak iz omladinskog u seniorski fudbal, da to nikako nije lako. Razlika je ogromna. Rekli su mi da moram da radim još jače, kako bi se potom lakše adaptirao na prvim tim”.
Ne zaboravlja Božičić ljude koji su odigrali važnu ulogu u njegovom putu od petlića do profesionalca.
“Zahvaljujem se svim trenerima sa kojima sam radio. Najpre stratezima iz Bečeja, gde sam načinio prve fudbalske korake, a potom svim trenerima iz Vojvodine pod čijim nadzorom sam stasavao”.
Zahvalan je svima, ali posebno mesto u njegovom srcu pripada deki – kojem po svemu sudeći ništa nije bilo teško za svog unuka.
“Već 10 godina sam deo Vojvodine. Deda me je svakodnevno – celih šest godina, vozio iz Bečeja u Novi Sad na treninge. Beskrajno sam mu zahvalan”, konstatovao je Marko Božičić.
Leave a Reply