“Dva različita poluvremena, u prvom je bilo prilično izjednačeno, iako smo pravili određene greške. U drugom je slika bila potpuno drugačija, odbrana je bila užasna i Hapoel je zaslužio da pobedi“, rekao je Obradović.
Potom je detaljnije govorio za srpske medije u Sofiji.
“Kad smo krenuli da se borimo smo krenuli utakmicu. Kad imaš šest razlike i priliku da braniš, ne branimo, a još je gore bilo u prvoj četvrtini, gde smo završili sa dva faula, igrača na kojeg smo tražili da se igra agresivno smo primili tri puta po tri poena. Neke stvari se ponavljaju, ali nažalost nemam previše vremena da radimo. U prvom su se pokazali želja i volja, u drugom, na prvi pad neki malodušnost i to su problemi koji ne bi smeli da se događaju. Na kraju, prevelika razlika, bili smo u utakmici u nekim ključnim trencima, ali smo bili brzopleti, neki igrači ponavljaju iste stvari. Razgovaramo, radimo… Naravno da imam poverenje u igrače, ovde ćemo sutra ujutru da uradimo trening, da razgovaramo u Barseloni, da bi se vratili u Beograd i imali koliko-toliko vremena za odmor, odradimo trening na dan utakmice u petak i probamo da igramo drugačije protiv Barselone“.
Dotakao se i debija BrunaFernanda.
“Bruno je odigrao prvi put sa jednim i po treningom. Imao je u jednom trenutku dobar učinak, pre svega u odbrani, insistirali smo na nekim stvarima za njega u napadu. Napravio je dve greške u odbrani u drugom poluvremenu, posledica toga što je nov. To je proces”.
Prokomentarisao je i dolazak Nika Kalatesa, koji će se priključiti ekipi u Sofiji.
“To je igrač koga sam trenirao. Znamo šta može, u kakvom je stanju. Probali smo da razgovaramo sa njim, kaže da se dobro oseća. Videćemo ga već sutra ujutru na treningu, biće ovde, treba da stigne ili je večeras stigao ovde. Plejmejker pravi. Tržište je bilo takvo. Nismo neko ko je mogao da odvoji četiri ili pet miliona za igra, doveli smo u okviru naših mogućnosti. Hvala ljudima iz uprave koji su reagovali, doveli smo dva igrača. Nastavljamo da se borimo, mnogo toga je tek ispred nas“.
Osvrnuo se na činjenicu da zbog povrede Karlika Džonsa u ekipi nije bilo klasičnog plejmejkera.
“Nije baš stalno, mi smo dobijali neke utakmice. Teško je igrati kad imaš jednog igrača koji je plejmejker, a to je Vašingtom kojem je prirodna pozicija više dva. Nije lako bez plejmejker, tu je organizacija napada, kad pričam da se stane, da se prepozna gde treba da ide lopta… Nadam se da će biti bolje. Nadamo se da će se Šejk Milton oporaviti naredne sedmice, to će biti drugačije. Treba i njemu vremena da se vrati, nije to mala pauza. Treba treninga, da se vrati u glavi, da razume šta želimo. Nisu to jednostavne stvari“.
Povreda Karlika Džonsa je navela Partizan da izađe na tržište u potrazi za novim plejmejkerom, a izbor je pao na Nika Kalatesa. Iskusni Grk će do kraja sezone nositi crno-beli dres i ponovo sarađivati sa Željkom Obradovićem – sa kojim je svojevremeno radio u Panatinaikosu.
Grk je sa visinom od 198 santimetara i težinom od 97 kilograma iznad proseka za igrače na poziciji jedan. Izuzetno je snažan, odlično kontroliše svoje telo u svim pravcima – i dalje je veoma brz, dok su godine ostavile najviše traga na atletskim mogućnostima.
Kalates je ubedljivo prvi po broju asistencija u istoriji Evrolige, pa je jasno da je razigravanje saigrača najjače oružje u njegovom ofanzivnom repertoaru.
Vremešni plejmejker je apsolutni majstor igre dva na dva, gde vidi apsolutno sve na terenu i napada prostor tačno toliko da otvori poziciju za druge igrače. Odaje utisak da može da doda loptu iz svih polažaja tela, kao i da brzina i pravac njegovog kretanja ne utiču na preciznost dodavanja. Samim tim dovoljno mu je malo prostora da kazni i najmanji propust odbrane i nagradi dobru kretnju ostatka ekipe. Osećaj za pas je na najvišem mogućem nivou, što se najbolje ogleda u gotovo idealnim dodavanjima za visoke igrače iz pik igre. Tajming asistencije je gotovo savršen. Iako se nekada čini da je lopta prebrzo bačena, ona je savršeno usklađena sa kretnjom visokog igrača čiji je posao samo da je spusti u obruč. Nema potrebe isticati da vidi sve kretnje u piku, ne samo visokog igrača, te je jasno da će uvek nagraditi saigrača koji utrčava po čeonoj liniji ili sa 45 stepeni. Zbog konstantnog deljenja lopte je vremenom naterao protivničke odbrane da više pažnje obraćaju na saigrače, čime je sebi otvorio dodatan prostor za poentiranje.
Iz igre dva na dva, ali i jedan na jedan se primarno oslanja na prodor koji završava na obruču ili flouterom iz koraka. Završnice na obruču su veoma raznolike, podjenako je efikasan sa obe ruke, dok odlično trpi kontakt koji ne utiče na preciznost. Kada na prvom koraku pobegne čuvaru, nakon jednog do dva driblinga ume da izbaci flouter iz trčanja, bez usporavanja i dodatnog zaustavljanja. Takav šut je postao njegov zaštitni znak, a još važnije je da je isti u stanju da izbaci i iz obe ruke, mada je činjenica da je desnom boji. Problem pri prodorima mogu predstavljati faulovi koji ga vode na liniju bacanja koja izvodi veoma slabo. Procenti su kroz karijeru varirali od 38 do 60 odsto, dok je prosek za 14 godina u Evroligi i Evrokupu tek 53 odsto uspešnosti.
Šut ni sa ostalih pozicija nije segment igre na koji se oslanja u kontinuitetu, iako je utisak da je u istom napredovao kroz karijeru, što pokazuje i da je za tri poena bio najefikasniji u poslednjoj sezoni u dresu Fenerbahčea – sa veoma dobrih 36 odsto pogođenih šuteva. Kao plejmejker najveći broj pokušaja uzima iz driblinga, najčešće kada mu odbrana ode ispod bloka. Izbačaj nije pravilan, loptu izbacuje sa oštrim pokretom šake uz blago pomeranje celog tela ka košu. Kako iz driblinga, tako i iz spot-ap pozicija nije neko sa koga odbrana neće moći da pomaže, bez obzira na nešto bolje procente u poslednjih nekoliko sezona. Šutevi van driblinga su isključivo iz mesta, bez dodatnih kretnji i istrčavanja. Šta više, ukoliko odbrana izađe na klouz-aut, isti će napasti prodorom iz koga će tražiti dalja rešenja. Kada probije svog čuvara odlično čita pomeranje odbrane i naravno izbacuje pravovremen pas, dok u suprotnom traži završnicu na obruču.
Kretnje bez lopte su osnovne, najčešće je pozicioniran van linije za tri poena, ali dobro čita pozicioniranje defanzivca, te mu nije strano da utrči iza leđa čuvaru i sebe nagradi lakim poenima na obruču.
Veoma je koristan u igri leđima gde napada niže i slabije igrače od sebe. Sa nekoliko driblinga je u stanju da dođe do obruča i poentira, ali primarno razigrava sa niskog posta. Uvek prima loptu sa leve napadačke strane, da bi desnom rukom mogao da napada sredinu i izbaci dodavanje.
Igra u tranziciji je njegova komfor zona, pre svega zbog odličnog prepozvanja situacija i mogućnosti da pusti loptu sa bilo koje pozicije na terenu. I u kasnoj fazi karijere odlično trči i osvaja prostor i u svakom trenutku možemo očekivati da će pustiti pas za nekog od saigrača. Nakon skoka ili prijema lopte istu ne zadržava previše ukoliko za to nema potrebe, pa mu nije strano ni da odmah po prijemu lopte, ili defanzivnom skoku izbaci bejzbol pas na drugi deo terena. Poslednja opcija u igri na nepostavljenu odbranu je da on poentira i to samo ako ostane u mis-meču sa visokim igračem ili ako ima čist put do obruča.
Kalates kroz celu karijeru spada u red vrhunskih defanzivaca, a ništa se nije promenilo ni u vremenu provedenom u Monaku.
Kao igrač izuzetne košarkaške inteligencije u kombinaciji sa snažnim telom nema problem da sačuva manje više bilo kog spoljnog igrača u ligi. Rad nogu je veoma dobar, što uz stalnu agresivnost na lopti nadomešćuje manjak eksplozivnosti i daje mu mogućnost da odlično parira i daleko bržim bekovima od sebe. Poslednje sezone u dresu Fenerbahčea je u plej-ofu bio primarni defanzivac na Majku Džejmsu i tako direktno pomogao svojoj ekipi da se nađe na Fajnl-foru te godine.
Na preuzimanju može da parira slabijim visokim igračima, posebno da im napadne dribling i tako ih izbaci iz ravnoteže. Dobro reaguje na ulazno dodavanje, pa se neretko postavi ispred centra u momentu pasa i na taj način dođe do lopte. Klasične centre u startu napada faulom i ne dozvoljava lake poene ili dva plus jedan situacije.
Defanzivne rotacije i timske zadatke poštuje maksimalno, pa od njega nećemo viđati da kasni na istrčavanju, ostavlja svog igrača samog ili ispada na prvom dodavanju. Upravo je agresivnost na odbrani prvog pasa pokazatelj da i dalje želi da se maksimalno da u odbrani i da je spreman da se defanzivno potpuno podredi ekipi.
Kalates će sa sobom doneti stabilnost u organizaciji napada, ali i veliko iskustvo kako na parketu tako i van njega. Činjenica da je u prošlosti već radio sa Željkom Obradovićem smanjuje period prilagođavanja na minimum, što u ovom trenutku može biti i ključna stvar.
Dimitris Itudis je napustio dvoranu posle treninga Hapoela, ali se iz nekog razloga brzo vratio kroz ista vrata. Zajedno sa Manosom Papadopulosom, direktorom kluba.
Nekoliko minuta kasnije bilo je jasno i zašto. Itudis i Papadopulos su dočekali dugogodišnjeg saradnika iz Panatinaikosa. Posle niza košarkaša Partizana koji su izašli iz autobusa i dolazili na večernji trening u Areni 8888, u dvoranu je ušetao Željko Obradović.
Kada je najtrofejniji trener Evrope bio šef stručnog štaba Panatinaikosa, asistent mu je bio Itudis, a visoki funkcioner u klubu Papadopulos. Malo je reći da je u pitanju bio prijateljski susret nekadašnjih šampiona Evrope. Sada na suparničkim stranama.
Posle četvrte uzastopne pobede u ABA ligi, izvojevane u nedelju protiv čačanskog Borca, košarkaši Partizana su danas krenuli put Sofije, gde će u sredu gostovati ekipi Hapoela iz Tel Aviva u sedmoj rundi Evrolige.
Uoči puta na megdan timu sa vrha evroligaške tabele, očekivanja je izneo trener Željko Obradović.
“Lider Evrolige u ovom trenutku, igraju veoma dobro, sa jasnim idejama, individualnim kvalitetom i timskim. Igraju na veliki broj poena, u svkaom trenutku znaju koga napadaju i na tim stvarima smo radili. Teška utakmica, da probamo da damo sve od sebe“, rekao je Obradović.
Osvrnuo se i na zdravstveni bilten.
“Šejk ne putuje sa nama. Ide to svojim tokom. Nećemo da forsiramo ništa, on ima ogromnu želju da se vrati što pre. Parker ima problem sa prstom, ali će mu bandažirati, želi da igra i igraće. Pokuševski je dobio udarac u glavu, juče je trenirao, sve normalno“.
Obećao je Obradović da će o Fernandu pričati nakon što odradi trening. S ozbirom da je radio sa ekipom i da će putovati u Sofiju na gostovanje Hapoelu, šef struke crno-belih je prokomentarisao najnovije pojačanje.
“Da, trenirao je, u takmičarskom je ritmu. Nije igrao poslednje tri utakmice za Real, ali je u ritmu. Juče je odradio normalan trening. Kada dođe novi igrač morate da razgovarate sa njim oko nekih detalja u napadu i odbrani. To sasvim pristojno izgleda“.
Istakao je i da je o bivšem centru madridskog Reala pričao i sa njegovim trenerom iz reprezentacije Angole.
“Kratko sam razgovarao sa njim (Fernandom, prim. aut), pre toga smo moj pomoćni trener Iskerdo i ja imali duži razgovor sa njegovim trenerom iz reprezentacije, koji je inače moj prijatelj iz Španije. Tek me očekuje razgovor sa Brunom. Treba da shvati ovo kao veliku priliku za njega i da proba da da maksimum. Dobra situacija i za njega i za nas“.
Prokomentarisao je i potragu za novim pojačanjem u bekovskoj liniji.
“Radimo na tome, Zoran se bavi time. Ne mogu unapred ništa da odgovorim, nikada to nisam i radio. Svesni smo da nam je potreban igrač na toj poziciji, pa ćemo da vidimo šta ćemo da uradimo“, zaključio je Željko Obradović.
Bruno Fernando je u nedelju kasno uveče sleteo u Beograd. U ponedeljak rano je za njega krenula radna nedelja.
Prvo je iskusni centar iz Angole otišao na lekarske preglede, posle kojih je praktično ozvaničena njegova saradnja sa Partizanom. Ako i to nije bilo dovoljno, usledila je selidba sa “papira” na parket.
Kako Meridian sport saznaje, Fernando se pojavio na treningu ekipe Željka Obradovića odmah po završenim pregledima, stavio se na raspolaganje novom treneru i tako najavio da bi mogao da pomogne ekipi već u sredu, protiv Hapoela. Dva-tri treninga sa timom moglo bi da bude dovoljno da dobije minute protiv tima Dimitrisa Itudisa.
Ostaje da se vidi na koga će Obradović moći da računa u duelu sa Hapoelom. Šejk Milton još nije u potpunosti oporavljen – što je i najavio trener crno-belih – dok su se protiv Borca povredili i Džabari Parker, kao i Aleksej Pokuševski.
Višemesečna potraga je završena, Partizan je pronašao centra i kompletirao unutrašnju liniju. Bruno Fernando je Madrid zamenio Beogradom i obavezao se na dvogodišnju vernost crno-belima.
Angolac sa visinom od 208 santimetara, rasponom ruku od 221 santimetar i težinom od 109 kilograma savršeno se uklapa u kalupe modernog centra. Raspolaže izuzetno snažnim telom, iznadprosečnim vertikalnim dohvatom i zadovoljavajućom brzinom, dok je jedina mana nešto slabija kontrola ekstremiteta.
Bruno Fernando je, kako fizički, tako i ofanzivno, jedan od klasičnijih centara u Evroligi, koji svoju igru zasniva u reketu.
U dresu Reala se evropskoj publici predstavio kao odličan roler iz igre dva na dva koji je izrazito efikasan kada primi loptu u blizini obruča. Nakon postavljenog bloka se brzo otvara, prvenstveno u duboki rol, gde većinom bez spuštanja driblinga dolazi do poena. Iako deluje gabaritano, veoma je pokretan u svim pravcima, pa je tako i brzina odraza na izuzetnom nivou, pogotovo iz trčanja. Brzo odvajanje od parketa u kombinaciji sa dosta dobrim vertikalnim spejsingom čine ga lakom metom za lob dodavanja. Kada primi direktan pas, ili pas od parket loptu stavlja na visinu grudi odakle pokušava da poentira. Završnice su raznolike, od floutera, do poluhoroga, polaganja i zakucavanja na samom obruču, dok moramo istaći da je desnom rukom ipak efikasniji, bez obzira što je pretnja i levom. Dribling najčešće koristi kada dobije pas u kretnji nakon čega ulazi u roling ili fintu šuta i potom poentira.
Nije ograničen samo na rol do obruča, naprotiv itekako je koristan iz kratkih otvaranja i kao poenter i kao asistent. Prvenstveno ima brz prvi korak i zadovoljavajuću kontrolu lopte za visokog igrača, te ima mogućnost da napadne sa jednim do dva driblina sa linije penala. Dobro čita postavku odbrane, pa igra licem nije mehanička, već napada protivnika samo ako je loše pozicioniran, bez insistiranja da poentira. Šut nije njegovo primarno oružje, ali se neće libiti da pokuša sa poludistance ukoliko mu odbrana ostavi dovoljno prostora. Osim klasičnih šuteva sa te razdaljine koristi i floutere ili pogačice jednom rukom koje realizuje u visokim procentima.
U Madridu nije previše korišćen kao razigravač iz kratkog rola, ali je na koledžu i u G ligi pokazao da ume da izbaci pas i da ne gleda samo obruč. Na oko 22 minuta je bio na preko 2,5 asistencija po meču, što pokazuje da ima potencijal da na isti način deluje i u Evropi.
Iz igre dva na dva se otvara i u pop, ali ne kao primarna meta napada, već samo distributer lopte na drugu stranu. Nećemo ga viđati da uzima pokušaje za tri poena, bez obzira koliko mu odbrana ostavljala prostora, dok se jedina tendencija za poentiranja van linije za tri poena svodi da napadne malog igrača leđima ukoliko je došlo do preuzimanja.
Kretnja bez lopte u rukama se kako u piku, tako i u ostalim napadima svodi na pozicioniranja oko obruča, odnosno na “danker spotu”. Dobro prati pomeranje lopte i deluje da je u svakom trenutku spreman da dobije pas i poentira. Kada primi loptu na metar-dva od koša, izuzetno ga je teško zaustaviti bez faula.
Od igre na niskom postu očekuje se najveći napredak, ali ne u smislu tehnike, već da na taj način bude korišćen više nego ikada u karijeri. Poseduje odličan rad nogu, zadovoljavajuću tehničku obučesnost i mogućnost da završi sa obe ruke, dok o veličini i snazi tela nema potrebe ponovo trošiti reči. Više puta je kroz karijeru pokazao da ume da pravi razliku u igri leđima, ali nikada na taj način nije korišćen u kontinuitetu. Prvenstveno ga ističe rad nogu i mogućnost da napadne i sredinu i aut-liniju. Neretko ulazi u rolinge, gde velikim telom zaključava defanzivca na poslednjem koraku. Takođe, veoma je okretan za svoje gabarite, zbog čega se mnogo oslanja na pivot po prijemu, posebno onaj daljom nogom od čuvara. Završnice poluhorogom su najefikasnije, a ofanzivni skok nakon eventualnog promašaja je stalno prisutan.
Kada primi loptu na niskom postu, sporije centre ume da napadne i licem, gde se najviše oslanja na brz prvi korak i roling prilikom završnice.
Odlično se snalazi na otvorenom terenu i veoma je efikasan kada primi loptu u punom sprintu, bez obzira da li je reket prazan ili ne. Linije trčanja su odlične, dobro prepoznaje mis-meč u trčanju i odmah pokušava da ga realizuje vezivajući nižeg igrača za sebe. Ne ulazi u mnogo driblinga nakon defanzivnog skoka i ne pokušava da radi stvari koje su van njegove zone komfora, već se striktno drži svojih zaduženja.
Fernando se kao veoma pokretan, a u isto vreme i snažan centar, teoretski odlično uklapa u defanzivni sistem Željka Obradovića.
Crno-beli će sa njim na terenu dobiti mogućnost da brane pik na različite načine, prvenstveno preuzimanjem i iskakanjem. Još u NBA ligi je pokazao da brzinom može da isprati bekove i parira im bez korišćenja ruku, što je i potvrdio na malom uzorku u Evropi. Da nije perfektan pokazuje nešto lakše ispadanje na finte šuta i driblinga, ali je to segment podložan napretku, posebno u većoj minutaži, samim tim i većim pravom na grešku.
Pokretljivost i veličina tela ga čine korisnim u iskakanju, pre svega jer pokriva dosta prostora, a u stanju je da se brzo vrati na svog igrača. Rasponom ruku od preko 220 santimetara može da napadne dribling protivnika bez da prilazi preblizu i ostavi prostor da ispadne na prvom koraku. Defanzivni instikti su i dalje bliži američkom stilu košarke, te je Evropi umeo da bude preagresivan daleko od koša i uvede sebe u bespotrebne probleme sa faulovima.
U odbrani jedan na jedan faktički može da sačuva sve centre u elitnom takmičenju, pogotovo na niskom postu. Snagom i čvrstinom nema problem da odgovori bilo kojoj petici u igri leđima, a raspon ruku i vertikalni dodatno zaklanjaju pogled ka košu. Samim tim izlaskom Tajrika Džonsa Partizan neće morati da ulazi u dodatne rotacije kada je u pitanju odbrana niskog posta.
Iako centar, stranu pomoći čita odlično, sa posebnim isticanjem u ulozi korektora koji pomaže iz drugog plana, nevažno da li blokadom, faulom ili pravovremenom rotacijom. Takođe, ističe se i istrčavanjima na klouz-aut, gde ume da drži odličnu distancu, kako spoljnom, tako i unutrašnjem igraču.
Sama defanzivna koncentracija je umela da zakaže u mečevima sa manjom minutažom, što je uticalo i na zalaganje na ovom delu terena u pojednim situacijama. Ipak, sa bitnom ulogom koja ga očekuje u Beogradu, neupitno je da možemo očekivati najpožrtvovanijeg Fernanda od njegovog dolaska na Stari Kontinent.
Bruno Fernando je definitivno centar po ukusu Željka Obradovića, sa potencijalom da se istakne kao jedan od najboljih visokih igrača u Evroligi. Angolac će nesumnjivo sanirati probleme u reketu i doneti prekopotrebnu širinu unutrašnoj liniji crno-belih.
Košarkaši Partizana savladali su Borac u meču 4. kola ABA lige sa 85:74 i tako nastavili niz trijumfa u regionalnom takmičenju.
Trener Željko Obradović pružio je priliku mlađim igračima, koji su u potpunosti opravdali očekivanja, a na konferenciji je govorio o povredama pojedinih košarkaša.
“Standardno je da je posle Evrolige najvažnija motivacija i da se izađe sa pravim pristupom. U tom smisli nemam nikakvih primedbi, igrali smo veoma korektno. Vodio sam računa o tome da odmaram igrače koliko je to moguće i da neki mlađi dobiju šansu. Ispalo je to korektno. Jedino što je procenat šuta za tri poena katastrofalan. Teško da i na treningu možemo ovoliko da budemo sami, ali ništa nismo ubacivali. Sve čestitke Borcu iz Čačka na borbenosti”, započeo je Željko Obradović.
O Pokuševskom i Parkeru…
“Pokuševski je dobio udarac u glavu koji mu je zasmetao i nije mogao da ulazi. Džabari je dobio udarac u prst i to ne izgleda dobro. Kako će da bude, videćemo. Milton je u procesu oporavka. Sve to ide prilično sporo i ne želimo da rizikujemo ništa. Kada bude totalno zdrav, počeće da trči i radi košarkaški trening.”
Nije želeo da priča o novom centru Fernandu dok ga ne vidi u opremi.
“O tome ćemo pričati kada dođe na trening i kada ga vidimo. Pričali smo tri meseca da nam treba visoki igrač i na kraju smo uspeli da ga dovedemo. Kada bude počeo da radi sa timom, onda ćemo i pričati o njemu.”
Partizan sada ima obaveze u Evroligi u kojoj će u sredu gostovati Hapoel Tel Avivu, a potom u petak dočekati Barselonu.
Sezona je za Partizan zvanično počela 30. septembra. Crno-beli iza sebe imaju devet utakmica, učinak 3-3 u Evroligi 3-0 u ABA ligi. Večeras će odigrati 10. meč u poslednjih 27 dana, a za rivala imaju čačanski Borac, koji prethodnog vikenda nije imao obaveze u regionalnom takmičenju, pa je dve sedmice bez takmičarskih mečeva i tek treći put će istrčati na parket (21.00).
Ekipa Željka Obradovića je poraze doživela od Dubaija na premijeri, od Reala u Madridu, a pre nekih 37-38 sati izgubila je od Pariza prvi meč pred svojim navijačima. Dakle, gubila je jedino u Evroligi. Savladala je Olimpiju Milano, Anadolu Efes i Baskoniju u elitnom takmičenju, dobila Krku, Split i FMP na regionalnoj pozornici.
S druge strane, Borac je dobio Studentski centar na premijeri i potom izgubio od Dubaija u Čačku. Razlika u naporu kojem su izložena ova dva tima je evidentna, pa crno-beli i Čačani u predstojeći okršaj ulaze iz dve potpuno različite situacije.
Pobeda je definitivno imperativ za Partizan, posebno zbog poraza od Pariza, kako bi se ekipa vratila na pobednički kolosek i što pre zaboravila susret sa francuskim šampionom. Pritom, već u sredu gostuje Hapoelu u Bugarskoj, u okviru nove evroligaške runde, pa u petak dočekuje Barselonu u Beogradskoj areni.
Dakle, raspored je već izuzetno naporan i bitno je voditi računa o naporu kojem se izlažu ključni igrači kako bi se smanjio rizik od povreda, naročito nakon što se KarlikDžons povredio u finišu susreta sa FMP-om i čeka ga, po svemu sudeći, višemesečna pauza.
Pričao je o tome i trener Obradović posle susreta sa Parižanima.
“Mnogo je povreda širom Evrolige. Igrači su preumorni, teže je nego u NBA, jer oni imaju jedno takmičenje, a mi u Evropi više. Treba ozbiljno razgovarati pre svega o kalendaru. Ovo ne znam kuda vodi, ne znam kako će sve to da izgleda. Da bi mogao da budeš konkurentan treba ti roster, a mi ga u ovom trenutku nemamo. Što zbog povreda, što jer nismo na vreme mogli nekoga da potpišemo“, rekao je Obradović.
S druge strane, treba pronaći dobitnu formulu u skraćenoj rotaciji. Da se rival savlada, a da se teret koliko god je moguće rasporedi. Zato treba očekivati veću minutažu za Miku Murinena (36 sekundi protiv Pariza), Mitra Bošnjakovića (tri minuta) i Alekseja Pokuševskog (šest minuta), ali i veću ulogu Dilana Osetkovskog, koji se nije snašao pre nepuna dva dana, pa je proveo 16 i po minuta na parketu u susretu sa Parizom.
Takođe, Sterling Braun je upisao preko 33 minuta u igri protiv Parižana, pa je pretpostavka da će njegova minutaža protiv Borca biti kontrolisana, koliko god je to moguće i u zavisnosti od toga kako se bude kretala utakmica.
Trener Obradović je pre susreta sa Borcem govorio i o motivaciji.
“Kao i u svakoj utakmici ABA lige, protivnik dolazi sa velikom ambicijom i dobro pripremljenom utakmicom. Ali ono što mi moramo da shvatimo jeste da naša motivacija mora da bude na najvišem mogućem nivou, jedino tako možemo da odigramo dobru utakmicu“, dodao je trofejni stručnjak.
Što se tiče Borca, sačuvao je jezgro iz minule sezone, dao više prostora talentovanom Pavlu Nikoliću, a počeo je u prvi tim ozbiljnije da uvodi i mladog Petra Radovića. Iskusni Žiga Dimec je pojačao konkurenciju u reketu, a večeras bi debi mogao da upiše novajlija Tevin Olison, koji je zvanično potpisan pre četiri dana.
Američki plejmejker je stigao u Čačak posle dobre sezone u Finskoj, gde je nastupajući za Helsinki prosečno beležio 14,9 poena, pa bi trebalo da bude od velike pomoći iskusnom DianteuBoldvinu, koji i ove sezone igra za klub iz Šumadije.
“Očekuje nas utakmica protiv Partizana, a ne treba puno naglašavati o kakvom se protivniku radi i kakav kvalitet poseduje. Što se nas tiče, idemo na veoma teško i zahtevno gostovanje sa željom da odigramo najbolje što možemo, bez obzira što je Partizan izraziti favorit u ovom meču“, rekao je šef struke Borca, Saša Ocokoljić, u najavi susreta sa crno-belima.
Uprkos svemu, velikoj razlici u naporu kojem su ova dva tima dosad bila izložena, povredama u redovima Partizana, kapiten Borca ne gaji iluzije da njegov tim očekuje vrlo težak duel.
“Dve nedelje smo bili bez takmičarske utakmice. Iskoristili smo ih kako za oporavak, tako i za kvalitetan trening i pripremu za nove izazove, kojih neće manjkati u nastavku sezone. Partizan je aktuelni šampion ABA lige, i rekao bih da je ove sezone još bolji nego što je bio prošle. Poseduje izuzetan kvalitet, deluje homogeno i mislim da ima potencijal za sam vrh Evrolige. Naše ambicije su da odigramo što bolju utakmicu protiv jednog tako moćnog protivnika, a imamo očekivanja, kao i pred svaki duel, da budemo na svom maksimumu i da predstavimo Borac najbolje što znamo i umemo“, kazao je iskusni Marko Jošilo.
Vredi istaći da će ovo biti 11. susret Partizana i Borca u ABA ligi. Crno-beli su dosad slavili osam puta, a jedina dva poraza doživeli su u sezoni 2020/21.
Košarkaši Partizana doživeli su poraz u 6. rundi evropske elite. Pariz je u Beogradskoj areni odigrao izvanrednu utakmicu i savladao beogradske crno-bele sa ubedljivih 83:101.
Utiske nakon meča na konferenciji za medije sumirao je šef stručnog štaba srpskog šampiona – Željko Obradović.
“Kada pogledate statistiku, imali smo četiri šuta više od Pariza za dva poena, pet za tri, te 13 slobodnih bacanja više. Uspeli smo da imamo više poseda od njih, ali nažalost smo šutirali kako smo šutirali. Selekcija šuta nije bila dobra. Ubacili su fantastičnih 17 trojki. Kontrolisali smo skok. Bio sam zadovoljan prvim poluvremenom. Problem je bio što nismo ušli u bonus ni u prvoj, ni u drugoj deonici. Samo je Lakić napravio četiri faula, koji se fantastično bori, kao i ostali. Ali mora da se napravi faul kada je to pametno. Vidite strukturu tima koju imam. Spali smo na jednog igrača koji nije klasičan plejmejker. Očigledno da nam je to bio problem. Pariz igra najagresivniju odbranu u Evroligi. Naterali smo ih ipak da izgube više lopti od nas”, počeo je Obradović, pa potom nastavio u istom dahu:
“Samo je Vašington ostao na toj poziciji. Nažalost imamo dva povređena igrača. Karlik je lider ovog tima. Gledamo ka pojačanjima. Mnogo je lako prepoznati dobrog igrača, ali potrebno je mnogo faktora da se ispuni kako bi on došao. Da on želi da dođe, da ispuniš neke obaveze koje igrač zahteva… Tu su i drugi timovi, koji imaju veće mogućnosti od nas. Vreme je da se to kaže. Bio bih srećan da je makar jedan igrač još tu. Ali tako je kako je”.
Na pitanje da li klub ima finansijske mogućnosti za dovođenje dva igrača – trofejni strateg je odgovorio:
“Već smo pričali. Reagovali smo odmah posle povrede Džonsa. Hajde jednog da dovedemo, pa ćemo videti. Želimo dvojicu. Zdravlje je na prvom mestu. Cela Evroliga ima probleme sa povredama. Neki su došli veoma dobro spremni, neki nespremni, neki onako… Samo 35 dana namenjeno je za pripreme, a tri dana provedu na lekarskim pregledima. Roster je problem, ali stojim uz moje igrače. Samo faulove mogu da im zamerim. Ljudi su ubacivali šuteve sa 10, 11 metera”.
Dotakao se trener crno-belih gustog kalendara takmičenja.
“Mnogo je povreda širom Evrolige i eto pitanja za ELPA (Asocijacije igrača) oko samo jednog odlaska na lekarske preglede, skraćen pripremni period, ali da se ne vraćamo više na to. Imao sam odličan razgovor sa Boštjanom Nahbarom. Treba svi da sednemo. Igrači su preumorni, teže je nego u NBA, jer oni imaju jedno takmičenje, a mi u Evropi više. Treba ozbiljno razgovarati pre svega o kalendaru. Ovo ne znam kuda vodi, ne znam kako će sve to da izgleda. Da bi mogao da budeš konkurentan treba ti roster, a mi ga u ovom trenutku nemamo. Što zbog povreda, što jer nismo na vreme mogli nekoga da potpišemo”.
Nisu gosti iznenadili Obradovića načinom igre.
“Pariz nas nije iznenadio, oni su igrali kako igraju. Meni je žao što smo im dozvolili igru jedan na jedan i ubacili su neke neverovatne trojke. Ali ponavljam, kada smo napravili neku razliku od pet poena, primamo dve trojke a ne napravimo faul. Murinen uopšte nije trenirao, ne želim da to dete ubacujem kada ne trenira. To nikada nisam radio”, istakao je Obradović.
