Poljska Legija je mesec dana bez pobede u zvaničnim utakmicama, a kriza u kojoj se nalazi klub iz Varšave nije oslikana samo kroz rezultat.
Kako navode tamošnji mediji, pod uticajem svih dešavanja igrači su se našli u lošem psihološkom stanju, a poljski Gol 24 ističe da je Radovan Pankov doneo odluku da ne želi više da igra za Legiju i da je zatražio od kluba da tokom zime promeni sredinu.
Rastanak štopera i kluba mogao je da se nasluti na osnovu dosadašnjih dešavanja s obzirom na to da je u poslednjoj godini ugovora, a da pregovori o produžetku saradnje nisu konkretizovani.
Bivši defanzivac Crvene zvezde, Vojvodine, Radničkog iz Niša i Čukaričkog je u Legiju stigao leta 2023. godine, a u međuvremenu je osvojio Kup Poljske i dva trofeja u Superkupu Poljske. Za klub iz Varšave je do danas odigrao 87 utakmica, a krizu u kojoj se njegov klub nalazi najbolje oslikava podatak da je Legija trenutno 11. tim šampionata Poljske, dok u Ligi konferencije zauzima 25. mesto sa dva poraza i jednom pobedom.
Omladinska reprezentacija Srbija uspela je da se plasira u drugu fazu kvalifikacija pošto je savladala Gruziju posle preokreta (3:1).
Izabranici Gordana Petrića su posle trijumfa nad Gibraltarom pobedili i Gruziju, te imaju šest bodova, kao i Hrvatska.
Orliće upravo protiv komšija očekuje poslednji izazov u aktuelnoj fazi, ali kako dve najbolje selekcije prolaze dalje, susret sa Hrvatskom nneće imati veliki takmičarski značaj.
Obe selekcije ostvarile su po dve pobede, a važna tri boda omladinci Srbije osvojili su posle preokreta, postigavši tri gola u poslednjih pola sata utakmice.
Iako su Gruzini poveli Sabe Nioradzea u 36. minutu, nastavak je doneo preokret u okviru kojeg je važnu ulogu imao rezervista Uroš Đorđević.
Posle izjednačujućeg gola koji je postigao Vasilije Kostov, na scenu je stupio Zvezdin đak trenutno na pozajmici u Grafičaru. Pet minuta posle ulaska u igru Đorđević je pogodio za potpuni preokret, a potom je u četvrtom minutu nadoknade asistirao Mihajlu Cvetkoviću za overu slavlja.
Tačku na aktuelnu fazu Orlići će staviti za tri dana susretom sa Hrvatskom.
Iako je Nemačka na papiru među favoritima svakog velikog takmičenja, realnost na terenu pred Mundijal 2026. pokazuje drugačiju sliku. Jučerašnja pobeda nad Luksemburgom donela je tri boda i privremeni mir među Pancere, ali nije otklonila veliku zabrinutost koja već mesecima prati selekciju Julijana Nagelsmana.
Utisak je da Manšaft i dalje nema jasan identitet, pa ni stabilnost, a finalni susret kvalifikacija sa Slovačkom postaje meč koji bi mogao da odredi pravac čitave generacije. Upravo u takvom ambijentu stižu i oštre reakcije nemačkih medija, koji posle utakmice protiv Luksemburga nisu štedeli kritike.
Trijumf Nemačke protiv Luksemburga od 2:0 u petak deluje dobro samo na semaforu, ali ne i kada se pogleda šira slika. Ekipa je i dalje daleko od sigurnog plasmana na Svetsko prvenstvo, jer ima isti broj bodova kao i Slovačka. Zbog toga će ponedeljak doneti pravu kvalifikaciono finale u borbi za prvo mesto u Grupi A, jedino koje vodi direktno u Severnu Ameriku.
Ipak, dan posle teškog trijumfa nad reprezentacijom koja važi za najslabiju u grupi, mediji u Nemačkoj složno konstatuju da Nagelsmanovi izabranici nisu pokazali nivo koji se očekuje od četvorostrukog svetskog šampiona.
Junak utakmice bio je Nik Voltemade, strelac oba gola. Međutim, ni njegova efikasnost nije uspela da prikrije slabosti u igri Pancera.
“Posle prvih 45 minuta utakmice protiv Luksemburga, pomisao na osvajanje Svetskog prvenstva deluje gotovo apsurdno. Luksemburg je bio očigledno bolji tim, a Nemačka je imala sreće što je otišla na odmor bez primljenog gola“, pišu novinari portala Fussball Transfers.
List Bild takođe nije koristio blaži ton. Prema njegovoj analizi, odbrana koju je predvodio kapiten Džonatan Ta delovala je nesigurno i ranjivo, dok je napad bio gotovo nevidljiv uprkos povratku Leroja Sanea. Centralni tandem koji su činili Anton i Ta dobio je ocenu pet, što je veoma loše kada se zna da je u nemačkom sistemu ocenjivanja šestica najslabija ocena.
Slike sa terena dodatno potvrđuju kritike. Bild navodi da je golman Oliver Bauman u prvih 45 minuta imao gotovo isto dodira sa loptom (33) kao Serž Gnabri i Nik Votlemade zajedno, što je alarmantan podatak za reprezentaciju koja pretenduje na vrh svetskog fudbala.
Ni Kiker nije bio slatkorečiv, opisujući meč kao “gotovo potpunu katastrofu”, uz napomenu da je upravo dvostruki strelac spasao Nemačku od jednog od najneprijatnijih rezultata u njenoj novijoj istoriji.
Nagelsman je posle meča priznao da je ekipa loše otvorila utakmicu, ali istakao da je u nastavku viđena bolja slika.
“U prvom poluvremenu smo loše ušli u utakmicu. Trebalo nam je vremena da pronađemo ritam. Luksemburg je imao šanse i čak je trebalo da povede. U drugom delu smo bili mnogo bolji, bolje smo kontrolisali igru, dali dva gola i zaslužili pobedu. Uzimamo tri boda“, rekao je selektor.
Uprkos svim problemima, Nemačka ulazi u odlučujući meč sa zadatkom da osvoji bod protiv Slovačke kako bi obezbedila plasman na Mundijal. Međutim, ako želi da na to takmičenje ode kao jedan od favorita, moraće drastično da popravi utisak koji je ostavila.
Srbija je ostala bez plasmana na Svetsko prvenstvo iduće godine, a u istoj liniji ugašen je san DušanaVlahovića da predvodi navalu Orlova u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku. Poraz od Engleske u četvrtak rezultatom 2:0 praktično je zalupio vrata podviga pulenima Veljka Paunovića.
Neuspeh je izazvao frustraciju među igračima, a posebno je to istakao Filip Kostić, koji je naglasio da bi drugačiji pristup mogao da promeni tok njihove kvalifikacione kampanje. Ipak, nema više vremena za osvrtanje.
Za Vlahovića, situacija ima i lični, ali i tržišni aspekt. Napadač Juventusa je ključni igrač u ekipi Lućana Spaletija i najbolji strelac Stare dame ove sezone, sa tri gola u Seriji A i ukupno šest u svim takmičenjima.
Klub i igrač su se dogovorili da sve razgovore o budućnosti odlože do završetka sezone kako bi izbegli bilo kakve distrakcije tokom takmičenja. Uprava Juventusa svesna je da, s obzirom na ugovor koji ističe u junu, interesovanje velikih klubova za Vlahovića neće prestati, odnosno da će tek da vrše pritisak.
“Posebno se ističe interesovanje Bajerna iz Minhena, koji je Dušanu u prethodnim mesecima već predstavio svoj projekat“, navodi Korijere delo Sport.
Vlahović ceni Bundesligu kao šampionat koji odgovara njegovim sposobnostima, ali ne planira da menja svoje finansijske zahteve, koji su i dalje u skladu sa trenutnom platom od 12 miliona evra godišnje na neto nivou.
Partizan je reprezentativnu pauzu iskoristio da pokuša da konsoliduje redove i uredi stručni štab posle rastanka sa Srđanom Blagojevićem.
Nenad Stojaković je zvanično preuzeo ulogu šefa stručnog štaba posle perioda provedenog na klupi Teleoptika, a prilikom promocije je istakao zadovoljstvo zbog ukazanog poverenja od strane uprave.
“Drago mi je da sam ovde, izuzetna mi je čast i privilegija što sam prvi trener Partizana. Nadam se da ću marljivim radom jednog dana ubediti vas da dođete na stadion zbog Nenada Stojakovića. Ciljevi su postavljani kroz generacije: prva generacija 1947, koja je osvojila prvu titulu Jugoslavije; zatim 1953, koja je samlela večitog rivala sa 7:1. Od tada se nazivamo Parni valjak. Generacija 1955 – prva utakmica u Kupu šampiona; 1966. finale sa Real Madridom, prvi srpski klub koji je u novijoj istoriji ušao u Ligu šampiona… Lestvica koja je postavljena na najviši nivo. Negde mogu da poredim sadašnji Partizan sa jednim mercedesom u garaži: pala je prašina na njega, retko izlazi iz nje, ali pokaže performanse koje poseduje. Da pokažemo performanse u kontinuitetu, koje će omogućiti mercedesu da kilometar po kilometar dođe do cilja”, rekao je Stojaković.
Crno-bela javnost sa dozom neizvesnosti očekuje da vidi prve korake novog stratega
“Moja filozofija je jasna – kao pedagog da učim decu da budu svoja, to je jedini način da potencijal ispune do samog kraja. Drago mi je da postoji velika grupa igrača koja je trenutno u prvom timu. To je fudbal, život… Osećam koliko tu ima prostora da deca budu bolja, moram da ih ubedim da oni to mogu. Ovaj klub je gromada, uspavani div. Ne smemo da razmišljamo o drugom mestu. Trudiću se da tim malim pobedama, na dnevnom nivou, stvorim takmičarski duh koji će doneti pobede, a posledica toga će biti rezultati. Za Partizan drugo mesto nikada nije opcija.”
Predstavljajući novog trenera Predrag Mijatović ga je uporedio sa Ljubišom Tumbakovićem, a strateg je imao komentar na takvu paralelu.
“Čast mi je i zadovoljstvo, ali taj razvojni put jeste sličan, ima dosta zanimljivosti. Te 1992. godine bio sam igrač petlića kome je trener bio Ljubiša Tumbaković, a kapiten Predrag Mijatović. Početak razvojnog puta bio je sličan. Čast mi je što je neko spomenuo moje ime uz Ljubišu Tumbakovića. Ja sam od 1989. u klubu, sa manjim prekidima, i negde sam početkom leta osetio sinergiju između igrača i navijača. Zaista sam se radovao svakoj utakmici. Ono što je tužno jeste da, ako, na primer, uporedimo sa nadgrobnim spomenikom, datum rođenja je 14. novembar, postoji ta crtica, ali onaj drugi datum dođe ranije ili kasnije. Da li je neko u pravu ili nije, ja ne mogu da odgovorim. Imam zadovoljstvo da nastavim rad gde je započeo Blagojević. Postoji kontinuitet zahteva i principa koji će nam pomoći da budemo bolji.”
Stojaković je stigao da upozna ekipu iz koje mnoge poznaje još od omladinaca.
“Juče sam vodio prvi trening, bilo je 12 igrača. Na svu sreću imamo veliki broj reprezentativaca. Bio je veoma lep trening, dosta pozitivne energije i osmeha. Ponosan sam na igrače koji su bili moji učenici, a danas su u prvom timu. Ipak, ogroman je prostor koji oni moraju da popune u svakom aspektu. veoma su mladi i praktično ne znaju gde je granica. Imamo sreće da su neki igrači otišli u A reprezentaciju i mlađe selekcije, da vide neke utakmice sa ljudima koji su sposobniji, brži i agresivniji. Ono što pokazuju je zadovoljavajuće, ali ima još prostora za napredak.”
Uz novog šefa, stručnom štabu se priključio i Miroslav Vulićević, dok je MarkoJovanović preuzeo Teleoptik. Stručni štab je definisan i slede izazovi, a na pomen pritiska odgovorio je kroz anegdotu.
“Kad je reč o pritisku – ne razmišljam. Mogu da ispričam anegdotu o Lebronu i njegovom ocu. Bilo je pola 12 i Lebron je izgubio utakmicu; zove oca i pita: „Kako si to igrao?“ On mu kaže: „Pritisak, ‘ćale’, ne mogu da se nosim sa njim.“ On se ujutru vraćao nazad u Vašington, a otac mu je rekao da ga čeka kod kuće. On poštuje oca, dolazi ispred kuće, otac kaže: „Uđi, sedi.“ Dolaze do mesta, parkiraju se i gase svetla. Posle nekih 20 minuta, izlazi čovek iz šatora i žena sa dvoje dece, on mu kaže: „Pritisak – ovo je pritisak, kad ne možeš deci da obezbediš ono što moraš da obezbediš.“ Pritisak imaju ljudi koji ne veruju u sebe, koji imaju strah od budućnosti; ja živim na jednodnevne rate, živim od danas za sutra u ovom poslu. Pritisak apsolutno ne postoji”, rekao je Stojaković.
Neki snovi su toliko snažni da ni godine, ni povrede ne mogu u potpunosti da ih ugase. Ipak, ponekad realnost nametne teške odluke koje menjaju tok života. Takav je slučaj Matije Kaldare, bivšeg defanzivca koji je, posle niza teških povreda, morao da se oprosti od profesionalnog fudbala u 31. godini.
Matijina priča tiče se borbe sa sopstvenim telom, mentalnim pritiskom i potrazi za unutrašnjim mirom. Karijera koja je slutila na najviše domete, prekinuta je prerano. Zdravlje je ipak najvažnje.
Kaldara je svoju odluku o povlačenju objavio otvorenim pismom. Prilično emotivnim.
“Prazan list papira, olovka. Zatvaram oči, izdišem vazduh. Otvaram ih ponovo, došao je trenutak“, započinje sada već bivši defanzivac. “Dragi fudbale, ja te pozdravljam. Odlučio sam da prestanem. Ne, nije bilo lako doneti tu odluku. Nije lako ni napisati ove reči. ‘Dragi fudbale, ja te pozdravljam’. Stalno ih ponovo čitam. Možda je to način da prihvatim sve. Da prihvatim malo više. Sada sam pronašao malo mira. Ali trebalo mi je vremena da donesem ovu odluku. Sve je počelo u julu, posle pregleda kod jednog specijaliste: ‘Matija, više nemaš hrskavicu u zglobu. Ako nastaviš, za nekoliko godina moraćemo da ti ugradimo protezu’. Moje telo me je izdalo. Ovog puta, možda, definitivno“.
Taj trenutak je bio samo kraj teškog perioda koji je započeo još davno, kada je Kaldara doživeo teške povrede kolena i tetive.
“Bili su to teški meseci. Tačnije, godine. I ne mislim samo na ovu odluku, nego na mnogo toga. Mislim na svoj život od trenutka kada mi se koleno raspalo. I dalje pamtim prvi korak posle sudara: osetio sam kako zemlja nestaje pod mojom nogom. Srušio sam se. Prvo telo, pa onda i glava. Bio sam na vrhuncu karijere, a onda se u nekoliko sekundi sve promenilo“.
Nekadašnji reprezentativac Italije i član Atalante, Juventusa i Milana, koji je svojevremeno za njegov transfer platio više od 37.000.000 evra, opisuje koliko su povrede i očekivanja okoline uticale na njegovo mentalno zdravlje.
“Ta trka za iluzijom me je izjedala. Hteo sam samo da ponovo budem ono što sam bio, da ponovo živim svoj san koji sam istovremeno i jurio. Taj san se pretvorio u utopiju. Vidite, ponekad pokušaj da stigneš utopiju može da te gura napred. U mom slučaju – uništio me je. Moja očekivanja, očekivanja drugih, nada u nešto nemoguće, frustracija – bilo je previše za moju glavu, nisam bio spreman“.
Kako godine prolaze, Matija je shvatio koliko povrede utiču i na lični život.
“Nisam bio ja, čak ni sa ljudima koje sam voleo. Nisam više mogao da hodam ulicom uzdignute glave. Tuga, frustracija, mrak“.
I pored svega, ljubav prema fudbalu nije nestala. Kaldara se prisetio početaka i uspeha koje je doživeo.
“Zahvalan sam fudbalu. Bio je moj saputnik 25 godina. Sećam se prvog treninga. Deda me je odveo. Došao sam i zatekao ogromno igralište puno dece. Nisam znao, možda, da će to postati moj dom. Dom koji me je oblikovao u čoveka kakav sam danas“.
Sećanja na debitantske utakmice, borbu kroz pozajmice, prelazak u Juventus i Milan, sve su to trenuci koje pamti s ponosom, ali i tugom zbog povreda koje su ga ograničile i sputale. Konačan okidač za kraj karijere desio se 2025. godine, kada mu je lekar jasno rekao da dalji nastavak igranja ugrožava zdravlje.
“‘Matija, nemaš više hrskavicu u zglobu. Ako nastaviš, moraćemo da ti ugradimo protezu’. Tada sam odlučio. Uverio sam sebe. ‘Čemu sve ovo?’ Bio sam u toj situaciji iako sam trčao mnogo manje nego što bih na pripremama sa timom. Došlo je vreme da kažem dosta. Dosta fudbalu, ali pre svega – dosta patnji i praznini koja me je pratila godinama“.
Danas, Kaldara se oseća slobodnije i spreman je da ponovo živi život punim plućima.
“Zbogom, fudbale, spreman sam da te pozdravim. Učinio sam to. Osećam se lakše. Osećam se slobodno, konačno svoj“, poručio je u pismu bivši defanzivac Atalante, Trapanija, Ćezene, Juventusa, Milana, Venecije, Specije i Modene.
Matija Kaldara možda više neće igrati na terenu, ali imaće šta da prepričava naslednicima.
Englesku čeka delikatan izazov u pronalaženju naslednika Harija Kejna. U modernom fudbalu uloga pravog centarfora se menja, a lista potencijalnih zamenika golgetera Bajerna postaje sve tanja. Dok se Tomas Tuhel, selektor Gordog albiona, oslanja na svog kapitena, bivši reprezentativci Emil Heski i Vejn Runi upozoravaju na rizik koji donosi nedostatak mladih, kvalitetnih napadača u engleskom fudbalu.
Za kvalifikacione utakmice za Svetsko prvenstvo protiv Srbije i Albanije, Tuhel je u tim uvrstio samo jednog pravog napadača – Harija Kejna (32). Ova odluka jasno pokazuje koliko se nacionalni tim trenutno oslanja na iskusnog kapitena.
Iako su neke alternative izostale zbog povreda ili odluke da se igračima pruži odmor, problem sa pronalaženjem naslednika klasičnog centarfora je evidentan. Heski, bivši napadač, koji je od 1999. do 2010. odigrao 62 utakmice za Englesku i nastupao za Liverpul i Lester, veoma je zabrinut.
“Bili smo srećni u prošlosti jer smo uvek znali odakle će doći sledeći napadač reprezentacije. Postojala je jasna serija zvezda koja se nasleđivala generaciju za generacijom“, rekao je Heski za BBC. “Posle Alana Širera došao sam ja, pa je onda stigao Vejn Runi, ali danas ne znamo gde da gledamo. Navikli smo da imamo tu stalnu seriju napadača, a sada nam je teško da pronađemo sledeću kariku“.
Statistike potvrđuju problem. Samo osam engleskih napadača igra u Premijer ligi ove sezone, a među njima je svega jedan mlađi od 26 godina. To je 22-godišnji Lijam Delap iz Čelsija. Ostali su stariji igrači, što jasno ukazuje na nedostatak mladih talenata spremnih da preuzmu glavnu ulogu u reprezentaciji u budućnosti.
Oli Votkins iz Aston Vile pokazao je kako mlad napadač može da preuzme odgovornost. Na Evropskom prvenstvu 2024. bio je savršena zamena za Kejna, postigavši ključni gol u polufinalu, ali je trenutno izostavljen iz reprezentacije zbog odmora.
Runi, nekada vrhunski napadač Gordog albiona, smatra da je vreme da Kejnu bude omogućen duži odmor od međunarodnih nastupa.
“Igrači danas igraju ogroman broj utakmica, i sada imamo priliku da odmorimo Kejna. Nema potrebe da ga vidimo u reprezentaciji pre Svetskog prvenstva, jer dobro znamo šta može da uradi“.
Runi, zajedno sa Heskijem, ističe da smanjen broj pravih centarfora nije problem samo Engleske, već odraz globalne taktičke evolucije fudbala.
“Problem nije samo Engleska, to je globalni trend. Klubovi i treneri trenutno ne žele da igraju sa klasičnim centarforom, jer su se metode igre promenile. Danas svi žele da budu kao Mohamed Salah ili Lionel Mesi. Sadašnji napadači retko dodiruju loptu, i ako žele da imaju uticaj, moraju da budu odlučujući kao Erling Haland ili Kilijan Mbape. Čak ni Kejn nije prava devetka u klasičnom smislu. Voli da se povuče nazad i učestvuje u kreiranju igre više nego samo da završava šanse“.
Heski, fudbalski analitičar i trener mlađih kategorija, ističe ličnu perspektivu kroz rad sa svojim sinovima, Reganom i Džejdenom, koji su takođe napadači i debitovali su za prvi tim Mančester sitija u Liga kupu.
“Kada smo mi igrali, napadač je morao da bude ključan deo svake akcije. Trebalo je da juri duge lopte ka bokovima, da dobija vazdušne duele i odigrava vertikalne pasove saigračima. Danas je situacija drugačija. Napadači iz sredine terena imaju veću ulogu u građenju igre, krila su šira i opasnija, i napadač više ne mora da učestvuje u svakoj akciji kao ranije. Ako želimo da sačuvamo identitet engleskog fudbala, moramo ponovo da damo značaj klasičnom napadaču. Ne možemo se zauvek oslanjati na Harija Kejna. Doći će dan kada ćemo morati da imamo spremnu zamenu na najvišem nivou“, poručio je Heski.
Situacija u Premijer ligi pokazuje zabrinjavajući trend. Mladi engleski napadači gotovo da ne postoje. Ova praznina na poziciji devetke nije samo trenutni problem, već ozbiljna pretnja za budućnost engleskog fudbala. Neće Hari Kejn doveka igrati za reprezentaciju.
Trenerska pauza Dušana Kerkeza između dva angažmana mogla bi da se okonča posle samo dva meseca pošto se perspektivni trener nalazi na vrhu liste želja Atromitosa.
Grčki klub se rastao sa Leonidasom Vokolosom i kao glavnog kandidata za upražnjeno mesto označio Kerkeza. Strateg koji je prethodne dve godine proveo u Bugarskoj, od sredine septembra i rastanka sa CSKA iz Sofije je bez angažmana, a prema navodima grčkog “Sport FM-a” kontakt je već ostvaren.
Predstavnike Atromitosa je u razgovoru sa Kerkezom oduševila činjenica da je strateg bio potpuno upućen u situaciju u klubu i prvenstvu. Takođe, nekadašnji strateg Čukaričkog je iskazao pozitivan stav po pitanju raspoloživih snaga i dodao da je ključni element koji nedostaje ekipi samopouzdanje.
Imajući u vidu tok pregovora, u Grčkoj očekuju da bi Kerkez mogao već u nedelju da stigne u novi klub, te bi tako otvorio novo poglavlje posle izazova na Kipru, u Srbiji i Bugarskoj. Prvi izazov posle reprezentativne pauze Atromitos očekuje u gostima Olimpijakosu, a ekipa posle 10 kola ima učinak od dve pobede, tri remija i pet poraza.
Prethodna kampanja bila je gotovo idealna za Barselonu. Klub je dominirao na domaćem terenu, osvajajući sve trofeje, dok je u Ligi šampiona stigao do polufinala, gde je protiv Intera igrao impresivno, iako nije prošao dalje. Katalonci su stilom igre oduševljavali publiku, ali klub je sada spreman da napravi sledeći korak i dovede novu zvezdu.
Veliki deo napadačke efikasnosti tima tokom sezone pripadao je Robertu Levandovskom. Iako se njegov radni prostor poslednjih meseci uglavnom ograničio na kazneni prostor, u toj zoni i dalje spada među najbolje strelce na svetu, što je pokazao golovima koji su redovno dolazili iz nedelje u nedelju. Ipak, zbog godina i visoke plate, uprava kluba mu izvesno neće ponuditi produžetak ugovora.
Na tržištu napadača nije lako pronaći igrača koji može da garantuje toliki broj golova, pa je Barselonin plan da dovede Hulijana Alvareza smela ideja. Blaugrana želi da sledeći korak bude angažovanje svetske zvezde, a Argentinac iz Atletika je upravo to.
Najveća neizvesnost oko transfera je finansijske prirode, s obzirom na to da Barselona i dalje mora da balansira budžet. Prema izveštajima Mundo Deportiva, iako klub trenutno ne može da privuče nekoga poput Erlinga Halanda, dolazak Alvareza bi mogao da se izvede uz održavanje finansijske stabilnosti.
Hulijan Alvarez, 25-godišnji napadač, prošle sezone je odigrao 54 utakmice za Atletiko Madrid u svim takmičenjima, i na njima postigao 29 golova i zabeležio sedam asistencija, pokazujući da je spreman da preuzme vodeću ulogu u napadu velikana kao što je Barselona.
Porazom od Engleske na Vembliju reprezentacija Srbije je ostala bez matematičke šanse da izbori drugo mesto u grupi, te će poslednju utakmicu u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo dočekati bez rezultatskog imperativa.
Susret sa Letonijom u Leskovcu zakazan za nedelju od 18 časova predstavljaće tačku na aktuelni ciklus, ali i prvi meč Veljka Paunovića na selektorskoj poziciji pred domaćom publikom.
Iz Fudbalskog saveza Srbije objavili su da je prodaja ulaznica počela na biletarnicama stadiona Dubočica u Leskovcu, a da su cene karata sledeće: tribine sever i jug po 400 dinara, dok su karte za istok i zapad po 600 dinara.
Podsetimo, susret je zakazan za nedelju, 16. novembra, od 18 časova, a bez obzira na ishod susreta Orlovi će takmičenje završiti na trećoj poziciji, iza Engleske i Albanije, dok će Letonija ostati na četvrtom mestu.
Prvi susret ovih reprezentacija završen je pobedom Srbije 1:0, a strelac je bio Dušan Vlahović.
