Dolazak u redove Sivasa ispostavio se kao pun pogodak iz perspektive Daniela Avramovskog. Nekadašnja “desetka” Crvene zvezde nastavila je da pruža fantastične partije u drugom rangu turskog fudbala, gde je minule sezone blistala u dresovima Igdira i Boluspora.
Glavni faktor u pobedi crveno-belih i danas je bio reprezentativac Severne Makedonije, koji je pokrenuo proces “razbijanja” redova Adane Demirspor (5:0).
Iskusni plejmejker rešio je pitanje pobednika sa dva gola za sat vremena igre, a potom ustupio svoje mesto na terenu sunarodniku – Valonu Ethemiju.
Na učinak Avramovskog nadovezali su se golovima Bendžamin Kimpioka i Turcac Boke (x2). Trijumf će mnogo značiti Sivasu, koji se osvajanjem celog plena pomerio ka sredini tabele i ponovo probudio nadu navijačima, da će se njihovi miljenici ipak boriti za povratak u elitu. Sledi maratonska bitka…
Prvi put od dolaska u Katar gorčinu poraza osetio je Aleksandar Mitrović. Al Rajan je na domaćem terenu poklekao pred Al Garafom, koja je završila meč sa igračem manje, ali i golom više (2:3).
Režirali su gosti iznenađenje, a najbolji strelac u istoriji srpske reprezentacije nije uspeo da zatrese protivničku mrežu. Asistirao je Mitrović za prvi od dva gola Rožera Gedeša, što ovog podneva nije bilo dovoljno ni za podelu plena.
Dame Traore, Ahmed Al Ganehi i prekaljeni Jasine Brahimi presudili su ekipi sa “Jasim Bin Hamad” stadiona.
Publika u Dohi posmatrala je zanimljiv susret, a uzbuđenjima nije bilo kraja sve do poslednjeg sudijskoj zvižduka arbitra Al Ruvalija. Uspeo je Al Rajan da poravna rezultat u 102. minutu meča, ali reakcija VAR sobe pokvarila je radovanje domaćih igrača i navijača.
Simone Inzagi je apelovao na rukovodstvo da ništa ne prepušta slučaju i blagovremeno obezbedi novi ugovor Sergeju Milinkoviću Saviću. Saradnja srpskog veziste i velikana iz Rijada ističe krajem narednog juna, ali na “Kingdom Areni” učiniće sve da je produže.
Ipak – pred ekipom iz Rijada je zaista komplikovan zadatak, imajući u vidu da je broj konkurenata sve veći. Saudijski “Al-Rijad” kontaktirao je jednog od Savićevih menadžera – Uroša Jankovića, koji je govorio o ponudama koje Srbin ima na stolu.
“Postoji interesovanje pet velikih evropskih klubova za dovođenje igrača”, počeo je Janković, pa zatim dodao:
“Trenutno smo fokusirani samo na Al Hilal i želimo da osvojimo sve moguće trofeje. Neću otkrivati imena pet klubova koji žele da angažuju Savića jer nam je Al Hilal prioritet”.
Nije se Janković tu zaustavio, već ponovo naglasio da je fokus kreativnog veziste usmeren isključivo na plave iz Rijada.
“Želimo da odigramo i treću sezonu u Saudijskoj ligi nakon Svetskog prvenstva za klubove. Poštujemo Al Hilal i imamo odličan odnos sa čelnicima kluba”.
Janković je ostao nedorečen na glasine da je klub već spremio novi ugovor za Sergeja.
“Ne mogu da odgovorim na to pitanje”, poručio je menadžer Milinkovića Savića.
Nekada su navijači Mančester sitija pevali imena Jaje i Kola Turea, a sinoć su na gostovanju Hadersfildu u okviru Liga kupa imali priliku da vide na delu još jedan par braće, sinova legendarnog engleskog reprezentativca Emila Heskija.
Pošto je Siti poveo sa 2:0 protiv domaćina, inače člana Lige 1, trener Pep Gvardiola poslao je na teren braću Rejgana i Džejdena Heskija, naslednike bivšeg napadača Emila. Ovaj trenutak označio je debi braće u prvom timu Sitija, 10 godina pošto je njihov otac odigrao poslednju utakmicu u Liga kupu.
“Čak šest igrača iz akademije je počelo meč“, rekao je Gvardiola. “Još dvojica su ušla, braća Heski. Mislim da će njihovi roditelji biti veoma ponosni na svoju decu. To je stvarno sjajno“.
Rejgan, mlađi brat od 17 godina, opisan je u ostrvskim medijima kao “spretan i efikasan krilni igrač”, dok je Džejden, stariji dve godine, viđen kao “zreo i marljiv” vezista koji igra između defanzive i ofanzive. Obojica su redovni članovi Sitijeve akademije, a u klubu su se pridružili sa osam godina.
Džejden često nosi kapitensku traku u U21 timu i postigao je gol u pobedi Sitija nad Lidsom od 4:0, čime je osvojena FA kup za mlade 2024. Iako igraju na različitim pozicijama, njihov otac Emil ističe sličnosti.
“Slični su meni“, rekao je Heski u intervjuu za Dejli Mejl u avgustu. “Obojica su veoma atletski građeni. Mlađi je vrlo brz. Stariji je malo čudovište, kao što sam ja bio. Obojica imaju slične kvalitete“.
Protiv Hadersfilda, Džejden je igrao 14 minuta, zamenivši O’Rajlija, dok je Rejgan ušao umesto Savinja nedugo zatim.
Od malih nogu, braća su privlačila pažnju mnogih klubova u Engleskoj, ali Siti je bio najbolja opcija za njihov razvoj.
“Bilo je srećno u smislu da su verovatno u jednoj od najboljih, ako ne i najboljoj akademiji za razvoj“, rekao je Emil. “Samo ih pustiš da uživaju u tom putovanju. A kada dođe trenutak prvog tima, posle U21 fudbala, to je malo drugačije i verovatno će im biti potrebna dodatna podrška“.
Emil Heski je prve fudbalske korake napravio u akademiji Lestera sa devet godina, a debitovao je u prvom timu sa 17 u Premijer ligi protiv Kvins Park Rendžersa 1995. godine. Posle ispadanja Lestera, postao je standardan član tima i pomogao je Lisicama da se vrate u Premijer ligu. Osvojio je Liga kup 1997. i 2000. godine, a potom je prešao u Liverpul. Kao snažan centarfor bio je idealan partner MajkluOvenu. Za Englesku je postigao sedam golova u 62 nastupa i igrao je na dva Svetska prvenstva.
Džejden i Rejgan sada se nadaju debiju u Premijer ligi, čime bi se pridružili ekskluzivnoj grupi igrača koji su sledili svoje očeve u verovatno najjačoj ligi sveta. Među poznatijim primerima su Erling Haland, sin Alf-Ingea Halanda, bivšeg beka Lidsa i Mančester sitija, zatim Džastin Klajvert iz Bornmuta, sin Patrika Klajverta, te Kasper Šmajhel, golman koji je osvojio Premijer ligu sa Lesterom kao i njegov otac Peter svojevremeno u dresu Mančester junajteda. Lijam Delap, napadač Čelsija, sin je Rorija Delapa, a Šon i Bredli Rajt-Filips su naslednici Ijana Rajta iz Arsenala.
Braća Heski sada imaju priliku da stvore sopstvenu priču u Premijer ligi…
Sve na “Ljudskom vrtu” zatekla je ostavka Radomira Đalovića. Crnogorski stručnjak odlučio je da napusti Maribor nakon incidenta koji se odigrao na treningu, kada je bio kolateralna šteta u fizičkom obračunu između Omara Rekika i Benjamina Teteha.
Sukob u toku priprema za derbi sa Celjem poremtio je planove ljubičastih, koji su uprkos dobrim rezultatima primorani da pronađu brzu zamenu za nekadašnjeg napadača Crvene zvezde.
Kako prenosi “Sport Klub”, glavni kandidat za naslednika čoveka koji je minule sezone Rijeci doneo titulu je Igor Duljaj.
Bivši šef struke Partizana, prema navodima pomenutog izvora, trebalo bi da stigne u Sloveniju večeras ili sutra u prepodnevnim časovima. Duljaj je slobodan u izboru nove sredine još od kada je prethodne godine u aprilu napustio Humsku ulicu. Mladi strateg je ranije radio u Teleoptiku, a karijeru je započeo kao asistent u stručnom štabu Šahtjora iz Donjecka.
Posle ere Karla Anćelotija, koju je obeležio niz uspona i padova, Real Madrid je ovog leta odlučio da poveri kormilo prvog tima Ćabiju Alonsu. Mladi trener, koji je već ostavio trag u Nemačkoj sa Leverkuzenom, pokazuje da je spreman da vodi najveći klub na svetu. Iako su neki sumnjali da bi madridski izazov mogao da bude prevelik za nekadašnjeg vrhunskog vezistu, Alonso polako dokazuje da je prava osoba na pravom mestu.
Njegov rad je posebno bio pod lupom tokom Svetskog klupskog prvenstva, gde je prvi put imao priliku da upozna svoj tim. Španac insistira na tome da svi igrači, uključujući zvezde poput Vinisijusa Žuniora, aktivno učestvuju u defanzivnim zadacima. Brazilac je već osetio konkurenciju koju Alonso uvodi u ekipu.
Ćabi je imao jasnu viziju i tokom letnjeg prelaznog roka. Klub su pojačali igrači koje je tražio: Din Hujsen, Alvaro Kareras i Trent Aleksander Arnold. Ipak, željeni vezista i centralni defanzivac nisu stigli, i ta pitanja će biti rešavana u januaru ili tokom leta naredne godine. Trener je takođe odlučno odbio potencijalni odlazak Gonzala Garsije, koji je na Svetskom klupskom prvenstvu impresionirao svojom igrom.
Za neke igrače, pak, nema mesta u Kraljevskom klubu. Real je želeo letos da mladog Brazilca Endrika (19) pošalje na pozajmicu kako bi stekao iskustvo i igrao redovno. Međutim, povređeni napadač je bio odlučan da se nametne u Madridu. Povreda zadnje lože desne noge i dodatna konkurencija u napadu nisu promenili njegovu odluku. Na kraju, ostao je u prestonici i nedavno se vratio treninzima sa ekipom.
Protiv Espanjola i Levantea bio je na klupi, ali ga Alonso još nije uvodio u igru. Kako prenosi Cadena COPE, i trener i uprava planiraju da Endrika pošalju na pozajmicu bez opcije otkupa u januaru. Alonso u špicu i dalje računa isključivo na Kilijana Mbapea i Gonzala Garsiju, te ostaje da se vidi hoće li stav mladog napadača da se promeni u narednim sedmicama.
Ideja o proširenju Svetskog prvenstva u fudbalu izaziva polemike. Posle već potvrđenog povećanja sa 32 na 48 timova od 2026. godine, sada se sve glasnije govori o još radikalnijem koraku – formatu sa čak 64 selekcije. Za neke je to revolucionaran potez koji bi doneo veću inkluzivnost i obuhvatio skoro celu planetu, dok ga drugi vide kao opasnost po kvalitet i takmičarski balans.
Diskusija je ponovo pokrenuta ove godine, a FIFA je spremna da sasluša sve predloge. Da li je moguće da 2030. godine, kada je na programu jubilej od 100 godina Svetskog prvenstva, gledamo najmasovniji turnir u istoriji sporta?
Sve je počelo kada je predsednik Fudbalskog saveza Urugvaja, Ignjasio Alonso, u martu na jednom sastanku FIFA “spontano” pomenuo mogućnost turnira sa 64 reprezentacije. Već u aprilu, južnoamerička konfederacija (CONMEBOL) zvanično je predložila ovu opciju, smatrajući da bi to bio idealan način da se obeleži stogodišnjica Mundijala.
FIFA, koja je već pokazala spremnost na širenje formata, poručila je da će da razmotri svaku inicijativu svojih članova. Ipak, konačnu odluku može da donese isključivo FIFA savet, a signali zasad ne govore da će to biti rešeno u skorijem periodu.
Proširenje na 64 ekipe zaista bi bilo tektonska promena. Naime, od 1982. turnir je sa 16 narastao na 24 selekcije, a od 1998. igra se sa 32. Sada nas 2026. čeka prvi Mundijal sa 48 timova, pa bi prelazak na 64 značio da je takmičenje udvostručeno u samo osam godina. Time bi više od 30 odsto svih FIFA članica dobilo priliku da učestvuje.
Predsednik FIFA Đani Infantino je “zaključan”, međutim, stavovi među fudbalskim savezima su podeljeni. Predsednik CONMEBOL-a, Alehandro Domingez, smatra da bi proširenje bilo istorijsko: “Niko na planeti ne bi bio isključen iz ovog slavlja”.
Suprotno mišljenje ima prvi čovek UEFA Aleksander Čeferin, koji predlog naziva “lošom idejom”, kako za kvalitet takmičenja, tako i za kvalifikacioni proces. Viktor Montaljani, čelnik CONCACAF-a, smatra da predlog “ne deluje ispravno” i da bi narušio širi fudbalski ekosistem. Isto misli i predsednik Azijske fudbalske konfederacije, šeik Salman bin Ibrahim Al Kalifa, koji upozorava da bi dodatno proširenje donelo “haos”.
Među prednostima potencijalnog novog formata svakako je veći broj utakmica koji bi doneo ogromne finansijske prihode kroz TV prava, sponzorstva i ulaznice. Ujedno, i više država bi prvi put učestvovalo, što bi dalo globalniji karakter turniru. A, veća je i šansa da svi najbolji fudbaleri sveta budu deo takmičenja.
S druge strane, postoji opasnost da kvalitet padne i da se poveća broj neravnopravnih duela. Kvalifikacije bi postale skoro formalnost za velike reprezentacije, a logistički izazovi, posebno oko putovanja, ekologije i kalendara, bili bi ogromni.
Ako bi se ideja sprovela, najrealniji scenario bio sačinjavao 16 grupa sa po četiri tima, odakle bi prve dve selekcije išle u nokaut fazu – ukupno 32 ekipe. Time bi se turnir protegao na čak 128 utakmica, u poređenju sa 64 koje smo gledali od 1998. do 2022. godine.
Za poređenje, već naredni Mundijal 2026. u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku imaće 104 meča, što će značajno opteretiti igrače i organizatore. Dodavanje još 16 timova 2030. godine samo bi povećalo kompleksnost.
Sa 64 mesta, praktično bi bilo gotovo nemoguće da velike fudbalske nacije propuste turnir. Situacije poput Italije, koja bi mogla da propusti treći uzastopni Mundijal, bile bi sve ređe. Naravno, to bi značilo i da bi sve kontinentalne federacije dobile veći broj mesta, ali podela kvota još je čista spekulacija.
Na kraju, ideja o Svetskom prvenstvu sa 64 selekcije deluje fascinantno i zastrašujuće u isto vreme. Svakako bi bila finansijski bum, ali istovremeno bi otvorila pitanja kvaliteta i održivosti.
Barselona je ušla u fazu ozbiljnog planiranja budućnosti svog napada. Sve je jasnije da će narednog leta doći do smene generacija u vrhu ofanzive, a glavno ime koje se izdvojilo na listi želja jeste Seru Girasi, napadač Borusije Dortmund.
Prema informacijama koje prenosi Bild, katalonski klub, predvođen predsednikom Đoanom Laportom, označio je 29-godišnjeg Girasija kao prioritetno pojačanje za leto 2026. godine. Njegov dolazak posmatra se kao prirodan sled događaja, s obzirom na to da se bliži kraj ere RobertaLevandovskog.
Poljak, iako ima mogućnost da produži ugovor do 2027, gotovo sigurno će se oprostiti od Blaugrane već naredne sezone. Do sada je u Barseloni postigao impresivnih 103 gola na 152 zvanična meča, ali sve ukazuje na to da je vreme za promenu.
Ovakav potencijalni transfer budi sećanja na 2017. godinu, kada je Barselona dovela Usmana Dembelea iz Dortmunda za čak 148.000.000 evra. Aktuelni fudbaler Pari Sen Žermena, nedavni osvajač Zlatne lopte, tada je bio simbol nove ere. Sada bi nešto slično moglo da se ponovi sa Girasijem.
Kako navodi Bild, trener Hansi Flik, odlično upoznat sa Bundesligom, jasno je stavio do znanja da bi Girasi bio idealno pojačanje. Ipak, unutar kluba postoje različita mišljenja. Laporta želi da se pred predstojeće izbore za predsednika istakne velikim i atraktivnim transferima, ali smatra da ime Girasija možda nema dovoljno “težine” za takav politički potez. Ugovor napadača sa Dortmundom traje do sredine 2028, pa bi potencijalna kupovina bila dodatno komplikovana.
Dortmund je svestan da bi gubitak napadača, koga trener Niko Kovač često naziva “osiguranjem života”, bio ogroman udarac. Prošle sezone Girasi je postigao čak 38 golova i dodao devet asistencija na 50 utakmica, dok je u tekućoj sezoni već učestvovao u šest pogodaka – pet golova i jedna asistencija. Njegova konstanta u realizaciji učinila ga je jednom od najtraženijih figura na tržištu.
Njegov brat i agent, Karamba Girasi, i dalje ga aktivno nudi širom Evrope, ciljajući da mu obezbedi i status i platu kakvu zaslužuje – oko devet miliona evra godišnje plus bonusi, uz očekivano povećanje.
Potencijalni dolazak Girasija u Barselonu ne bi bio samo još jedan transfer, već i signal početka post-Levandovski ere. Klub traži napadača koji može da garantuje golove i kontinuitet na najvišem nivou, a Nemci dobro znaju da takvog igrača nije lako pustiti.
Mogućnost da se Hari Kejn jednog dana vrati u Premijer ligu ponovo je tema broj jedan na Ostrvu. Posle promena u strukturi Totenhema i odlaska Danijela Levija, sa kojim engleski napadač nikada nije imao najbolji odnos, a uz želju trenera Tomasa Franka da podigne ekipu na viši nivo, spekulacije o povratku nekadašnje zvezde dobile su novu težinu. Frank je na konferenciji za medije priznao da bi bio presrećan kada bi Kejn ponovo obukao dres Spursa, ali je dodao da za sada nema nikakvih konkretnih informacija.
Veliku pažnju privukla je i klauzula u Kejnovom ugovoru sa Bajernom. Ukoliko bi neko želeo da ga dovede na leto 2026, morao bi da aktivira opciju već tokom zime. Otkupna cena iznosi 65.000.000 evra, što je daleko ispod realne vrednosti igrača koji u aktuelnoj sezoni beleži neverovatne brojke – 13 golova u samo osam mečeva, učinak koji drži Bajern na vrhu Bundeslige.
Takve vesti nisu mogle da prođu nezapaženo kod velikana širom Evrope. Dejli Star piše da Mančester junajted ozbiljno razmatra Kejna kao opciju za napadačku poziciju, iako je ovog leta već potrošio značajna sredstva na jačanje ofanzivnog sektora. Na Old Trafordu, izgleda, nikada ne prestaju da tragaju za još jednim klasičnim centarforom.
Benjamin Šeško, i pored trenutaka poput isforsiranog isključenja RobertaSančeza protiv Čelsija, nije uspeo da ostavi snažniji trag u vrhu napada. Sa druge strane, Mateus Kunja i Brajan Mbeumo više su profilisani da igraju iz drugog plana – iza glavne ofanzivne figure, sa više slobode i manje pritiska da konstantno pretvaraju šanse u golove.
Kroz čitavu karijeru, otkako je izbio u prvi plan, Kejn je bio povezivan sa Junajtedom. Ideja da postane zaštitno lice jednog od najvećih klubova na planeti uvek je bila primamljiva, ali transfer se nikada nije realizovao. Razlog je jednostavan. U godinama kada je ulazio u zrelu fazu karijere, Kejn nije želeo da pređe u klub koji se nalazio u dubokoj sportskoj i institucionalnoj krizi.
Kejn danas ima 32 godine, ali i dalje pokazuje zašto spada među najbolje napadače sveta. Prošle sezone odigrao je 46 utakmica za Bajern Minhen u svim takmičenjima, na terenu proveo više od 3.500 minuta i pritom postigao 38 golova uz 11 asistencija. Njegov učinak ne ostavlja sumnju da bi i u Premijer ligi, u dresu Junajteda, mogao da napravi ogroman uticaj.
Arsenal je dobio važnu potvrdu kontinuiteta u svom timu. Vilijam Saliba, jedan od ključnih igrača u defanzivi, odlučio je da dugoročno veže svoju budućnost za klub iz Londona. Ovaj potez dodatno učvršćuje ambicije Tobdžija u borbi za domaće i evropske trofeje.
Francuski reprezentativac dogovorio je produžetak saradnje i uskoro će potpisati novi ugovor koji će ga zadržati na Emirejtsu sve do 2030. godine. Iako je njegov prethodni ugovor isticao tek u junu 2027, rukovodstvo kluba želelo je da na vreme osigura usluge jednog od svojih najpouzdanijih fudbalera, s obzirom na to da su njegovi nastupi privukli pažnju velikana poput Reala, koji ga je duže vreme vrbovao.
Saliba (24) je u Arsenal stigao još 2019. iz Sent Etjena, ali je prve godine proveo na pozajmicama u Francuskoj, nastupajući za matični klub, Nicu i Marsej. Tek u avgustu 2022. debitovao je za Arsenal i ubrzo postao centralna figura u odbrani Mikela Artete. Do sada je zabeležio 137 utakmica u crveno-belom dresu, potvrđujući status jednog od najboljih štopera u Evropi.
Njegova odluka da ostane predstavlja snažan signal pred izazove u Premijer ligi i Ligi šampiona. Posebno jer se nadovezuje na junsku vest da je i njegov partner u zadnjoj liniji, Gabrijel Magaljaeš, produžio saradnju do 2029. godine.
Već narednog vikenda Arsenal čeka teško gostovanje Njukaslu na Sent Džejmsis Parku, a sa sve sigurnijim defanzivnim tandemom, Arteta može mirnije da gleda u nastavak sezone.
