Juventus se i ove jeseni suočava sa starim problemom – nizom nerešenih rezultata koji podsećaju na prošlu sezonu i ostavljaju utisak da klub tapka u mestu, bez obzira na promenu trenera. Igor Tudor je u martu preuzeo ekipu od Tijaga Mote da bi dao novu energiju i stabilnost, ali učinak u poslednjim mečevima pokazuje da se stara boljka u vidu sindroma remija ponovo vraća i to u najnezgodnijem trenutku.
Dolazak Hrvata na kormilo trebalo je da bude zaokret posle turbulencija iz prethodne godine i neslavnog završetka Motinog projekta, ali već sada u Torinu osećaj “već viđenog” ne može da se ignoriše. Stara dama posrće na istim preprekama, niže nerešene rezultate, i to u onda kada se očekivalo da će jasno da iskristališe put ka vrhu.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Prošle sezone Juventus je krenuo silovito sa Motom na klupi, da bi ubrzo upao u niz remija koji su urušili kontinuitet igre i samopouzdanje ekipe. Sličan scenario sada gledamo i sa Tudorom. Umesto da se na temeljima letnjeg optimizma gradi stabilnost, stari demoni opet izlaze na površinu.
Sa remijem protiv Milana u derbiju 6. kola Serije A, Juve je vezao peti uzastopni X u svim takmičenjima. Statistika podseća na prošlogodišnje košmare: ubedljiv početak i nekoliko vezanih pobeda, a onda – zastoj, oscilacije i padovi. Tada su Bjankoneri kiksirali redom rotiv Rome, Empolija i Napolija, a sada im je nepremostivu prepreku predstavljala Borusija Dortmund, Verona, Atalanta, Viljareal i Milan.
Pre godinu dana, Juventus je imao snažan start sa Motom, uključujući i trijumf nad PSV Ajndhovenom u Evropi. Ipak, kasnije su stigli serija remija i slabljenje forme koje su urušili čitav plan. Tudor je prošle sezone uspeo da preuzme tim u krizi, da ga stabilizuje i dovede do četvrtog mesta vrednog plasmana u Ligu šampiona, ali sada se čini da ponavlja iste obrasce od kojih je klub pokušao da pobegne.
Ovogodišnji scenario je gotovo preslikan. Tri uvodne pobede nad Parmom, Đenovom i Interom podigle su moral navijača, ali ubrzo je usledila stagnacija. Umesto pobeda, Juventus se već nekoliko sedmica osvaja isključivo na bod po meču. Povratak protiv Intera i Borusije ulio je kratkotrajnu nadu, ali brzi pad protiv Atalante, Verone, Viljareala i Milana pokazao je da stabilnost izostaje.
Glavni problem je ritam igre. Dok Juve igra u visokom intenzitetu, deluje opasno i organizovano. Međutim, čim se tempo spusti, nedostatak kvaliteta na sredini terena i slaba ravnoteža postaju očigledni. U poslednjih šest utakmica torinski tim je primio 11 golova, iako je defanziva u prvim kolima izgledala čvrsto i organizovano. Za poređenje, prošle godine u istoj fazi tim nije primio nijedan pogodak u prvenstvu.
Ipak, postoje i razlike. Tudorova verzija Juventusa daje više golova nego Motina – devet naspram šest prošle sezone u istoj fazi. Veći broj različitih strelaca i bolji skor u Seriji A ukazuju na ofanzivni napredak, ali Liga šampiona ponovo otvara stare rane. Umesto starta sa maksimalnih šest bodova kao pod Motom, Tudor ima samo dva, uz duplo više primljenih golova.
Juventus je prethodnu kampanju završio sa 20 remija u 55 mečeva, od čega čak 17 pod Motom i samo tri pod Tudorom. Ipak, nikada nije bilo više od četiri uzastopna nerešena meča. Sada je ta granica prebačena, pa se postavlja pitanje da li Tudor može da prekine taj začarani krug?
Sinoćnji duel protiv Milana nosio ogroman značaj. Pobeda je mogla da preokrene atmosferu u Kontinasi, da razbije negativna poređenja sa prošlošću i ulije poverenje da se tim zaista menja pod hrvatskim strategom. Ipak, posle još jednog remija, Juventus rizikuje da ponovo upadne u spiralu koja je već jednom upropastila klupske ambicije.
Posle remija sa Milanom, Tudor je pokušao da smiri tenzije i naglasi pozitivne strane:
“Zadovoljan sam. Ovo je pozitivna svlačionica, ujedinjena, sa mentalitetom da radi i stalno ide ka boljem. Pogrešili smo u veoma malo mečeva, od kad sam ovde vodio sam dvadesetak utakmica i nijedna nije bila laka, ali stvarno smo vrlo malo puta podbacili. Ovo smo mi, Juve, ovaj tim mora sve da zaradi. Srećan sam što ih imam, što radim sa njima, što ih mogu svakog dana unaprediti, a i sebe. Veoma sam kritičan, ali je pozitivna energija ogromna. Nikome se ne sviđa da Juve remizira ili ne pobeđuje. Imam oči i savest da vidim kada tim radi ono što treba, a kada ne. Sve su ovo bile utakmice u zahtevnom kalendaru, što nas je malo koštalo… Sve su bile utakmice u ritmu Lige šampiona“, ocenio je Tudor.
Po završetku derbija u Torinu, salva zvižduka sa tribina “obojila” je stadion.
“Nisam ih čuo, odmah sam ušao unutra. Za nas je ovo bila drugačija utakmica od onih koje obično igramo, treća u nedelji, uz nekoliko problema u odbrani. Ne kažem da smo se adaptirali na neke njihove stvari… Žao mi je jer želimo da pobeđujemo i guramo napred, ali nismo uspeli“, poručio je Hrvat.
Juventus se nalazi na prekretnici. Igor Tudor pokušava da nametne svoj pečat, ali sličnosti sa prošlom sezonom i Motinim padom su očigledne. Bjankoneri nisu navikli da “žive” od remija.
Bonus video:
