Utisak je da Spartak ne može bez Balkanaca, što je pomalo kontradiktorno kada se uzme u obzir da je tamošnja javnost dosta kritikovala činjenicu da stranac predvodi crveno-bele. Videćemo hoće li Jurić prihvatiti ponudu, premda se već po ruskim medijima pojavljuju informacije da Hrvat nije zainteresovan da dođe u Rusiju. Sličan razlog naveo je i Tudor kada su ga pozvali, premda je dodao da želi da nastavi sa radom u Ligama petice.
Priča o Rijeri je, čini se, utihnula. Celje traži preveliko obeštećenje i priprema novi ugovor za Španca kome se ne žuri iz Slovenije. Na sve to, Spartak ima konkurenciju u Zvezdi i Dinamu iz Zagreba.
Spekuliše se oko toga ko će naslediti Dejana Stankovića na klupi Spartaka iz Moskve, a navodno postoji lista kandidata sa kojima uprava ruskog velikana planira da razgovara.
Prvo ime koje se pojavilo u javnosti bio je Igor Tudor, bivši trener Juventusa, ali hrvatski stručnjak je odbio bilo kakve razgovore, jer želi da nastavi sa radom u Ligama petice, piše “RPL”.
Dodaju da je u međuvremenu kontaktiran Martin Demikelis koji je poslednji angažman imao u Montereju.
Neko ko se takođe razmatra je Vladimir Ivić, ali Srbin je pod ugovorom sa Al Ainom, što čitavu priču komplikuje.
Kada je reč o Albertu Rijeri, španski stručnjak više nije među favoritima za klupu Spartaka, niti se sa njim trenutno pregovara, piše “RPL”. To i ide u prilog izjavama iz Celja i nagoveštaju da slovenački klub planira da produži saradnju sa Rijerom, koga i Crvena zvezda želi na klupi.
Juventus traži trenera koji će preuzeti vođenje ekipe do kraja sezone. Posle loših rezultata i serije od osam mečeva bez pobede u svim takmičenjima uprava Stare dame je odlučila da se zahvali Igoru Tudoru i kao privremeno rešenje na kormilo je postavila Masima Brambilu, trenera U23 tima.
Brambila će tako biti na klupi Bjankonera u sredu kada Juventus dočekuje Udineze u sklopu 9. kola Serije A, dok se ne donese konačna odluka o stalnom treneru. Prema izveštajima Skaj Italije, u toku su intenzivni razgovori kako bi se pronašlo najbolje rešenje.
Sportski direktor Damijen Komoli imao je sastanak sa Lućanom Spaletijem, bivšim selektorom Italije, dok je tehnički direktor Fransoa Modesto razgovarao sa Rafaelom Paladinom, nekadašnjim trenerom Fiorentine. Konačna odluka o novom strategu torinskog giganta očekuje se možda već u sredu, a navijači Juventusa očekuju brz i promišljen izbor koji će klub povesti ka stabilnijim rezultatima.
Juventus je trenutno osmoplasiran u šampionatu Italije sa 12 bodova posle osam rundi, dok je u sklopu Lige šampiona na 25. poziciji sa dva poena iz tri kola.
Juventus je juče doneo novu, ali očekivanu odluku – Igor Tudor više nije trener torinskog velikana. Posle još jednog razočaravajućeg rezultata u Seriji A, uprava Stare dame je odlučila da preseče i potraži novo rešenje na klupi. Sezona, koja je već neko vreme na ivici potpunog kolapsa, morala je da dobije novi impuls, makar kroz promenu trenera.
Poslednja Tudorova pobeda datira još iz septembra, kada je Juventus u spektakularnom meču na „Alijanc stadionu” savladao Inter sa 4:3. Od tada, torinski klub nije uspeo da pronađe ritam ni u domaćem prvenstvu ni u Ligi šampiona, gde još uvek čeka prvu pobedu. Serija remija i poraza, uz sve slabiji utisak na terenu, bili su dovoljni da čelnici reaguju pre nego što sezona ode potpuno u nepovrat.
Odlazak Tudora doveo je Juventus u pomalo apsurdnu situaciju. Klub će sada istovremeno imati čak tri trenera pod ugovorom. Pored njega, ugovor do juna 2027. i dalje ima bivši strateg Tijago Mota, a uskoro će se na spisak dodati i novi kormilar, čije će ime biti poznato možda već u narednim satima.
Ta činjenica predstavlja ozbiljan udarac za finansije torinskog giganta. Naime, prema finansijskim izveštajima, Juventus je u bilansu zaključenom 30. juna 2025. već izdvojio oko 16,3 miliona evra kako bi pokrio troškove raskida saradnje sa Motom. Taj iznos uključuje njegove plate i honorare članova stručnog štaba do kraja sezone 2026/27, osim u slučaju da Mota pronađe novi angažman i time umanji trošak kluba.
Kada je reč o Igoru Tudoru, zvanični detalji još nisu objavljeni, ali italijanski mediji navode da je hrvatski trener imao platu od tri miliona evra neto godišnje, što je oko 5,55 miliona bruto, takođe do leta 2027. Samo njegova primanja do kraja naredne sezone iznose više od 11 miliona evra bruto, a kada se dodaju i plate njegovih saradnika, cifra lako može preći dvocifreni milionski iznos.
Među imenima koja se najčešće spominju u italijanskim medijima, prednjači Lućano Spaleti. Iskusni strateg, koji je donedavno bio selektor Italije, nije ostao ravnodušan na situaciju u Torinu. Na događaju u Milanu Spaleti je za Skaj Sport govorio o svojoj trenutnoj poziciji i budućim planovima.
“Imam ambiciju da ispravim ono što mi se dogodilo u poslednje vreme. Treba sačekati mirno i videti šta ti život donosi“.
Upitan direktno o mogućnosti da preuzme Juventus, Spaleti je izbegao konkretan odgovor, ali je iskoristio priliku da pošalje reči podrške kolegi.
“Ako treba da kažem nešto o Juventusu, to ću reći u korist Tudora. On je pravi čovek, ozbiljna osoba, puna vrednosti. Video sam ga kako radi i uvek mi je delovao kao neko sa suštinom. Biće srećan onaj koji ga nasledi, a meni je iskreno žao zbog njega, jer dolazeći u takvu situaciju, novi trener će naslediti ekipu koja je već bila vođena ozbiljno“.
Kasnije, tokom konferencije za medije, Spaleti je otkrio i nekoliko zanimljivih detalja o svojoj budućnosti.
“Do sada nisam imao nikakav kontakt ni sa kim u Italiji, ali spreman sam da razgovaram sa bilo kim, jer želim da popravim ono što mi se desilo s reprezentacijom. Bilo bi mi drago da dobijem priliku da zalečim tu ranu. Želeo bih da se vratim u rad sa klubom, to bi bila lepa lična borba“.
O mogućnosti da upravo Juventus bude njegova sledeća destinacija, dodao je:
“Juventus je veliki klub sa velikom istorijom, svako bi voleo da ga trenira, to bi bila sreća za svakog trenera. Blizak sam Tudoru, jer znam kako se oseća u ovakvim trenucima. On je divna osoba, što se vidi i po njegovom ponašanju na klupi“, rekao je Spaleti.
Juventus je na prekretnici. Smenom Tudora započinje nova faza u pokušaju da se ponovo uspostavi šampionski duh i kontinuitet rezultata. Bilo da to bude Spaleti ili neko drugi, jasno je da novi trener neće imati lak zadatak.
Sve to znači da će Dušan Vlahović i Filip Kostić dobiti novog trenera, a prema pisanju prestižnog medija – Masimo Brambila će biti privremena zamena za hrvatskog stručnjaka.
Tri poraza u nizu i osam utakmica bez pobede – upalile su crvenu lampicu u Torinu i brza reakcija je bila neophodna. Na sve to, u poslednje četiri utakmice nisu uspeli ni da postignu gol.
U skladu s tim – Tudor je bivši, a Brambila koji predvodi mladi tim Juventusa će biti privremeno rešenje. Prethodnih dana se u italijanskim medijima spominjao Rafaele Paladino kao prvi kandidat da zameni Tudora na klupi.
Hrvatski stručnjak je seo na klupu Stare dame u martu ove godine, ali je posle 24 utakmice, te učinka od 10 pobeda, osam remija i šest poraza – dobio otkaz.
Fudbaleri Lacija savladali su Juventus na Olimpiku – 1:0 i tako dodatno produbili krizu u redovima torinskog velikana. Tim Mauricija Sarija odigrao je disciplinovano i čvrsto, iskoristivši nesigurnost rivala koji već mesec i po dana ne zna za pobedu.
Ovim porazom Juventus je upisao treći uzastopni neuspeh u svim takmičenjima, dok se na Igora Tudora sručio dodatni pritisak zbog loših rezultata i sve bleđe igre.
Tudor je pokušao da osveži napad postavkom sa dvojicom napadača, pa je uz Vlahovića od prvog minuta zaigrao i Dejvid. Međutim, eksperiment nije doneo željeni efekat. Upravo je Dejvid bio tragičar, jer je posle njegovog lošeg dodavanja lopta završila kod Kataldija, koji je uposlio Tomu Bašića, a hrvatski vezista snažnim udarcem sa oko 20 metara savladao golmana Perina već u devetom minutu.
Kanađanin je pokušao da se iskupi krajem prvog poluvremena, ali je njegov udarac zaustavio Provedel. U nastavku su gosti zaigrali nešto agresivnije i u 54. minutu zatražili penal nakon pada Konseisaa, ali je sudija, posle konsultacije sa VAR sobom, odbacio tu mogućnost. Juventus je potom krenuo ofanzivnije, u igru je ušao i Filip Kostić, no udarac Tirama iz neposredne blizine ponovo je odbranio sigurni golman Lacija.
Domaći su, s druge strane, mogli da potvrde pobedu u završnici, kada je Isaksen pogodio stativu. Rezultat se ipak nije menjao, pa su Rimljani upisali vredna tri boda i prekinuli sopstveni niz neubedljivih partija. Juventus je, pak, ostao bez rešenja i bez samopouzdanja, što je za Tudorovu ekipu novi signal za uzbunu
Postoji nešto što trenutno najbolje opisuje Juventus – iks faktor. Samo što taj X ne označava magiju, nešto ekstraordinarno, već nerešene rezultate. Gigant iz Torina dugo ne zna za pobedu. Poslednji put navijači su imali razloga za slavlje još 13. septembra, kada je Stara dama u velikom preokretu savladala Inter sa 4:3. Od tada, Bjankoneri kao da su potrošili sve kredite i više ne uspevaju da uzmu ceo plen.
U proteklih sedam mečeva u Seriji A i Ligi šampiona, Juventus je upisao pet remija i dva poraza, a nerešeni rezultat postao je gotovo zaštitni znak tima trenera Igora Tudora. Problem je što takva konstanta nije nimalo pohvalna. Naprotiv, donela je Torinezima jedan od najneprijatnijih rekorda na evropskom nivou.
Naime, Juventus je tim sa najviše ikseva u poslednje dve sezone među klubovima iz pet najjačih evropskih liga. Od početka kampanje 2024/2025, čak 19 od 45 utakmica Bjankoneri su završili nerešenim ishodom, što je čak 42 odsto.
Taj podatak jasno govori o tome da ekipa igra previše oprezno, često gubi ritam i propušta prilike da utakmice privede kraju u svoju korist. Ni promena trenera nije donela vidan pomak. Od Tijaga Mote do Igora Tudora, Juventus kao da se vrti u krug. Kao da je u nekakvom ringišpilu.
Prošle sezone, italijansko-brazilski strateg Mota remizirao je na 13 od 29 ligaških mečeva, uključujući šest nerešenih ishoda u osam duela tokom septembra i oktobra 2024, te novih sedam ikseva između kraja novembra i sredine januara 2025.
Njegov naslednik Igor Tudor nije uspeo da preokrene trend. Od početka mandata šest puta je remizirao u Seriji A, i to protiv Rome, Bolonje i Lacija u gostima, zatim protiv Verone, Atalante i Milana ove sezone. Uz to, u Ligi šampiona Juventus je remizirao sa Borusijom Dortmund i Viljarealom.
Rezultati jasno pokazuju da Juventus ima ozbiljan problem u završnici i nedostatak pobedničkog instinkta. Nerešeni ishodi mogu da izgledaju kao stabilnost, ali ne u klubu tako velikog renomea kakav ima torinski velikan. U realnosti, oni znače gubitak koraka za konkurencijom, naročito u borbi za vrh Serije A.
Nekada simbol pobedničkog mentaliteta, Juventus se nalazi u jednoj od najtežih faza u poslednjih sedam decenija. Klub iz Torina prolazi kroz period duboke krize rezultata, a problemi su najizraženiji u napadu, na delu terena koji je oduvek bio zaštitni znak Stare dame. Iako trener Igor Tudor ima solidan broj ofanzivnih opcija na raspolaganju, Bjankoneri već sedmicama ne uspevaju da pronađu put do mreže.
Poslednji napadač koji je uspeo da postigne gol za Juventus je Dušan Vlahović, i to još sredinom septembra. Srbin je ukupno četiri puta bio strelac u aktuelnoj kampanji. Njegov kolega Kenan Jildiz ove sezone je dvaput zatresao mrežu, kao i Fransisko Konseisao, Džonatan Dejvid se jednom radovao, a Lois Openda još čeka na debitantski pogodak u crno-belom dresu.
Rezultat je poražavajući – Juventus u poslednje tri utakmice nije zatresao mrežu, a niz od sedam mečeva bez pobede dodatno je produbio osećaj krize koji vlada u svlačionici. Statistika kaže da Stara dama nije bila ovako neefikasna od pedesetih godina prošlog veka.
Da bi se pronašao poslednji ovako loš period, potrebno je vratiti se u sezonu 2010/2011, kada je tim vodio Luiđi Delneri. Bio je to početak ere Bepea Marote kao sportskog direktora, pokušaj da se započne novi ciklus, koji se završio neuspehom.
U tom periodu Juventus nije uspeo da zatrese mrežu protiv Lećea, Bolonje i Milana, a sezonu je okončao tek na sedmom mestu Serije A, daleko od ambicija koje prate klub. Uprava je ubrzo prekinula saradnju s trenerom i okrenula novu stranicu dovođenjem Antonija Kontea, čoveka koji je u tim uneo glad za osvajanjem.
Ako postoji nešto što Igoru Tudoru ne može da se ospori, to je klupski DNK. Hrvat poznaje klub iznutra, zna šta znači nositi dres Bjankonera i kako razmišlja navijač koji traži isključivo pobedu.
Od dolaska na klupu uspeo je da uspostavi red, ali se suočava sa ozbiljnim ograničenjima u sastavu. Juventus trenutno ima brojne kadrovske rupe, posebno u sredini terena i defanzivnom delu, što otežava sprovođenje njegovih ideja.
Dodatni problem predstavlja i nestabilnost u upravi. Posle burnog letnjeg prelaznog roka, Tudor je sa tadašnjim sportskim direktorom Kristijanom Đuntolijem dogovorio nekoliko važnih pojačanja, ali je Đuntoli ubrzo napustio klub po odluci vlasnika. Novi generalni direktor DamijenKomoli preuzeo je kontrolu nad transfer politikom, ali mnoge od Tudorovih želja su ostale neispunjene. Rezultat toga je ekipa u kojoj nedostaje dubina i kvalitet na ključnim pozicijama.
U Juventusu je oduvek važilo da je pobeda jedina stvar koja se računa. Zbog toga ni dobra partija protiv Reala u Madridu u sklopu 3. kolu Lige šampiona nije bila dovoljna da umiri tenzije. Od velikog preokreta protiv Intera sredinom septembra, Juve nije ostvario nijednu pobedu – u sedam utakmica zabeležio je pet remija. Takav skor ne može da zadovolji ni upravu, ni navijače, ni tradiciju.
Ovakav niz, statistički gledano, gori je bio samo u sezoni 1955/1956, pre 70 godina, kada je Juve upisao čak 13 utakmica bez trijumfa i završio prvenstvo tek na devetom mestu. Tadašnji trener Sandro Pupo, postao je simbol jedne od najlošijih kampanja u istoriji kluba.
U novijem dobu, u kampanji 2008/2009, serija od sedam utakmica bez pobede u vidu šest remija i jednog poraza dovela je do smene Klaudija Ranijerija i dolaska Ćira Ferare kao privremenog rešenja.
Pitanje je da li će Tudor uspeti da preokrene situaciju pre nego što pritisak postane neizdrživ. Sledeći izazov je Lacio u nedelju na Olimpiku. Juventus ima tim koji nije bez kvaliteta, ali deluje bez samopouzdanja. Navijači su navikli na trofeje, a ne na izgovore.
Nekada simbol stabilnosti i šampionskog mentaliteta, Juventus danas deluje kao klub koji ne prepoznaje sam sebe. Tamo gde su nekada stajali trofeji, sada se gomilaju pitanja bez odgovora, a na mestu rutinskih pobeda – frustracije. Deluje da ponekad remiji i porazi Staru damu bole više od rezultata.
Igor Tudor, koji je preuzeo ekipu sa idejom da joj vrati identitet i energiju, sada se suočava s najtežim izazovom otkako je seo na klupu Bjankonera. Posle poraza od Koma, više nema sumnje da je Juventus u ozbiljnoj krizi.
Sedam kola Serije A, jedan bod manje nego što je imao Tijago Mota u istom periodu prošle sezone. Kempf i Niko Paz potpisali su poraz na obali čuvenog jezera, a Tudor je izgubio i nepobedivost i mir. Juve je u domaćem šampionatu bio neporažen još od aprila, kada je minimalno izgubio od Parme.
Bio je to jedini neuspeh u teškom, ali uspešnom pohodu ka Ligi šampiona. Ovoga puta, situacija je znatno tmurnija. Poslednji trijumf datira još iz 13. septembra, kada je Vasilije Adžić u poslednjim trenucima spektakularnog meča doneo pobedu protiv Intera od 4:3. Od tada – tišina.
Džonatan Dejvid ponovo je bio nevidljiv, iako mu je Tudor dao još jednu šansu. U pozadini njegovih reči posle utakmice provlačilo se pitanje centarfora i završnice.
“Rezultat me je razočarao, ali ne i igra. Želeli smo da pritisnemo i da idemo napred, i to smo povremeno dobro radili. Komo igra lep fudbal, prvo poluvreme je bilo izjednačeno, ali nama je falilo tih poslednjih 16 metara, poslednji ili pretposlednji pas da stvorimo šansu. Konkretnih udaraca je bilo malo. Šteta, jer je ekipa delovala opasno, često smo ulazili u kazneni prostor“, rekao je Tudor.
Posle 75 minuta igre, Hrvat je konačno odlučio da rizikuje. Ubacio je Dušana Vlahovića i prešao na ofanzivnu shemu 4-4-2. Ali umesto preokreta, usledila je kazna.
“Koliko ekipa u Italiji igra sa dva napadača i dve krilne opcije? Malo njih. To se teško izdržava, ali vredelo je pokušati. Ipak, moraš mnogo da trčiš kada igraš sa dvojicom špiceva. U akciji za njihov drugi gol falio nam je vezista, pa smo primili kontru. U drugom poluvremenu je bilo teže igrati. Bilo je mnogo prekida, faulova, dosta prekida ritma“.
Unutar giganta iz Torina sve više raste svest da ovako ne može dugo. Pred Tudorom su dve utakmice koje bi mogle da definišu njegovu budućnost. To su sudari sa madridskim Realom i Laciom, u razmaku od sedam dana.
“Trideset godina sam u fudbalu i uvek sam slušao o ‘presudnim nedeljama’. Ne brinem se previše. Imam poverenja u svoje momke“, poručio je Tudor.
Komo inače nije savladao Juventus još od 1952. godine. Klub koji je do pre nekoliko godina igrao u Seriji D, sada je ponos Lombardije, a trenutna pozicija ispred Juventusa na tabeli simbolično prikazuje novi fudbalski poredak u Italiji. Pre poraza u Komu Bjankoneri su nanizali pet remija – ukupno 16 ih je bilo prošle sezone.
Nekadašnji simbol dominacije pretvorio se u neodlučni klub. Pet godina bez skudeta, šest bez ulaska u završnu fazu Lige šampiona – i čak pet različitih trenera u tom periodu. Tudor, koji je zamenio Tijaga Motu u martu, sada ima slabiji učinak od svog prethodnika.
Tudorova pozicija bila je klimava i pre poraza, a sada visi o koncu. Ipak, klub ne želi još jednu revoluciju na brzinu. Damijen Komoli i uprava pažljivo prate situaciju, ali pitanje je da li između trenera i struktura kluba postoji prava sinergija. Hrvat ulazi u seriju mečeva “biti ili ne biti”, i samo pobede mogu da mu spasu posao.
Za vikend su se susrele ekipe koje su u poslednja tri prelazna roka potrošile najviše u Italiji. Komo možda deluje kao mali klub, ali to je “lažni” autsajder, odlično vođen i pametno sklopljen. Juventus je druga priča. Nekada je izazivao strah i poštovanje širom Evrope, s sada izaziva samo zabrinutost svojih navijača.
U Torinu raste zabrinutost. Juventus, koji je delovao kao da je napokon rešio pitanje napada dovodeći Loisa Opendu i Džonatana Dejvida uz već postojećeg Dušana Vlahovića, suočava se sa ozbiljnim problemom – nedostatkom golova. Trojica napadača, tri različita profila, ali nijedan nije uspeo da pronađe ritam. Dok su navijači očekivali ofanzivnu renesansu, Stara dama zapala je u period suše koji preti da postane hroničan.
Na poslednjih pet utakmica Bjankoneri su zabeležili isto toliko remija, a nijedan od trojice napadača nije se upisao u strelce još od 16. septembra. Sve to je dodatno pojačalo frustraciju među Torinezima, posebno pošto je Dejvid promašio nekoliko zicera – najpre protiv Viljareala, a zatim i protiv Milana, kada je u idealnoj poziciji proklizao.
Slika koja je postala simbol nemoći Juventusa u napadu.
“Od svog prvog gola protiv Parme 24. avgusta, Dejvid nije imao nikakav uticaj. Sada je mešavina nespretnosti i obeshrabrenja. Napad Juventusa zbog toga trpi, a nezadovoljstvo navijača raste na društvenim mrežama“, navodi Sport Mediaset.
Bivši as Juvea Alesio Takinardi nije ga štedeo.
“Ne možeš tako da proklizaš, oseća preveliki pritisak“.
Italijanski mediji se sve češće pitaju gde je nestao “Ajsmen” koji je nekada delovao toliko hladnokrvno pred golom. Trener Igor Tudor, međutim, još veruje u svog napadača. Džonatan Dejvid je i protiv Milana dobio poverenje, ali se ni tada nije iskupio. Čini se da su sva trojica napadača izgubila samopouzdanje, a pozicija “devetke” postala je ozbiljan problem za tim koji je uveren da je pojačanjima zatvorio sve ofanzivne rupe.
“Pozicija ‘devetke’ postaje problem. Tudor pokušava sve moguće kombinacije, ali rezultat protiv Milana je isti. Džonatan Dejvid i Dušan Vlahović više ne daju golove, a Lois Openda ne uspeva da pronađe put do mreže. Arsenal od 100 miliona evra – koji je u prethodnim sezonama u proseku postizao 50 do 60 golova – potpuno je blokiran“, piše Gazeta delo Sport, ukazujući na to da ni sistem ni rotacije ne donose rezultat. “Do sada je Tudor igrao na poverenje, dijalog i stalnu rotaciju. Međutim, stiče se utisak da je ta ‘demokratska’ rotacija na kraju odmogla trojici napadača, koji sada osećaju veći pritisak nego što bi trebalo. Logika je: ako ne dam gol, vraćam se na klupu. Na kraju, niko ne daje gol, i sva trojica su privremena rešenja“.
Sličan stav podelio je i Alesandro Del Pjero u programu Skaj Italije.
“Ako previše rotiraš, svi ostaju napeti i moraš svakog da održavaš u samopouzdanju. Ali s druge strane, gubiš identitet. U odbrani i veznom redu ideje su jasne. Napred, Tudor još nema jasan plan“.
Dejvid, Openda i Vlahović zbirno vrede 100 miliona evra, a učinak im je trenutno veoma tanak. Srbin je postigao četiri gola u svim takmičenjima, Kanađanin jedan, a Belgijanac još posti. Tudor, koji je do sada pokušavao da raspodeli minute ravnomerno i zadrži harmoniju u svlačionici, mora da donese tešku odluku.
Hijerarhija će morati da se uspostavi, jer Juventus više ne može da čeka.
