Hajduk Veljko

Sini jarko sunce iz Pazove… Srbija, konačno, ima selektora. Glavom i bradom, rečima i delima. To je Veljko Paunović, čovek koji se latio ne tako zabavnog posla sa ne tako zabavnom prošlošću, koju će za početak pokušati da pretvori u zaborav, a onda šta bude.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Definitivno nismo navikli da imamo selektora koji to po svim parametrima zaslužuje da bude, a još ako je elokventan, stručan, odgovoran i sa jasnom vizijom boljitka srpskog fudbala – tu već nešto nije u redu. Italijani imaju “Scherzi a parte”, međutim, nije ovo skrivena kamera. Ovo je sadašnjost, kakva je odavno trebala da bude, ali nikad nije kasno. Zaostajali smo tolikih godina po mnogo čemu, što onda ne bi i kasnili sa selektorima.

Za razliku od nekih prethodnih godina kada su Veljkovi prethodnici citirali pevačice, svađali i raspravljali sa novinarima, pričali o bizarnim razlozima zbog koji određeni igrači ne mogu (čitaj; ne žele) da budu deo Orlova, sada je ta slika poptuno drugačija. Trenutno vlada stanje kultorološkog šoka, zbog toga kako je prva konferencija Paunovića delovala evropski, nestvarno i pre svega – kao totalna suprnotnost bližoj prošlosti. Na svako pitanje medija je doskorašnji strateg Ovijeda imao odgovor. Ne kratku rečenicu ili kliše, već opširno i sa objašnjenjem svake zamisli.

Mnogi će reći da je ta 2015. godina bila davno, da se taj uspeh na Novom Zelandu dogodio tada i više nikada. Generalno, da je dobar rezultat srpskog fudbala ravan Halejevoj kometi. Možda i jeste, zaista, tako, ali ovom društvu i narodu je potreban samo mali tračak nade da se kompletno razmišljanje i slika promeni. Taj tračak nade sada ima ime i prezime. Ima ono što neki nisu imali. Viziju, plan, sistem… O igračima govori sa poštovanjem i njih stavlja na prvo mesto, pominje razgovor i poverenje kao ključ svega, a rezultati su sada u drugom planu. 

Poslednji kome je sve to u paketu pošlo za rukom bio je Radomir Antić, a opšte je poznato kolikog je uticaja imao na Veljka, bilo kroz fudbal ili život. Tada je Antić sa sjajnom generacijom, zapravo, onom koju smo sa uživanjem gledali i opravdano se nadali nečemu. Bilo je i tada svega i svačega, ali na terenu se to nije osetilo. Stadioni su bili puni protiv Litvanije i protiv Francuske, deca su imala idole iz svoje države, a narod je voleo fudbal. Za sve to što se kasnije dešavalo, uzroka je mnogo, međutim, jedino što je bitno je to da rešenje postoji. I mora da se iskoristi i upotrebi najbolje što može.

Veljko Paunović nije neko ko svaki dan dolazi da bude selektor… Ako i njega budemo potrošili uzalud i besmisleno, nema nam pomoći. I zato, srećno.

BONUS VIDEO: