Prvi put od dolaska na klupu Orlova danas je pred kamere domaćih medija izašao Veljko Paunović. Novi selektor Srbije najpre je odgovorao na pitanja brojnih novinara, a potom dao opširan intervju za “TV Arena Sport”.
Neizbežna tema u razgovoru sa nekadašnjim strategom Redinga, Real Ovijeda i Čivasa, bila je titula svetskog pravaka, koju je pre 10 godina osvojio sa omladinskom selekcijom naše zemlje.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Mogu da kažem da sam najsrećniji čovek na svetu, kada i dan-danas, ne samo u našoj zemlji nego i inostranstvu, srećem ljude koji mi kažu koliko im znači to što je cela jedna generacija uradila za naš narod. Bili smo prvaci sveta u fudbalu, a to je jedna veoma teška stvar da se postigne. To je jedna od najlepših uspomena, koja će me ceo život pratiti. Kao prvi dan. Kadgod se spomene taj podvig, pogotovo način na koji smo to ostvarili. Ali, to je prošlost, dolazi novo vreme, gde treba svi zajedno da se upregnemo, da napravimo prvi podvig sada”, počeo je iskusni stručnjak.
Činjenica, mnogo više radosti srpskom narodu doneli su predstavnici u drugim sportskim disciplinama. Paunović se neće libiti da iskusnije kolege pozove za savet.
“Puno može da se nauči iz naših drugih sportova, pogotovo kao što je košarka. Čak razmišljam da pozovem, mada to nije još zvanično, Željka Obradovića i druge naše velike i, prevashodno, uspešne stručnjake u različitm državama, pa i na kontinentima. Koji mogu da doprinesu zajedništvu i nekom duhovnom usmerenju jedne grupe igrača, kao što je fudbaslka reprezentacija. Da daju neku novu dimenziju, jer smo u fudbalu uvek nekako zatvoreni i imamo neki povlašćen status, a da ga ne opravdavamo uvek. Terebalo bi da razmišljamo da se otvorimo prema ljudima koji mogu da pomognu”, poručio je Veljko, pa nastavio u istom dahu:
“Možda na ličnom, pa i grupnom planu, razmišljao sam o tome. Sav ovaj period, pa čak i ranije. Puno toga možemo danas… Možda preskačemo stvari, ali obzirom na urgentnost ove situacije, ja samo razmišljam šta mogu sledeće da uradim, kako mogu da pomognem, da što bolje iskoristimo ovo malo vremena što imamo. Možda neke ideje prerano izbacujem. Ali, sigurno, da postoji univerzum ideja i mogućnosti koje možemo da sprovedemo”.
Iako je Orlovima dodeljena uloga aspolutnog autsajdera, pogotovo nakon debakla na Marakani, Paunović nije osoba koja se plaši bilo kog rivala – pa čak ni evropskog vicešampiona, Engleske.
“Moj otac je igrao utakmicu kada je predsednik (FSS, prim. aut) Dragan Džajić postigao gol. To je bila naša jedina pobeda, možda ranije neka… Je li mislite da oni nisu verovali tada, kada su igrali protiv Engleza, u vreme kada su bili svetski prvaci? Mislim da je možda tadašnja reprezentacija Jugoslavije bila u nekom drugom sentimentu, ali nema igrača na planeti koji izađe na teren i misli da ne može da pobedi. Nema trenera koji izađe na teren i misli da ne može da pobedi. Samo je potrebno da verujemo i da se dobro pripremimo. Ne postoje prečice, ne postoji magična palica. Postoje vera, dobar rad i priprema, jedinstvo u kome treba da se istraje tokom meča”.
Braća Milinković Savić bila su važan deo ekipe koja je pod komandom srpskog selektora pokorila planetu na Novom Zelandu, a njihov izostanak u redovima nacionalnog tima tokom prethodnih meseci izaziva veliku buru u javnosti.
“Mnogo bi nam pomogli, već sada, obojica su ogroman kvalitet i igrači sa ogromnim iskustvom, igraju na top nivou. Međutim, u razgovoru sa njima zaključili smo da oni prevashodno nisu spremni, s obzirom da se sve brzo desilo u vezi mog dolaska. Nisu bili spremni da dođu ovog puta. Ali, vrata reprezentacije su za njih uvek otvorena, dokle god sam ja ovde. I za svakoga ko zadovoljava kriterijume reprezentacije. Očekujem da na sledećem okupljanju, u martu, bude drugačija situacija”.
Sergej, zvezda Al Hilala, Paunovićevom prethodniku – Draganu Stojkoviću Piksiju, poručio je da se posle Evropskog prvenstva suočava sa psihološkim barijerama, koje ga sprečavaju da pomogne Orlovima.
“Siguran sam da je upravo to, psihološka barijera koju je imao, obzirom na kritike… Još nije prevazišao to, međutim, moramo da znamo da je to deo sporta i fudbala, pogotovo vrhunskog, nivoa na kom on sam i reprezentacija nastupaju. I moramo da znamo da prevaziđemo te situacije. Niko ne voli da izgubi, porazi su ružni i odvratni. Kažu da se iz poraza uči, ali dođe vreme kada niko ne želi više da uči iz toga. Zato moraš da uradiš sve što je moguće da se to ne desi. Kada sportista da sve od sebe, onda može lakše i bolje da istrpi kritike, iako možda nekada i nisu opravdane. Ali, da stavimo sve to na stranu, na sve treba da se gleda sa pozitivnog aspekta. Treba da znamo da ljudi puno očekuju od vrhunskog sporta i naše profesije, od nas koji smo akteri, na terenu i na klupi. Moramo da prihvatimo tu odgovornost i suočimo se sa svim što je potrebno, da ne bi bilo na uštrb pojedinaca, a i samih ekipa i reprezentacije”.
Ne pamti Srbija kada je u istom periodu imala toliko kvalitetnih čuvara mreže. Među njima se definitvno izdvaja as Rome, Mile Svilar, koji po svemu sudeći više neće biti deo naše selekcije.
“Razgovarao sam sa njim, ali da kažem samo nešto kratko pre toga. Kada sam bio u reprezentaciji, između 2012. i 2025. godine, uz pomoć Saveza, išao sam na seminare, gde su dominatno bili Holanđani. Između ostalog su rekli ‘mi smo mala zemlja, ne možemo da izgubimo nijednog igrača”. Mislio sam kako mali, ima ih 17, 18 miliona, nisu toliko mali za nas. Ali, za mene je to bilo poučno, jer sam shvatio da mi još više treba da imamo takav pristup i ne smemo da gubimo igrače. Iz tog razloga sam zvao Svilara, zvao sam i druge igrače koji su možda bili pod nekim znakom pitanja. U razgovoru sa njim shvatio sam da je on odlučio da više ne igra za reprezentaciju, da ne otkrivam profesionalne i ljudske razloge za to. Žao mi je što je tako, pokušao sam da imam takav pristup da pokažemo svakom igraču da je važan i da ima mesto u reprezentaciji, ukoliko on to želi”, konstatovao je srpski selektor.
Bonus video:
Leave a Reply