Nekada simbol stabilnosti i šampionskog mentaliteta, Juventus danas deluje kao klub koji ne prepoznaje sam sebe. Tamo gde su nekada stajali trofeji, sada se gomilaju pitanja bez odgovora, a na mestu rutinskih pobeda – frustracije. Deluje da ponekad remiji i porazi Staru damu bole više od rezultata.
Igor Tudor, koji je preuzeo ekipu sa idejom da joj vrati identitet i energiju, sada se suočava s najtežim izazovom otkako je seo na klupu Bjankonera. Posle poraza od Koma, više nema sumnje da je Juventus u ozbiljnoj krizi.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Sedam kola Serije A, jedan bod manje nego što je imao Tijago Mota u istom periodu prošle sezone. Kempf i Niko Paz potpisali su poraz na obali čuvenog jezera, a Tudor je izgubio i nepobedivost i mir. Juve je u domaćem šampionatu bio neporažen još od aprila, kada je minimalno izgubio od Parme.
Bio je to jedini neuspeh u teškom, ali uspešnom pohodu ka Ligi šampiona. Ovoga puta, situacija je znatno tmurnija. Poslednji trijumf datira još iz 13. septembra, kada je Vasilije Adžić u poslednjim trenucima spektakularnog meča doneo pobedu protiv Intera od 4:3. Od tada – tišina.
Džonatan Dejvid ponovo je bio nevidljiv, iako mu je Tudor dao još jednu šansu. U pozadini njegovih reči posle utakmice provlačilo se pitanje centarfora i završnice.
“Rezultat me je razočarao, ali ne i igra. Želeli smo da pritisnemo i da idemo napred, i to smo povremeno dobro radili. Komo igra lep fudbal, prvo poluvreme je bilo izjednačeno, ali nama je falilo tih poslednjih 16 metara, poslednji ili pretposlednji pas da stvorimo šansu. Konkretnih udaraca je bilo malo. Šteta, jer je ekipa delovala opasno, često smo ulazili u kazneni prostor“, rekao je Tudor.
Posle 75 minuta igre, Hrvat je konačno odlučio da rizikuje. Ubacio je Dušana Vlahovića i prešao na ofanzivnu shemu 4-4-2. Ali umesto preokreta, usledila je kazna.
“Koliko ekipa u Italiji igra sa dva napadača i dve krilne opcije? Malo njih. To se teško izdržava, ali vredelo je pokušati. Ipak, moraš mnogo da trčiš kada igraš sa dvojicom špiceva. U akciji za njihov drugi gol falio nam je vezista, pa smo primili kontru. U drugom poluvremenu je bilo teže igrati. Bilo je mnogo prekida, faulova, dosta prekida ritma“.
Unutar giganta iz Torina sve više raste svest da ovako ne može dugo. Pred Tudorom su dve utakmice koje bi mogle da definišu njegovu budućnost. To su sudari sa madridskim Realom i Laciom, u razmaku od sedam dana.
“Trideset godina sam u fudbalu i uvek sam slušao o ‘presudnim nedeljama’. Ne brinem se previše. Imam poverenja u svoje momke“, poručio je Tudor.
Komo inače nije savladao Juventus još od 1952. godine. Klub koji je do pre nekoliko godina igrao u Seriji D, sada je ponos Lombardije, a trenutna pozicija ispred Juventusa na tabeli simbolično prikazuje novi fudbalski poredak u Italiji. Pre poraza u Komu Bjankoneri su nanizali pet remija – ukupno 16 ih je bilo prošle sezone.
Nekadašnji simbol dominacije pretvorio se u neodlučni klub. Pet godina bez skudeta, šest bez ulaska u završnu fazu Lige šampiona – i čak pet različitih trenera u tom periodu. Tudor, koji je zamenio Tijaga Motu u martu, sada ima slabiji učinak od svog prethodnika.
Tudorova pozicija bila je klimava i pre poraza, a sada visi o koncu. Ipak, klub ne želi još jednu revoluciju na brzinu. Damijen Komoli i uprava pažljivo prate situaciju, ali pitanje je da li između trenera i struktura kluba postoji prava sinergija. Hrvat ulazi u seriju mečeva “biti ili ne biti”, i samo pobede mogu da mu spasu posao.
Za vikend su se susrele ekipe koje su u poslednja tri prelazna roka potrošile najviše u Italiji. Komo možda deluje kao mali klub, ali to je “lažni” autsajder, odlično vođen i pametno sklopljen. Juventus je druga priča. Nekada je izazivao strah i poštovanje širom Evrope, s sada izaziva samo zabrinutost svojih navijača.
Bonus video:
Leave a Reply