Aleksandar Mitrović je svojevremeno ušao u banku u Saudijskoj Arabiji, dao dokumenta i izazvao burnu reakciju. Isto se desilo i kada je kupovao SIM karticu.
Iako je Katar manje strastven po tom pitanju, vrlo lako može isto da mu se desi i tamo. Aleksandar Aljoša Mitrović ponovo se bavi košarkom tamo gde i Aleksandar Mitrović igra fudbal.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Aljoša je potpisao za Katar SC i tako 24. put u karijeri obukao drugačiji dres.
„Znao sam da je mnogo, ali 24… To sada čujem“, kaže za Meridian sport Mitrović koji nije ni blizu rekorda. Bruno Šundov, nekadašnji NBA internacionalac, igrao je za 37 klubova:
„Da, znam da je i on igrao u dosta timova.“
U nekom trenutku bi promena sredine trebalo da postane normalna. Za Aljošu to nikada nije slučaj.
„Ne može da postane normalno, svako razdvajanje od porodice, od dragih ljudi i mog Novog Beograda svaki put je sve teže. Naučio sam da se nosim sa time, s obzirom da je takva situacija da menjam klub, maltene i zemlju, svakog leta, ali nikad nije prijatno.“
Igrao je po Evropi i Aziji. Zašto nije krenuo na drugu stranu mape?
„Bilo je više godina poziva za Južnu Ameriku, koja meni jeste bila egzotična, ali opet neistražena teritorija. Na Bliskom istoku sam na poznatom. Čak i kada sam išao na Daleki istok bilo mi je čudno.“
Da li bi mogao da nabroji sve klubove za koje je igrao?
„Mislim da bih mogao, ali bi mi bilo potrebno vremena svih da se setim. Morao bih unazad…“
Unapred bi to izgledalo ovako: Mega, Partizan, Budućnost, Metalac, Peristeri, Vršac, Zlatorog, Rabotnički, Akademik Plovdiv, Mladost Zemun, Al Ahli Doha, Dinamo Tbilisi, Al-Khtot, Abha, Borac Banjaluka, Al Itihad, Al Muharak, Tajvan Leopards, Al-Kurain, Al-Šamal, IHC Apes, Mes Kerman, Ohud Medina i, sada, Katar SC.
Dakle, treći put Doha.
„Doha je moja prva destinacija na Bliskom istoku gde sam zavoleo ovaj region. Igrali smo finale prvenstva, u međuvremenu upoznao i sadašnju suprugu. Sasvim slučajno, na kafi sam sedeo sam, ona sa drugaricama… Dugo je radila tamo i… Kliknulo je.“
Pričao je Aljoša mnogo puta o svim mogućim turbulencijama koje je doživeo u ovom inače turbulentnom delu sveta. Pre nego što će potpisati ugovor sa sadašnjim klubom, čak i bezbednu Dohu pogodili su projektili.
„Nemam nikakve strahove u Kataru…za razliku od nekih drugih zemalja u kojima sam igrao“, nasmejao se Mitrović. „Čak i posle tih poslednjih trvenja, znam da je ovo bezbedno mesto.“
Te druge zemlje su..
„Mnoge“, sada se već naglas smeje Aljoša. „Sve okolne zemlje su zatvorile granice prema Kataru kada sam prvi put bio ovde, u Iraku su se još oporavljali od tek ’poluzavršenog’ rata, nekoliko meseci nakon što sam napustio Gruziju tamo je krenula revolucija…“
Sve lepše od lepšeg kada roditeljima dete kaže da ponovo ide na Istok.
„Vremenom im je postalo OK. Ali, kad im kažem da imam novu ponudu, odmah idu na Internet da vide kako geopolitička situacija utiče na to mesto.“
U klubu u kojem je Aljoša, najveća zvezda je Presnel Kimpembe, bivši igrač PSŽ-a.
„Nije to baš kao u Saudijskoj Arabiji, ali svakako njega ljudi ovde lakše prepoznaju nego druge sportiste.“
A dok priča za Meridian sport, priprema se za meč protiv kluba za čiju fudbalsku sekciju igra Aleksandar Mitrović, Al Rajan.
„Mitar je u klubu protiv kog igram. Ima dosta srpskih sportista, naravno da je Aleksandar Mitrović najpoznatiji. Ja imam srpskog trenera, Dragana Vaščanina, koji je jedan od glavnih razloga što sam došao ovde. Saigrač mi je Dejan Janjić, bivši košarkaš Mege i Vojvodine…“
Košarkaš Aleksandar Mitrović se najduže zadržao u dva kluba, na samom početku karijere. U Megi dve godine, u Partizanu godinu i po dana.
„Ispalo je da su mi to dva najstabilnija ugovora…“, smeje se Aljoša. „Nisam mogao ni da sanjam da će ovako da ide karijera, posebno kada igraš za svoj klub, za Partizan. I posebno kad taj klub beleži dobre rezultate, a ti imaš neku ulogu. Delovalo je tako da ću, zašto da ne, ostati i do kraja karijere. Pogotovo sa trenerom sa kojim sam obožavao da radim, Duškom Vujoševićem.“
Iako je bio tinejdžer kada je igrao za crno-bele, Mitrović je dobijao šansu.
„Probao je Dule odmah da me isprovocira, ali valjda sam dobro reagovao i od tada je sve bilo super. Protiv Orleana sam igrao u petorci iako sam imao 19 godine. Čak sam i protiv Makabija u plej-ofu igrao četiri-pet minuta. A na Fajnal-foru sam igrao po minut na obe utakmice. Imam dva minuta više od igrača koji su individualno imali mnogo značajnije karijere. To što mi je davao takvu šansu meni uvek ostaje u srcu.“
Posle mnogo godina od kada je, u sezoni 2010-11, otišao iz Partizana u Budućnost, sada je u Dohi koja živi između dva svetska prvenstva – fudbalskog i košarkaškog.
„Planiraju da sazidaju još jednu-dve nove arene koje bi mogle da budu upotrebljavane za Svetsko prvenstvo 2027. Ali, već imaju jednu koja je po NBA standardima, fenomenalno uređena. Vidim da će tu da se igra veći deo Mundobasketa.“
Ako mu se svidi klub u koji je sada došao i sve drugo oko ekipe, Mitrović bi rado da stane na broju 24 i sačeka Svetsko prvenstvo u Dohi kao „domaćin“.
„Posle svake sezone u klubu u kojem mi je lepo, nadam se da bi to mogao da mi bude poslednji tim. Evo, sada je situacija takva da je trener u klubu sa kojim volim da sarađujem i koji me tretirao više kao sina nego kao igrača. Želim za sebe stabilno mesto, da mogu da igram na miru, da moja porodica uživa…“
Moglo bi putešestvije da se završi na koti 24.
Bonus video:
Leave a Reply