U dresu Partizana, Miloš Vujanić je počinjao svoju drugu sezonu. Sada kao sveži šampion sveta sa reprezentacijom, hitronogi plejmejker je bio spreman da nosi crno-bele na neki viši nivo. Otputovao je u Pirej i 30. oktobra 2002. godine, imao loptu u rukama u poslednjem napadu, u momentu kada je na semaforu pisalo 78:78. Lozničanin koji je do tog trenutka sakupio 25 poena, dugo je driblao, a onda morao da uruči loptu Nenadu Čanku.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Iz veoma teške pozicije, posle finte šuta, sadašnji trener Lijetkabelisa je šutnuo, pogodio u poslednjoj sekundi i srušio Olimpijakos za koji je Milan Tomić postigao 12 poena, a Jorgos Barcokas bio dečak koji nije ni ulazio u igru.
Bio je to poslednji put kada je Partizan pobedio u Pireju. Luka u Atini je od tada postala neosvojiva za crno-bele, ko god da je bio na terenu ili na klupi.
Bilo je, doduše, situacija kada je Parni valjak bio blizu da šokira Olimpijakos. Pre dve godine utakmica je otišla u produžetak trojkom Džejmsa Nanelija, ali u ekstra periodu su Nikola Milutinov (indeks 30) i kompanija slavili.
Nije se ni Olimpijakos naigrao u Beogradu, ali o tome može da se piše kada Pirejci dođu u Arenu. Što se neće desiti ove sezone, barem u ligaškom delu, jer će Partizan dočekati crvene u Beču.
Željko Obradović će večeras (petak, 20.15) morati da pronađe svog Vujanića, ali i svog Čanka. Jer, ako je do sada trofejni trener imao igrače koji su bili u odličnom ritmu, sjajni tokom većeg dela meča, neretko je nedostajao neko ko će završiti priču. Doduše, u slučaju Partizana „završiti priču“ znači održati se iznad vode u trećoj četvrtini, biti koncentrisan u četvrtoj, raditi prave stvari…tokom celog meča.
Za pobedu nad Olimpijakosom, već godinama jednim od favorita za osvajanje titule, potrebno je upravo takvo izdanje crno-belih. Kriza je pogodila Humsku, u ekipi nema Džabarija Parkera i Vanje Marinkovića, ali Partizan nije pravio roster da bi na bilo koji parket širom Evrope išao unapred sa belom zastavom.
Da je druga situacija, da je u prethodnim mečevima crno-beli tim isijavao samopouzdanje, optimizam među navijačima Partizana bi sigurno bio veći. Ovako, nadu mogu da traže u:
– nekoliko dana treninga Nika Kalatesa i Bruna Fernanda sa ostatkom ekipe;
– povratku Šejka Miltona na parket;
– odmornijem Dvejnu Vašingtonu nakon propuštenog teškog putovanja u Dubai;
– najavljenim potencijalnim kadrovskim problemima u Olimpijakosu (roviti su bili Nikola Milutinov, Evan Furnije i Tajson Vord);
– i onom iracionalnom „mora jednom da se otvori“.
To iracionalno se desilo, recimo, prošle sezone kada je uzdrmani Partizan, posle skora 2-8 u Evroligi, otišao na noge zahuktaloj Crvenoj zvezdi. I ubedljivo je pobedio. Baš u novembru. Sami su sebe tada igrači crno-belih trgli u pravom trenutku.
Teško je verovati da je sada savršen trenutak za tako nešto u Pireju, protiv moćnog Olimpijakosa. Ali, nije bio savršen ni taj poslednji napad Miloša Vujanića i Nenada Čanka.
Bonus video:
