Prvi čovek FIFA, Đani Infantino, otkrio je da čelnici organizacije razmatraju opciju da se Svetska prvenstva u budućnosti održavaju tokom marta ili oktobra.
Kako Švajcarac ističe – razlog je potreba za igranjem u pogodnijim vremenskim uslovima, nego što je to slučaj kada se prestižno takmičenje održava u standardnom letnjem terminu.
“Ako želimo da igramo utakmice u pravim klimatskim uslovima, onda moramo izabrati mart ili oktobar. Vodimo razgovore o tome”, poručio je Infantino.
Predsednik vodeće svetske fudbalske organizacije objasnio je da globalani kalendar mora da se planira u skladu sa okolnostima, pogotovo jer se turniri u velikoj meri održavaju na destinacijama u kojima tokom leta “vladaju” ekstremne vrućine.
Prema pisanju brojnih medija, iako zvaničnih potvrda još nema, postoji mogućnost da se Mundijal 2034. godine održi u januaru.
Svetska odbojkaška federacija donela je dve važne odluke! Svetsko prvenstvo u odbojci 2027. godine biće prvi put u istoriji održano u Severnoj Americi, i to u SAD-u i Kanadi, dok će Katar ugostiti odbojkaše 2029. godine, što će biti debitantsko izdanje ovog takmičenja na Bliskom istoku.
Finalna faza ženskog prvenstva održaće se 2027. u Anhajmu u Kaliforniji, dok će još četiri grada u SAD-u i Kanadi biti potvrđena za grupnu fazu i osminu finala. Ova odluka dolazi u godini kada je Poljska već potvrđena kao domaćin muškog SP 2027.
Katar će 2029. ugostiti muškarce u Dohi, koja se smatra jednim od najbolje povezanih sportskih centara na svetu. Očekuje se jedinstveno iskustvo i snažno nasleđe za odbojku u regionu.
Predsednik FIVB-a, Fabio Azevedo, istakao je značaj širenja sporta na nova tržišta…
“Ponosni smo što potvrđujemo tri izvanredna domaćina – SAD, Kanadu i Katar – za buduća Svetska prvenstva. Ova takmičenja nisu samo sportski događaji, već prilika za ostavljanje trajnog nasleđa, povezivanje zajednica i inspiraciju novih generacija odbojkaša širom sveta”.
I direktor Volleyball World-a, Ugo Valensi, smatra da je ovo veliki korak za globalni razvoj sporta:
“Ulazimo na dva najbrže rastuća tržišta – Severnu Ameriku i Bliski istok. Očekuju nas nezaboravni turniri, novi navijači i inovacije koje će doneti dodatnu vrednost za ceo odbojkaški svet”.
Svetska prvenstva u odbojci od 2023. godine se igraju na svake dve godine, uz učešće 32 ekipe.
Ideja o proširenju Svetskog prvenstva u fudbalu izaziva polemike. Posle već potvrđenog povećanja sa 32 na 48 timova od 2026. godine, sada se sve glasnije govori o još radikalnijem koraku – formatu sa čak 64 selekcije. Za neke je to revolucionaran potez koji bi doneo veću inkluzivnost i obuhvatio skoro celu planetu, dok ga drugi vide kao opasnost po kvalitet i takmičarski balans.
Diskusija je ponovo pokrenuta ove godine, a FIFA je spremna da sasluša sve predloge. Da li je moguće da 2030. godine, kada je na programu jubilej od 100 godina Svetskog prvenstva, gledamo najmasovniji turnir u istoriji sporta?
Sve je počelo kada je predsednik Fudbalskog saveza Urugvaja, Ignjasio Alonso, u martu na jednom sastanku FIFA “spontano” pomenuo mogućnost turnira sa 64 reprezentacije. Već u aprilu, južnoamerička konfederacija (CONMEBOL) zvanično je predložila ovu opciju, smatrajući da bi to bio idealan način da se obeleži stogodišnjica Mundijala.
FIFA, koja je već pokazala spremnost na širenje formata, poručila je da će da razmotri svaku inicijativu svojih članova. Ipak, konačnu odluku može da donese isključivo FIFA savet, a signali zasad ne govore da će to biti rešeno u skorijem periodu.
Proširenje na 64 ekipe zaista bi bilo tektonska promena. Naime, od 1982. turnir je sa 16 narastao na 24 selekcije, a od 1998. igra se sa 32. Sada nas 2026. čeka prvi Mundijal sa 48 timova, pa bi prelazak na 64 značio da je takmičenje udvostručeno u samo osam godina. Time bi više od 30 odsto svih FIFA članica dobilo priliku da učestvuje.
Predsednik FIFA Đani Infantino je “zaključan”, međutim, stavovi među fudbalskim savezima su podeljeni. Predsednik CONMEBOL-a, Alehandro Domingez, smatra da bi proširenje bilo istorijsko: “Niko na planeti ne bi bio isključen iz ovog slavlja”.
Suprotno mišljenje ima prvi čovek UEFA Aleksander Čeferin, koji predlog naziva “lošom idejom”, kako za kvalitet takmičenja, tako i za kvalifikacioni proces. Viktor Montaljani, čelnik CONCACAF-a, smatra da predlog “ne deluje ispravno” i da bi narušio širi fudbalski ekosistem. Isto misli i predsednik Azijske fudbalske konfederacije, šeik Salman bin Ibrahim Al Kalifa, koji upozorava da bi dodatno proširenje donelo “haos”.
Među prednostima potencijalnog novog formata svakako je veći broj utakmica koji bi doneo ogromne finansijske prihode kroz TV prava, sponzorstva i ulaznice. Ujedno, i više država bi prvi put učestvovalo, što bi dalo globalniji karakter turniru. A, veća je i šansa da svi najbolji fudbaleri sveta budu deo takmičenja.
S druge strane, postoji opasnost da kvalitet padne i da se poveća broj neravnopravnih duela. Kvalifikacije bi postale skoro formalnost za velike reprezentacije, a logistički izazovi, posebno oko putovanja, ekologije i kalendara, bili bi ogromni.
Ako bi se ideja sprovela, najrealniji scenario bio sačinjavao 16 grupa sa po četiri tima, odakle bi prve dve selekcije išle u nokaut fazu – ukupno 32 ekipe. Time bi se turnir protegao na čak 128 utakmica, u poređenju sa 64 koje smo gledali od 1998. do 2022. godine.
Za poređenje, već naredni Mundijal 2026. u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku imaće 104 meča, što će značajno opteretiti igrače i organizatore. Dodavanje još 16 timova 2030. godine samo bi povećalo kompleksnost.
Sa 64 mesta, praktično bi bilo gotovo nemoguće da velike fudbalske nacije propuste turnir. Situacije poput Italije, koja bi mogla da propusti treći uzastopni Mundijal, bile bi sve ređe. Naravno, to bi značilo i da bi sve kontinentalne federacije dobile veći broj mesta, ali podela kvota još je čista spekulacija.
Na kraju, ideja o Svetskom prvenstvu sa 64 selekcije deluje fascinantno i zastrašujuće u isto vreme. Svakako bi bila finansijski bum, ali istovremeno bi otvorila pitanja kvaliteta i održivosti.
Za razliku od grupne faze kada je bilo mnogo uzbuđenja, dugačkih utakmica i iznenađenja – u četvrtfinalu za sad bez ikakve drame. Italija je opravdala uglogu favorita protiv Belgije, a onda i Poljska protiv Turske – 3:0 (25:15, 25:22, 25:19).
Ovaj susret je posebno bio zanimljiv za ljubitelje odbojke u Srbiji jer je na jednoj strani bio Nikola Grbić, a na drugoj Slobodan Kovač. Nekadašnji saigrači u reprezentaciji i bivši selektori Srbije danas su imali lepu priliku da odmere snage kao treneri.
Očekivano, bolji je bio Nikola Grbić. Ne samo da ima mnogo kvalitetniji sastav na raspolaganju, nego je i još jedna otežavajuća okolnost zadesila Tursku – zbog povrede nije bilo Efea Mandiradžija, pa je sve bilo na strani Poljske.
Napad, blok, servis… Svaki element su favoriti odrađivali na vrhunskom nivou. Turska je pretila preko braće Lagumdžija, ali nije mogla da im otkine ni set. Istina, nije pokazala baš izdanje slično onim u grupi i osmini finala. I samim plasmanom u ovu fazu Turci su ostvarili istorijski uspeh, a za nešto više će morati da sačekaju neko naredno tamičenje.
Vilfredo Leon je bio najbolji poenter u pobedničkom sastavu – 13 poena. Kohanovski ga je pratio sa 11. Na drugoj strani Adis Lagumdžija je skupio 12, a njegov mlađi brat Mirza 11.
Ovom pobedom Poljaci su zakazali pravi klasik u polufinalu, pošto će se sastati sa Italijom. Sutra su na programu preostala dva četvrtfinala, a sastaju se Češka – Iran i Amerika – Bugarska.
Prva karta za polufinale ide u ruke Italijana! Svetski šampioni nastavljaju odbranu trona pošto su u četvrtfinalu lako izašli na kraj sa Belgijancima – 3:0 (25:13, 25:18, 25:18).
Zapravo, bio je ovo revanš sa kamatom, pošto su se iste ekipe sastale u grupi – ali tada pobednik nije bio isti. Belgija je uspela da šokirana Đanelija i drugare u meču koji je imao manju važnost. Danas nije bilo nikakve šanse za iznenađenje…
Sjajno su igrali Italijani od prvog poena. Imali su bolji servis i blok, a greške su sveli gotovo na minimum. Deset poena su poklonili za tri seta što se zaista retko vidi.
Ruso je skupio 12 poena, Mikjeleto 11, Botolo ih je pratio sa deset. Regers je kod Belgijanaca bio najbolji sa 13, Dero je upisao 11.
Italija će u polufinalu u subotu igrati sa boljim iz duela Turska – Poljska. Te dve ekipe se sastaju danas od 14.00 časova. Preostala dva četvrtfinala igraju se sutra, a sastaju se Češka – Iran i Amerika – Bugarska.
