Promene u vodećim struktarama, ali i činjenica da stara uprava nije obezbedila Milošu Milojevića sva željena pojačanja, u velikoj meri utiču na rezultate Al Šarže. Ekipa nekadašnjeg trenera Crvene zvezde suočava sa rezultatskom krizu, koju je danas produbio nezaustavljivi Al Ain.
Srpski derbi u okviru Liga Kupa Ujedinjenih Araspkih Emirata pripao je Vladimiru Iviću, čiji tim je u Šarži slavio sa sigurnih 1:3, te tako ostvario odličan rezultat pred revanš na “Tahnun Bin Mohamed” stadionu.
Veliki korak ka plasmanu u polufinale načinili su gosti, a druga utakmica na programu je 29. novembra – u terminu od 16 časova i 30 minuta.
Al Ain briljira pod Ivićevom komandom. Klub iz istoimenog grada glavni je kandidat za osvajanje šampionske titule, s obzirom na to da pruža sjajne partije i zauzima lidersku poziciju u tamošnjoj eliti.
Tim Ralfa Rangnika sada u grupi H ima 18 bodova, što je pet više od Bosne i Hercegovine i osam više od Rumunije. Kipar je već ranije ostao bez šansi i kvalifikacije završava sa osam osvojenih bodova.
Oba pogotka za Austriju postigao je Marko Arnautović. Prvi je stigao u 18. minutu sa bele tačke, dok je drugi upisao sredinom drugog poluvremena, nakon odličnog prijema lopte u šesnaestercu i mirnog završetka. Fudbaler Crvene zvezde odigrao je vrlo zapažen meč i teren napustio u 61. minutu.
Austriji za potvrdu plasmana sada odgovara bilo koji rezultat osim pobede Bosne i Hercegovine nad Rumunijom, ili jednostavno da izbegne poraz u poslednjem kolu protiv BiH.
U ostalim duelima dana, Španija je u Tbilisiju ubedljivo savladala Gruziju sa 4:0, dok je Turska u Bursi bila bolja od Bugarske sa 2:0.
Crvena furija vodi grupu sa maksimalnih 15 bodova i impresivnom gol-razlikom 19:0, pa je praktično već obezbedila prvo mesto, čak i pre poslednjeg okršaja sa Turcima u Sevilji. Uprkos izostanku igrača poput Jamala, Rodrija, Nika Vilijamsa, Morate i Pedrija, Španci su ponovo demonstrirali snagu rutinskim izdanjem protiv neugodne Gruzije.
Džej Emanuel-Tomas ponovo je u profesionalnom fudbalu. Tridesetčetvorogodišnji napadač nedavno je odslužio deo četvorogodišnje zatvorske kazne, od koje je proveo deset meseci iza rešetaka. U Engleskoj je ranije nastupao za Arsenalovu omladinsku školu, kao i za KPR, Blekpul, Ipsvič, Bristol Siti, MK Dons i škotski Aberdin.
Kazna mu je izrečena zbog krijumčarenja marihuane, nakon što je na aerodromu zaplenjena pošiljka procenjene vrednosti od oko 600.000 funti. Po povratku na slobodu, Emanuel-Tomas odlučio je da se vrati fudbalu i potraži novi angažman.
Pronašao ga je u engleskoj Nacionalnoj ligi, petom rangu takmičenja, gde je potpisao za Brentri Taun. Klub trenutno zauzima 22. mesto posle 19 odigranih kola, u ligi sa 24 ekipe, od kojih četiri ispadaju u niži rang. Brentri ima jedan od najslabijih napada u ligi, pa je Emanuel-Tomas doveden kako bi pojačao konkurenciju u ofanzivi i pomogao ekipi u borbi za opstanak.
Ekspresno se momak rođen u Londonu nametnuo treneru Radomiru Kokoviću, te na 14 odigranih mečeva upisao tri pogotka i asistenciju.
Bivši as Kolčestera, Hibernijana, Bristol Roversa, Portimonensea i Slaska, svojevremeno je nastupao za mladu reprezentaciju Bugarske, a sada mašta o pozivu u prvi tim. Naime, Džasperova majka je Bugarka, a krilni napadač ne krije veliku želju da se izbori za mesto na spisku selektora Aleksandra Dimitrova.
“Moj san je da budem bugarski reprezentativac i boriću se svim snagama da to ostvarim. Aleksandar Dimitrov me je pozvao u omladinski tim i imam lepe uspomene na našu saradnju. Sigurno mu nije lako kada bira igrače, ali pokušaću da mu dokažem da imam mesto u ekipi. Zašto tamo ne bi bio i Hristo, koji se takođe dobro pokazuje u Železničaru”, poručio je Džasper u razgovoru za “Tema Sport”, te iskoristio priliku da pohvali saigrača – Hrista Ivanova.
Ofanzivac je potom pričao opširnije o bugarskom fudbalu.
“Da, svakog prelaznog roka moj agent i ja imamo kontakte sa klubovima iz Bugarske, ali iz ovog ili onog razloga nikada nije došlo do nečeg konkretnog. Što se tiče bugarskog fudbala, stalno se informišem preko svoje porodice -najviše preko dede, koji je bivši sudija, mojih nekadašnjih saigrača i tako dalje. Ove godine prvenstvo izgleda mnogo konkurentnije nego prethodnih sezona, koje su uvek završavale titulom Ludogoreca. Pratim i situaciju u reprezentaciji i vidim da igrači daju svoj maksimum. Nadam se da će dobri rezultati doći pre ili kasnije”.
Najbolji strelac u istoriji finske reprezentacije, 35-godišnji Temu Puki, odigrao je svoj poslednji meč za nacionalni tim. Iako je sanjao oproštaj uz pobedu, Finska je doživela neugodan poraz od Malte u Helsinkiju (0:1), ali ni taj rezultat nije mogao da zaseni najemotivniji trenutak večeri.
Po završetku susreta, Puki je zaplakao pred navijačima, a njegove suze postale su slika koju će Finci najduže pamtiti. Karijeru u reprezentaciji započeo je još 2009. godine, debitovavši kao 18-godišnjak protiv Japana, i to zamenivši legendarnog Jarija Litmanena – rekordera po broju nastupa u nacionalnom dresu. Godinama kasnije, upravo je Puki pomerio jedan od Litmanenovih rekorda i postao najbolji strelac Finske sa 42 gola.
Litmanen mu je ostao nedostižan po broju utakmica (137 prema Pukijevih 132), ali je Puki ostavio trag kakav malo ko može da nadmaši. Posle 13 godina provedenih u inostranstvu, vratio se u Helsinki prošlog januara, a sada i zvanično zatvara reprezentativno poglavlje koje je obeležilo čitavu jednu generaciju finskog fudbala.
Nakon kratke epizode u CSKA iz Sofije novi angažman pronašao je Dušan Kerkez.
Nekadašnji šef stručnog štaba Čukaričkog potpisao je ugovor sa ekipom Atromitosa. Kerkez se na vernost grčkom superligašu obavezao u narednih godinu i po dana.
Zanimljivo, srpski strateg sa bosanskohercegovačkim dokumentima, ponovo je došao u klub u kojem je ranije radio Saša Ilić. To je već treći put da sportski sektor istih timova u relativno kraćem intervalu bira dvojicu spomenutih stručnjaka.
Ilić je najpre bio na Banovom brdu, potom u Sofiji, pa Grčkoj, a Kerkez je sezonu ili dve kasnije stizao na ista mesta.
Dušan je karijeru započeo u AEL-u, a potom je uz navedene timove predvodio još Botev iz Plovdiva, sa kojim je osvojio Kup Bugarske, što je učinio i na Kipru predvodeći sastav iz Limasola. Sa Čukaričkim je dogurao do finala najmasovnijeg srpskog takmičenja i grupne faze Lige konferencija.
Dok mnogi mladi engleski fudbaleri sanjaju o bogatstvu i slavi, retko se sreće priča poput one Hana Vilhoft-Kinga. Mladi vezista rezervnog tima Mančester sitija je odlučio da krene sasvim drugačijim putem. Izabrao je obrazovanje i lični razvoj nauštrb profesionalnog fudbala.
Vilhoft-King, rođen 2006. godine, dugo je bio smatran jednim od talenata omladinskog pogona Totenhema. Radio je sa prvim timom pod vođstvom Antonija Kontea i bio je označen od strane Gardijana kao jedan od najperspektivnijih mladih igrača 2022. godine.
Ipak, povrede i rastuće interesovanje za akademski život počeli su da preusmeravaju njegovu karijeru. Pošto je odbio produženje ugovora sa Totenhemom, činilo se da će njegov put da vodi u Sjedinjene Američke Države, gde je prihvatio ponudu UCLA i čak potpisao za Sinsinati 2 u MLS Next Pro ligi.
Kada je stigla prilika u Mančester sitiju, Vilhoft-King je odlučio da iskoristi poslednju šansu u profesionalnom fudbalu.
“Trenirati sa Gvardiolom i zvezdama poput De Brujnea i Halanda bilo je impresivno, ali mi je takođe pokazalo granice jednog puta koji me nije potpuno ispunjavao. Često mi je bilo dosadno. Osećao sam da nisam dovoljno stimulisan, da gubim vreme“, priznaje on.
Paralelno sa fudbalskim izazovima, Vilhoft-King je briljirao na prijemnim ispitima za studije prava. U januaru je dobio ponudu sa Oksforda, a odluka da ostavi fudbal, uprkos još jednoj ponudi Sitija za sezonu 2025/2026, bila je teška, ali jasna.
“Karijera u Ligi 1 ili Čempionšipu traje 10–15 godina. Ja sam želeo da izgradim nešto što će trajati duže“.
Vilhoft-King sada studira pravo, igra fudbal na univerzitetskom nivou i gleda u budućnost sa entuzijazmom i odlučnošću. Njegova priča je retka, možda čak i jedinstvena.
Ovaj remi nije imao veliki rezultatski značaj za Đavole, koji bi očekivanom pobedom u poslednjem kolu protiv Lihtenštajna overili prvo meto u grupi, zajedno sa direktnim plasmanom na Mundijal.
Takođe, nerešen rezultat znači da su Belgijanci definitivno među prve dve ekipe, čime je Srbija ostala i bez teoretskih sansi za prolazak na najveću smotru. Podsetimo, Orlovi su u nekom ludom scenariju mogli da se nađu u baražu i to preko Lige nacija, međutim, sada je i ova prilika prokockana.
Vodeći pogodak za Kazahstance postigao je već u devetom minutu mladi Dastan Satpaev. Momak koji nastupa za Kairat u Ligi šampiona ima tek 17 godina i privlači sve više pažnje evropskih klubova, a ovaj gol svakako utiče na cenu najveće nade tamošnje reprezentacije. Ipak, njegov pogodak nije bio dovoljan za trijumf njegovog nacionalnog tima, pošto je u trećem minutu drugog dela, Hans Vanaken doneo izjednačenje na semafor.
Do kraja su se Kazahstanci brainili, a u 79. minutu je Islam Češnakov zaradio i crveni karton, tako da je ekipa ostala sa igračem manje, ali je izdržala i odbranila bod.
Kazahstan je trenutno četvrti tim u grupi sa osam bodova, a Belgija je prva sa 15 poena.
“Momci su odradili sjajan posao i bez obzira na poraz, svi smo bili razočarani, ali bilo je dobrih stvari i to možemo da gradimo za budućnost. Kada pričamo o tome, posle ove utakmice ćemo razgovarati. Moramo da budemo maksimalno fokusirani na poslednju utakmicu u kvalifikacijama, važno je ostaviti dobar utisak. Jovana sam poslednji put uživo gledao na meču Partizana i Novog Pazara i kada imamo par upitnih igrača mi imamo rešenje. Uz konsultaciju sa Batom Mirkovićem sam doneo odluku. Hteo sam da kažem da je mlada reprezentacija pobedila Češku juče i čestitam, kadeti su pobedili Bosnu i jako mi je drago, a omladinci vode 2:1 i puno sreće im želimo”.
Utakmica sa Letoncima se igra u Leskovcu…
“Jako mi je drago što sam odavde odakle potičem, odavno nisam bio. Rekao sam to i delegaciji koja je došla sa mnom, srećan sam zbog svega i pozdrav svima. Što se poverenja tiče, apsolutno mislim da postoji. Planiramo neke promene za sutra jer je i protivnik drugačiji, ali cilj isti – pobeda. Okolnosti su drugačije jer neki igrači imaju neke povrede. U napadu je takva situacija. Što se tiče povrede Ivana Ilića napravljeni su snimci i povreda nije ozbiljna, ali trebaće mu vremena. Pa neće biti tu sutra. Nisam ekspert za to, ali svakako će se posle utakmice vratiti u klub. Nije ovo vruć krompir. Reprezentacija je nešto što sam očekivao da se jednog dana desi. Okolnosti mogu biti bilo kakve ali nikada ne dobiješ tim da je sve idealno. Svi težimo da od onog momenta kada radimo na projektu da stvorimo ambijent i grupišemo se i ispravimo situaciju”
Uporedio je Letoniju i Englesku.
“Zadovoljan sam svim igračima sa prošle utakmice. Kada uđe petorica igrača, to je pola tima. Oni moraju da naprave razliku, oni završavaju utakmicu, njih pamtimo kao one koji prave učinak. Pogotovo u fazi napada. Oni koji su počeli utakmicu… Bio je drugi sistem sa bekovima, pa su Mimović i Terzić bili jako moderni i igrali protiv najboljih krila ne samo što Engleska ima već i svet i bili su sjajni. Doprineli su našim odlascima u napad. Tu moramo da se poboljšamo. Druga utakmica nas čeka, drugi pristup, a Englezi su ipak nešto nametnuli s obzirom na nivo koji imaju i što mi želimo da imamo”
O predstojećoj Ligi nacija.
“Kako smo govorili davno i sada sprovodimo naš plan. Samopouzdanje, oporavak, da bude adekvatno, utakmica po utakmicu… Igrači, treneri, navijači, svi žele pobedu. Nemam nikakvu sumnju da će izaći sa velikom motivacijom i željom da pokažu lepu igru, atraktivnu i da se nadamo pobedi”
Sistem Premijer lige je nešto što se sve više implementira u fudbal.
“Mislim da je to pitanje kompleksno i na to ne mogu da dam dobar odgovor. Ja sam u Meksiku imao istu situaciju i mislim da oni imaju slična pravila sa obaveznim prisustvom dvojice mladih igrača. Treba dobro analizirati i razumeti ceo kontekst. U moje vreme tako nije bilo. Razumem trenere koji moraju, a nisu ubeđeni i one koji imaju i ne moraju da brinu o tome. Modeli timova i same lige su ti koji treba da odluče. Ekipe kupuju strane i gotove igrače jer to mogu, a druge ekipe tradicionalno vuku igrače iz mlađih redova. Sve je to kompatibilno. Ja sam stava da moram videti kako to sve izgleda”
Otkrio je da ima viziju kako igrači u reprezentaciji moraju da izgledaju.
“Hvala što ste podsetili na mog oca (Blagoje) i s obzirom da se nalazimo u mestu gde je rođen, hvala vam na tome i što se tiče fudbala, glavno pitanje što ste izneli je zadovoljstvo kadrovima koje imamo. I jako sam zadovoljan, sve što sam zatekao ove momke koje sam poznavao i dostigli su jedan izuzetan nivo i to nije njihov maksimum. To je moj zadatak. Popuniti prostor. Mladi igrači, njihovi profili su dobri. Mislim da generalno naš fudbal i poredeći se sa jednom Engleskom, Španijom, Francuskom, Nemačkom… Nama treba da podignemo nivo fizičke predispozicije. Kako igraju ekipe kod nas, dobro igraju, trebaju im profili za to. I na tome treba da se radi. Ako se svi ti profili koje identifikujemo i razvijemo otići ćemo na Evropsko prvenstvo. To teba da bude jasan cilj. Taj period je pred nama i u perspektivi je želja da se dostigne tako visok nivo”.
Bornmut je poslednjih godina navikao da prkosi očekivanjima, ali način na koji ove sezone konkuriše mnogo većim klubovima Premijer lige postaje jedna od najlepših priča engleskog fudbala. Andoni Iraola uspeo je da napravi sistem koji izvlači maksimum iz igrača koji nisu dolazili kao velike zvezde, već su postali ključni zahvaljujući strpljenju i ideji igre. U takvom okruženju izrastao je Antoan Semenjo, napadač koji je postao meta najvećih engleskih klubova.
Uz iskorak mladog Elija Žuniora Kroupija i sve stabilnije partije Evanilsona, najznačajnije ime u ofanzivi ekipe sa juga zemlje je Semenjo. Partije reprezentativca Gane više niko u Engleskoj ne ignoriše.
Klub je na njegov potencijal reagovao još letos, kada mu je produžen ugovor do leta 2030. godine. To znači da će svaki klub koji poželi da dovede Semenja pre tog roka morati da ponudi ozbiljan novac, kao što su to ranije činili Real Madrid kod transfera Dina Hujsena, Pari Sen Žermen pri dovođenju Ilje Zabarnjija, odnosno Liverpul kada je dovodio Miloša Kerkeza.
Semenjo, koji je odveo Ganu na Svetsko prvenstvo u Sjedinjenim Američkim Državama iduće godine više puta je naglašavao da mu savršeno odgovara rad sa Iraolom i da nema razlog da žuri sa odlaskom. Ipak, prema navodima Skaj Sportsa, čak tri premijerligaška sastava pažljivo prate njegovo napredovanje. To su Mančester siti, Liverpul i Totenhem.
U Liverpulu je problem jasan, jer ako se povredi Kodi Gakpo, na levom krilu ne postoji pravi izbor. Pokušaj Arnea Slota da Florijana Virca postavi na tu poziciju nije dao očekivane rezultate, pa se Semenjo nameće kao logičan kandidat.
Pep Gvardiola je u novoj verziji Sitija dodatno naglasio važnost krilnih pozicija. Semenjo, koji može da igra na obe strane, savršeno bi se uklopio u njegovu ideju konstantnog širenja igre i napadanja prostora.
Na kraju, Totenhem od odlaska Sona traži igrača koji može da preuzme odgovornost na levom boku. VilsonOdober donosi dubinu, ali nije profil koji diktira ritam čitavoj ekipi. Semenjova brzina i snaga čine ga idealnim kandidatom.
Semenjo je prethodne sezone odigrao 42 utakmice u svim takmičenjima za Bornmut i postigao 13 golova uz šest asistencija. U aktuelnoj kampanji je pogodio metu u šest navrata na 12 susreta, uz još tri asistencije.
