Pozne fudbalske godine očigledno nisu prepreka za Josipa Iličića koji novu stranicu prilično bogate karijere ispisuje u Koperu.
Minulog leta iskusni naparač prešao je u aktuelni tim iz Maribora, a odluka da nastavi igrački put bila je povod italijanskoj Gazeti da napravi intervju sa Slovencem.
“Razmišljao sam o kraju karijere, ali poznajem direktora i predsednika već 25 godina. Kad su me zamolili da im pomognem, odmah sam pristao. Dok god se fizički osećam dobro, želim da uživam u tome”, kazao je Iličić.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Napadač nema dilemu – karijeru će završiti u Sloveniji.
„Slovenija mi je dala hleb. Rođen sam u Bosni, ali se ničega ne sećam. Otac mi je umro kad sam imao godinu i po. Odrastao sam s bratom i majkom, koja me naučila da se borim. Moj udarac, leva noga – nastali su na ulici.”
Bogata karijera bliži se kraju što je povod za osvrt na početak.
“Sportski direktor Maribora me je pozvao u kancelariju posle prve utakmice u Sloveniji. Rekao je: ‘Prodali smo te.’ ‘Gde?’, pitao sam. ‘Ne možemo ti reći ništa.’ Nisam znao šta da kažem ženi. Pričalo se o Napoliju. Dao mi je ugovor da potpišem dva dana pre revanša. Na njemu je bila zastava Palerma. Rekao sam: ‘A šta ako dam gol?’ Na kraju sam dao gol – i nisam slavio.”
Početak u Palermu bio je sjajan.
“Imao sam velikog zaštitnika – predsednika Zamparinija. Bio je zaljubljen u moj fudbal, kao i u Pastorea, Mikolija… U igrače koji su uvek donosili nešto drugačije. Štitio me je. Kad stvari nisu išle dobro, zvao me je kući, slao po mene privatni avion i govorio da je našao pravog trenera za mene. Posle mesec dana, već bi ga otpustio. S tom ekipom mogli smo mnogo više.”
Godine u Firenci označio je kao – kompleksne.
“Žao mi je da kažem, ali sa Violom sam završio. Uvek su me kritikovali zbog sume koju sam plaćen, a za četiri godine sam dva puta bio najbolji strelac i najbolji asistent. Da sam bio loš? Ozbiljno? Završili smo četvrti – i nije bilo dovoljno. Igrali smo polufinale Lige Evrope – i opet nije bilo dovoljno. I tamo mi je ostao žal za izgubljenim finalom kupa. Ipak, i dalje imam kuću u Firenci, predivan grad. Porodica ponekad ode tamo.”
Novi korak u Italiji predstavljao je prelazak iz Fiorentine u Atalantu.
“Već sam bio dogovorio sve sa Sampdorijom, ali me dan pre lekarskih pregleda pozvao Gasperini: ‘Hoćeš da igraš za mene?’ Rekao sam: ‘Mister, idem u Đenovu, ne mogu.’ On mi je rekao: ‘Pozvaće te Sartori, ne brini.’ Kad sam mu rekao koliku ću platu imati, on odgovori: ‘I? Koji je problem?’ Tada sam shvatio šta znači proći pripreme s Gasperinijem.”
Upravo pod komandom Đan Pjera Gasperinija je Iličić odigrao najviše utakmica u karijeri, a napadač je detaljnije govorio o pripremama kod iskusnog stratega.
“Između dva treninga ne možeš da spavaš: noge pulsiraju, iscrpljen si, muka ti je. Ali ti uđe u glavu kao niko drugi. Ako preživiš tri nedelje dvostrukih treninga i trčanja po šumi – sve razumeš. Koliko smo samo mečeva preokrenuli zahvaljujući toj fizičkoj spremi? Mi bismo trajali 90 minuta, a drugi bi već posle sat vremena bili gotovi. Povremeno bi bilo rasprava s Gaspom, ali kad se neko voli – i posvađa se.”
Ostavio je Iličić veoma dubok trag u Bergamu, a pamti se utakmica karijere Valensija – Atalanta u kojoj je postigao četiri gola.
“Mnogi mi kažu: ‘Da nije bilo svega toga – kovida, depresije i ostalog – dokle bi stigao?’ Ne znam, ali siguran sam da bismo stigli do finala Lige šampiona. Bio sam u formi kakvu nikad nisam imao, nismo se bojali nikoga. Dođe Real? U redu, dokaži da si bolji. To nam je bio mentalitet. A Atalanta je tada, u Valensiji, promenila istoriju fudbala. Postali smo primer. A u međuvremenu, svet je počeo da staje… da se gasi svetlo.”
Usledili su teški dani, Slovenac se uhvatio u koštac sa zdravstvenim problemima.
“Nisam znao da li ću se vratiti fudbalu, a kad si zatvoren u kući – počneš da razmišljaš. Bio sam 42 dana u Bergamu bez porodice. Patio sam. Novac, ugovori – ništa mi više nije bilo važno. Nisam bio dobro. Glasine o mojoj ženi su me bolele.”
Govoreći o Iličiću u to vreme Gasperini se rasplakao.
“To ti pokaže kakav sam bio i u kakvom sam stanju bio. I kakvi smo bili nas dvojica zajedno. Ne mogu zaboraviti šta je učinio za mene. Godine 2018. bio sam hospitalizovan zbog infekcije. Plašio sam se da se neću probuditi. Posle nedelju dana mi je rekao: ‘Josipe, ustaj, moramo da igramo.’ ‘Mister, ne mogu da stojim.’ ‘Ne zanima me, na teren!’ Isto je uradio i u Valensiji. Posle trećeg gola tražio sam izmenu, on me je ignorisao – i dao sam četvrti. Gurao me je preko granica za koje nisam znao da ih imam.”
Put napadača mogao je da bude i drugačiji, pre svega zahvaljujući Siniši Mihajloviću.
“Sa Napolijem je sve bilo gotovo, razgovarao sam s Ančelotijem, ali je Perkasi sve blokirao. Zvali su me i Milan i Bolonja, sa pokojnim Mihajlovićem. Ali ne žalim: bolje da budem glavni u Bergamu nego jedan od mnogih u velikom klubu”, rekao je Iličić.
Bonus video:
Leave a Reply