Disciplinska komisija FIFA izrekla je oštru finansijsku kaznu Fudbalskom savezu Hrvatske zbog incidenata tokom kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2026. godine. Ukupni iznos kazne iznosi 48.500 švajcarskih franaka, a odluka je doneta nakon analize izveštaja delegata i video-snimaka sa utakmica.
Najveći deo kazne, 41.000 franaka, odnosi se na utakmicu protiv Češke u Pragu (0:0), odigranu 9. oktobra, zbog ubacivanja predmeta i upotrebe pirotehnike na tribinama. Dodatnih 7.500 franaka FIFA je naplatila zbog upada navijača na teren posle meča sa Gibraltarom (3:0), koji je odigran 12. oktobra u Varaždinu. Odluka o sankcijama objavljena je i na zvaničnom sajtu Fudbalskog saveza Hrvatske.
Na sportskom planu, Hrvatska i dalje drži vrh grupe L sa 16 bodova iz šest utakmica i gotovo je siguran učesnik Svetskog prvenstva. Češka je druga sa 13 bodova, ali i utakmicom više, dok Farska ostrva sa 12 bodova drže treće mesto. Crna Gora je četvrta sa šest bodova, a Gibraltar bez osvojenih poena zaključuje tabelu.
Fudbalska reprezentacija Srbije zabeležila je pad od dve pozicije na najnovijoj rang-listi Međunarodne fudbalske federacije (FIFA) i sada zauzima 36. mesto sa 1.507,26 bodova. U oktobarskom ciklusu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, Srbija je pretrpela poraz od Albanije (0:1), ali je potom savladala Andoru (3:1). Ipak, taj učinak nije bio dovoljan da zadrži prethodni plasman, pa je izgubila ukupno 13,06 bodova.
Na vrhu liste nema promena – Španija je dodatno učvrstila prvo mesto zahvaljujući dvema uzastopnim pobedama, potvrdivši dominaciju koju je preuzela u septembru, kada je prekinula argentinsku vladavinu dugu godinu i po dana. Aktuelni svetski prvak Argentina popeo se na drugo mesto i sada je najbliži pratilac Crvene furije, dok je Francuska pala na treću poziciju nakon remija (2:2) sa Islandom u kvalifikacijama.
Nemačka se vratila među deset najboljih reprezentacija sveta i sada zauzima 10. poziciju, dok je Hrvatska ispala iz elitnog kruga i pala na 11. mesto. Holandija je napredovala na šesto mesto, ispred Brazila koji je pao na sedmo nakon poraza od Japana u prijateljskom susretu.
Od selekcija iz gornjeg doma (Top 50), najveći napredak ostvarile su Mađarska (+4, 37. mesto), Škotska (+5, 38), Nigerija (+4, 41) i Rumunija (+4, 47), dok su Grčka (-8, 48) i Švedska (-8, 40) najviše nazadovale. Najveći skok, međutim, ostvarile su reprezentacije Farskih Ostrva, Lesota i Nigera, koje su napredovale po devet pozicija. Posebno se izdvajaju Farska Ostrva, koja su pobedom nad Češkom (44, -5) u kvalifikacijama za Mundijal 2026. osvojila čak 37,95 bodova – najviše u ovom ciklusu.
Narednog leta na programu je Svetsko prvenstvo u fudbalu, a održaće se u SAD, Meksiku i Kanadi u periodu od 11. juna do 19. jula.
Dakle, ostalo je još mnogo vremena, nije još ni poznato ko će sve učestvovati na planetarnoj smotri, a FIFA je obelodanila da je već prodala više od milion ulaznica!
“Ovo je neverovatan dokaz da je najambicioznije i najinkluzivnije FIFA Svetsko prvenstvo u istoriji zaista izazvalo oduševljenje širom sveta“, izjavio je Đani Infantino.
Prvi čovek FIFA je otkrio i sa kojih su sve krajeva sveta obavljene kupovine.
“Karte su kupili navijači iz više od 200 zemalja i teritorija, uključujući naše fantastične zemlje domaćine – Kanadu, Meksiko i Sjedinjene Američke Države.“
Svetsko prvenstvo 2026, koje će biti prvo sa 48 timova, imaće 104 utakmice, naspram 64 ranije. Logično, broj prodatih karata na ovom prvenstvu trebalo bi da premaši sve prethodne izdanja. Nakon predprodaje, sledeća faza prodaje biće prva namenjena široj javnosti i otvara se u ponedeljak, 27. oktobra.
Na osnovu podataka o kapacitetu stadiona, za 104 utakmice turnira u oko 16 severnoameričkih arena biće potrebno popuniti otprilike 7,1 milion mesta. Još uvek se ne zna koliko od tih mesta će biti dostupno za prodaju javnosti.
Podaci o kartama pokazuju da su najjeftinija mesta — po ceni od 60 dolara — bila dostupna za najmanje 40 utakmica. Većina mečeva, a gotovo sva mesta, bila su po znatno višim cenama. Otvaranje utakmice SAD, koja će se igrati u Inglvudu (Kalifornija), imalo je cene od 560 do 2.735 dolara kada je prodaja počela. Na sekundarnom tržištu, barem jedna karta za taj meč 12. juna bila je ponuđena za čak 61.642 dolara u četvrtak.
Prvi čovek FIFA, Đani Infantino, otkrio je da čelnici organizacije razmatraju opciju da se Svetska prvenstva u budućnosti održavaju tokom marta ili oktobra.
Kako Švajcarac ističe – razlog je potreba za igranjem u pogodnijim vremenskim uslovima, nego što je to slučaj kada se prestižno takmičenje održava u standardnom letnjem terminu.
“Ako želimo da igramo utakmice u pravim klimatskim uslovima, onda moramo izabrati mart ili oktobar. Vodimo razgovore o tome”, poručio je Infantino.
Predsednik vodeće svetske fudbalske organizacije objasnio je da globalani kalendar mora da se planira u skladu sa okolnostima, pogotovo jer se turniri u velikoj meri održavaju na destinacijama u kojima tokom leta “vladaju” ekstremne vrućine.
Prema pisanju brojnih medija, iako zvaničnih potvrda još nema, postoji mogućnost da se Mundijal 2034. godine održi u januaru.
Konsultacije, ubeđivanja i pregovori trajali su čitavih mesec dana, ali UEFA je potom prekinula neizvesnost i donela nesvakidašnju odluku.
Naime, protiv svoje volje – uz obrazloženje, čelna organizacija evropskog fudbala odobrila je da se utakmica španske La lige između Viljareala i Barselone, zakazana za 20. decembar, odigra u Sjedinjenim Američkim Državama.
Prvi put u istoriji meč nacionalnog šampionata biće odigran van granica Španije, ukoliko i FIFA – očigledno samo radi formalnosti, da zeleno svetlo. Takođe, kada su dozvole u pitanju čeka se i glas KONKAKAF-a, jer se duel igra na teritoriji SAD.
“UEFA je danas ponovila svoj jasan stav protiv odigravanja ligaških utakmica van njihove zemlje porekla.
Nakon sastanka Izvršnog komiteta u Tirani prošlog meseca, UEFA je sprovela dodatne konsultacije sa zainteresovanim stranama kako bi procenila sve implikacije tog pitanja, nakon što su dobili zahteve od nacionalnih fudbalskih saveza Španije i Italije.
Te konsultacije su potvrdile široko rasprostranjeno protivljenje koje su već izrazili navijači, druge lige, klubovi, igrači i evropske institucije, kada je reč o ideji da se ligaške utakmice premeste u inostranstvo.
Međutim, s obzirom na to da postojeći pravilnik FIFA koji je trenutno u fazi revizije – nije dovoljno jasan ni precizan, Izvršni komitet UEFA je odlučio da, izuzetno i nevoljno, odobri dva zahteva koja su im upućena. UEFA će aktivno doprineti daljoj saradnji s FIFA kako bi se obezbedilo da buduća pravila očuvaju integritet nacionalnih takmičenja i blisku povezanost klubova sa svojim navijačima i lokalnim zajednicama”, navodi se u saopštenju UEFA.
Gotovo identična situacija vlada na Čizmi, gde je dogovoreno da utakmica između Milana i Koma, zakazana za 7. ili 8. februara naredne godine, bude odigrana u Australiji – preciznije u Pertu.
Predsednik UEFA, Aleksander Čeferin, otkrio je da je reč isključivo o izuzetku…
“Ligaške utakmice treba da se igraju kod kuće. Sve drugo uskraćuje prava vernih navijača i može da naruši regularnost takmičenja. Naše konsultacije su potvrdile ozbiljnost ovih zabrinutosti. Zahvaljujem svih 55 nacionalnih saveza na konstruktivnom i odgovornom pristupu u ovako osetljivom pitanju.
Iako je žal što moramo da prekinemo organizaciju ovih utakmica, odluka je izuzetna i ne treba je smatrati presedanom. Naša je obaveza jasna: da zaštitimo integritet nacionalnih liga i da osiguramo da fudbal ostane duboko povezan s lokalnom zajednicom”, zaključio je Čeferin, prenose španski i italijanski mediji.
Fudbal odavno nije samo sport, već i globalna platforma na kojoj se prepliću društvo, politika i ekonomija. Najnovija sednica FIFA održana u Cirihu još jednom je potvrdila tu ulogu, jer su teme koje su se našle na stolu nadilazile teren i utakmice. Iako su mnogi očekivali raspravu o statusu Izraela u međunarodnim takmičenjima, FIFA je odlučila da o tome ne donosi odluku, već se fokusirala na pitanja upravljanja, jedinstva i budućnosti fudbala.
Na početku obraćanja, predsednik FIFA Đani Infantino stavio je naglasak na značaj sporta u današnjem svetu punom sukoba i podela.
“U FIFA se trudimo da iskoristimo moć fudbala kako bismo ujedinili ljude u podeljenom svetu. Naše misli su sa svima koji pate zbog brojnih konflikata širom planete, a najvažnija poruka koju fudbal sada može da prenese jeste poruka mira i zajedništva. FIFA ne može da reši geopolitičke probleme, ali može i mora da promoviše fudbal širom sveta koristeći njegove ujedinjujuće, obrazovne, kulturne i humanitarne vrednosti“, poručio je Infantino, posebno se osvrnuvši na situaciju u Gazi.
Umesto odluke o potencijalnom isključenju Izraela, Savet FIFA usvojio je niz drugih važnih mera koje se tiču upravljanja fudbalom i organizacije takmičenja. Na sastanku su učestvovali i posmatrači iz vrha evropskog i švajcarskog fudbala, među njima Peter Knabel, Naser Al Kelaifi i Bruno Kiomento, koji su dali doprinos diskusiji.
Jedna od ključnih tema bila je zaštita postojećeg piramidalnog sistema fudbala od izazova sa strane. Članovi Saveta upozoreni su na javne napade, pravne pritiske i manjak transparentnosti pojedinih organizacija koje ne slede globalni model koji povezuje klubove i reprezentacije na svim nivoima.
FIFA je istakla da ovakvi pokušaji predstavljaju ozbiljnu pretnju fudbalskoj strukturi i da je nužno očuvati jedinstvo.
“FIFA će nastaviti da poziva sve uključene strane na smislen dijalog kako bismo zaštitili igrače, pronašli balans između klupskog i reprezentativnog fudbala na globalnom nivou i unapredili igru za budućnost“.
Na sednici je doneta i odluka o formiranju novih stalnih komisija za period 2025–2029, koje će dodatno uključiti nacionalne saveze i konfederacije u proces donošenja odluka. Lista članova biće objavljena na zvaničnom sajtu FIFA, dok će kandidati iz redova zainteresovanih strana u narednoj fazi dobiti i formalno odobrenje Saveta.
Infantino je istakao da će te komisije doprineti većem učešću, većoj zastupljenosti žena i preciznijem tehničkom znanju.
“Drugim rečima, FIFA će biti bolje opremljena da se suoči sa budućnošću“.
Na dnevnom redu našlo se i pitanje budućih takmičenja. Istaknuto je da FIFA Svetsko klupsko prvenstvo 2025. ima globalni odjek i veliko interesovanje klubova, što je potvrdio predsednik ECA Naser Al Kelaifi. Zvanično je potvrđeno da će Azerbejdžan i Uzbekistan zajednički organizovati Svetsko prvenstvo za igrače do 20 godina 2027.
Takođe, London će biti domaćin završnice FIFA Kupa šampionki 2026. – ženskog ekvivalenta Interkontinentalnog kupa – koji će se održati od 28. januara do 1. februara. U međunarodni kalendar uvrštene su i zvanične utakmice Afričkog kupa nacija za žene 2026. koji će biti odigran od 17. marta do 3. aprila.
Odluke donete u Cirihu naglašavaju ulogu FIFA ne samo kao sportskog, već i društvenog aktera. Geopolitičke tenzije ostaju deo globalne stvarnosti, FIFA se ne meša.
Utakmica Srbije i Albanije u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2026. godine predstavljaće direktan duel pretendenata na drugo mesto u grupi u kojoj su Englezi praktično već obezbedili mesto na planetarnoj smotri. Duel zakazan za 11. oktobar iz više razloga privlači veliku pažnju, a osim veoma važnih bodova, povod za nesvakidašnju uvertiru predstavlja i prošlost dva nacionalna tima.
Još je svima prva asocijacija na rivalstvo Srbije i Albanije utakmica 2014. godine i incident sa dronom, a uzavrele strasti nisu izostale ni prilikom nedavnog gostovanja Orlova u Tirani. Priređen je Srbiji tada nesportski doček, te je utsakmica nekoliko puta prekidana zbog predmeta ubačenih sa tribina, a istorija je bila povod za posebne mere FIFA kada je u pitanju naredna utakmica u Leskovcu.
“Predstojeći duel kvalifikacija za Svetsko prvenstvo između reprezentacija Srbije i Albanije na stadionu Dubočica u Leskovcu 11. oktobra, od strane svih nadležnih institucija, FIFA, Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Fudbalskog saveza Srbije, proglašena je utakmicom najvišeg bezbednosnog rizika”, navedeno je u saopštenju FSS u kojem dodaju:
“Sa ciljem da se obezbedi maksimalna sigurnost svih učesnika i gledalaca, FIFA je donela odluku da, specijalno za ovu priliku, u Leskovac uputi čak dva oficira za bezbednost. Njihovo prisustvo jasno potvrđuje značaj i ozbiljnost ovog susreta u bezbednosnom smislu, ali i dodatno naglašava obavezu svih aktera da se sport stavi u prvi plan. Fudbalska javnost još pamti da je prethodni duel ovih reprezentacija u Beogradu, oktobra 2014. godine, prekinut usled teških incidenata, što je ostavilo duboke posledice po naš nacionalni tim i srpski fudbal – kako rezultatski, tako i u finansijskom smislu. Upravo zato, imamo posebnu odgovornost da se taj scenario ne ponovi, već da se pokaže da Srbija ume i mora da bude domaćin velikog sportskog događaja u skladu sa najvišim međunarodnim standardima. Fudbalski savez Srbije, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, UEFA, FIFA i svim ostalim nadležnim organima, preduzima sve neophodne mere kako bi utakmica protekla u fer-plej atmosferi, bez incidenata i u duhu sporta.”
Podsetimo, Srbija je uoči oktobarskih izazova kažnjena od strane FIFA zbog incidenata na tribinama tokom utakmice protiv Engleske, a čelnici Međunarodne federacije fudbalskih asocijacija nisu propustili priliku za finansijsku packu na Albaniji.
Ipak, naredni rival Orlova propao je znatno bolje pred disciplincima FIFA jer je zbog ispada publike protiv Letonije kažnjen 10.000 franaka.
Podsetimo, Srbija je u okviru aktuelnih kvalifikacija odigrala četiri utakmice i osvojila sedam bodova, dok Albanija iz pet mečeva ima osam bodova. Orlovi će južne komšije dočekati 10. oktobra, a tri dana kasnije ih očekuje gostovanje Andori.
Izrael bi mogao da se suoči sa izbacivanjem iz UEFA-e i FIFA-e, a situacija je toliko ozbiljna da se u ceo proces uključio i premijer Benjamin Netanjahu. Prema pisanju The Timesa, on lično kontaktira fudbalske zvaničnike u pokušaju da spreči uvođenje sankcija.
Kako je otkriveno, UEFA planira da naredne nedelje održi hitan sastanak Izvršnog odbora na kojem će se glasati o zabrani učešća izraelskih klubova i reprezentacija u evropskim takmičenjima. Navodno, većina članova podržava suspenziju, što bi praktično značilo da Izrael neće moći da se kvalifikuje za Svetsko prvenstvo naredne godine.
Netanjahu je, prema navodima, već obavio niz razgovora sa visokim fudbalskim zvaničnicima. Veruje se da je i bivši američki predsednik Donald Tramp uputio poruku predsedniku FIFA-e Đaniju Infantinu da ne povlači poteze koji bi doveli do zabrane.
Ipak, pojedini izvori iz fudbalskih krugova smatraju da bi ovakav politički pritisak mogao imati suprotan efekat. Netanjahua mnogi vide kao ključnu ličnost izraelskih akcija u Gazi, koje je istražna komisija UN-a označila kao genocid.
Eventualna suspenzija UEFA-e značila bi da Izrael ne može da učestvuje u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, iako se radi o FIFA-inom takmičenju, jer upravo UEFA organizuje evropske kvalifikacije.
Ideja o proširenju Svetskog prvenstva u fudbalu izaziva polemike. Posle već potvrđenog povećanja sa 32 na 48 timova od 2026. godine, sada se sve glasnije govori o još radikalnijem koraku – formatu sa čak 64 selekcije. Za neke je to revolucionaran potez koji bi doneo veću inkluzivnost i obuhvatio skoro celu planetu, dok ga drugi vide kao opasnost po kvalitet i takmičarski balans.
Diskusija je ponovo pokrenuta ove godine, a FIFA je spremna da sasluša sve predloge. Da li je moguće da 2030. godine, kada je na programu jubilej od 100 godina Svetskog prvenstva, gledamo najmasovniji turnir u istoriji sporta?
Sve je počelo kada je predsednik Fudbalskog saveza Urugvaja, Ignjasio Alonso, u martu na jednom sastanku FIFA “spontano” pomenuo mogućnost turnira sa 64 reprezentacije. Već u aprilu, južnoamerička konfederacija (CONMEBOL) zvanično je predložila ovu opciju, smatrajući da bi to bio idealan način da se obeleži stogodišnjica Mundijala.
FIFA, koja je već pokazala spremnost na širenje formata, poručila je da će da razmotri svaku inicijativu svojih članova. Ipak, konačnu odluku može da donese isključivo FIFA savet, a signali zasad ne govore da će to biti rešeno u skorijem periodu.
Proširenje na 64 ekipe zaista bi bilo tektonska promena. Naime, od 1982. turnir je sa 16 narastao na 24 selekcije, a od 1998. igra se sa 32. Sada nas 2026. čeka prvi Mundijal sa 48 timova, pa bi prelazak na 64 značio da je takmičenje udvostručeno u samo osam godina. Time bi više od 30 odsto svih FIFA članica dobilo priliku da učestvuje.
Predsednik FIFA Đani Infantino je “zaključan”, međutim, stavovi među fudbalskim savezima su podeljeni. Predsednik CONMEBOL-a, Alehandro Domingez, smatra da bi proširenje bilo istorijsko: “Niko na planeti ne bi bio isključen iz ovog slavlja”.
Suprotno mišljenje ima prvi čovek UEFA Aleksander Čeferin, koji predlog naziva “lošom idejom”, kako za kvalitet takmičenja, tako i za kvalifikacioni proces. Viktor Montaljani, čelnik CONCACAF-a, smatra da predlog “ne deluje ispravno” i da bi narušio širi fudbalski ekosistem. Isto misli i predsednik Azijske fudbalske konfederacije, šeik Salman bin Ibrahim Al Kalifa, koji upozorava da bi dodatno proširenje donelo “haos”.
Među prednostima potencijalnog novog formata svakako je veći broj utakmica koji bi doneo ogromne finansijske prihode kroz TV prava, sponzorstva i ulaznice. Ujedno, i više država bi prvi put učestvovalo, što bi dalo globalniji karakter turniru. A, veća je i šansa da svi najbolji fudbaleri sveta budu deo takmičenja.
S druge strane, postoji opasnost da kvalitet padne i da se poveća broj neravnopravnih duela. Kvalifikacije bi postale skoro formalnost za velike reprezentacije, a logistički izazovi, posebno oko putovanja, ekologije i kalendara, bili bi ogromni.
Ako bi se ideja sprovela, najrealniji scenario bio sačinjavao 16 grupa sa po četiri tima, odakle bi prve dve selekcije išle u nokaut fazu – ukupno 32 ekipe. Time bi se turnir protegao na čak 128 utakmica, u poređenju sa 64 koje smo gledali od 1998. do 2022. godine.
Za poređenje, već naredni Mundijal 2026. u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku imaće 104 meča, što će značajno opteretiti igrače i organizatore. Dodavanje još 16 timova 2030. godine samo bi povećalo kompleksnost.
Sa 64 mesta, praktično bi bilo gotovo nemoguće da velike fudbalske nacije propuste turnir. Situacije poput Italije, koja bi mogla da propusti treći uzastopni Mundijal, bile bi sve ređe. Naravno, to bi značilo i da bi sve kontinentalne federacije dobile veći broj mesta, ali podela kvota još je čista spekulacija.
Na kraju, ideja o Svetskom prvenstvu sa 64 selekcije deluje fascinantno i zastrašujuće u isto vreme. Svakako bi bila finansijski bum, ali istovremeno bi otvorila pitanja kvaliteta i održivosti.
Javnost se tek priprema za Mundijal 2026. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku – prvi koji će okupiti 48 selekcija – a uveliko se pojavljuju spekulacije o narednom velikom turniru. Kako prenosi The Athletic, FIFA razmatra mogućnost da već 2030. organizuje takmičenje sa čak 64 reprezentacije. Ideja, međutim, nije potekla od svetske kuće fudbala, već sa druge strane Atlantika.
Prethodnih dana, u njujorškoj kancelariji FIFA, smeštenoj u Tramp kuli, održan je sastanak na kojem je delegacija iz Južne Amerike iznela svoj predlog. U delegaciji su bili predsednici Paragvaja i Urugvaja, visoki zvaničnici CONMEBOL-a predvođeni Alehandrom Domingezom, kao i čelnici fudbalskih saveza Argentine, Paragvaja i Urugvaja – Čiki Tapija, Robert Harison i Načo Alonso. Njihov zahtev bio je jasan: FIFA bi trebalo da ispita mogućnost da Mundijal 2030, kao jubilej posvećen stogodišnjici prvog Svetskog prvenstva, okupi 64 učesnika.
Južnoamerički čelnici ovu inicijativu ne iznose prvi put. Još u martu razgovarali su o njoj sa FIFA, a zatim je pomenuli i tokom majskog kongresa u Paragvaju.
“Pozivam vas da razmišljamo zajedno, kako bismo učinili ono što svet očekuje i što fudbalska zajednica zaslužuje. Fudbal nas uči da igramo kao tim“, poručio je tada Domingez.
Njegove reči naišle su na pozitivan odjek kod prvog čoveka FIFA.
“Želim da naglasim Domingezove reči. On nas je podstakao da razmišljamo o načinu na koji ćemo obeležiti ovaj turnir onako kako zaslužuje. Svaka ideja je dobrodošla“, odgovorio je Đani Infantino.
Podsetimo, Svetsko prvenstvo 2030. već sada je istorijski presedan jer će se igrati na čak tri kontinenta – u Južnoj Americi, Evropi i Africi – i u ukupno šest država. Argentina, Urugvaj i Paragvaj dobiće po jednu utakmicu, dok će se glavni deo turnira igrati u Španiji, Portugaliji i Maroku. Ovakvo rešenje FIFA je predstavila kao kompromis, ostavljajući prostor da Saudijska Arabija organizuje Mundijal 2034, budući da su po pravilima rotacije kandidati mogli da budu samo iz Azije i Okeanije.
Za južnoameričke saveze, međutim, tri utakmice nisu dovoljno reprezentativne za turnir koji bi trebalo da obeleži stogodišnjicu prvog Svetskog prvenstva odigranog u Urugvaju 1930. godine. Zato sada insistiraju na proširenju i novom formatu, koji bi im omogućio da dobiju veći broj utakmica i značajniju ulogu u istorijskom jubileju.
