Ideja o proširenju Svetskog prvenstva u fudbalu izaziva polemike. Posle već potvrđenog povećanja sa 32 na 48 timova od 2026. godine, sada se sve glasnije govori o još radikalnijem koraku – formatu sa čak 64 selekcije. Za neke je to revolucionaran potez koji bi doneo veću inkluzivnost i obuhvatio skoro celu planetu, dok ga drugi vide kao opasnost po kvalitet i takmičarski balans.
Diskusija je ponovo pokrenuta ove godine, a FIFA je spremna da sasluša sve predloge. Da li je moguće da 2030. godine, kada je na programu jubilej od 100 godina Svetskog prvenstva, gledamo najmasovniji turnir u istoriji sporta?
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Sve je počelo kada je predsednik Fudbalskog saveza Urugvaja, Ignjasio Alonso, u martu na jednom sastanku FIFA “spontano” pomenuo mogućnost turnira sa 64 reprezentacije. Već u aprilu, južnoamerička konfederacija (CONMEBOL) zvanično je predložila ovu opciju, smatrajući da bi to bio idealan način da se obeleži stogodišnjica Mundijala.
FIFA, koja je već pokazala spremnost na širenje formata, poručila je da će da razmotri svaku inicijativu svojih članova. Ipak, konačnu odluku može da donese isključivo FIFA savet, a signali zasad ne govore da će to biti rešeno u skorijem periodu.
Proširenje na 64 ekipe zaista bi bilo tektonska promena. Naime, od 1982. turnir je sa 16 narastao na 24 selekcije, a od 1998. igra se sa 32. Sada nas 2026. čeka prvi Mundijal sa 48 timova, pa bi prelazak na 64 značio da je takmičenje udvostručeno u samo osam godina. Time bi više od 30 odsto svih FIFA članica dobilo priliku da učestvuje.
Predsednik FIFA Đani Infantino je “zaključan”, međutim, stavovi među fudbalskim savezima su podeljeni. Predsednik CONMEBOL-a, Alehandro Domingez, smatra da bi proširenje bilo istorijsko:
“Niko na planeti ne bi bio isključen iz ovog slavlja”.
Suprotno mišljenje ima prvi čovek UEFA Aleksander Čeferin, koji predlog naziva “lošom idejom”, kako za kvalitet takmičenja, tako i za kvalifikacioni proces. Viktor Montaljani, čelnik CONCACAF-a, smatra da predlog “ne deluje ispravno” i da bi narušio širi fudbalski ekosistem. Isto misli i predsednik Azijske fudbalske konfederacije, šeik Salman bin Ibrahim Al Kalifa, koji upozorava da bi dodatno proširenje donelo “haos”.
Među prednostima potencijalnog novog formata svakako je veći broj utakmica koji bi doneo ogromne finansijske prihode kroz TV prava, sponzorstva i ulaznice. Ujedno, i više država bi prvi put učestvovalo, što bi dalo globalniji karakter turniru. A, veća je i šansa da svi najbolji fudbaleri sveta budu deo takmičenja.
S druge strane, postoji opasnost da kvalitet padne i da se poveća broj neravnopravnih duela. Kvalifikacije bi postale skoro formalnost za velike reprezentacije, a logistički izazovi, posebno oko putovanja, ekologije i kalendara, bili bi ogromni.
Ako bi se ideja sprovela, najrealniji scenario bio sačinjavao 16 grupa sa po četiri tima, odakle bi prve dve selekcije išle u nokaut fazu – ukupno 32 ekipe. Time bi se turnir protegao na čak 128 utakmica, u poređenju sa 64 koje smo gledali od 1998. do 2022. godine.
Za poređenje, već naredni Mundijal 2026. u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku imaće 104 meča, što će značajno opteretiti igrače i organizatore. Dodavanje još 16 timova 2030. godine samo bi povećalo kompleksnost.
Sa 64 mesta, praktično bi bilo gotovo nemoguće da velike fudbalske nacije propuste turnir. Situacije poput Italije, koja bi mogla da propusti treći uzastopni Mundijal, bile bi sve ređe. Naravno, to bi značilo i da bi sve kontinentalne federacije dobile veći broj mesta, ali podela kvota još je čista spekulacija.
Na kraju, ideja o Svetskom prvenstvu sa 64 selekcije deluje fascinantno i zastrašujuće u isto vreme. Svakako bi bila finansijski bum, ali istovremeno bi otvorila pitanja kvaliteta i održivosti.
Bonus video:
Leave a Reply